Dakle, kao što rekoh, ali možda ne čuje ko je gluvać, dostavljeno je odavno.
(Srđan Milivojević: Kad?)
Što se tiče istog teksta, interesantno kako neki, počevši od vas, pa redom oko vas itd, šta god da je tema, koja god da je sednica u pitanju, uvek isti tekst imaju – Aleksandar Vučić ovo, on ono, itd. Jel to isto Sima Gluvać? Jeste. Dobro, pretpostavio sam da je to to, čim ste na to ukazali. Dobro je što ste ukazali, da znamo šta je razlog.
Reč ima ministarka Maja Popović.

Samo želim da odgovorim poslaniku Milivojeviću da se zaista sprovode sve moguće bezbednosne mere vezano za sve naše i kazneno-popravne zavode i pritvorske jedinice i učinićemo sve da istraga i postupak može da bude adekvatno nastavljen. Ono što ste vi uputili meni, to nije konkretno moj posao, ali verujte mi da bezbednosne službe rade svoj posao i pokušavaju da učine sve da se sa tom mafijom razračunamo. Ali molim vas, nemojte da zaboravite nespornu činjenicu da je upravo ta najveća kriminalna grupa uhapšena u vreme ove vlasti, a to je jako bitno zbog građana Srbije da oni to znaju. Niko pre njih nije toliko opasnu organizaciju uhapsio i stavio iza rešetaka. Hvala.

Hvala. To je bilo pravo na repliku.
Reč ima gospođa Raguš.

Hvala, gospodine predsedniče.

Kao ovlašćeni, s obzirom da je pomenuta SNS. Ne znam na šta ste mislili kada ste rekli – političko krilo SNS. Politička organizacija je SNS. To prvo.

Drugo, kako je moguće, a vi ste bili svedok toga, da ministar unutrašnjih poslova u vaše vreme, u vreme vaše vlasti, nije podneo ostavku kada je ubijen premijer ove zemlje Zoran Đinđić? Kako to ne ispostavite kao pitanje? Kako ne govorite o tome, a koliko znam, zakonom je zabranjeno govoriti o postupcima koji su u toku?

Ali sad moram da vam odgovorim. Kako ne pominjete činjenicu da smo pre neki dan koliko čuli da je prva tranša za ubistvo Aleksandra Vučića bila pet miliona evra za kupovinu snajpera. Sledeći dan posle toga takođe smo saznali da su mete toj organizovanoj kriminalnoj grupi bili članovi njegove porodice. Kako ne govorite o tome? Zaboravili ste kako izgledaju te hajke u 2003. godini? Što ne govorite kako ste kao pripadnik Otpora dobili od stranaca ogromnu količinu dolara da rušite legitimni sistem u državi Srbiji? Zar to nije čin veleizdaje? Ili ste i to zaboravili?

I konačno da vam odgovorim, ova vlast, SNS i Aleksandar Vučić je uhapsila jednu od notornijih u istoriji naših kriminalnih grupa, organizovanu kriminalnu grupu, ono što vaša vlast nije uradila. Ja vas molim za ubuduće, s obzirom na to da mi ne znamo u kojim sve pravcima će ići postupci koji su u toku, vodite računa, jer se zalažete za vladavinu prava, i ovde pred prisutnom gospođom ministar, da je to direktan pritisak na sudije i sve koji učestvuju u tom postupku.

Hvala vam.
Znači, ako hoćete i dalje, i jedna i druga strana, možete, ali od vremena grupe.
(Srđan Milivojević: Ne.)
Nećete? Dobro.
Onda idemo dalje.
Po amandmanu, Nenad Tomašević.

Od vremena grupe.

Uvažena gospođo ministre, u subotu konkretno, nisam imao mogućnost da vam odgovorim na ono što ste mi rekli na moje pitanje vezano za razdvajanje tužilaštva i suda, rekli ste, da država nema fizičkih kapaciteta da to uradi. Mislim, da država nema dobre volje da razdvoji ovo dvoje, a navešću kasnije i jedan konkretan primer da je to tako.

Ta saradnja između nažalost, tužilaštva i sudova, datira još iz 1945. godine, komunističkog režima. Setićemo se svi najčuvenijeg suđenja u istoriji Dragoljubu Draži Mihailoviću i one farse, jel tako. Ta veza je tokom godina narednih, naravno, slabila ali nikad nije prestajala.

Vi ste nedavno zajedno sa ambasadorom EU, ako se ne varam, obišli novu zgradu suda u Novom Sadu, odnosno, ne zgradu suda, nego je rečeno da će to biti zgrada gde će se preseliti deo suda, konkretno krivično odeljenje, i da će se u nju useliti tužilaštvo. Znači, vi ste imali priliku sada da sud odvojite od tužilaštva, ali vi, kada kažem vi, mislim na državu, niste to uradili. Tako da, mislim da država ipak ne želi da se odrekne toga i da postavi stvari onako kako treba, na svoje noge, odnosno da zaista to tužilaštvo kao jedna od stran u postupku bude potpuno razdvojeno.

Verujem da nema prostora na celoj teritoriji Srbije, ali ukoliko, a kasnije ću pričati i amandmanu koji sam podneo, uspemo da uradimo to da prekršajni sudovi pređu u zgrade i u sastav osnovnih i apelacionih sudova. Znači, te konkretne fizičke zgrade možemo iskoristiti da tužilaštvo pređe tamo. Mislim, nije to tako jednostavno, ali to je jedan od načina da priznaćete, da koje može biti rešenje problema. Hvala lepo.

Hvala.
Isto po amandmanu?

Ne, po amandmanu, kao zamenik šefa poslanike grupe.

Od vremena ovlašćenog?

Tako je.

Dobar dan svima. Gospodo iz SNS u ovom teškom sudbonosnom trenutku za vašu partiju, kad sa vama i sa nama, nisu članovi SPS, želim da vam dam punu podršku i vašem predsedniku da se malo oporavi od sinoć. Meni ovde govore da nešto konzumiram, čini mi se da je obrnuto. Da se vratimo na temu dnevnog reda.

Ovde je sa nama ministarka pravde, vama se obraćam gospođo ministarko pravde, da li možete da mi kažete za početak, ko su policajci koji su pre od prilike dva meseca tukli krvnički Nikolu Dragošanovića, u policijskoj stanici Majdanpek, za šta postoje dokazi i zašto policija u Boru, zašto tužilaštvo, zašto ne postoji nikakav sistem, kada govorim o pravdi nama ne odgovara na naša pitanja? Dečko je krvnički pretučen od strane policijskog službenika. Znate zašto? Zato što je tražio da vidi šta će se dogoditi sa njegovom planinom Staricom.

Znate kako to onda izgleda dalje. Znači, prvo ga uhvate na ulici, pa ga premlate u policijskoj stanici, pa ga onda to veče odvedu u kazamat u Negotin, a onda mi, tu je sa mnom koleginica Nestorović, ona vodi taj postupak, traži da vidi šta se dešava? Da li može neko da ga sasluša, da li može neko da ga obiđe u zatvoru? Ne može niko. Onda, dalje sledi tretman, mesec dana u pritvoru. Postoje medicinski nalazi, izveštaji iz hitne pomoći. To veče smo bili tamo, koji se takođe, nekako ne uzimaju u obzir.

Sve u svemu, gde je ovde pravda gospođo ministarko pravde i svi vi ovde koji se pravite blesavi da ova država postoji, a ne postoji. Znači, ovo je apsolutno, jedno bezakonje. Ova Skupština, ovo zdanje u kome se sada trenutno nalazimo, koje mnogi od vas vole da nazivaju svetim zdanjem, je sve samo ne mesto gde se donose zakoni i gde se normalno razgovara.

Vi ste tu, vi koji deset godina vodite ovu zemlju, tj. on, odgovoran za sve što se dešavalo pre dva tri dana ovde. Vi ste tu da narodu, da svakom građaninu koji želi da čuje nešto pametno, nešto smisleno, nešto što će odrediti kvalitet njegovog života, ogadite ovo mesto. Za to ste vi odgovorni i to vam je cilj. Sve što radite ovde, sve što radite, ovaj cirkus sa SPS-om, sada, i sve što ste radili pre dva dana i sve što radite 10 godina unazad, rezultat svega toga je nestanak. Svima vama pitanje – možete li da zamislite Srbiju za 50 godina? Postoji li takva zemlja? Postoji li ovaj narod na ovim prostorima? Ne postoji.

Vi ste tu da služite jednom čoveku. Danas je Vučić, juče je bio Tadić, sutra će biti neko novi i šta ćemo sad? Šta ćete da radite svi vi kada vas Vučić ostavi? Gde ćete da preletite ponovo kod nekog? To ćete da radite. To vam je posao.

Da se vratim na zakon i pravdu, samo prethodno vam kažem, ovde narod nije gladan zato što nema da kupi mleko, hleb, zato što nema da plati struju, ovde je narod gladan pravde. Pravde, koju vi svaki dan gazite, počev od ove Skupštine, pa svuda gde god ste vi, pravda i zakon ne postoje.

Ministarko pravde, znate šta se dešava u Novom Sadu, kada građani Novog Sada hoće da dođu u svoju Skupštinu i da pitaju – dobro, u redu, neko hoće da gradi most, hoće da postave pitanje – dobro, koliko košta taj most? Ko gradi taj most? Šta piše u planskim aktima? Kakav je uticaj na životnu sredinu i na šta će da izgleda Šodroš, kada se bude taj most sagradio? To je sve što žele da pitaju. Znate šta se onda dogodi ovde? Sačekaju ga ovakvi mufloni, nabildovani, pitaj Boga čije obezbeđenje, i dobiju teške batine. E, to je zemlja, to je zemlja u kojoj ste vi ministarka pravde, u kojoj pravda ne postoji. Pravite se blesavi svi.

To nama ništa neće pomoći, to što vi već svi znate, šta ćete vi da radite bez vašeg Aleksandra Vučića? Jel, frka? Pa, vi ste zemlju doveli dotle da ona zavisi od jednog čoveka. Imate li vi trunke dostojanstva? Evo, ovde vas polovina, nikad nije ni govorila u ovoj Skupštini. Nikada niste uzeli reč da kažete nešto, nego samo urlate ovde. Urlate, bukvalno urlate, od ove Skupštine pravite rijaliti. To vam je cilj. Hajde, svi vi da vas vidim, da vas čujem, evo i gospodin u naočarima, on je iz Sombora, izvinjavam se kolega, ne znam kako se vi zovete, vi samo urlate, urlate. Dajte ovde, vi ste narodni poslanik, recite šta imate da kažete. Jel, vi znate zašto ste ovde i ko vas je ovde doveo.