Po amandmanu, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Smatram da je jako uvredljivo za jedan antifašistički pokret kome pripadam ja, ispred Srpskog pokreta Dveri, za razliku od prethodnog govornika koji obogotvorava i idealiziju Aćif efendiju, otvorenog fašističkog okupatora, Aćifa Bljutu, Albanca koji je nekoliko stotina Srba u Raškoj oblasti, u dolini reke Raške u Novom Pazaru obesio za bandere i koji je bio otvoreni saradnik u procesu okupacije i Raške oblasti i Srbije i komplet Balkanskog poluostrva od nacističke Nemačke.

Smatram da je to zaista uvredljivo i ja iz džentlmenskih razloga neću na ovu provokaciju odgovoriti adekvatno kako bi trebalo, ali prosto nemojte da iza onoga što radite da na neki način pokušavate da abolirate sebe i da nekim prstom u drugoga uperite.

Ja sam danas u ime poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri pisanim dopisom i verskoj i uopšte Savezu jevrejskih opština na teritoriji Srbije se obratio, da saosećam sa njima, jer ovih dana su imali vandalske činove gde su oštećene njihove prostorije, groblja i sva njihova nepokretnost. Da li je moguće da neko ko pripada antifašističkom pokretu ili fašističkom osuđuje na jedan antisemitski način progon jevrejske zajednice u Srbiji, a za sutra se zakazuje u 11.00 časova konferencija za medije, gde ću na taj način da pozovem javnost da jednu manjinu koja je stradala ozbiljno na ovim prostorima sa srpskim narodom, od Jasenovca, od Jajinaca, od Starog sajmišta do „Novosadske racije“, da se na taj način glorifikuje.

Mi u ime srpskih rodoljuba i patriota to nećemo dozvoliti i mi smo srpska državotvorna politička opcija, rodoljubi, patriote i nećemo drugima da to spočitavamo, ali ako neko podržava Aćim efendiju, okupatora, zločinca, koji bi trebao da se ukloni, ta sramna ploča u Novom Pazaru, čija je politička opcija upravo gospođe pomenute to i postavila, mi ćemo se uvek prema tome na jedan negativan kontekst i suprotstaviti i dati jedan jasan i kategoričan stav. Hvala.

Na član 9. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno: Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik, Šaip Kamberi i zajedno Marinika Tepić, Borko Stefanović, Jelena Milošević, Dalibor Jekić, Danijela Grujić, Đorđo Đorđić, Željko Veselinović, Vladimir Obradović, Marija Lukić, Tatjana Pašić, Slaviša Ristić, Natan Albahari, Anna Oreg, Pavle Grbović, Janko Veselinović.
Reč ima Aleksandar Olenik.

Dame i gospodo, da se opet vratim Predlogu zakona o Visokom savetu tužilaštva.

Jedan u nizu problema po ovom zakonu je član 20, odnosno kvorum za odlučivanje o svim važnijim odlukama je osmoro. Od tih osmoro, pola kvoruma čine istaknuti pravnici za koje smo već detaljno objasnili da će svi do jednog biti predstavnici SNS i da će moći da se bave politikom, iako je formalno to zabranjeno.

Šta se njima dozvoljava na ovaj način? Dozvoljavaju im se dve stvari. Prvo, da ključno utiču na sve najbitnije odluke, jer bez njih ne može da se dođe do kvoruma. Znači da će SNS kao trenutno većinska, preko ovih istaknutih pravnika direktno, bez ikakvih većih problema, birati ovaj put tužioce, jer o njima pričamo.

Druga opasnost je opasnost da ovo četvoro svojim nedolaskom ili izbegavanjem rada mogu da blokiraju u potpunosti rad ovog saveta. Bez njih nema kvoruma. Ne postoji sankcija koja može da bude izrečena ovoj četvorici istaknutih pravnika koja bi ih naterala da rade svoj posao. Oni mogu da budu smenjeni nakon što neko vreme ne budu dolazili, ali za to vreme koje ne dolaze rad Saveta je blokiran. Čak i ako ih zamenite pa dovedete nove iz SNS istaknute pravnike, i oni opet mogu da ne dolaze i opet nema nikakve sankcije, tako da Srpska napredna stranka preko ovih istaknutih pravnika i suštinski i formalno apsolutno kontroliše rad Visokog saveta tužilaštva i to je ono što je direktno protivno evropskoj praksi, pa čak i Venecijanskoj komisiji, na koju se vi tako rado pozivate. Hvala.

Ima reč Borko Stefanović.

Hvala, gospodine predsedniče.

Ministarka, mi smo podneli amandman vezano za član 9. Zakona o Visokom savetu tužilaštva samo iz tehničkog razloga, zato što smatramo da su ovde suštinski izmešane odredbe koje su već detaljno precizirane, određene u Zakoniku o krivičnom postupku i nekim drugim propisima.

Dakle, sam član 9. ne vidim kakvu ima pravnu težinu, potrebu uopšte, zašto je uopšte i izneto ovde, zato što su na neki način standardizovani određeni pojmovi koji su već, ponavljam, detaljno obrađeni u nekim drugim zakonima koji se konkretno i uže bave tom problematikom?

Ono što jeste problem to je da iako to nije neposredno vezano za član 9, ovo je inače glas struke, ovo nije politički stav stranke, nego je struka uočila tu nedoslednost koja ne bi ništa vas koštala kao formalne predlagače ovih zakona da se ukloni taj član 9, zato što smatramo da je suvišan, nepotreban i da ne doprinosi na bilo koji način preciziranju odredbi.

Ono što svakako se ne odnosi na član 9, a to jeste da taj problematičan položaj nižih tužilaca u odnosu na Vrhovnog tužioca, o čemu smo detaljnije govorili i govorićemo kasnije kod narednih amandmana. Smatramo da na taj način će biti nastavljena i na neki način cementirana paraliza rada tužilaštva zbog toga ako dođe nekim slučajem ili ostane sadašnji Vrhovni tužilac, da neće tužioci po Srbiji vršiti svoj posao zato što će biti u strahu ili od tužilaštva ili od toga da završe stanje neaktivnosti, nepostojanja gonjenja određenih važnih krivičnih dela.

Dakle, prvi deo se odnosi na član 9. uz molbu i predlog da je on nepotreban, po nama da se briše, jer je već sadržan u drugim predlozima zakona i ne vidim, zaista, sem terminološke potrebe da se to napiše, ne razumem zbog čega, a nadam se da ćemo dobiti odgovor. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima ministarka, Maja Popović.

Ja ovde čitam član 9. priča se o potpredsedniku Saveta koji obavlja poslove predsednika Saveta u slučaju sprečenosti. Da li ste na to mislili? Pa, tako ste rekli, imajući u vidu da ste se pozvali na to, Zakon o Visokom savetu tužilaštva, član 9. Pogledajte. Očigledno je neka greška u pitanju. Pažljivo smo vas slušali, pa je u pitanju greška sigurno.

Dobro, znači nije to taj amandman.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik, Šaip Kamberi.
Reč ima Aleksandar Olenik.

Dame i gospodo, sledeći u nizu problema Predloga zakona o Visokom savetu tužilaštva, jeste budžet. Odredbama predloženim u okviru republičkog budžeta postoji poseban deo, odeljak za Visoki savet tužilaštva i ministar nema nekog velikog udela u njegovom određivanju, ali ima u naplati, odnosno isplati, transferu novca.

Konkretno, predsednik Visokog saveta tužilaštva ili sam Visoki savet tužilaštva, šta god hoće, šta god misli da im treba iz tog budžeta mora da traži, a Vlada hoće, a ne mora da plati i može da ucenjuje i postavlja uslove. Što bi rekli, koliko para, toliko muzike. Zato je praksa, odnosno standard u Evropi, a pozivamo se na Venecijansku komisiju, da i Visoki savet sudstva, ali i Visoki savet tužilaštva o kome sad govorimo ima svoj poseban budžet, što znači da predsednik Saveta ili sam Savet ne mora da traži dozvolu niti od ministra, niti od Vlade da bi dobio, transferisao, isplatio, naplatio nešto.

Ovako, kako je sada postavljeno samo se odvoji koji je iznos na godišnjem nivou unapred za ove svrhe, ali o toj trošnji, uplati i korišćenju toga novca, odlučuje Vlada, a ne Visoki savet sudstva.

Zato bi trebalo da prosto, jednostavno da se formira poseban budžet za ova visoka saveta, i na taj način bi se vrlo efikasno, prosto i jednostavno ograničio finansijski, ajde da kažemo potencijal za ucenjivanje od strane Vlade prema savetima i nametanje volje Vlade u odnosu na Savet i tužilački ali i sudski.

To prosto je moglo da se prepiše od većine evropskih sistema i da se vidi kako to u praksi na jedan pristojan način funkcioniše. Hvala vam.