Po amandmanu. Izvolite.

Hvala.

Samo da se nadovežem na argumentaciju koje su iznele kolege i ministarka i to cenimo što, kako kaže, niste hteli da se odreknete mogućnosti da profesori sa Pravnog fakulteta budu, naravno da je to dobro i svi podržavamo, ali sa druge strane, ni od profesora se ne traži da budu to ispunjavanje uslova za penziju, da se odreknu profesure.

Dakle, to je jedan mandat na pet godina. Ko smatra to za neki izazov, a jeste izazov biti član Visokog saveta tužilaštva, verujem da ima sigurno profesora kojima je to izazov i verujem da bi se tome posvetili. Tako da, se sa druge strane ne shvati da smo mi protiv toga, daleko bilo, ali u najboljoj nameri mislim da i to odricanje sigurno ne bi bilo preterano. S druge strane, ne bi ni na koji način ugrozilo efikasnost rada saveta. Znači, bez namere da impliciram bilo kakvu mogućnost koruptivnih nekih radnji itd. Da se zadržimo na efikasnosti samo. Hvala.

Reč ima ministarka.

Želim da dodam samo da mi to već imamo u našem pravnom sistemu, što se tiče Ustavnog suda. U Ustavnom sudu mogu da budu i profesori u isto vreme i sudije Ustavnog suda, tako da imamo na taj način regulisano, da dodam, da već postoji.

Hvala.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić, Pavićević.
Izvolite, imate reč.

Hvala, predsedavajući.

Pa, mi se zalažemo za brisanje ovog amandmana iz drugačijih razloga, jer smatramo da on jeste diskriminativan na mnogo načina. Ono što je veliki problem za nas, jeste da profesori Pravnog fakulteta, u stvari pravnici ili profesori prava ne predaju samo na Pravnom fakultetu. Recimo, mi na Fakultetu političkih nauka imamo makar tri-četiri odlična pravnika, na Ekonomskom fakultetu, na mnogim drugim fakultetima takođe predaju pravnici, a u obrazloženju tamo stoji da je motiv finansijski, da su veće plate na Pravnom fakultetu. Možda na Pravnom fakultetu u Beogradu, na nekim drugim verovatno nisu, ali kao da drugi koji bi bili tu izabrani, za njih ne važi da takav motiv mogu da imaju.

Inače, to se može regulisati drugim zakonima tako da tu vrstu diskriminacije koju uvodi ova odredba u stvari jeste duboko nepravedna prema onim pravnicima koji ne rade na matičnim fakultetima ili obavljaju neki drugi posao. A da li su ili ne u sukobu interesa, to je već stvar koju može da odredi Agencija za sprečavanje korupcije.

Zbog toga bi bilo u stvari važno izbrisati ovo, ali da se recimo ukoliko želimo da zadržimo vrsne pravnike u Visokom savetu u ovom slučaju možemo menjati neke druge odredbe, a to je ta odredba koja zabranjuje da u trenutku konkurisanja neko nema navršenih 65 godina, već i profesori na fakultetu i sada mogu da rade, recimo do 70 godina, ukoliko to odobre naučno-nastavna veća i ukoliko to posao zahteva, tako da se ne radi o nečemu što bi bilo izuzetak u tom smislu reči. Hvala.

Reč ima ministarka.

Što se tiče 65 godina kao uslova da ima ispod 65 godina, naša namera je bila da izjednačimo sudijski i ne sudijske članove Saveta. To nam je bio motiv za uvođenje ovog dela.

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.

Dame i gospodo, pored izbora ovih istaknutih pravnika koji su direktna politička transmisija na visoke savete tužilaštva, potrebno je reći da postoji problem i u izboru tužilaca koji će predstavljati druge tužioce u Visokom savetu. To je nešto na čega se skoro svi tužioci sa kojima sam pričao žale.

Suštinski, glavna primedba je da ako se izbori vrše prema tužilaštvima u kojima rade, npr. tužilaštva u Beogradu, Prvo, Drugo, Treće, Četvrto, ili u Novom Sadu, zapošljavaju više stotina tužilaca i oni će svi glasati za jedan isti broj njihovih predstavnika u Visokom savetu. Isto tako će 12, 10, 15 tužilaca pri, recimo, apelacionim sudovima glasati i odlučivati o istom broju tužioca koji će ih zastupati u Visokom savetu sudstva.

Želja svih tužilaca sa kojima sam razgovarao je da se uvede princip svi za sve. To znači da svi tužioci glasaju listu jednu i da svaki tužilac koji bude izabran u Visoki savet sudstva, njegov izbor ima istinu težinu, a ne da neke biraju 10, 12 ili 13 tužilaca, a da ostale bira više stotina tužilaca, jer prosto onda glas jednog vredi mnogo više ili mnogo manje u odnosu na druge.

Smatram da je ovo tehnička stvar koja bi mogla da se ispravi, ali nije bilo svrhe, nije bilo sluha za to.

Kad pogledamo koliko tužilaca je učestvovalo u javnoj raspravi i preko udruženja i direktno i koliko njih učestvuje na izborima, može se reći da bi ovaj sistem koji mi predlažemo, tzv. svi za sve bio prijemčiviji tužiocima i da bi njihovo učešće i u samim izborima i u javnim raspravama bilo mnogo veće nego što je to sada. Hvala vam.