Vidim da se mučite.
Evo, ja ću da vam pomognem, pošto Kozma kaže, da vam pomognem oko mikrofona, ja vas onda spasem. To mi je rekao danas. Evo, da pomognem i vama.
Znači, što se tiče tog člana 27. i načina vođenja sednice, sve je u redu. Vi ste javili sada sa žarkom željom da mene izvređate, rekli šta god ste hteli, ali samo nemojte o tome da li se neko negde pojavljuje ili ne pojavljuje. Pa, vi ste na sednici kada je ovde bio predsednik Republike izašli napolje komplet, cela grupa, svi đuture i niste se ni vraćali. Dok god je on bio u ovoj sali i tog dana i narednog dana i naredne večeri, vi se u salu više vraćali niste.
Tako da to ko šta izbegava, mislim da je cela Srbija videla u prenosu uživo.
Treba li da se glasa za član 27?
(Stefan Jovanović: Ne.)
Ne treba. Eto, sedite sad lepo.
Replika, Milenko Jovanov.

Ovo je bukvalno isti slučaj kao sa ugovorima što je bilo. Znači, za ono gde mogu da odgovaram i gde mi traže da se odreknem imuniteta, tu neću, ali ako nekad neko bude tražio nešto drugo, ja onda hoću. Hajde pokažite da ste hrabri, pa na ovome što vam sad traže da se odreknete imuniteta, odrecite se, pokažite da stojite iza svojih reči.

Iznosite ovde tvrdnju, optužujete ljude za težak kriminal, pa šta će vam imunitet, valjda imate dokaze? Ali, ne pada vam na pamet da se odreknete imuniteta, vi hoćete da nekažnjeno izmišljate, da slučajno ne odgovarate. Samo, ima jedna za vas vrlo nepovoljna okolnost, šta ako se dese izbori, pa vam ne obnove imunitet, a najverovatnije i da hoćemo nećemo moći, budući da teško da se sa 2% može preći 3%? Kako ćete onda? Šta ćete onda bez imuniteta?

(Miroslav Aleksić: Bolje brinite vi o vama.)

Molim? I to je tačno i to ste u pravu. Brinućemo o sebi, ne o vama. Vi sami o sebi brinete, potpuno u korist onoga što mi želimo. Tako da ne bismo ništa dirali. U pravu ste, možda nešto pogrešim pa ispadne dobro po vas. Ovako, vi sami sebe savršeno uništavate i nema potrebe da se tu mešamo.

Ali, dana 29.06. 2009. godine ugovor na devet miliona 328 hiljada 955 dinara. Dana 29.06, znači u istom danu, iznos devet miliona 284 hiljade 60 dinara. Dana 15.06. 2011. godine iznos devet miliona 407 hiljada 176 dinara. Dana, 29.04.2011. godine iznos tri miliona 954 hiljade 141 dinar. Dana 04.05.2011. godine iznos dva miliona 60 hiljada 204 dinara. Dana, 28. februara 2012. godine iznos četiri miliona 537 hiljada 899 dinara. Dana 12.04.2012. godine jedanaest miliona, pazite ovo je interesantno, 2012. godine imamo izbore i 2012. godine u februaru, dakle četiri i po miliona, pa u aprilu 11,8 miliona, pa 17. aprila još četiri miliona 277 hiljada. Sve ukupno 54 miliona 726 hiljada 976 dinara ili 685 hiljada evra. Porodična manufaktura, malo tast, malo ja, radilo smo oba dva, sve super, svi zadovoljni, klimamo glavom. Šta ćemo da kažemo? Isto kao i za „Mielnijum tim“, neću da skinem imunitet zato što govorim istinu, a tamo gde mi niko ne traži da skinem imunitet, tamo hoću da ga skinem. Tako funkcioniše i sa ovim. Hvala.

Hvala.
Reč ima Ministarka Popović.

Sad imam priliku, poslaniče Aleksiću, da vam se obratim, imajući u vidu da sam i ranije zatražila reč, ali prosto predsedavajući mi je tek sad dao mogućnost da vam odgovorim.
U vašem izlaganju jasno je da želite da kriminalizujete kompletno rukovodstvo Republike Srbije. Saopštiću vam to da postupci koji su u toku, kao što sam i u više navrata danas, juče govorila, ne treba komentarisati. Govorite da tužilaštva i sudovi ne rade ništa povodom slučaja oko „Oluje“, povodom slučaja „Hrkalović“. Cela javnost zna da su oba postupka u toku, da je postupak vezano za Koluviju u toku. Hrkalović takođe u toku, to valjda ne sporite, to što pričam.
Pominjali ste Sinišu Malog i isticali sve vezano za izjavu, navodnu izjavu njegove bivše žene. To je zaista nizak udarac. Ne znam šta ste hteli time da dokažete i da pokažete.
Više puta u ova dva dana sam rekla da je postupak vezano za rušenje u Savamali okončan, da je vezano za ovaj saobraćajni udes, takođe znamo osobu koja je vozila, a ne želim i dalje, opet ponavljam, da komentarišem sudske odluke. Ako to treba, možemo da se dogovorimo na svaka dva sata da se osvrnemo na sve ove predmete, da konstatujemo da su oni u toku, ali to mislim da ne vodi ničemu.
Pokazali ste kroz vaše izlaganje da ne znate šta je nadležnost Ministarstva pravde. Ja niti tužim, niti sudim. Milim, prosto, to nisu nadležnosti Ministarstva pravde.
Na kraju ste me pitali, a što ste me pitali pre neki dan, šta ću da uradim sa ovim slučajem da su Veselinović i Radojičić na spisku za sankcije američkog Ministarstva pravde ili koga već. Ja ne postupam po nalazima američkih ili bilo kojih stranih organa. Mi možemo da postupamo kao Ministarstvo u smislu ako neko drugo Ministarstvo pravde nama pošalje zahtev po nekoj zamolnici, u tom slučaju mi možemo da postupamo. U drugom slučaju mi ne možemo da postupamo.
Dalje, moram da se osvrnem i na činjenicu da ste izgovorili niz uvreda prema predsedniku Republike. Rekli ste da predsednik Republike, molim vas slušajte me sada kada se vama obraćam i odgovaram, jer pokušavam da vam odgovorim na sve ovo, rekli ste da predsednik Republike govori bljuvotine.
To samo dokazuje o vašem nivou komunikacije političke. Želim zaista da se vratimo na akademsku diskusiju i akademski način komunikacije u ovom domu.
Kada sam izlazila malopre na pauzu na par sekundi, vi ste meni dobacili da sam izlazila i da vam nisam odgovorila na sva pitanja, a da imate još što šta da mi kažete što je imalo neku drugu konotaciju, da sada ne navodimo, jer i vi ja znamo na šta ste mislili. To mislim da nije u redu i nije kulturno. Hvala.

Imate reč.

Ne znam, uvažena ministarko, zaista na šta ste mislili. Rekao sam da imam što šta da vas pitam i pitao sam. To je ovo za Veselinovića i Radojičića.

Znate, da vam kažem, i te kako ja znam šta su vaše nadležnosti, ali morate biti svesni jedne činjenice – jel vi mislite da se opozicija svih ovih godina i dok vi niste bili ministar, bavi ovim istragama zato što voli. Jel vi mislite da je posao narodnog poslanika ili bilo kog opozicionog političara da istražuje šta se desilo u „Telekomu“, šta se desilo u „Krušiku“, šta je bilo u Savamali. Ne, mi niti smo policija, niti smo tužioci, niti smo bilo kakvi istražni organi. Mi bi trebali da govorimo o politici. Ali u društvu u kome institucije ne rade svoj posao, u kome je sve na glavačke okrenuto, mi moramo da radimo i to da bi branili sami sebe, da bi branili državnu imovinu, da bi branili građane Srbije. O tome se radi.

Ne shvatate suštinu. Suština je da su razorene institucije, a razorene su zato što je razoreno pravosuđe. Kada pravosuđe ne radi svoj posao, onda nijedna druga institucija ne radi svoj posao. Zašto? Nema odgovornosti. Onda direktor EPS-a može da radi šta god hoće. Onda i direktorka REM-a može da radi šta god hoće, onda i svi ostali mogu da rade šta god hoće bez odgovornosti, bez sankcija. Onda su zaštićen političari, jer su oni ti koji štite sami sebe, oni koji su na vlasti. Zato se opozicija bori, i utoliko ova naša borba je veća i važnija, nego da je normalno stanje i da mi danas ovde govorimo o našim programima, zaista da govorimo o pravosuđu.

Jel vi mislite da ja ne vidim da ovo nema blage veze sa raspravom o pravosuđu. Nema. Nema je nigde u društvu.

Predsednik je došao da priča o Kosovu, branite ga, u redu. Da li je govorio nešto o planu. Ne. Razračunavao se sa opozicijom. Vređao jednu stranu, vređao drugu stranu itd. To je problem, gospođo ministar.

Isteklo je vreme.
Obično se komentariše šta neko govori tako što ste tu pa ga slušate, i javite se za reč, a ne tako što pobegnete iz sale.
Jel ovo povreda Poslovnika?
Po amandmanu.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Orliću.

Jedni stvar bo samo o amandmanu da istaknem, a zaista bih volela da se vratimo ono što jeste suština i ono o čemu govorimo danas, a vezano je za ovih 11 zakona, između ostalog, svega onog drugog što je na dnevnom redu. Ali, znate neki legitimitet oni koji govore upravo o ovoj temi moraju da imaju, ali većina onih koji su se danas nažalost, javili sa onde druge strane zaista to nema.

Čisto da bih objasnila bliže o čemu se ovde radi. Kada govorite o lopovluku, zaista ne možete imati nijednu jedinu mrlju, a kamoli nekoliko presuda koje govore upravo u prilog tome da ste vi osuđeni lažov.

Između ostalog, jedna tužba koja ide i na moje ime od strane gospodina koji je maločas govorio tiče se jednog običnog Tvita, očigledno Tvita koji je mnogo zaboleo, s obzirom da zaista, rekla bih, da za ovakve stvari trošiti vreme suda je zaista u najmanju ruku neprimereno.

Tvit je sledeće sadržine – pa, vi sami procenite, pa povežite sa onim odlaskom iz ove sale kada predsednik Aleksandar Vučić govori o najbitnijoj temi Kosovu i Metohiji - „Mišu po vokaciji, hrabar si samo na Tviteru. Po sudovima ne smeš ni na hodniku pored Andreja Vučića da prođeš, nego bolje narodu reci kako si svom dobrom prijatelju namestio gasifikaciju Trstenika dok si bio predsednik opštine i tako stotine miliona stavio u svoj džep“.

Dakle, ovo je jedan Tvit koji je očigledno udario tamo gde ne treba. Ja se nisam, predsedniče Narodne skupštine, pozvala na imunitet, niti ću. Mislim da je moja dužnost da pokušam u najmanju ruku na ovakve pravne marifetluke da odgovorim na način na koji su oni koji su me tužili za slučaj ovog Tvita i zaslužili. Svakako da je sud već doneo svoju odluku da su u pitanju zaista overeni sudski lažovi.

Prema tome, takvi i kao takvi ne mogu ovde u najmanju ruku govoriti na ovu temu baš onako kako su pobegli sa sednice kada se govorilo o Kosovu i Metohiji, bilo bi barem ravno pravedno da se po ovoj temi uopšte ne javljaju. Hvala.

Hvala vama.
Misli da je ovde sve jasno svima i za one pare i za presude. Više se niko ne javlja ni za šta.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.

Dame i gospodo, vreme je da se malo vratimo na zakon koji je predmet rasprave. Ovo prepucavanje možda je zanimljivo, ali nije toliko korisno.

Ono što fali Predlogu zakona o VST i generalno o uređenju tužilaštva je pravosudna ili ti tužilačka policija. To je nešto što postoji u više zemalja Evrope i ima svoju korist.

Najlakše je da se objasni na primeru Savamale. Neko je pomenuo malopre. Policija nije reagovala kada su je građani zvali koji su bili tučeni i vezivani, otimani su im telefoni. Sutradan tužilac i da je hteo da vrši istragu on je morao da pozove tu istu policiju koja nije štitila građane i da traži od njih prikupljanje obaveštenja i saslušanje. Suštinski, policija koja je izvršila krivično delo, jedan je osuđen pravosnažno, ako se dobro sećam, je trebala da istražuje samu sebe. Zato u velikom broju zemalja Evrope postoji pravosudna ili ti tužilačka policija jer bi onda u tom slučaju tužilac direktno naložio svojoj policiji da uradi istragu.

U ovom slučaju tužilac nadležni nije čak mogao da da ni nalog policiji sa Čukarice ili Novog Beograda da dođe da uradi istražne radnje. Ne, on je po zakonu ondašnjem, a i po ovim izmenama, to ostaje isto, imao jednu jedinu mogućnost, da angažuje baš tu policiju protiv koje vrši istragu da ona samu sebe isleđuje.

Jedini način da se to promeni to je pravosudna ili ti tužilačka policija. Problem inače postoji godinama ove vrste zato što kada tužilac da nalog policiji, policija ako ga odbije tužilac jedino može da se žali načelniku, odnosno šefu i tu je kraj. Nikakav drugi efikasan metod tužilac nema da upravlja policijom, a tužilac bez policije ne može da uradi ništa. Tako da ako ste hteli reformu i hteli da osnažite tužilaštvo pravosudna ili tužilačka policija je preko potrebna. Hvala.