Hvala, predsedniče.
Znate šta, u vezi ove rasprave koja je prethodila, moj amandman koji sam podneo, dao sam obrazloženje dosta jednostavno. Nažalost, Vlada ga nije prihvatila iz razloga koji nisu, po meni, bili dovoljni.
Kada je reč o ovoj raspravi koja je malopre prethodila, znate šta ja, mislim da se ne treba baš mnogo pozivati na to kakve ocene je za rad dala Venecijanska komisija i hvaliti se pohvalama Venecijanske komisije. To sam rekao i u plenarnoj raspravi. Mi smo ovom prilikom prepisivali tuđe standarde. Nismo pokušali da tragamo za svojim rešenjima. Kada pogledate ovako realno Srbiju danas i pre 11, 12 godina, koliko već ima od kada smo postali zvanično kandidat za ulazak u Evropsku uniju, mi smo mnogo bolje izgledali onda, još dok nismo bili kandidat, nego danas kada smo kandidat već ovoliko godina.
Bila je juče jedna odlična rasprava između kolege Komlenskog i ministarke pravde. Slagao sam se sa onim što su oni govorili, pogotovo kolega Komlenski, u vezi sa jednom opštom kritikom koju je on dao. Hteo bih da podsetim na jednu stvar na koju je ukazala i ministarka, nadam se da će ovom novom Visokom savetu tužilaštva jedan od prečih poslova biti da spreči da se tužilaštva vode na način kako ih vodi viši javni tužilac u Beogradu. Neću da mu spominjem ime. On se na tom mestu nalazi ne zbog svojih ličnih i profesionalnih kvaliteta, u to nemam nikakve sumnje i odlično to znam. On je doveo do apsurda instituciju upućivanja u svom tužilaštvu, tako da je doveo do toga da nekoliko beogradskih tužilaštava ovih na osnovnom nivou, nemaju dovoljno ljudi da obavljaju svoju funkciju, zbog čega, u krajnjoj liniji, trpe građani. Tako da, imamo jedan apsurd da u tom tužilaštvu, što se tiče nekih da kažem rukovodećih funkcija, dominiraju neizabrani tužioci tog tužilaštva. To je jedna stvar koja je nedopustiva i vidim da je to prepoznato u Ministarstvu pravde i nadam se da će ovaj Visoki savet, ako ništa drugo, bar ovim stvarima da se pozabavi.
Moraću ovu priliku da iskoristim da ponovo, razumem vašu propagandu, kada se neka stvar ponovi milion puta, mogu čak i oni koji su lično pogođeni tim informacijama da počnu da veruju u to, tako da je ovde problem kod Mike Aleksića u vezi jedne stvari koju mu vi stavljate na teret stalno, problem je u vezi sa činjenicama koje iznosite, a to znači, utoliko gore po te činjenice.
Znači, sve što je danas kolega govorio je netačno sa stanovišta činjenice, a vi se na to stalno pozivate, a ja sam tome lično svedok, jer sam mu vodio te parnice. Znači, zbog istih tih navoda su mu naknadu štete platili i „Srpski telegraf“ i magazin „Objektiv“, i ne samo njemu, nego i njegovom ocu. Tužilaštvo je u vreme kada je bilo vreme za to proveravalo te navode i nije našlo da postoji bilo kakvih osnova sumnjivih da bi protiv njega krivični postupak bio vođen. Ovo što je danas kolega predlagao Ministarstvu pravde da vidi kada će tužilaštvo da počne da radi nešto protiv Mike Aleksića, moram samo da mu kažem da je sada u svakom slučaju za sve kasno.
Znači, još na kraju bih hteo da dodam još jednu stvar, nažalost, Demokratska stranka je pod stalnim pritiskom u vezi sa tom reformom pravosuđa iz 2009. godine, ali ne znam zašto oni ne upotrebljavaju neke argumente u svoju odbranu. Evo, ja ću da ih kažem. Prvo, to je bio politički pokušaj obračuna sa Miloševićevim sudstvom, to je prva tačka. Druga stvar je napravljene su velike greške u odnosu na mali broj ljudi, a onda je jedan broj ljudi prema kojima nije načinjena greška, zbog čega su izopšteni iz pravosuđa, kada su se našli, kolokvijalno govoreći, na ulici, postali su članovi vaše stranke. Svi redom, a mnogi od tih koji su postali članovi vaše stranke su posle došli na najviše funkcije u našem pravosuđu.
Prema tome, nemojte da pričate o politizaciji. To je bila klasična politizacija pravosuđa i sa vaše strane. Toliko.