Na član 46. amandman su zajedno podneli grupe Ujedinjeni.
Amandman kojim se posle člana 47. dodaje član 47a. podneli su zajedno poslanici Tamara Milenković Kerković, Boško Obradović, Borko Puškić, Milovan Jakovljević i Ivan Kostić.
Ima reč podnosilac.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Od svih ovih podnesenih amandmana, negde oko 60, u ime poslaničke grupe Srpski pokret Dveri – Patriotski blok, smatram da je negde ovo najznačajniji amandman. On se tiče unapređenja i obezbeđivanja povoljnijih uslova rada za sudije i za one koji rade u pravosuđu, a tiče se dodavanja člana 47a. koji bi se ticao posebnih odredbi o zaštiti roditeljstva.

Pošto smo mi patriotski i jedan rodoljubivi pokret, pokret koji baštini porodicu na prvom mestu i traži da se kroz zakonodavstvo, kroz budžet i opredeljivanje određenih finansijskih sredstava i samog ambijenta za roditeljstvo i materinstvo, on se baš toga tiče i glasi:

„Sudiji za vreme trudnoće i do navršene prve godine života deteta mogu se dodeliti u rad predmeti u kojima se sudi za krivična dela protiv života i tela, za krivična dela protiv polne slobode, za krivična dela protiv braka i porodice i za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, samo uz svoju saglasnost.

Sudiji koji samostalno vrši roditeljsko pravo nad detetom do navršene 14 godine života deteta može se odrediti da bude dežuran i u pripravnosti za postupanje u predmetima koji se smatraju hitnim i naročito hitnim, u skladu sa zakonom i sudskim poslovnikom, samo uz svoju saglasnost.

Sudija za vreme trudnoće i do navršene prve godine života deteta ne može se uputiti na rad u drugi sud.

Sudija koji samostalno vrši roditeljsko pravo nad detetom do navršene 14 godine života deteta može biti upućen na rad u drugi sud, samo uz svoju saglasnost.

Sudija za vreme trudnoće i do navršene osme godine života deteta može na lični zahtev da obavlja poslove na kojima je raspoređen od kuće, s obzirom na potrebe suda i sposobnost sudije za uspešno obavljanje… (Isključen mikrofon.)

Prošlo je dva minuta.
Na član 49. amandman su zajedno podneli Dragan Nikolić, Milica Đurđević Stamenkovski, Nikola Dragićević, Marko Ristić, Dragana Miljanić, Strahinja Erac, Zoran Zečević i Bojana Bukumirović.
Podnosilac amandmana ima reč.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko pravde, zaista sam mislio da ovaj amandman koji smo dali u ime naše stranke, a tiče se i akcentovan je da radno iskustvo u pravnoj struci mora imati 15 godina onaj ko bude izabran za sudiju Vrhovnog suda. Mnogo je razloga za ovo.

Podsetio bih laičku javnost da za sudiju osnovnog suda je potrebno da imate tri godine radnog iskustva u pravnoj struci, šest godina za viši i 10 godina za Apelacioni sud.

Mislim da između sudija Apelacionog suda i sudije Vrhovnog suda mora da prođe bar pet godina. Osim tog životnog iskustva koje se nakupi i ako završite u rekordom roku, položite pravosudni ispit sa 25 godina, prođete osnovni, prođete viši sud, pa možda i eventualno Apelacioni, to vam daje da sa 40 godina budete sudija Vrhovnog suda. Tada ste zreli i kao sudija, zreli ste i kao čovek, manje ste podložni uticaju drugih kolega, uticaju javnosti, spremni ste da odgovorite i sudite u ime naroda, da budete nezavisni i da imate slobodno sudijsko uverenja.

Ovo je posebno značajno što u Vrhovnom sudu nekada Srbije, sada samo Vrhovnom sudu se donose odluke koje imaju dugoročne reperkusije na ceo pravni sistem u Republici Srbiji kako u Građanskom odeljenju, tako i u Krivičnom. Znate da stavovi tog Vrhovnog suda jesu skoro obavezujući za sve i naravno da se sudije nižih sudova toga pridržavaju i zaista sam očekivao da ćete u tom pogledu učiniti jedan korak napred i uzeti jedan od amandmana koji je predložila opozicija jer ovo su strogo profesionalni zakoni, vrlo je manje bitno da li smo iz opozicije ili smo na vlasti. Hvala vam.

Na član 51. amandman je podneo Miodrag Gavrilović.

Ono što je sada važno kada pričamo o ovim poslednjim članovima ovog zakona, ja sam predložio da se doda novi stav broj 5. na član 51. – kandidat za sudiju koji je bio advokat najmanje dvanaest godina, nije dužan da polaže ispit koji organizuje Visoki savet sudstva. Obrazloženje – odredbom člana 6. stav 4. Zakona o advokaturi je propisano da kandidat koji obavlja sudijsku ili javno tužilačku funkciju, najmanje dvanaest godina, ne polaže advokatski ispit. Ukoliko se ne bi predvidela mogućnost da advokat koji ima staž u advokaturi najmanje dvanaest godina, ne polaže ispita koji organizuje Visoki savet tužilaštva, tužioc će biti uskraćen za mogućnost izbora advokata na javnutužilačku funkciju i naravno, sudijsku funkciju.

Ono što je važno jeste da shvatimo da postoji još jedna, pričamo o tri grane vlasti, i to je nešto što je Monteskje postavio pre 200 godina. U međuvremenu se to dosta diferenciralo. Mi treba da pričamo o jednom potpunom pravosudnom sistemu u koje postoje tužioci, sudstvo i postoji advokatura. Advokatura, tužilaštvo i sudstvo su jedna tri dela koja čine jednu celinu pravosudnog sistema koji nam je izuzetno važan.

Zbog toga smo ukazivali i da treba i da treba da se prihvati predlog Venecijanske komisije kada postoji pitanje sudske prakse. Zato što smatramo da u tom načinu kada se donose kroz tužbu i kada postoji taj jedan celokupan proces, s jedne strane možemo da imamo nekoga ko zastupa jedno mišljenje, nekoga ko zastupa drugo mišljenje i sud koji donosi to u jednom racionalnom postupku.

Nadam se da razumete da advokati zaslužuju da budu prihvaćeni na ovaj način u celom pravosudnom sistemu.

Po amandmanu, Andrijana Vasić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvažena ministarko sa saradnikom, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani, danas raspravljamo o amandmanima na set pravosudnih zakona kojima se nastavlja reforma pravosuđa, započeta na referendumu prošle godine kada smo potvrdili akt o promeni Ustava Republike Srbije.

Sam proces koji se odnosi na promenu Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa organizovan je kao vrlo transparentan i svi oni koji su proces pratili znaju da su oni zainteresovani, zaista zainteresovani, mogli da uzmu učešće na različite načine. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na čelu sa koleginicom Jelenom Žarić Kovačević, ali i radna grupa, učinili su dosta napora da ovaj proces bude, kako sam rekla transparentan tako i inkluzivan.

Osamnaest meseci je trajala javna rasprava. Dva puta su vršene konsultacije sa Venecijanskom komisijom i možda najvažnije, organizovana je serija javnih slušanja. Ne samo ovde u sedištu Narodne skupštine, nego i širom Srbije, što ovaj proces čini još inkluzivnijim i transparentnijim.

Među predloženim zakonima je i Zakon o sudijama. Njime se izbor sudija potpuno odvaja od politike i u buduće bi sudije trebalo da bira VSS, a ne Narodna skupština kako je bilo do sada. Osvrnuću se na ovu promenu, jer je smatram ključnom iz dva razloga.

Prvo, zato što nezavisnost sudija podiže na najviši mogući nivo i drugo, jer najbolje pokazuje razliku između ove i prethodne vlasti.

Ovih dana smo se podsetili da su se ne tako davno, za vreme bivšeg režima, sudija birale na različitim stranačkim sednicama, da su se spiskovi podobnih sudija slali sa pečatom i potpisom opštinskih i stranačkih organa. Na jedan od primera koji se desio na jugu Srbije gde ja živim ukazao nam je šef naše poslaničke grupe Milenko Jovanov pokazujući spisak pohvaljenih sudija i tužioca, bliskih jednoj stranci, ja je neću pomenuti sada da ne bih izazivala dalje replike.

Ovaj slučaj se desio u Vlasotincu. Spisak izgleda ovako, vidimo i pečat i potpis. Dragi građani, pre svega Jablaničkog okruga, ali i čitave Srbije, to su činjenice. Kao što je činjenica da i danas postoje određeni funkcioneri koji sede u ovoj istoj sali i direktno vrše uticaj na sudstvo. Oni su pripadnici zakonodavne vlasti, a kako sami govore, supružnici su im sudije. Dakle, imena stranaka se menjaju, imena pokreta se menjaju, pa negde levo pređe u zeleno, negde žuto pređe u razno, ali potreba pripadnika bivšeg režima da utiču na sudstvo, na sudije, ostaje ista.

Zato su i podneli toliki broj amandmana i zato im toliko smetaju predloženi zakoni, jer se iz njih najbolje vidi ko su oni, a ko smo mi. Boli ih što vide da je građanima jasno da je za razliku od tog vremena i za razliku od njihove, politika koju mi vodimo jasno posvećena poštovanju principa vladavine prava. Boli ih što građani znaju da za razliku od njihove, naša politika koju predvodi predsednik Vučić, stranačke interese ostavlja po strani i vodi se isključivo interesima građana, a služi jedino činjenicama.

Kada smo kod činjenica ponovo, želim da u Narodnoj skupštini govorim o njima, jer smatram da su činjenice u samo jednom govoru važnije od poluinformacija iznetih u nekoliko govora onih koji nisu skloni istini. Građanima dugujemo istinu, a ne politikanstvo.

Zbog svega što sam navela u danu za glasanje ću podržati predložene zakone, njihove amandmane neću i pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da učine isto. Hvala.

Hvala.
Čestitam na prvom obraćanju u Narodnoj skupštini.
Po amandmanu.

Ovlašćeni.

Dragi građani, drage kolege narodni poslanici, ovih dana smo bili svedoci onoga što je DS tvrdila u svom prvom obraćanju u subotu i nedelju kada smo rekli da se pred nama nalazi jedan set zakona koji je donet na način koji nije primeren pravosudnom sistemu.

Znate, pre nekoliko meseci usvajali smo ovde odluku i zakon da će se sprovesti proces primanja ljudi na određeno vreme javnim konkursom, ali tek za dve godine jer nema dovoljno vremena. Onda se odlučilo da za godinu dana VST izabere sve tužioce. Kako će to uspeti? Kontradiktornosti su brojne.

Pored toga, imamo jedan vrlo zanimljiv slučaj koji se tiče samog početka ove cele krize, da nazovem, sa ovakvim zakonima. To je Kovid. Posle Kovida i u samom Kovidu bilo je neprimereno da se prave javne rasprave o samom aktu o promeni Ustava. Taj sam akt o promeni Ustava i sami znate kako ste doneli. Bili ste sami u ovoj Skupštini. Nije imao ko da vam odgovori, nije imao ko da vam kaže neko drugo mišljenje i da kaže nešto nije u redu, promenite i da pričamo kao što danas razgovaramo, jer to niste ni želeli. Nije vas bilo briga, znali ste koliki uticaj je Kovid imao na sve naše građane.

Zbog toga, u tom, možemo da kažemo da je ovo Kovid set pravosudnih zakona, jer se tu iznedrio u tom periodu. Moram vam reći da DS ne može i neće podržati nijedan od ovih zakona, baš zato što je napravljen jedan zatvoreni sistem pravosudnih funkcija. Kakav zatvoreni sistem? Zato što će na kraju predsednik parlamenta Orlić u stvari da bira i tužioce i sudije. Zato što nećete imati interes da sklopite sa nama dogovor od dve trećine onih koje ćemo odavde birati. Zato ste namerno predložili zakone u kome će biti većina osam, a ne nešto manja, nego ste napravili kvalifikovanu većinu da vam uvek budu potrebna ta četiri predstavnika koje će Narodna skupština da izabere ovde, ili za VST ili za VSS.

Prema tome, nikakav legitimitet nemate da pričate o tome da će to biti jedno predstavničko, ravnomerno raspoređen broj ljudi koji će zajedno predstavljati sve one koji se brinu za pravosudni sistem. Pričate o balans sistemu, o ravnoteži i kontroli. Ta ravnoteža i kontrola koliko vidimo, ravnoteže nema, ali kontrola se u punom smislu sprovodi.

Taj zatvoreni sistem neće doneti pravdu koja nam je potrebna i taj zatvoreni sistem neće ništa drastično promeniti od onoga što sada postoji. Govorili ste, neki od vas prekoputa, da smo mi protiv toga da konačno bude ovde vladavina prava. Da li to priznajete da sada vladavine prava nema? Ja vam tvrdim da je nema, a da li će je biti zavisi od toga koliko ste moralni i koliko ćete reći da odlažete donošenje ovih zakona, zato što nije primereno u ovakvim situacijama da donosimo zakone koji su ovoliko važni. Svi znate šta će biti i na koji način ćete birati sudije. Ni mi u odboru koji se nalazimo za pravosuđe nećemo imati većinu da predložimo bar dva ona neka naša kandidata koji će biti po našim merilima dobri da budu ovde u Narodnoj skupštini i da pričamo o njima.

Ono što je takođe bitno da se naglasi, da ljudi znaju, da se mi nalazimo u jednoj situaciji gde ne možemo da izbegnemo nijedan argument sa vaše strane, da kažete, da finansijski momenat nećete da prihvatite da je važan za ljude koji će sutra raditi u pravosudnom sistemu. I te kako je važan finansijski momenat. Moramo da budemo konkurentni, ljudi odlaze iz zemlje. Mi ako hoćemo da preživimo zajedno, moramo da imamo takav pravosudni sistem u kome će dolaziti najbolji, a ne da ostaju oni koji su sumnjivi i DS je to htela da uradi 2009. godine, danas radite vi novu, jednu potpuno bez veze grešku. Ni u čemu se tu ne razlikuje vaš pravosudni sistem, osim u tome što je naša namera bila potpuno časna, da završimo sa onim ljudima koji su od 1996. godine uništavali ljudska prava građana u ovoj zemlji. Vi to jako dobro znate.

Ono što se nalazi u nama sada pred raspad ovog, da kažem, demontiranog pravosudnog sistema jeste apel velikog broja ljudi koji je dolazio do vas na više načina i bili su na javnim raspravama, sa kojih nemamo nikakve izveštaje i tražili smo, ja sam predložio dnevni red na Odboru za pravosuđe, da tražimo da dobijemo od Vlade izveštaje o javnim raspravama i da vidimo šta u njima piše. Tražio sam lično izveštaj o javnoj raspravi koji je ovde bio, nisam dobio kao narodni poslanik, to nije transparentno i moramo da znamo o čemu odlučujemo.

Pored toga, moram da nabrojim sva ona udruženja i građane koji su učestvovali u ovome pokušaju da se spreči manipulacija: „Transparentnost Srbija“, Tužilaštvo za organizovani kriminal, polaznici početne obuke Pravosudne akademije, Centar za pravosudna istraživanja CEPRIS, Advokatska komora Srbije, Udruženja javnih tužilaca i zamenika, Javni tužioci Srbije, Autonomni ženski centar, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Upravni sud, Udruženje sudija i tužilaca Srbije, profesori prava, profesori u penziji, sudije u penziji, predsednici sudova.

Znate li koliko ste prihvatili amandmana i predloga od 478? Tek 15, i kažete da je to transparentno. Ne slušate o tome kada govorimo sa punim ubeđenjem i uverenjem da nam treba bolji pravosudni sistem i govorimo sa velikim brojem primera zašto da ne bude neko ko je uticajan, pa kažemo – neće biti neprimeren uticaj. Pobogu, kao da primeran uticaj će biti drastično bolji, a neprimeren je tek nešto što će biti samo u vašoj nadležnosti da odlučite šta je. Samo kroz taj mali primer se vidi koliko niste spremni da napravite sa nama dogovor šta treba da se uradi sa pravosudnim sistemom. Dve trećine nećemo nikada imati u ovoj Skupštini, jer to nije vaš interes. Pravite svoj direktno potčinjen pravosudni sistem, gde ćete vi birati tužioce i vi ćete birati sudije. To nije pravedno, nije pošteno, to nije podela vlasti.