Hvala poštovani predsedniče.
Poštovana gospođo Tasić Knežević, hvala što ste podsetili na slučaj jedne tragedije, za koju zaista ne bi smeli da dozvoljavamo da nam se ponovo desi. Radi se o romskom naselju na Čukarici. Zaista je to bilo potresno gledati do koje mere ima neodgovornih ljudi koji su u stanju da izbace otpad, a da tamo vide da žive ljudi, da vide ljudska bića i da odnesu i da prospu šut, zbog čega je na kraju stradalo jedno dete.
Htela sam da se osvrnem, samo da dam kratko pojašnjenje, da po pitanju segregacije koja i dalje postoji kao problem, da ne sedimo i da kao što vam je inače poznato da smo već nekoliko slučajeva rešili, tako što su škole donele planove o postupanju u slučajevima segregacije. Neke su delimično rešile, neke su rešile u potpunosti.
Prošle godine prvi put imamo slučaj da nam se obratila jedna škola, prvi put se sama škola obratila da im pomognemo, da razgovaramo i sa roditeljima dece koji su pripadnici većinske populacije, dakle srpskog naroda ili drugih nacionalnih manjina koje nisu želele da upisuju školu tamo gde se nalaze romska deca. Da im pomognemo i u razgovorima i u pripremama individualnih planova i ih povežemo zajedno, da zajedno sa Ministarstvom prosvete rešavamo te probleme za koje smo svesni da ih nije jednostavno rešiti. Naročito smo imali takve slučajeve u Bujanovcu. U Bujanovcu smo imali dva takva slučaja koja smo rešili.
Takođe, to sam zaboravila u trenutku da se osvrnem jer sam nekoliko tema pokrivala, i narodna poslanica gospođa Marija Jevđić je ukazala na ovaj problem. Hvala što ste se ovde kao narodne poslanice setile vrlo važne teme i što ste se posebno na njima osvrnule u svom izlaganju, zato što to jeste težak oblik diskriminacije koji ne smemo da dozvolimo.
Nije jednostavan za rešavanje, ali mora da nailazi na svaku vrstu osude, za koju smo u svakom individualnom slučaju doneli mišljenje da se radi o povredi Zakona o zabrani diskriminacije. Mislim da ste i vi gospođo Tasić Knežević svesni da je toga sve manje i manje, kada uporedimo sa nekim periodom pre 10, 15, 20 godina ranije, da se kontinuirano radi na tome. Hvala.

Hvala.
Gospodine Pejoviću, izvolite.

Hvala predsedniče.
Ja se izvinjavam, samo da dam kratak odgovor. Iako je subota, zaposleni su ipak angažovani. Da dam odgovor na pitanje u vezi izvršene revizije koja je obuhvatila i rekonstrukciju ove zgrade, koju ste naveli, bolnice u Kosovskoj Mitrovici.
Zato ima objavljen izveštaj za 2010. godinu. U izveštaju o reviziji Kosova i Metohije, urađen u 2011. godini. U tom objavljenom izveštaju nisu navedeni podaci koji su poverljivi, a najveći iznosi su vezani za poverljive podatke. Međutim, imam informaciju da imamo i drugi poverljiv izveštaj u kome je sve uneto. Samo da imate informaciju.

Hvala vam.
Reč ima Gorica Gajić.

Hvala predsedniče, predstavnici ministarstva, predstavnici nezavisnih državnih institucija.

Ja ću se u svojoj diskusiji osvrnuti na tri ugovora o zajmu od Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, kojima će se finansirati infrastrukturni projekti u oblasti železničkog saobraćaja, tj. železnica i železničke pruge Beograd-Niš i rečno-transportne infrastrukture.

Samo ovim sporazumima o zajmu mi ćemo se na ovoj sednici zadužiti milijardu i 31 milion evra. Toliko ćemo sada doneti odluku doneti odluku da se Srbija zaduži. Inače po proceni Evropske investicione banke ovi projekti železnički i rečno-transportni treba da koštaju oko tri milijarde evra. Te tri milijarde evra ćemo se u narednom periodu zaduživati.

Vi ste gospodine ministre podrobno objasnili šta će se sve graditi. Verujte mi niko od nas nije protiv toga da se u Srbiji grade i pruge, pogotovo što sve češće iskaču vagoni sa opasnim otpadom, pa ugrožavaju životnu sredinu i zdravlje ljudi, niti protiv bolnica, niti protiv škola, niti protiv vrtića, niti protiv puteva, i svaki kilometar puta koji vi kažete da napravite, mi smo dužni da kažemo da svi mi to pravimo, jer ćemo sve ove kredite koji će se u narednim mesecima, a i godinama, meriti desetinama i stotinama miliona evra i milijardi.

Prema tome, kada budete otvarali i sekli vrpce, molimo vas da pored vašeg predsednika Aleksandra Vučića i vas, pozovete i nas, jer smo i mi zaduženi, jer ćemo i mi vraćati sve te kredite.

Ono što mene brine, gospodine ministre, jeste to što mi ovim zaduživanjem, a razgovarali smo kada je budžet usvajan, koliko će se izdvojiti, odnosno koliko će se kapitalnih projekata u Srbiji raditi, i tada smo konstatovali da će se 90% gore, dole koji procenat, raditi iz kredita i zajmova, koji ćemo decenijama koje dolaze da vraćamo.

Nismo ni protiv toga, ali kada uzmemo toliko kredita, kada se zadužimo, kada naš budžet, kojim možemo delimično, odnosno mnogo više da uložimo u investicije, potrošimo tako što dajemo subvencije stranim kompanijama, a domaće kompanije zanemarimo, a svi stručnjaci kažu da se ni jedna država nije razvila na osnovu stranih investicija i stranog kapitala.

(Radosavljević Nikola: Koliko u Svilajncu ima stranih investicija?)

Ima u Svilajncu stranih investicija, hvala Bogu, ali niste ih dobili vi, dovelo ih je opštinsko rukovodstvo.

Tolika zaduženost gospodine ministre, ekonomska i finansijska ima za posledicu i političku zavisnost. Zato mi kao država, a i predsednik Vučić je o tome govorio, ne možemo da prestanemo ili zaustavimo evropske integracije jer smo se prezadužili, jer nam politička stabilnost i zaduženost i stabilnost zavisi od finansijske i ekonomske zaduženosti. Zato nismo sposobni ili nemamo samostalnost da donosimo samostalno političke odluke koje se tiču države i nacionalnog interesa. Vi od nas sada tražite da ne otežavamo u ponedeljak predsedniku Vučiću pregovarački proces, a mi od vas zahtevamo da nas ne sprečavate u tome da kažemo građanima šta sadrži, koji su to članovi koji su u ovom francusko-nemačkom sporazumu.

Samo ću radi javnosti, to sam juče htela da zamolim ministra odbrane, da pročitam član 1. ovog sporazuma koji je u ponedeljak na stolu oko koga nema pregovora da li će nešto sada da se menja, već će da se spusti na sto i da se kaže – uzmite ili ostavite i nama i Kurtiju.

Član 1. ovog sporazuma kaže – strane će međusobno razvijati normalne dobrosusedske odnose na bazi jednakih prava i obe strane će međusobno priznati relevantna dokumenta i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, tablice vozila, carinske pečate.

Član 4. stav 2. – Srbija se neće protiviti članstvu Kosovo u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Predsednik Vučić je ovako rekao javno da će prihvatiti koncept i raditi na implementaciji sporazuma. To je citat. Zato vas mi i vas gospodo poslanici i našu srpsku javnost, prosto smo obavezni da kažemo šta je sadržaj ovog sporazuma. Ne znači da će u ponedeljak predsednik Vučić da potpiše ovo, ali još jedno usmeno priznanje ili još jedna usmena rečenica koja će reći - da, prihvatićemo ovaj sporazum i implementiraćemo ga u buduće pregovore koji će kako član 6. kaže, rezultirati na kraju ovih pregovora koji će trajati mesecima, rezultirati sveobuhvatnim sporazumom, o normalizaciji odnosa Srbije i nezavisnog Kosova. Ovaj sporazum implicitno, što znači podrazumeva, priznanje secesija Kosova i Metohije.

Toliko o tome, a ako ima vremena ja ću da se osvrnem, mislim da imam još nekoliko minuta, na Izveštaj poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Gospođo Janković, ja vrlo pratim vaš rad i mogu slobodno da kažem cenim vaš rad, vi ste u ovom izveštaju rekli da je ovde najviše pritužbi građana bilo i to na postupak zapošljavanja 24,6%, a na postupak rada javnih službi sud, opština, zdravstvene ustanove i sijaset drugih 44,6% i na osnove zdravstvene zaštite 7%.

Kad slušamo predstavnike vlasti, mi imamo utisak da živimo u pravno uređenoj državi gde institucije besprekorno rade svoj posao, da je sve to u interesu građana, ali ove pritužbe malo drugačije kažu. Kada je u pitanju oblast zdravstvene zaštite 7% je bilo pritužbi. Ono što po meni i neravnopravnost ili diskriminacija kako god hoćete, jeste pristupačnost, odnosno nepristupačnost sekundarne i tercijalne zdravstvene zaštite za građane koji žive u velikim gradovima, u kojima postoje klinički centri i recimo za građane u Lebanu. Oni ne mogu da imaju isti stepen zdravstvene zaštite kao što imaju stanovnici Beograda.

Naravno uz zdravstvenu zaštitu idu i socijalna zaštita. Verujte mi, i to je na neki način, tu je postavljeno puno primedbi, tu bi morao da se prvo promeni Zakon socijalnoj zaštiti. Drugo, da se što pre osnuju zdravstveno socijalne ustanove za slučajeve koji su i zdravstveno i socijalno u toj potrebi. Treće obavezati lokalne samouprave da razvijaju nove socijalne usluge, ali to lokalne samouprave ne mogu same. Njima se godinama ne izdvaja ni jedan dinar više iz onih nenamenskih sfera, dobijaju oni neka sredstva za razvoj i socijalnih usluga, ali veruj te mi to se meri na nekih milion dinara.

Kad je diskriminaciji i kršenje principa ravnopravnosti kroz procese zapošljavanja, ja bih volela, u izveštaju se ne vidi, šta tu piše u pritužbama, na šta se najviše građani žale? Da li se žale na ravnopravnost prilikom zapošljavanja,, a ja znam dugo sam u politici, da je danas nažalost, najpre kada je državni sektor u pitanju, da odvojim privatni sektor, članska karta vladajućih stranaka, prva ulaznica do radnog mesta. Tu odmah imamo diskriminaciju odličnih studenata, odlične dece koji završe fakultet sa visokim ocenama, ne žele da bude član nijedne stranke i onda nemaju mogućnosti da dođu, a ravnopravno sa ovim ljudima koji su članovi stranaka na radnom mestu.

Hvala vam, kompletno vreme ste iskoristili.
Pravo na repliku.

Mi ode danima slušamo brutalne laži i obmane i sada ste imali prilike da čujete jednu brutalnu laž, uz višak decibala, valjda da bude uverljivije.

Šta je rekao Aleksandar Vučić? Spremni smo da prihvatimo koncept i da radimo na implementaciji predloženog sporazuma, zapeta, tu gde vi stavljate tačku tu je zapeta, jer nastavak rečenice glasi, s tim što sam napravio vrlo jasno jednu stvar i pokazao svu brigu i rezervisanost po jednom važno pitanju i jednoj važnoj stvari. To važno pitanje je ono je pitanje za koje vaš lider prekjuče rekao da u opšte nije važno, da nema veze da li će Kosovo ući u UN ili neće, jer i Švajcarska nije bila u UN godinama, vekovima, pa je bila država. Da li vi slušate šta vaš lider govori?

E, to je rekao Aleksandar Vučić da stavlja rezervu. Pa, nemojte mi mahati time. Pa, što izmišljate. Pa, što lažete. Pa, što obmanjujete. Zašto obmanjujete? U ovakvom trenutku, teškom trenutku za ovu zemlju vi obmanjujete i lažete, pročitajte čitavu rečenicu. Stavljate tačku gde je zapeta. Na šta to liči? Na tome gradite politiku, ali ja razumem ovu paniku i histeriju, jer kada se još jedom pokaže da izmišljate i da lažete, šta ćete onda? Sa kojom ćete onda pričom?

Evo, danas imate priliku da čujete i puteve, i pruge, i agenciju ovu, i zaštitnika onog, o svemu možete da pričate, ali vi nemate temu, vama je ekonomija pitanje Kosovo, vama je ovo pitanje Kosova i priča o tome kako vi nešto branite, jer neko nešto hoće da izda, pa ćete vi da ga sprečite. Vi ćete da sprečite bilo koga, bilo šta da uradi. Vi velika sila. Ej, bre ljudi, dozovite se pameti. Nalazimo se u teškoj situaciji, potrebno nam je jedinstvo, a ne ovo. Pretvorili ste se u grupu za pritisak. Ne političku stranku, nego grupu za pritisak. Izmislite neku vest i onda o tome gurate, gurate u nadi da ćete da uradite šta? Da pozovete idiote da pakuju karabine i dolaze pred predsedništvo i onda posle perete ruke i kažete, nema to veze sa nama. Ma, ne, nego sa mojom pokojnom babom Stakom ima veze.

Odreknete se tih ljudi koji su vas slušali i koji su na vaše ovakve diskusije reagovali i reaguju. Karabinom na predsednika na Sretenje, to vam je politika. Sramite se toga.

Ministar, Vesić.

Koliko sam razumeo, vi želite da budete pozvani na otvaranje pruge Beograd – Niš. Naravno, pozvaćemo sve poslanike, posebno za one poslanike koji budu glasali za ove sporazume iz prostog razloga što svi oni koji budu glasali zaslužuju da budu pozvani. A s obzirom na kraj odakle ste, mislim da i vama i vašem kraju ta pruga je važna.
Uostalom mi nemamo problem sa tim, kada je otvaran Pupinov most, Aleksandar Vučić je pozvao Dragana Đilasa koji više nije bio gradonačelnik Beograda, na otvaranje Pupinovog mosta, zato što je taj most počeo da se gradi dok je on bio gradonačelnik. Tu ne vidim apsolutno nikakav problem. Znači, svi koji glasaju za ove sporazume, imaju unapred, samo čekajte da završimo prugu, zato što je to naprosto nešto što pripada svima nama.
Ono što želim da vam kažem, verovatno iz razloga koji nisu, ne kažem da ste to uradili namerno, niste neke stvari tačno rekli. U januaru 2023. godine, prošlog meseca, iznos našeg zaduženja u odnosu na BDP iznosio je 50,5%, sada se približavamo cifri od 50,2%. To je bolji rezultat nego u mnogim zemljama EU. Mi tri puta više izdvajamo u budžetu koji je bio pred vama za poljoprivredu, nego za privredu. Da li je to dovoljno? O tome možemo da pričamo, ali se izdvaja tri puta više i to je nešto što je takođe tačno.
Mi smo inače prošle godine, u 2022. godini imali 4,4 milijarde evra direktnih stranih investicija. To je zaista više nego bilo koja druga zemlja zapadnog Balkana. Voleo bih da se osvrnem na jednu tvrdnju koju ste rekli, koja zaista zaslužuje da je komentarišem, a to je vaša podela na to, da li investitori dolaze iz EU ili ne dolaze iz EU. Malopre ste rekli da time što neko dolazi iz EU, investira u ovu zemlju, mi postajemo zavisna zemlja. To isto možete kažete u tom slučaju za investitore koji dolaze, ne znam, iz Kine, koji dolaze iz Rusije, jer to nije tačno. Treba da znate da u Srbiji postoji 9568 kompanija koje su osnovane za kapitalom iz EU. U tim kompanijama radi 281 hiljada 841 radnik ili 20,4% svih zaposlenih u Srbiji. Firme, bez obzira na poreklo kapitala, znači i sa kapitalom iz EU i bez toga, koje izvoze preko 50% svog izvoza u EU zapošljavaju oko 370 hiljada ljudi u Srbiji.
Ako bi samo te firme smanjile broj zaposlenih za 10%, to bi značilo 17 milijardi dinara manje u budžet Srbije. To je, recimo, otprilike oko 14.000 plata u obrazovanju, izvinjavam se, 16.000 plata u obrazovanju, odnosno 14.000 plata u zdravstvu.
Treba takođe da znate da spoljno-trgovinska razmena, kad pogledate kompletnu našu spoljno-trgovinsku razmenu Srbije sa Ruskom Unijom, na EU otpada 64%. Mi imamo ukupno 17.700 kompanija u Srbiji koje izvoze u EU, ne preko 50%, ali i preko 50% i nešto manje. U tim kompanijama radi 675.000 ljudi. Da ne govorimo o tome da smo dobili tri milijarde evra bespovratne pomoći, od čega samo 420 miliona evra koje smo dobili za saobraćaj. To je nešto što moramo da cenimo.
Nama je EU najznačajniji i najvažniji partner i ne možemo sebi da dozvolimo da pogoršavamo odnose sa bilo kojom zemljom, u ovom slučajem zajednicom, nju tretiramo kao jednu, iako nju čine zemlje članice, sa kojom mi u toj meri sarađujemo i bez koje ne možemo da opstanemo privredno.
Naša politika je da razvijamo dobre odnose sa svima, da EU jeste našte prioritet, EU jeste prioritet ove Vlade, kao što je bila i prethodnih vlada, znači naše članstvo u EU, i to je nešto što treba otvoreno da kažemo građanima. Nemojmo to da krijemo.
Onda pričamo – ne treba nam EU, ne trebaju nam njihove investicije. Postali smo zavisni. Pa, šta ćemo da radimo sa ovih 675.000 radnika koji rade u njihovim kompanija, od milion 380 hiljada, skoro milion i 400 hiljada ljudi koji su zaposleni u Srbiji? Šta ćemo da radimo sa njima? Znači, to nije u redu, to nemojte da govorite.
Kada pričamo o prugama, nemojte zaboraviti, ja sam vam sad, malo pre sam govorio, putovanje između Beograda i Niša traje sada u proseku šest sati. Putovanje između Beograda i Subotice je trajalo pre rekonstrukcije pruge, sad je ovaj deo zatvoren od Novog Sada do Subotice, četiri sata i 37 minuta. Stizaće se za 100 minuta između Niša i Beograda.
Jednu stvar, takođe, nemojte da govorite, niste dobro razumeli. Ne zadužujemo se tri milijarde. Vrednost projekta, odnosno vrednost izgradnje pruge je dve milijarde 775 miliona evra.
Od toga je kredit prema EIB milijardu i 100 miliona evra, a kredit prema EBOR 550 miliona evra. Grant ili da prevedem na srpski – donacija, poklon EU iznosi 598 miliona evra. Biće potpisan narednih dana. To se ne vraća, gospođo. To je poklon koji ostaje nama da gradimo tu prugu.
Naravno, biće nekih malo više od 500 miliona evra iz budžeta. Koja će konačna cena biti izgradnje videćemo na tenderu, ovo je procenjena vrednost. Možda bude i manja. Biće sigurno dosta kompanija.
Prema tome, ja vas zaista molim da budemo odgovorni i nemojte, zaista, da pričate o tome, da povezujete našu ekonomiju sa političkom situacijom, u smislu da govorite da nam ekonomija nije potrebna i da mi možemo politički da preživimo bez toga.
Politika Aleksandra Vučića je da se Srbija razvija, jer samo ekonomski jaka Srbija može da zaštiti Srbe i u regionu, gde god žive. I politika Aleksandra Vučića je da zaista pregovaramo i da pokažemo da želimo da razgovaramo na svakom mestu. Ni jedan razgovor nismo odbili.
Ovo što sad radite, ne kažem da to radite svesno, daleko od toga, ne pomišljam to, ali ovo što sad radite radite upravo ono što bi želeo Aljbin Kurti. Nemojte Kurtiju da olakšavate posao.
Predsednik Vučić je predsednik svih građana. I vaš predsednik i predsednik ljudi koji sede ovde u sali. On je izabran na izborima. Pregovara u naše ime. Razgovarao je sa poslanicima. Razgovarali ste sa njim, rekli ste mu šta mislite o tome.
Nemojte da otežavate Srbiji, jer svaki razgovor i sve što se dogodi će ponovo doći ovde u Skupštinu na raspravu i ponovo će doći predsednik da priča o tome i o čemu je pričao.
Prema tome, ništa se ni od koga ne krije. Predsednik se bori za Srbiju i nemojmo samo da mi sebi pucamo u nogu i da sebi otežavamo situaciju. To vas molim jedino.
Hvala.

Zahvaljujem se ministru.
Po prijavi za reč, Dušan Marić.