Dobro je što niste neprijatelj, samo bi trebali da govorite malo manje neprijateljskim tonom i onda biste to i pokazali.
U svakom slučaju, ne pričam ja vama 11 godina ni o kakvim kućama, tako da to nemojte meni da imputirate, to zaista samnom nema veze. To je jedna stvar.
Drugo, da li je potrebna pruga prema Novom Pazaru, nećemo odlučiti ni vi ni ja, nego oni koji su stručnjaci i biće pruge prema Novom Pazaru. Nemojte vi da oduzimate nekom drugom pravo za šta je neko ko je stručniji i od vas i od mene rekao da to treba da se dogodi.
Samo opet sada kažem i da vas vratim na početak. Ne mislite da ste najpametniji, da sve počinje od vas, niti želim da budem vaš profesor, a vaše je pravo da li želite da budete moj učenik, samo nemojte… Sada ste postali stručnjak i za železnicu, postali ste stručnjak za građevinu, odjednom ste postali sve, a da li ćete biti ovde i vi i ja, to će odlučiti građani. Samo nemojte vi odlučujete da li će biti pruge prema Pazaru ili neće, jer to će reći oni koji su stručniji od vas i od mene?
(Strahinja Erac: Replika.)

Što sada vičete i galamite?
(Strahinja Erac: Tri puta me je pomenuo ministar.)
Ne.
Nemojte da vičete i galamite, nego lepo sedite i ponašajte se pristojno.
(Strahinja Erac: Ne vičem, pričam glasnije, niste navikli na ton.)
Molim.
(Strahinja Erac: Ne vičem, samo pričam malo glasnije. Očigledno niste navikli na taj ton.)
Ja treba da se naviknem na to da vi vičete. Ne, nego vi treba da budete pristojni, ne treba ostali ljudi da se prilagođavaju vama i vašem ponašanju, nego vi treba da se ponašate pristojno, a ne da se navikavamo na to da ćete vi da vičete i da stojite tu, a niste dobili reč. Sedite lepo, kao što svi ostali sede i nikakvih problema nema.
(Strahinja Erac: Niste mi ni vi profesor.)
Jel vam sad bolje?
Reč ima Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju kuće za koju se kolega založio, mislim kada se pomaže ljudima da treba krenuti prvo od sebe, svoje okoline, pa i svog udruženja ili stranke. Ja predlažem da onaj gospodin Božović iz Aranđelovca ugroženima dodeli jednu kuću ili stan od one imovine, Zečević, pardon, Zečević iz Aranđelovca, od one imovine koju je oduzeo starim licima koji su mu zavetovali, pored svoje imovine, i svoju dušu. Najbolje da im on pomogne, s obzirom na to da je stekao veoma lako, a da kažemo onako, kao što pratim štampu, možda i na prevaran način.

Dame i gospodo, po pitanju železnice, 2012. godine kada sam se ponovo vratio u Narodnu skupštinu, naša železnica, naši vozovi su išli sporije od američke diližanse. Takvo je vreme bilo i to je ono što sam prvo izgovorio, kada su na temu dnevnog reda 2012. godine došla železnica.

Doduše, njima pruge za unutrašnji saobraćaj nisu ni trebale, samo za tranzit. Nije bilo nikakve proizvodnje, dovoza sirovina niti izvoza gotove robe. Nije bilo prevoza radnika, ni putnika, jer je otpušteno 500 hiljada radnika. Samo se tranzit odvijao i vozovi koji su iskakali provozeći u tranzitu stranu robu i strane sirovine. Toliko o železnici koju smo zatekli. Svakako je tu ostvaren napredak.

Dame i gospodo, razmislite svi da svako od nas zamisli da imamo jednu radnju koja pruža usluge, recimo obućarske, frizerske, ne bitno, trgovinske, bilo koje, zamislite sad, registrujete se u Srbiji, platite porez, platite druge takse i dažbine, obućar ste, frizer ste, pa pored vas dođe neko i otvori istu takvu radnju i ne registruje se, ne plaća ništa. Dođe neka inspekcija i taj neko dođe i kaže – da, ja ne plaćam porez, ja ne plaćam ništa, da, ja vršim usluge, ali ja sam registrovan u Luksemburgu. Zamislite tu situaciju.

Hajde sad da okrenem, s obzirom da su neke moje kolege branile tajkunske medije u Briselu, govoreći kako su ti luksemburški mediji ugroženi u Srbiji, kako je ugrožena sloboda medija. Ako neko tvrdi da je luksemburški medij, onda on treba da se zalaže u Luksemburgu, gde navodno donosi uređivačke i menadžerske odluke, za slobodu medija, njega ne dotiče niti Srbija, niti sloboda medija u Srbiji.

Gle čuda, neki poslanici u delegaciji onog poslaničkog odbora za pristupanje i stabilizaciju u Briselu su tražili slobodu medija za tajkunske medije, za Šolakove medije, „Junajted grupu“. Govorio sam o onim obućarima, frizerima, zamislite da ste to i dođe neko da to uradi.

Naš Zakon o elektronskim medijima definiše medije na dva načina. Jedni su oni koji su registrovani u Srbiji i emituju program, a drugi su oni koji su registrovani preko granice tzv. prekogranični kanali, koji nisu registrovani u Srbiji. Prvi imaju pravo da emituju program. To su ovi naši registrovani. Drugi imaju pravo samo da reemituju program, ne pružaju medijske usluge, nego reemituju program iz Luksemburga bez izmena, prekrajanja i ubacivanja reklama i zato ne plaćaju ništa. Prvi plaćaju sve poreze, doprinose, plaćaju Sokoju, plaćaju REM-u, RATEL-u mislim da ne plaćaju. Prvi registrovani u Srbiji imaju pravo da pružaju usluge u Srbiji i marketinške usluge, a drugi to pravo nemaju, već samo reemituju i medijske usluge i reklame koje idu tamo uz to.

Sada, RATEL treba da mi odgovori – da li uopšte oni reemituju program? Zato što je meni luksemburški regulator odgovorio da su oni samo tamo registrovani, fiktivno, kao onaj obućar, ali da uopšte ne pružaju medijske usluge u Luksemburgu. Ako nema emitovanja preko granice, a onda kako po zakonu i Konvenciji o prekograničnoj televiziji ima reemitovanja. To je kao kada bi imali revakcinaciju bez vakcinacije. Dakle, što kaže kolega – nemaju nijednu kameru. Sada, ako može da proveri RATEL da li oni uopšte reemituju program ili izvorni program ide iz Beograda, kao što postoji osnovana sumnja.

Dame i gospodo, oni nemaju pravo na marketing, ni na medijske usluge, ali sa jedne strane pružaju medijske usluge. Setite se onih prenosa reprezentacije. Takve prenose najvažnijih događaja, po zakonu član 64. Zakona o medijima, mogu da prenose samo, da emituju samo televizijski kanali koji emituju program, ne reemituju, i koji pokrivaju celu Srbiju. Žao mi je što je urednica iz RTS izašla, ali su Šolakovi „Junajted mediji“ prenosili prenose sportskih najvažnijih događaja i pri tome se RTS nije bunio. Ja sam se bunio, ali Bujke nije, čak mi je odgovorio na moje pitanje da je to stvar, ne znam, poslovnih tajni između njega, Đilasa itd. Dakle, pružali su medijske usluge.

Drugo, po članu 27. Zakona o oglašavanju, mediji koji reemituju program nemaju pravo na marketing u Srbiji, ali svakako pratite te Šolakove kanale – N1, Nova S, Sport klubovi i dvadesetak drugih kanala.

Da li znate da N1 nema PIB? Da li znate to? Dakle, N1 nema PIB, koristi se PIB-om „Adrie njuz“, koja čak nije ni osnivač N1 televizije, „Adria njuz“ d.o.o. registrovana je u Beogradu, nemaju ni PIB, a koriste sve vreme marketinško tržište u Srbiji protiv zakona.

Zato pitam Komisiju za zaštitu od konkurencije, ako jedan obućar plaća sve, a drugi ne plaća ništa a koristi i pruža usluge u Srbiji, da li je to nelojalna konkurencija? Tako je i sa medijima. Dakle, to je nelojalna konkurencija, to su piratski mediji. To što vama trenutno odgovaraju zato što navijaju za vas, to ne znači da su dobri za državu.

Oni dnevno na jednom kanalu emituju 10.000 sekundi, na jednom kanalu a ima ih tridesetak, preko 200.000 sekundi reklamnog prostora imaju dnevno, domaćih reklama, znate ono maksi akcija 799 dinara, očigledno da to ne ide u Luksemburg. Očigledno je da krše i zakon o oglašavanju. Pomnožite 200.000 sekundi samo sa dva evra, a zamislite na sportklubovima kad idu sportski TV prenosi pošto je reklama, to je 400.000 evra dnevno, puta 365 dana, preko 150 miliona evra uberu nezakonito.

Oni su nelojalna konkurencija zato što time guše domaće medije koji imaju zakonsko pravo na marketing u Srbiji, zakonom garantovano pravo. I onda govore o slobodi medija. Bez prihoda nema slobode medija.

I ovi koji su registrovani u Srbiji su računali na te prihode. Od njih su to oteli. Oteli su od plata, od hleba onih zaposlenih u tim medijima, ali vama to trenutno odgovara i zato ćutite o tome, ja ne ćutim. Ovo govorim već četiri, pet godina, to kolege znaju i podneo sam dve krivične prijave i nijedna još nije odbijena.

Evo, ja se pitam i pitam tužilaštvo – kada će krenuti u proceduru ta krivična prijava. Ako nije utemeljena neka je odbiju, ako je utemeljena neka procesuiraju Šolaka i njegove ovlašćene predstavnike ovde koji na tridesetak kanala nezakonito, kao piratski mediji, uzimaju 150 miliona evra domaćim medijima. Time im ugrožavaju slobodu medija u Srbiji.

Vi pričate o lopovima, o slobodi medija u Srbiji za lopove sa piratskim medijima, to pričate u Briselu. Umesto da pričate da je ugrožena sloboda medija u Srbiji zato što Šolak pljačka domaće medije i uzima im 150 miliona vredne reklame sa emitovanja u Srbiji, nezakonito emitujući reklame ovde. Vi mislite vama odgovara, ima crnogorska izreka „Što stražnjici godi, obrazu ne smeta“ i ja razumem tu vašu devizu.

Molim vas kao braću, vrlo je vreme nezgodno. Ti mediji imaju uređivačku politiku koja treba da dolazi iz Luksemburga. Ja u tu uređivačku politiku ne ulazim, ali vi morate da branite državu i pravo domaćih medija koji plaćaju sve da postoje i zato vas molim u ovo nemirno doba, gde taj čamac naš srpski treba provući kroz te nemirne vode, da ako nećete da veslate, nemojte da ljuljate čamac.

Hvala.

Reč ima Zoran Stojanović.
Izvolite.

Pomaže Bog visoki srpski dome i svekoliki srpski rode.

Pomenuli ste maločas Demokratsku stranku Srbije vezano za Briselski sporazum. Svi iz Srbije znaju i svi van Srbije znaju da Demokratska stranka Srbije nije podržala Briselski sporazum. Svi znaju da mi već 15 godina pričamo i ukazujemo i upozoravamo na ono što će se desiti ovih dana.

Vi govorite i pričate kako ništa niste čuli. Naravno da niste čuli jer niste hteli da čujete. Evo, i sada imate priliku da čujete, bez obzira što je tema jedna veoma važna, znači i zakoni i izveštaji ovih agencija.

Međutim, vi ste sami hteli da odemo na ovu stranu i mi ovo nećemo da vam ćutimo. Samo me jedna stvar jako puno brine i kao čoveka i kao Srbina pravoslavca, moje kolege koje su zajedno sa mnom učestvovale u donošenju Ustava 2006. godine, a nema nas baš puno danas ovde u ovoj sali, vidim Marina Raguš nije tu, Jova Palalić nije tu, Nataša Jovanović je tu, Milenko Jovanov, pardon, izvinjavam se, Milenko nije bio onda narodni poslanik kad smo usvajali Ustav, šteta što niste bili. Marina Raguš, znači, Veroljub Stevanović je bio onda narodni poslanik, Voja Mihailović je bio poslanik, Ivica Dačić, ali on nije narodni poslanik trenutno, on je ministar inostranih poslova, Bečić Igor, gospodin Bajatović, Veroljub Arsić, naš predsednik Odbora za finansije, čudi me šta – učestvovali su u glasanju ovoga na šta smo svi položili zakletvu a zove se Ustav Republike Srbije.

E, sada da čujete ono što vi kažete da niste čuli. Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći od toga da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljno-političkim odnosima.

Ovde ne piše „u spoljnim turističkim“, dobro me slušajte, ne piše „u spoljnim turističkim, političkim odnosima“. Aleksandar Vučić je pre nekog vremena ovde rekao da on u Brisel može da ide samo turistički. Da li on sa Kurtijem u ponedeljak ide turistički u Brisel? Nemojte više da izvrćemo stvari onako kako godi samom crnom đavolu.

Izvestilac za Kosovo i Metohiju u Evropskom parlamentu, Viola Fon Kramon kaže: „Strana koja ne potpiše francusko-nemački predlog, biće međunarodno izolovana“. Da se razumemo, svaki normalni građanin ove zemlje proceniće da 100 milijarde nemačkih fabrika ne mogu da vrede jednog metra kosovske zemlje. Hvala.

Da, daću reč ako je neko pomenut lično, nije to problem nikakav.
Samo da vam kažem, ja sam na to ukazao kad sam odgovarao drugoj poslaničkoj grupi, predsednik vaše stranke je juče rekao, nakon svega onoga što ste govorili o Briselskom sporazumu, juče rekao, u tom sporazumu za koji ste i tada govorili i godinama nakon toga da je navodno neka kapitulacija, da je navodno neka izdaja, nakon svega toga juče kaže: „U tom sporazumu nije bilo ni prećutnog priznanja nezavisnosti Kosova“.
To vam je samo pokazatelj koliko ste u stanju da govorite neistine i da onda preko toga pređete kao da ništa nije bilo.
(Predrag Marsenić: Nije tačno. Siđite dole u klupe.)
Ne, ja samo odgovaram na ono što je bila primedba izrečena meni, ja odgovaram na to i nemojte vi da se nervirate oko toga. Vi bolje brinite oko toga šta je rekao predsednik vaše stranke juče, a šta ste govorili deset godina unazad, to je mnogo više za brigu.
Samo polako. Vi ste pomenuti lično, imate reč.

Poštovani predsedniče, gospodine Orliću, dame i gospodo poslanici, kolega Stojanović nije Novi DSS, on je stari DSS. On je bio poslanik u jednom sazivu Narodne skupštine zajedno sa mnom i pomenutim kolegom Arsićem i Bečićem, ali je u tom mandatu DSS, na čelu sa Vojislavom Koštunicom pustila Aljbina Kurtija na slobodu, kao i preko 1.300 šiptarskih zlikovaca, Fljoru Brovinu i sve ostale ubice srpske dece i nejači ine samo to, veću u tom periodu su funkcioneri DSS, zajedno sa ovim žutima se najviše bogatili upravo na Kosovu i Metohiji.

Ja ću vas zamoliti, gospodine Pejoviću, ako možete to retroaktivno da pronađete, pošto kao što je danas pomenula i koleginica Tomić, kao i gospodin Arsić, mi nismo imali priliku da dobijemo završne račune budžeta, da vidite kakva je to razmera destijalne pljačke bila na sudbini našeg napaćenog naroda. Izgradnja nepostojećeg centra, ja mislim da je to bio neki dom zdravlja, jer ta cela dokumentacija je brižljivo prikupljana od tada nas kao opozicionara u Kosovskoj Mitrovici, gde nije napravljen ni kamen temeljac. Pomoć ugroženima na Kosovu i Metohiji, nula dinara, trpali u svoje džepove tajkuni iz te strukture vlasti.

Što se tiče, gospodine Stojanoviću, preambule, to ste lepo počeli da čitate i nemojte da brinete, već je danas i ministar Vesić više puta ponovio, rekao vam je ovde u Skupštini Aleksandar Vučić, ja sam primetila da ste vi držali onu krpu - izdajnik, vi koji ste izdali Srbe na Kosovu i Metohiji, vi koji ste pustili šiptarske teroriste, vi koji niste ništa hteli da uradite. godine 2008. ste ćutali, pa bila bi bruka za čitav srpski narod, taj na Kosovu i Metohiji, da nije bilo nas iz opozicione tadašnje stranke da prikupimo ono malo ljudi ovde da nekako pokušamo da ih utešimo za izdaju koju ste im vi priredili, ova preambula Ustava je napisana i usvojena zahvaljujući tadašnjoj opozicionoj Srpskoj radikalnoj stranci. Vas nije interesovalo ništa u vezi Ustava.

Nisu vas interesovale ni odredbe koje se tiču ni ljudskih prava, ni svega što je važno za ovu državu. Pa čak ste izbegli da to uradite zato što vam to nije bilo bitno. Rekli ste i već pustili Srbe na Kosovu i Metohiji niz vodu kada je ovaj vaš pobegulja Jovanović išao sa Samardžićem na nekakve bečke pregovore. Zamajavali ste narod. Vi ste direktni krivac za sudbinu srpskog naroda, a mi dobro znamo da će predsednik ove države i ova većina u Narodnoj skupštini i Vlada Republike Srbije sve da učine da zaštitimo naš narod. Kosovo je srce Srbije, Kosovo je sastavni deo Srbije i uvek će biti, a vi svoju bruku nikada nećete moći da sperete.

Hvala gospođo Jovanović.
Slušam vas.

Izvinite, navikla sam da mi ne dajete reč. Tražila sam povredu Poslovnika, član po kome treba da kada diskutujete sa narodnim poslanicima treba da sednete u klupu. To nikada ne radite.

Član?