Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa koja je govorila pre mene dolazi na Odbor za poljoprivredu i ja to pozdravljam. Očigledno da ona smatra da poljoprivrednicima nije mesto u Skupštini. Nju čisto da obavestim, a verovatno to i kolega koji je govorio pre mene plaća, ja još uvek plaćam PIO osiguranje poljoprivrednika, koje nije baš tako malo. Ne želim da se odreknem te profesije kojom se bavim 55 godina.
Nisam glasao i narušio sam neku disciplinu u poslaničkom klubu, jer nisam glasao da se jedan poljoprivrednik izbaci, istine radi, nisam glasao. Nije glasao ni kolega Miletić, bio je uzdržan, ja sam glasao protiv, da se iz Odbora izbaci poljoprivrednik, bez obzira što to pravo pripada poslaničkim klubovima, što ja to ne sporim.
Ja kao poljoprivrednik nisam mogao da glasam i kao predsednik Narodne seljačke stranke da se drugi poljoprivrednik izbaci iz tog Odbora, bez obzira što ne sporim poslovničko pravo da poslanička grupa koja je rezervisala to mesto ostvari neka svoja prava.
Gospođa koja je pre mene govorila često gostuje na Odboru za poljoprivredu, što ja pozdravljam i uporno iznosi neistine. Uporno tvrdi da je 2008. godine bilo daleko bolje nego sada. Uporno politizuje neki problem sa mlekom, pa da joj ja pokušam da objasnim. Godina 2008. je bila godina kada se poljoprivreda mogla štiti, jer još SSP nije stupio u punoj snazi na snagu. Znači, nije, mogli su da uvode carine, carinsku zaštitu itd, ali taj SSP nisam potpisao ja, već neke stranke koje ona simpatiše.
Takođe, privatizaciju mlekarske industrije nisam izvršio ja i ona je pripala u potpunosti strancima koji gledaju da očuvaju mlečnu proizvodnju Evrope na našu štetu, nisam ja izvršio tu privatizaciju, nego oni.
Ona uporno tvrdi da je onda bilo bolje da su podsticaji bili veći i tu često spominje hektar, ali da ja nju malo podučim ponovo zato što uporno to tvrdi iako sam joj nekoliko puta to objašnjavao.
Danas ukoliko imate jedan hektar i na tom hektaru imate kravu, vi dobijate preko 200 hiljada dinara od države. Evo objasniću vam kako - 30 hiljada dinara po grlu, 30 hiljada po grlu, kod njih je, ali svake godine, kod njih je to bilo 5.500 dinara, ali samo jednom u životu krave. Znači, u deset godina 5.500. U deset godina puta 30 hiljada za grlo bi poljoprivrednik dobio 300 hiljada dinara ili 60 puta više nego što su to davale stranke koje ona simpatiše.
Ali, da idemo dalje. Pet hiljada litara mleka koliko jedna prosečna krava treba da da puta 15 dinara premije to je 75 hiljade godišnje i onih 30 hiljada, to je 105 hiljada. Za nabavku junice ste mogli pre nego što je poslala krava da dobijete 125 hiljade dinara ili na deset godina 12.500 hiljade dinara. To je sve ukupno 117.500 dinara.
Sad imate pravo da kad se ta krava oteli ukoliko je tele žensko da imate u odgajanju do junice 100 hiljade u četiri kvartala. Evo saberite, to je 217.500 dinara, ali gle čuda 5.500 u životu jedne krave je bilo sasvim dovoljno, a 217.500 je nedovoljno.
Ja tvrdim da u stočarstvu postoji jedan drugi problem i u poljoprivredi uopšte. Znate li priču o cvrčku i mravu? Cvrčak stalno svira, peva i tako dalje, a mrav stalno radi. E pa, draga gospodo, zbog interneta i svega mrav je upisao časove gitare i pevanja i poželeo da bude cvrčak. Malo ljudi želi sada da se bavi stočarstvom i to će biti problem, bez obzira koliko država bude davala izvršne podsticaje. Hvala.