Gospodine Stevanoviću, izvolite vi.

(Aleksandar Jovanović: Šta sada? Opet mi oduzimate reč? Da opet dolazim kod vas i da me po šesti put kažnjavate u dva dana.)

Gospodine ministre, ne znam na koga ste mislili kada ste rekli da neko poziva na štrajk. Niste valjda na mene mislili. Dakle, dovoljno sam iskusan da znam da je situacija ozbiljna. To je jedna stvar. Drugo, meni je mnogo važno i moj je zadatak bio da vam kažem, prvo, ono što vi znate da je vlasnik država Srbije, da postoje problemi, da nisu plaćeni doprinosi, da je samo problem u tome što treba nekoga uključiti da sagleda kompletnu situaciju. Ništa drugo.

Dozvolite, dosta dobro znam situaciju u toj fabrici i moram da je znam. Dugo sam godina dole i to su praktično stvari koje moram da znam. Moja je bila obaveza da vas samo pozovem da se uključite i da probate da rešite problem. Problem zaista postoji. Tu fabriku treba malo još pomoći, uzdići je, u velikim je problemima. Na Vladi je da se uključi i to je samo bilo ono što sam želeo da vam kažem.

Dakle, zaista ne znam ko je pozivao na štrajk, niti bi mi ikad palo na pamet da tako nešto radi, ali je potrebno da sa bilo koje pozicije, pozicije poslanika, pozicije gradonačelnika, ne možete da kažete da niste deo vlasništva u tome. Ako ste u politici sa bilo koje strane, pozicija, opozicija, morate se uključiti da bi rešili problem. Nije rešiv problem ako vi sad jedni druge blatite oko nečega što je jako važno, što mora da se reši time, kao dobijete neki poen. Ne.

Moj je zadatak bio da vam ovo kažem, da vas zamolim da se uključite i vi i kompletna Vlada. Očekuje se to od vas odavno. Nije isto imati direktore, vi to dobro znate, ili neko ko je postavljen i to pravi problem. Treba videti koliko je sve to tačno što vam dolazi od informacija. Tamo radi 2.650 i nešto radnika. To su vrlo obučeni radnici, vi to odlično znate. Dakle, sve to treba sačuvati zbog svih nas. To je bio moj apel vama i Vladi.

Potpredsednik Vlade, izvolite.

Vrlo kratko.
Možda sam ostao neprecizan ili nedorečen. Nisam mislio da ste vi svakako pozivali, nego jedan od sindikata na protest, odnosno u štrajk ili za štrajk u tom trenutku kada je bila vrlo neizvesna ili napeta situacija u državi. Mislim da je to bilo najblaže rečeno, nekorektno, a mogao bih da upotrebim i neku težu reč.
Nisam nikoga blatio, naprotiv, samo sam rekao da svi moraju biti svesni svoje odgovornosti, da svako mora da preuzme deo toga. Da li je neko izabran na konkursu ili je postavljen, ne mislim da je ključno pitanje da li fabrika dobro radi. Ovi problemi su višegodišnji i višedecenijski, što ne znači da treba da se nastave ili da ne treba ih rešavati.
Koliko sutra, ali zaista koliko sutra mi imamo sastanak i sa Ministarstvom finansija i sa predstavnicima pet kompanija iz namenske industrije radi njihove dalje i stabilizacije i radi onoga što će biti dodatno uloženo u odbrambenu industriju Srbije. Doživeo sam da je vaša primedba, da kažem primereno, dobronamerna. Nadam se da nisam pogrešio.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Lutovac, Rakić, Mitrović, Miladinović, Milivojević.

Reč ima Sanja Miladinović.

Hvala, predsedniče.

U članu 3. Predloga zakona o izmenama Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika reči „primenjuje se od 1. oktobra 2023. godine“ zamenjuju se rečima „primenjuje se od 1. avgusta 2023. godine“.

Poštovani građani Srbije, ovih dana, kao narodna poslanica, bila sam svedok koliko je u stvari radnik u Srbiji nemoćan. Ono što je istina, a to je da kada se spustite malo među narod onda shvatite i vidite koje su razmere zlatnog doba u našoj zemlji. Ono što ću ja govoriti o zlatnom dobu u našoj zemlji, odnosi se na Toplicu, tj. na ceo Toplički okrug, konkretno na Prokuplje, kako će građani tog dela Srbije upamtiti vlast ove države, odnosno to zlatno doba.

Ono se odnosi, pre svega, da je ova vlast mnogo preduzeća rasparčala, sva društvena dobra dala koncesionaru, 105 ljudi proglasila tehnološkim viškom i nikome ništa. Sve je to počelo od Gradske apoteke, koja je samo pre dve godine pre toga bila proglašena najboljom zdravstvenom ustanovom u Srbiji, zatim je zatvoren Turističko-sportski centar u okviru koga je postojala sportska hala „dr Zoran Đinđić“, nakon toga teniski tereni i zamislite bazen koji posle 53 godine, prošle godine prvi put nije bio otvoren.

Još jedan paradoks je jedan vrlo interesantan kada je Toplica u Prokuplju, odnosno kada je Toplica u pitanju, konkretno grad Prokuplje, a to je da su oni sagradili pijacu gde je država uložila 3,5 miliona evra, da pijaca i sada ne radi, da su istu pijacu dali koncesionaru za 370 evra mesečno na 15 godina, što smo mi preračunali da će država uložena sredstva, odnosno lokalna samouprava vratiti za 875 godina, odnosno osam i po vekova. Dobro razmislite gde smo mi.

Prokupčani, sve ono što se radi u Prokuplju nema ni kod Nušića, a nema ni kog Milorada Pavića koji ume našu političku scenu da malo dublje karikira i on je ništa za ovo što rade „prokupački Šojići“. Hvala vam puno.

Istini za volju, baš ništa o amandmanu.
Verovatno ćemo sada ponovo jednako o amandmanu. Izvolite.

Hvala, gospodine Orliću.

Ja se nadam da ću imati isti status kao i svi drugi poslanici. Sigurno ću se više držati ovog zakona, nego što se većina poslanika do sada držala.

Ovlašćeni predstavnik Vlade u Narodnoj skupštini, povodom Zakona je ministar Rade Basta. Očekivao sam da će biti tu i očekivao sam s obzirom da sam juče dao par izjava, a da ih ponovim, a to je da je na ime regionalnog razvoja, kolege u Srbiji, u poslednjih deset godina potrošeno tri hiljade milijardi dinara ili 30 milijardi evra. Dakle, tolike pare, nisam ja to izmislio, nalaz Državne revizorske institucije koji je precizno dala, da je to 6% bruto nacionalnog prihoda koji je ostvaren.

Očekivao sam da će biti tu ministar, s obzirom da većina tih para je realizovana preko Ministarstva za privredu. Da upoznam građane, naročito ove iz nerazvijenih krajeva. To su pare koje su davane na ime subvencija, pre svega subvencija najvećim stranim i domaćim tajkunima. Njima su date pare koje su trebale da budu korišćene za vaš regionalni razvoj.

Takođe, novac je dat, evo sad me podsetila koleginica, pričala je o apoteci u Toplici. Apoteka u Leskovcu, a ja sam o tome lično i personalno pričao, 2014. godine je za vreme vlasti SNS u roku od šest godina, od plusa od 150 miliona, napravila minus od milijardu dinara. Te pare su dobijene iz Republike na ime para za radnike, za tehnološke viškove, na ime para koje ste dali, na ime nenamenskih tekućih transfera. Umesto da se pare koriste za razvoj grada, pare su iskorišćene za pokrivanje gubitaka. Znam ja o tome, u toj sam branši, mogu da vam pričam koliko god hoćete, od šest godina, od 2014. godine svaki godine izveštaj o radu, plan rada, upozoravao sam gde ide, kako ide i završilo se tako što su građani milijardu koju ste vi iz Vlade dali, umesto da se koristi za razvoj, iskoristila se za pokrivanje pljačke.

Takođe, građani trebaju da znaju da novac koji je predviđen za vaš razvoj je takođe otišao firmama poput „Milenijum“, firmama „Bauvezen“ koja u Leskovcu je toliko, da vas podsetim, da je premijerka kada je davala ovde zakletvu, dve firme pomenula, od te dve firme jedna je „Bauvezen“. Rekla je da je to firma na kojoj se utemeljuje razvoj ove naše zemlje, a mi vidimo danas, neću da ponavljam priču svojih kolega o tome gde se nalazi taj „Bauvezen“.

Isto takođe u Leskovcu, neću govoriti o trgu, gde je takođe isto urađena pljačka, ja pozivam da svi dođu 2. na proteste „Srbija se budi“.

Elem, kad govorimo o ovim zakonima, takođe želim da upoznam građane da je ovo zaista zakon koji treba da se sprovede, a to je da vidimo ko su stvarni vlasnici kapitala, odnosno pravnih lica. Zašto to govorim? Znači, ima tu više stvari. S jedne strane, imate pljačku u zemlji Srbiji, pa se novac izbacuje van, pa se taj isti novac, imate ministra finansija, koji je ekspert za to „panonski papiri, bugarski papiri“, te iste pare, istih naših tajkuna, vraćaju kao strane investicije, pri čemu im mi dajemo ponovo novac na ime subvencija umesto za ove najsiromašnije građane Srbije.

Poslaniče Cakiću, poslaniče Cakiću…

Dakle to su sve…