Moramo da pričamo o bivšoj vlasti. Moramo da pokažemo razliku. To je poenta. Evo vam konkretne razlike, vi finansirate klubove demokratske omladine preko izmeštenih fantomskih nevladinih organizacija, tako nešto se ne radi.

Pošto pričate o tome kako je ko otimao osoba sa invaliditetom, pa vi ste opljačkali „Heterlend“, deci ometenoj u razvoju ste pare pokupili. Pravosnažno osuđen…

(Srđan Milivojević: Ko je uhapšen?)

Nemoj da se dereš ko je uhapšen, Vrebalo iz Novog Bečeja, osuđen je pravosnažno. Eno ga sedi kod kuće sa nanogicom. Dereš se, a ne znaš ni šta je.

(Srđan Milivojević: Iz koje stranke?)

Iz tvoje. Iz te koje ti je boje džemper. Iz te stranke.

(Srđan Milivojević: Nije.)

Jeste, jeste, iz LDP prešao kod vas. U LDP bio pošten čovek, čim je došao kod vas, počeo da krade. To je neverovatno kako vi loše delujete po okolinu.

Jel vidite sada zašto? Zato što mora da se pokaže razlika. Nikom nije palo na pamet da otima od dece ometene u razvoju. To je vaše delo. „Heterlend“ ste vi. To će ostati zabeleženo, koliko god vi negodovali zbog toga, koliko god se ljutili zbog toga što spominjemo bivšu vlast, mora da se spomene, jer dolaze generacije koje ne znaju šta znači kada mu roditelj dođe sa posla i kaže fabrika više ne radi, prodata je, idem kući, nemam gde da radim. Ne znaju te generacije kako to izgleda.

Zato mora da im se kaže šta ste radili i kako ste radili. Ono što je najstrašnije to je da ni u jednom trenutku niste pokazali da biste radili drugačije. Do poslednjeg dana vlasti u nekim beogradskim opštinama ste radili isto što ste radili u Vojvodini, do poslednjeg dana vlasti u Vojvodini ste radili isto ono što ste prethodno radili u republici, pre nego što ste izgubili vlast i sve ste radili isto. Sutra da dođete, nastavili bi tamo gde ste stali. Zato nećete ni doći. Hvala.

Gospodine Šulkiću, vi ste se prijavili.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, uvažene koleginice narodne poslanice, uvažene kolege narodni poslanici, pre nego što pređem na diskusiju o predloženom dnevnom redu o nekim tačkama dnevnog reda, izraziću nadu da će biti ispoštovan dogovor sa današnjeg sastanka ili najava, kako god hoćete, o održavanju sednice Narodne skupštine o KiM i to o aktuelnim temama, kako god ko da interpretira zbog javnosti ili se pozicionira u odnosu na tu sednicu, to ne treba da bude važno, bar meni nije.

Prosto smatram da Narodna skupština, uz sve saveznike, uz sve prijatelje koje imamo, sigurno može da bude najjači oslonac pregovaračkoj poziciji Republike Srbije u tom procesu.

Dakle, što se tiče izbora istaknutih pravnika za Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, proanaliziraću taj postupak kroz nekoliko ciljeva koji su postavljeni i ovde proklamovani od strane predstavnika predlagača, vezano za pravosudne zakone koji su usvajani nedavno, mislim krajem februara meseca. Nekoliko je ciljeva najvažnijih: samostalnost sudstva, nezavisnost tužilaštva, efikasnost sudstva i tužilaštva i naravno javnosti rada. To je u isto vreme bilo i svojevrsno priznanje predstavnika predlagača, da trenutno stanje u pravosuđu, mislim na sudstvo i tužilaštvo nije takvo, dakle, nit je samostalno, niti je nezavisno, niti je efikasno, a da naravno nismo razgovarali o uzrocima i posledicama, bez pozivanja na bivše režime ili bivši režim.

Bilo bi dobro da smo razgraničili koji su uticaji i koji su razlozi za poražavajuću statistiku kada je u pitanju broj predmeta, kada je u pitanju prosečna dužina toka postupaka pred sudovima i onda bismo mogli da znamo koliko je na to uticao nedostatak materijalno-tehničkih sredstava, s jedne strane, koliko je uticao nedostatak, a to smo imali prilike da čujemo od predstavnika predlagača, nedovoljan broj nosilaca sudskih i tužilačkih funkcija i mogli bismo da znamo, naravno, koliko je to, s druge strane, posledica i nekog nerada, a da nam je poznato da u prethodnih nekoliko godina nije bilo velikog broja slučajeva da su sudije razrešavane zato što nisu radile ili nisu savesno radile.

Što se tiče javnosti rada, mogu da kažem da je javnost izbora istaknutih pravnika za Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva maksimalno javan, počev od raspisivanja konkursa, preko snimanja sednica Odbora, javnog slušanja itd, a da s druge strane, ironičan sam, rad Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, onako kako je uređen zakonima koji regulišu njihov rad i njihovo uvođenje, znatno manje garantuje javnost rada kada je u pitanju njihov rad, a da bi bilo daleko bolje da je njihov rad više javan, a manje tok postupka, ili makar na isti način.

Takođe, kada je u pitanju javnost tzv. tajnih podataka ili podataka iz postupaka koji se ne odvijaju pred licem javnosti, oni su i te kako dostupni i javniji su nego svi postupci koji se vode pred licem javnosti.

Dalje, kada je u pitanju izbor istaknutih pravnika, dosta se govorilo i na Odboru i na Skupštini prilikom usvajanja ovih zakona o tzv. neprimerenom uticaju, iako smo tada govorili, većina kolega iz opozicionih klupa, opozicionih poslaničkih grupa, da uticaj ili postoji ili ne postoji. Ne treba praviti razliku i uvoditi tu kategoriju, a da niko ne zna šta to znači "neprimerenog uticaja", što znači da primereni uticaj može da znači, dakle, ne da znači, nego može da znači, da neki vidovi, neki oblici primerenog uticaja mogu da postoje i da se oni mogu tolerisati u određenim situacijama.

Da budemo krajnje otvoreni, kada je u pitanju uticaj na samostalnost sudova i svih pravosudnih organa, mislim i na nezavisnost tužilaštva, oni mogu da budu koruptivne prirode, a mogu da budu i političke prirode, tako da se podrazumeva u ovoj i u svakoj narednoj vlasti da opozicija nije ta od koje preti opasnost da bi mogla da utiče na samostalnost ili na nezavisnost ili da bi mogla da vrši čak i primereni uticaj, da ne govorimo o neprimerenom uticaju.

U tom smislu, članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, mislim konkretno sada na istaknute pravnike, na neki način su pripremljeni na taj vid primerenog uticaja kada se on bude ispoljavao i ako se bude ispoljavao.

Istini za volju, na neki način, sa izvesnom dozom ironije, da kažem da ova dva zakona o Visokom savetu tužilaštva i o Visokom savetu sudstva ne članovima ovih saveta, mislim na istaknute pravnike, već građane na neki način štite od njihove zavisnosti ili od potpadanja pod neprimereni uticaj time što ograničavaju njihov izbor na jedan mandat. Tako da, ukoliko budu želeli, to mogu da koriste kao zaštitni mehanizam, da nemaju mogućnost da budu izabrani još jedanput i da u tom smislu ne moraju da grade i da ulažu u stvaranje utisaka dopadljivosti vlasti koja tada bude birala ponovo, da mogu da se biraju na još jedan mandat.

Još nešto da dodam kada su u pitanju uloge Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, odnosno istaknutih pravnika, kao garanti samostalnosti sudstva i nezavisnosti tužilaštva, da čak i ako budu radili u najboljoj veri, ukoliko se striktno budu držali zakona, ukoliko budu dostojno obavljali ulogu članova i odupirali tom primerenom uticaju, ako tako mogu da kažem, pošto neprimereni je zabranjen, da će ta uloga biti ograničena zbog nedovoljne, odnosno ograničene finansijske nezavisnosti sudova i tužilaštva.

Čuli smo od predstavnika predlagača da nedostaje para, osim da se plate povećavaju nosiocima pravosudnih funkcija u skladu sa inflatornim kretanjima, da one neće biti bitno povećavane, nema čak ni para za izjednačavanje plata nosioca sudskih funkcija u prekršajnim sudovima sa sudovima opšte nadležnosti zbog aranžmana sa MMF-om, pa ćemo videti kada će se to promeniti.

Nekoliko reči o kandidatima.

Za osam mesta, četiri u Visokom savetu sudstva i četiri u Visokom savetu tužilaštva, konkurisalo je 30-ak kandidata ukupno, od toga neke su prijave bile neblagovremene, neke su bile nekompletne, dakle, tri do četiri kandidata za jedno mesto, što smatram da je mali broj kandidata iz cele Srbije, jer za neko mesto pripravničko ili činovničko u sudu ima čak i veći broj kandidata. Šta to pokazuje? Zašto nismo imali veći broj kandidata? Jedan od razloga može da bude nedovoljno poverenje u ulogu istaknutih pravnika u ova dva saveta i njihovu mogućnost da samostalno, odnosno nezavisno obavljaju svoju dužnost.

Na sednicama Odbora bilo je dosta reči, kritičkih, pohvalnih i negativnih i u odnosu na ove kandidate, posebno sada govorim o ovima koji su danas predloženi Narodnoj skupštini od strane Odbora, da nisu dovoljno istaknuti pravnici, da u Srbiji ima, ako tako mogu da kažem, istaknutijih pravnika i verujem da sa time mogu svi da se slože. Ali što se tiče procedure, možemo da se složimo da je bilo osnovanih kritika kada je u pitanju javnost u postupku donošenja ovih zakona, ali što se tiče postupka za konkurs za istaknute pravnike i konkurs je bio javan, rekao sam, dosta toga je najavljivano, tako da ko je želeo mogao je da se javi, i oni istaknutiji ili najistaknutiji pravnici, ako tako mogu da kažem, su na neki način, time što nisu konkurisali, sveli izbor Narodnoj skupštini ili možda i komisiji koja će od predloženih kandidata birati istaknute pravnike.

Svi kandidati ispunjavaju formalne uslove, to nije sporno. Kod većine preteže lična ambicija, i to isto ne mora da bude mana, ukoliko je sve drugo u redu, dok za neke može da se zaključi da su pozvani da konkurišu na raspisanim konkursima. Što se tiče odgovora na pitanja koja su postavljale kolege poslanice, posebno u pogledu reakcije na eventualne pritiske, odnosno na eventualne uticaje, kako to zakon kaže, koje bi trpeli, većina, odnosno niko od ovih predloženih, možda neki koji nisu predloženi Narodnoj skupštini su jasno rekli da bi se tome oduprli, dok kod ovih koji su predloženi gotovo da niko to nije rekao.

Odbor je omogućio Skupštini da vrši izbor od ovih izabranih kandidata. Tako da, ukoliko Skupština izabere istaknute pravnike od predloženih kandidata oni neće morati prolaziti te traume da će ih birati komisija.

Na kraju krajeva, smatram kako god se ne slagali sa zakonskim rešenjima, kako god da se ne slagali sa procedurama, sa uslovima, oko dileme šta se podrazumeva pod istaknutim pravnikom, u svakom slučaju smatram da je bolje da ih izabere Narodna skupština i da oni na neki način osećaju obavezu i da imaju, kako bih rekao, i veće samopouzdanje nego da ih bira komisija, ukoliko Skupština dvotrećinskom većinom to ne bude uradila.

Ti proklamovani ciljevi o kojima se govorilo prilikom razmatranja i predlaganja ovih zakona o Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva trebalo je, na neki način, da budu i kvantifikovani. Mi smo imali jedno opisno stanje, ovako, da to nije dobro, da je to sve posledica nekih bivših vlasti, ali trebalo je da govorimo i o broju predmeta. Trebalo je da govorimo i o prosečnom toku trajanja predmeta, da govorimo o broju zaposlenih, o proceni novih predmeta koje ćemo imati i da, na neki način, sa novim procedurama možemo da postavimo neke rokove, pa da se onda nađe neka junačka ekipa u nekom sudu u Srbiji, poput lekara u niškom zdravstvenom centru, koji su radili 100 dana i uspeli su da smanje listu čekanja ili da je svedu na nešto što je prihvatljivo i što zadovoljava potrebe građana.

Sa ovim rešenjima će sigurno biti zadovoljna Venecijanska komisija, biće zadovoljna i evropska administracija, to je sigurno. Koliko će građani biti zadovoljni, to ostaje tek da vidimo u budućnosti.

To znači da u Srbiji moraju biti garantovana bezbednost građana, mora biti garantovana sigurnost njihove imovine. To znači da ovi zakoni i svi pravosudni organi moraju obezbediti građanima pravo na suđenje u razumnom roku, da u Srbiji ne sme biti Savamale dva i da ne sme biti tragova bespravno sagrađenog objekta na Kopaoniku, da okončanjem postupka ne sme biti Jovanjice, nove Jovanjice, ili ako je, kao što to neki političari pričaju, dobar projekat, ako se nakon toga ispostavi da je dobar, onda ga treba razvijati širom Srbije.

Ne sme se dopustiti i ne sme proći bez reakcije tužilaštva da gradonačelnik grada Beograda opravdava koruptivne delatnosti i inicijative svog najbližeg saradnika. Ne sme biti nepotizma i mora biti bitno ko je krao, a ne, na kraju krajeva, ko je saznao za nekoga da je krao.

Što se tiče izbora Saveta DRI i članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, nekoliko reči. Državna revizorska institucija kontroliše zakonito i namensko trošenje javnih finansija. Mi smo od gospodina Pejovića čuli, saslušali izveštaj. To je skup statistički podataka o aktivnostima koje smo imali i to je u redu. Međutim, bilo bi dobro da smo od tako jednog iskusnog čoveka i čitave te ekipe čuli kakve su tendencije u kontroli utroška javnih finansija. Ovde se pre desetak godina govorilo, doduše politički, da se na javnim nabavkama, da nestane milion, milijardu i 723 hiljade ili miliona, kako već, ne znam, na javnim nabavkama, a bilo bi dobro da smo čuli sada od DRI da li je to sada više ili manje. Ako je manje, onda bismo mogli da kažemo da efekti te kontrole imaju značaj.

Zašto vam govorim kakve bi procedure mogle da se upotrebe kao kaznena politika i zašto vam o tome govorim? Po izveštajima DRI vidimo da se sredstva obilato i obimno nenamenski troše, to nije sporno, kao i da većina završi u pogodbama u prekršajnim postupcima i da se dalje nastavlja sa nenamenskim utroškom sredstava.

To je, takođe, pitanje i za budžetsku inspekciju i uvođenje materijalne odgovornosti za štetu koja je prouzrokovana kršenjem pravila budžetskog poslovanja.

Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki uglavnom sprovodi žalbeni postupak, i to kada ga ima, i to na odluku o izboru ponuđača. Međutim, nakon potpisivanja ugovora svedoci smo da se odstupa od predmeta ugovora, posebno mislim da se odstupa od obima ugovorenog posla, da sve to košta višestruko dodatnih finansija, da se rokovi višestruko produžavaju i da to sve predstavlja naknadno izigravanje pravila javnih nabavki, a o kvalitetu da i ne govorimo.

Evo, za ovaj početak hvala. Toliko.

Reč ima Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, danas treba da govorimo o pravosuđu, da govorimo o Zaštitniku građana, DRI, bilo bi važno da se zna da to jesu ključni stubovi jednog društva i funkcionisanja jedne države.

Sad kada govorimo o pravosuđu i izboru uglednih pravnika za Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, bilo bi logično da ovde bude jedna ozbiljna rasprava, jer pravosuđe je ključna institucija i jedna od tri grane vlasti koja treba da brine o državi i o interesima građana države Srbije.

Nažalost, pravosuđe je razoreno voljom vlasti u Srbiji i voljom velikog broja pojedinaca koji su na rukovodećim funkcijama u pravosuđu Srbije. Čast izuzecima koji postoje, čast onima koji su zdravo tkivo u pravosuđu i koji pokušavaju da se u zarobljenom pravosuđu danas suprotstave na bilo koji način i rade svoj posao u skladu sa moralom, u skladu sa zakonom i u skladu sa interesima države Srbije i njenih građana, a ne u interesima političke elite koja je danas na vlasti.

Čini mi se da ništa bolje ne može da oslika kako je danas stanje u pravosuđu u Republici Srbiji od ove dve Koraksove karikature. Na jednoj je Aleksandar Vučić kao sudija koji drži sudijski čekić sa Vladimirom Đukanovićem koji je istovremeno i član SNS i visoki funkcioner, član Odbora za pravosuđe i samim tim i Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva. Ili, ova druga gde vidite Zagorku Dolovac, Republičkog javnog tužioca koji briše prljave tragove iza predsednika države koji je zapravo kapa nad svima onima koji deset godina razaraju, pljačkaju i uništavaju Srbiju, a štiti ih on i Zagorka Dolovac, zajedno sa njim.

Pravosuđe, dragi prijatelji, je osnov funkcionisanja društva. Danas u Srbiji pravosuđe štiti kriminal, štiti korupciju, štiti pljačku u Srbiji. Ne postoji nijedna jedina vlada pre ove koja je imala veći broj afera gde su visoki funkcioneri bili umešani i gde je pravosuđe spavalo, ćutalo, tužilaštvo se pravilo ludo. Naravno, nije to ni čudo, jer danas pravosuđem uprava Vladimir Đukanović, upravlja Zagorka Dolovac, kao Republički javni tužilac, Jasmina Vasović, kao šefica Vrhovnog kasacionog suda i Nenad Stefanović, čuveni viši tužilaca u Beogradu koji bi trebalo da pokrene nešto, a ne da sputava i da prikriva pljačku Srbije, i ne da se šeta sa koferom od pola miliona evra i juri da pazari stan u Beogradu, trebate to da znate kada ga branite. Da, Nenad Stefanović, tužilac ide i traži da kupi stan od pola miliona evra u kešu, ali ima jedan uslov, da se vodi na njegovu mamu. To je taj koji danas brine o tužilaštvu.

Mi gospodo draga, godinama ukazujemo na sve što se dešava, podnosimo prijave, govorima na konferencijama za štampu i niko ne reaguje. Ni na jednu krivičnu prijavu, ni na šta što mi govorimo, kako bi onda to tužilaštvo radilo samo nešto, kako će sami da utvrde neki kriminal i neku korupciju kada neće ni po prijavama koje mi podnosimo. To je tako godinama i cela država zbog toga spava u rukama jedne kriminalne, mafijaške vlasti kojoj je dopušteno da radi šta god hoće, jer je razorena država.

Ne spava samo pravosuđe, zbog toga spavaju se institucije i ove o kojima danas govorimo i DRI, a i bogami Agencija za borbu protiv korupcije, a i Agencija za javne nabavke. Pored toga što su to naši unutrašnji problem, dragi prijatelji, u državi Srbiji ništa ne radi, ni BIA, ništa ne radi ni VBA, ništa ne radi ni VOA, ništa ne radi ni MUP, zato što vaš predsednik reče u januaru mesecu, Srbijom vršljaju koje kakvi špijuni belosvetski, kaže, Beograd je kao Kazablanka.

Šta rade te naše službe? Da li štite državu i naše građane? Za šta primaju platu? Danas se šetkaju kojekakvi ljudi sumnjivi po ministarstvima, na primer, kod državnog sekretara Antića u Ministarstvu za rad i socijalna i boračka pitanja sa oznakom Z na rukavu. Ti isti ljudi idu i po školama po Srbiji, u Vranju. Prenosili su to mediji. Šta rade službe? Ne rade ništa. Štite kriminalnu vlast u Srbiji.

Sada ću nekoliko primera da navedem da bi građani shvatili o čemu se radi. Dakle, država Srbija je prestala da postoji kao država 24. aprila 2016. godine, kada je u centru grada porušen deo grada, privatne kuće, objekti, kafane, govorim o Savamali. Padom i rušenjem tih objekta srušena je država. Do dana današnjeg ništa nije uradilo to pravosuđe, iako se zna da se Siniša Mali, čak i po svedočenju njegove tadašnje supruge, hvalio kako je on taj koji je organizovao tu akciju da se poruše nečiji privatni objekti.

Gde to ima na svetu da neko dođe u centar grada bagerima poruši objekte i nikom ništa? Pa, ima u Srbiji, u Vučićevoj naprednjačkoj Srbiji.

Znate, sam Vučić je Sinišu Malog za to optužio i rekao da je tadašnji vrh gradske vlasti umešan. Ko je odgovarao? Niko. Šta se desilo? Pa, oni koji su to radili, „Milenijum tim“, je postala najveća kompanija u Srbiji. Privatizuje i kupuje sve po Srbiji.

Taj „Milenijum tim“ danas gradi Beograd na vodi i, gle čuda, Siniša Mali, jedan od bliskih saradnika „Milenijum tima“ i bio je i zaposlen i radio je konsultantske usluge, njegov brat Predrag Mali i dalje radi tamo, je jedan od ljudi koje je ministar i koji treba da brine o državnim parama i o narodnoj kasi. To vam je kao kad stavite kozu da čuva kupus. E to je danas slika Srbije.

Taj Siniša Mali je optužen i za 45 računa po raznim ofšor zonama, optužen za 24 stana i da ne nabrajam šta sve. Šta je uradilo pravosuđe? Ništa, ćute, prave se mrtvi, jer on je vlast, a pravosuđe štiti vlast, a obračunava se sa onima koji nisu vlast.

„Milenijum tim“, pričam ovde o javnim nabavkama, ta firma je bez javnih nabavki ili po skraćenoj proceduri dobila poslove u stotinama miliona evra od države Srbije - gasovod Beograd-Valjevo-Loznica 75 miliona evra. Pregovarački postupak počeo u 11.30, a završen u 11. 45, za 75 milina evra, a onda gasovod Kraljevo 25 miliona, Grocka 21, Smederevo 30 itd, itd.

Nije samo „Milenijum tim“ što se tiče gasifikacije, morali biste i ministra Gašića da pitate za gasifikaciju Kruševca od 32 miliona evra i Trstenika 18 miliona evra.

„Milenijum tim“, da li je pravosuđe reagovalo na državnu pomoć od 10 milina evra za Vranjsku banju? Platili su je 2,5 miliona, a dobili 10 bespovratno od države Srbije.

Ovo su ti momci iz „Milenijum tima“, da vide građani Srbije, iza predsednika Vučića, glavna prijateljska firma ove vlasti koja kupuje državne institute „Jaroslav Černi“, „Gošu“, koja privatizuje banje itd.

Evo, ima ih i u drugim situacijama i fotografijama - na veseljima. Konkretno, ovde kod Dragana J. Vučićevića, vaše medijske udarne pesnice. Evo, na još jednoj slici, ovo su Navipovi vinogradi u Leskovcu koje je taj isti „Milenijum tim“ kupio, a evo neposredno pre toga da ih je obilazio predsednik Vučić. Možda sprema za svog sina koji se bavi vinarijom, pa sada, evo, oni podižu vinograde dole u Leskovcu.

Drugi slučaj gde pravosuđe spava i gde pravosuđe služi kao toljaga vlasti jeste „Jovanjica“, primer organizovanog kriminala i sprege vlasti i kriminala u Srbiji.

Evo, ovde na ovoj fotografiji se može videti čitav tok kako je Predrag Koluvija branjen od svih iz vlasti, i od Vladimira Đukanovića, za kojeg sam rekao kakve ima sve uloge u pravosuđu, i od premijerke, i od predsednika Vučića. Evo ga on u prostorijama SNS, evo ga na raznim privrednim skupovima i sajmovima sa predsednikom države. Evo ga Koluvija u prostorijama SNS. Evo ga Vulin, evo ga Babić, evo su svi na tom imanju.

Vidite, taj čovek je imao najveći posed marihuane u Evropi, barem tako kažu policajci. Ja sam zbog lažne prijave koju je Vučević podneo protiv Aleksandra i Andreja Vučića, jer je to bila igra kako da dođu do dokaza da tuže mene, podneo krivičnu prijavu još 17. decembra 2019. godine. Do dana današnjeg nikakav odgovor na tu krivičnu prijavu nisam dobio, ali je zato po Vučevićevoj prijavi tužilaštvo ekspresno reagovalo i reklo je – nema ništa ni Aleksandar, ni Andrej sa „Jovanjicom“, ne možemo baš sve telefone da utvrdimo ko je koga zvao, ali nema ništa, možete da tužite Aleksića.

Tužili ste da ne bi mogli da odgovarate kada padnete sa vlasti, da se kaže – pa, evo, već ima, tužilaštvo je tu prijavu odbacilo, ali odgovaraćete. Polako, ima vremena.

Imamo još jedan primer – PKB. Ja sam podneo prijavu za uništenje i prodaju PKB-a Arapima za 105 miliona evra. sve sam nacrtao, korak po korak, kako se to dogodilo. Prvo je uništen PKB tako što je premija za mleko ograničena 2014. godine na svega 12.000 litara, a oni su proizvodili 62.000 litara. Subvencije po grlu od 25.000 su smanjene 2014. godine na 300 krava, PKB je imao 8.300 krava. Pet miliona evra direktna šteta napravljena godišnje PKB-u. Onda nezakonita privatizacija u kojoj učestvuju Dragiša Petrović, Zorana Mihajlović i Aleksandar Vučić. Državno republičko pravobranilaštvo nije dozvoljavalo da se to zemljište u katastru uknjiži, a onda ko drugi nego Aleksandar Vučić na Vladi tada kao premijer donosi odluku i prodaje se PKB Arapima za 4.700 evra po hektaru ili 105 miliona evra.

Inače, u isto to vreme taj PKB je prodavao hektar zemlje „Lidlu“ za 900.000 evra ili 700.000 evra MPC-u. Šta je sada bitno? Bitno je to što prolazi auto-put Beograd – Zrenjanin baš kroz tu teritoriju i što sada to zemljište vredi mnogo više. Sada mi plaćamo Arapima otkup tog zemljišta za auto-put kao država, a vrednost zemljišta će i te kako biti velika.

Takođe, kada govorimo o 105 miliona PKB-a, „Telekom Srbija“, naše preduzeće, dragi prijatelji, PKB je ceo prodat za 105 miliona, a „Telekom“ akvizicijom jednom kupuje „Kopernikus“ za 195 miliona. Kablovski operater vredi, po vama, duplo više nego 17.000 hektara u centru Beogradu i tom „Kopernikusu“ deset miliona vrednost u tom trenutku. Naravno, državni revizor ćuti i njemu to nije problem.

Kada govorimo o EPS-u, zar treba tu da pričamo šta se dešavalo? EPS ste za nekoliko godina sa 13 milijardi vrednosti evra spustili na tri milijarde evra.

Govorili smo nedavno da ste spremili da EPS pretvorite u a.d. i to smo govorili još kada se i dogodilo 25. jula 2022. godine.

Znate, juče je objavljena vest da su emitovane akcije u vrednosti od 3,1 milijarde evra za EPS. Toliko o tome. Uništili ste ga. Upropastili ste ga sa Grčićem i sa neznanjem i sada ćutite. Ko je kriv? Pa, Zorana Mihajlović je rekla kako je tri milijarde evra potrebno za uvoz energenata. Šta se dogodilo? Ništa. Grčić je otišao da bude Čučkov pomoćnik u Obrenovac.

Kada govorimo o trgovini oružjem i „Krušikom“, šta je pravosuđe uradilo po pitanju Aleksandra Obradovića? Uhapsili njega, jel, zato što je on uzbunjivač koji je dokazao kako se pljačkao „Krušik“ i kako se trguje sa srpskim oružjem, ali onda hajde da

njega očistimo i da nastavimo da trgujemo. Ko trguje? Pa, trguje Slobodan Tešić. Zato danas SDPR duguje 300 miliona evra kao jedna od uspešnijih firmi koja se time bavila. Ko se bavi trgovinom oružja? Pa, bavi se Brana Prostran. Evo ga ovde iza predsednika Vučića pošto me je prošli put pitao, kaže, ja ne znam ko je taj čovek. Evo ga, stoji iza njega ovde na sajmu.

Danas, kada se govori o tome kako se „Kušikove“ grad rakete prodaju Ukrajni, prave se svi ludi, pa kažu – ne, to nije tačno, to ide za Tursku i Slovačku. Ne, gospodo, „end-user“ nisu oni, to je samo igranka da te rakete završe u Ukrajni preko firmi „Zenitprom“, „Valir“, koje su u kombinaciji sa Tešićem i sa Markom Morlesom, a pritom je Tešić neko ko je pod sankcijama SAD-a.

Što se tiče drugih raznoraznih prijatelja, kumova, itd, ne mogu a da ne pomenem Zvonka Veselinovića, Milana Radojičića. Ovako izgledaju njihove firme, i „Inkop Ćuprija“, „Granit Peščar“, „Nukleus“, itd. Stotine miliona evra državnih para dobijaju oni koji su na crnoj listi SAD i to im vi dajete. Pravosuđe ćuti, a zna se ko su i Zvonko Veselinović i Milan Radojičić. Evo ih ovde sa još jednim kumom, doduše, Nikolom Petrovićem, koji se vozi u „Meklarenu“, a drugi kum, onaj mlađi, se vozi u „Ferariju“. Kumovi Aleksandra Vučića. To je ovaj Pantin sin, koji se smeje građanima Srbije u „Ferariju“ od ko zna koliko stotina hiljada evra.

Kad govorimo o tim slučajevima, ne mogu a da ne pomenem i klan Veljka Belivuka koji je vaše čedo, koga ste vi stvorili, da se obračunava sa opozicijom, da se obračunava sa novinarima, itd. Kad smo govorili davno da je on umešan u ubistvo Vlastimira Miloševića na šinama, pravili ste se ludi. Tad je Dijana Hrkalović skrivala dokaze, Dijana Hrkalović koju ste optuživali da radi o glavi predsedniku Vučiću, da radi o glavi Andreju Vučiću. E, nju sada zastupa Vladimir Đukanović, isto kao što zastupa i Predraga Koluviju, glavnog proizvođača marihuane u Srbiji.

Onda kažete – sve je to u redu, Velja Nevolja, nemamo mi ništa sa tim. Danilo Vučić ima fotografije i sa Acom Rošavim i sa Borisom Karapandžićem. Te fotografije postoje. Nikada to niste objasnili. Kažete – napad na dete. Nije to napad na dete, to su kontakti sa tim ljudima, kao što su kontakti sa Nenadom Vučkovićem i Dijanom Hrkalović, koje ne pominjete.

Da pitam pravosuđe da li zna kako se vrši zamena sijalica po lokalnim samoupravama u Srbiji? Kako se led sijalice ugrađuju po raznoraznim sumnjivim javnim nabavkama, odnosno javnim partnerstvima? „KIP lajt“ firma, takođe vaše čedo ili jedno od vaših čeda, pet miliona evra u Trsteniku, pet miliona evra opština Trstenik daje za zamenu sijalica. Leskovac daje 10 miliona evra. U Kruševcu 746 evra plaćena jedna sijalica. Preko 30 gradova – 70 miliona evra, dragi prijatelji. Tužilaštvo, naravno, spava.

Ali, zato, vraćeno je Miškoviću, zapravo treba da mu se plati 30 miliona evra odštete zbog toga što ste radili kako treba. Uhapsili ste Miškovića, rekli – evo, obračunavamo se sa korupcijom, plaćeno mu 30 miliona evra a korupcija u državi Srbiji nikada veća nego što je danas.

Zato danas neki koji čine vlast, vaši prijatelji, braća i kumovi, se voze u jahtama, žive u vilama po Sami Biču, voze „Meklarene“, „Ferarije“, helikoptere, kupuju hotele, a za građane Srbije javni dug 38 milijardi evra, nema para za lečenje dece, skupljamo pare SMS-om, nema za udžbenike, nema za socijalu, nema za poljoprivredu. Takva je slika stanja danas u Srbiji.

Gospodo draga, da vam kažem, svi oni koji učestvuju u ovome u proteklih 10 godina, koji štite kriminal, koji štite korupciju i pljačku Srbije će odgovarati po promeni vlasti i to vam garantujem da će odgovarati. A znate kad će Srbija biti ozbiljna zemlja? Onda kada autobusi budu vozili za Padinsku Skelu sve one koji su štitili pljačku, korupciju i kriminal u Srbiji iz svih institucija, kad bude zaplenjena imovina koja je protivpravno stečena, pare vraćene u budžet a ovi svi odgovarali po pravu i po zakonu.

Ja vam tvrdim da će se to dogoditi. Mislite o tome. O tome treba da misli i ovaj državni revizor koga treba danas takođe da izaberemo, jer vi niste imali boljeg, nego ste našli onoga koji najbolje prikriva korupciju u državnim sistemima.

Samo da vam kažem, taj čovek koji je sina zaposlio kao internog revizora u RTS, druga familija radi u BIA, javnim institucijama, on je, između ostalog, kupio softver za DRI od makedonske firme, kojim upravljaju Albanci. U taj softver se ubacuju podaci od svih revidiranih firmi u Srbiji, i BIA, VOA, MUP-a, ministarstava, opština, itd.

Prema tome, koliko god dragi prijatelji budete prikrivali kriminal i korupciju, znajte da će to jednog dana isplivati i svi koji su u to umešani će odgovarati. Budite spremni na to. Hvala.

Zahvaljujem.
U svojstvu predlagača, reč ima Vladimir Đukanović, pa Veroljub Arsić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Znate, dođu tako vremena kada pametan zaćuti, budala progovori a fukara se obogati.

To što neko preti, to vam je kao u onoj narodnoj – pas koji laje ne ujeda.

Jedino sa čim ću se složiti, to je da pravosuđe ne radi dobro, jer da radi, ovaj gospodin bi bio u zatvoru. Recimo, lagao je, pretpostavljam da je lagao, neću da kažem da jeste, svako je nedužan dok se to ne dokaže, ali, znate, kada neko kaže da je diplomirao na ekonomskom fakultetu a opština Trstenik ne može godinama da mu uđe u trag na kom fakultetu ekonomskom je diplomirao, onda vam je jasno da je neko učinio krivično delo i da je verovatno lagao da je diplomirao. A nije u zatvoru! Slažem se da pravosuđe ne radi dobro.

Znate, o pravosuđu vam priča čovek koji je jedva srednju školu završio. On vam priča šta je krivično delo a šta nije krivično delo. I sad, dragi prijatelji i svi vi koji ovo slušate, čuli ste šta oni nameravaju. Ovo OZNA nije radila što on planira. On presuđuje, on donosi presude, on kaže ko je kriv, on kaže kome će se suditi, on pritiska sudije kakvu odluku da donesu i on kaže ko mora da bude negde osuđen. Da li vi shvatate o kakvim se ljudima radi?

Da ne govorim da je to u istoriji najbestidniji čovek koji postoji, koji hoda, koji na tuđim nesrećama gradi svoju političku karijeru, jer je lažne informacije konstantno objavljivao, što su mu dostavljali iz tužilaštva ili iz policije određene strukture, poluinformacije, a onda je njima obmanjivao javnost, pritiskao sudije i dovodio ih u situaciju da ne smeju da postupaju drugačije, jer bog zna kako, pojaviće se dotični gospodin na televiziji pa će ih onda kritikovati.

I ako neko treba da ide u zatvor, to je ovaj što sedi ovde prekoputa i što nam drži moralne pridike ovde. Pa da mu se preispita kako je sa „OMV-om“ sklapao ugovore, pa da mu se preispita kako je benzinska pumpa u Trsteniku dobila mogućnost da radi, baš tog istog „OMV-a“. Nije smešno, žalosno je.

On priča o režimu. Pa, on se prvi nudio režimu za saradnju. On je prvi nudio koaliciju da uđe sa SNS. Umro je od muke kada nije ušao sa SNS u vlast, a onda je prodao svoju sopstvenu partiju Vuku Jeremiću. I taj priča o moralu, taj priča o nečemu. Taj priča kako će nekome da sudi.

Hajde prvo da mu pronađemo diplomu, da konačno saznamo šta je završio od škole i gde je završio, pa kada to budemo saznali, jer meni je glupo da odgovaram takvom čoveku, mi nismo istog nivoa obrazovanja, uopšte nismo na istom nivou, ali takav je dobio priliku da maltretira građane i da laže i da obmanjuje i da ljudima presuđuje po medijima i da vrši pritisak na pravosuđe, jer se njegova uzima isključivo u određenim medijima kao božanska reč.

Uzgred, ne znam zašto se sa svojim kolegom koji mu sedi tu u poslaničkom klubu pre neki dan posvađao, jer kolega je tvrdio da one dve tužiteljke lažu i da obmanjuju javnost, a on je tvrdio da su to svetiteljke naše, da su to ikone našeg pravosuđa, pa me sad samo interesuje kako to ima neslaganje u sopstvenoj partiji po pitanju tih tužiteljki? I ko tu laže i ko tu obmanjuje?

Samo je ovde problem što dotičnom gospodinu ne možete nigde da odgovorite, jer beži ko đavo od krsta od bilo kakvog duela i bilo čega.

U svakom slučaju, imao sam potrebu da ovo kažem, jer da građani Srbije znaju ko suštinski kontroliše pravosuđe, oni koji vrše pritisak medijski na ovakav način, kakva presuda da se donese i koji obmanjuju zato što pojedine strukture iz tužilaštva i policije im dostavljaju poluinformacije kojima obmanjuju javnost.

Uzgred budi rečeno, u tom sudskom postupku, parničnom gde je izgubio, dokazano je da je lažov, baš je bila ta situacija u vezi sa Andrejom Vučićem, dokazano je da je lažov. Dragi građani Srbije, samo sam imao potrebu ovo da kažem, više se neću nijednom javiti, mislim da je sasvim dovoljno. Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo teške optužbe od čoveka koji je svom tastu namestio 800.000 evra. Evo, neke kolege kažu da je možda bilo bolje da je bude milion, ja kažem da je bilo bolje da ne bude ništa. E, sada da li ste bili ucenjeni da će da budete razvedeni ili nećete, pa ste morali, to je drugi deo priče, ali privatno i državno nemojte. Nemojte vi da se posipate pepelom više.

Čuj njega? Elektroprivreda Srbije je emitovala hartije od vrednosti od tri i po milijarde evra, pa to je nemoguće, pa ne može ni za jedan evro, ali nema veze, hajde to da kažemo. Ne može ni za jedan evro. Treba da da saglasnost Narodna skupština, jel smo dali možda? Ja se ne sećam.

Nije vam trebala saglasnost za 800.000 evra tastu, na to mi nismo davali saglasnost. Ljudi, to čak i da je bilo sve po zakonu nije normalno, nije normalno i onda postavlja pitanje - kako se radila gasifikacija, jel bio pregovarački postupak ili redovan? Ja moram da postavim pitanje - gde je ceo auto-put od Vranja do Preševa? Koji ste to postupak vi vodili? Gde je taj auto-put? Gde je nestao? Gde je nestalo 300 miliona evra? Pojela maca. Jel ta gasifikacija postoji tamo? Postoji i primarno i sekundarno, ali ljudi auto-puta vam nema. Hej, vama nema, vama je nestao, vi ste ga pokrali, da li ovako ili onako, i onda pričate o EPS-u, plašite radnike da će da ostanu bez posla, pa valjda vam je to cilj, kao brinu oni nešto o EPS-u evo?

Sad jedno prosto pitanje, a koji je status „Telekoma“…

(Srđan Milivojević: Propao.)

Jel to javno preduzeće ili akcionarsko društvo? Propao je bio za vreme vaše vlasti kada ste jurili kerove po ulici za pljeskavice i sada pokušavate da uništite i postavljate pitanje - koliko košta „Kopernikus“? Da li vi šta ulazi u cenu kada nešto kupujete? Pa, ne kupujete vi neku imovinu, koja je, eto, dostupna svima, nego neku imovinu koja zarađuje novac, koja ima svoje tržište, koja ima svoj ugled i nije samo predmet cene imovina, nego sve ulazi u cenu kojom plaćate neko sticanje neke imovine, sve, i tržište, i tržište je imovina koju predmet kupovine ima.

Pričate o PKB-u, pa nisam čuo da je neko od vas rekao da je sramota da PKB podigne kredit, pokrije kreditom gubitak i kredit prikaže kao prihod i pozitiv bilans na kraju godine, pa na osnovu pozitivnog bilansa menadžment sam sebi isplati premije. Jel bilo to? Jel to vaš menadžment? Jel to onaj menadžment koji je postavio bivši gradonačelnik? Zamislite vi to: podigne kredit, prikaze kao dobit i na osnovu toga sebi isplati premije. Tako ste vladali Srbijom. To vam je smešno. To vam je smešno. To su činjenice.

Bilo je ovde dileme i oko toga da li Državna revizorska institucija podnosi krivične prijave? Podnosi i krivične i prekršajne, ali nije iznos taj koji opredeljuje da li će biti prekršajna ili krivična prijava nego vrsta dela, a već ako koleginica hoće da sazna da li su podnete prekršajne ili krivične prijave i protiv koga, toga nema u izveštajima, ali kao narodni poslanik imate pravo to da tražite od Državne revizorske institucije i to nije nikakva tajna, nije nikakva tajna, ali hajde da pravimo oko svega aferu, nešto maglovito, nešto što ljudi ne poznaju, pa će možda neko od njih možda i da nam poveruje.

Pričate o nekom softveru, da je naša Državna revizorska institucija kupila u Makedoniji softver kome su vlasnici Šiptari ili Albanci. Ovako, softver nije kupila naša revizorska institucija. Softver je donacija UNDP, a sa kojim vi jako dobro sarađujete i nemam ništa protiv, treba da sarađujemo. To je jedan ogranak UN, program za Srbiju, ali donator bira po kojoj ceni i gde će da kupi. Koliko mi je poznato, vlasnik preduzeća, taj Šiptar, kako ste ga krstili, zove se Saša Kovačević. Pravi Šiptar, nema šta, baš pravi Šiptar.

Zamislite dokle idu u svom ludovanju, jer ja to drugačije ne mogu da nazovem, postavljaju pitanje – koliko košta sijalica u privatno-javnom partnerstvu? Neko kaže – neka sijalica košta 4.000 dinara, negde košta 400 evra, 600, 700. Ljudi moji, to je privatno-javno partnerstvo, baš me briga koliko košta sijalica. Sijalica pripada privatnom partneru koji radi rasvetu.

(Ivana Parlić: Ko plaća?)

Privatan partner. Niste znali da u privatno-javnom partnerstvu ne plaća opština, pa ne znate ni to čak.

Sada sam video koliko poznajete javne finansije, koliko bilo šta poznajete. Što bi se zvalo privatno-javno partnerstvo?

(Ivana Parlić: Sram vas bilo! Pljačkate građane Srbije!)

Znači, ovako to izgleda. Recimo, neka opština reši da radi zaštite životne sredine i uštede energije postavi led sijalice i kaže da nema svog novca i raspiše oglas o privatno-javnom partnerstvu, javi se ponuđač i oni izaberu ponuđača. Ponuđač kupuje sijalice, bandere, kućišta, a opština njemu plaća struju kao da je njena. Kada budete to mogli u svojoj glavi da ukapirate, onda ćete znati razliku između javnog preduzeća i akcionarskog društva, onda ćete znati zašto je u vaše vreme „Telekom“ koštao 700, 800 miliona evra, da bi 2015. godine koštao dve milijarde i 800 miliona evra, a sad ko zna koliko.

Taj EPS o kome pričate, ni jednu jedinu banderu niste zaboli, ni jednu jedinu, ni jedan pogon nije modernizovan, ni jedan pogon nije revitalizovan. Mi sad očekujemo, za tri, četiri mesece, da se završi nova TE u Kostolcu i vi pričate nešto o EPS-u. Nemate nikakvog stida, ljudi, ali ovo je vrhunac – namestio tastu 700, 800 hiljada evra i onda on priča koliko koštaju sijalice. Zaista nema nikakvog smisla.

Reč ima Milenko Jovanov, pravo na repliku.