Nisam razumeo vašu konstataciju da je neko nešto izmišljao one noći. Ne znam koje noći i gde smo vi i ja bili zajedno.

Poslanica Manojlović. Znate ko je? Jeste li se upoznali?

A njoj ste to rekli. Radi se povredi člana 104. gospodine predsedniče Narodne skupštine jer ste morali da date narodnom poslaniku Strahinji Ercu repliku nakon izlaganja prethodnog poslanika, gospodina Veroljuba Arsića, jer je on potpuno pogrešno protumačio čitav njegov govor i predstavio u javnosti Srbije sasvim drugačije ono što je Strahinja rekao od onoga što je zapravo rečeno u njegovom govoru. Čitav njegov govor je bio iskrivljena slika svega toga i zato ste morali da dozvolite da dva minuta, makar ta dva minuta odgovori, da da repliku, da pojasni javnosti Srbije. Ne vama nego javnosti Srbije, građanima Srbije koji ovo slušaju, gledaju, prate sa velikim interesovanjem.

Ja očekujem od vas poštovanje prema svima, jer smo mi svi jednaki poslanici ovde narodni. Izabrani smo od naroda. Neko je dobio manje, neko više glasova, ali zaslužujemo jednako poštovanje i zbog toga mislim da ste pogrešili i mislim da tu grešku možete da ispravite sada, da date repliku gospodinu Ercu da on objasni srpskoj javnosti, a možda hoće i lično da gospodinu Arsiću ukaže na to što je pogrešno protumačio njegove reči i govor koji je trajao samo pet minuta.

Hvala vam. Ne tražim da se izjasni Skupština. Hvala vam što ste mi dozvolili i retko kada niste isključili mikrofon. Hvala.

Vi, po običaju, uglavnom sami sebi isključujete mikrofon.
Nije to problem.
Što se tiče člana 104 – nećete nikada da pročitate naglas šta u njemu piše tačno, posebno onaj deo tamo gde stoji da je na predsedavajućem da donese odluku da li je ili nije bilo osnova. Ne na vama, ne na onome što je govorio. Koliko, pet i po minuta mu nije bilo dovoljno da se izrazi na pravi način, da ga svi razumeju onako kako bi on hteo, pa sad mu treba dodatno vreme da dodatno objasni šta je u stvari hteo da kaže.
Mislim, gospodine Nikoliću, da ste potpuno jasno pokazali i rekli i uradili sve što imate. Ne samo danas, nego od kad ste u ovoj Narodnoj skupštini.
Tako da, svi su vas razumeli taman kako treba. E sad, što se vama ne dopada način kako su vas ljudi razumeli, koliko vas narod ceni, to je nešto drugo, ali tu član 104. ne pomaže.
Razumeo sad ne treba da se glasa.
(Dragan Nikolić: Ne, samo da se poštuje Poslovnik.)
Šta vam treba, nisam čuo?
(Dragan Nikolić: Moja stranka je na izborima dobila 23% glasova.)
Dobili ste 23% glasova na izborima, ali je to nekim čudom pretvoreno u tri koma nešto.
Neverovatne stvari se dešavaju. Veoma sam zabrinut.
Što ste onda glasali za rezultate izbora?
Glasali ste da je tačno da ste dobili tri koma nešto. Nešto vam se tu ne slaže.
Idemo dalje.
Dušan Radosavljević.
Milovan Jakovljević.
(Strahinja Erac: Jel mi ne date repliku?)
Erac, jel vama nije dovoljno kad vas čovek tri puta lepo zamoli da se ponašate pristojno? Ne možete to? Ne umete?
Bar ne radite ono što je radio Zečević danas. To vam je olakšavajuća okolnost.
Lepo vam kažem – ako nastavite sa tim vi ćete sami tražiti da bude izrečena opomena.
(Strahinja Erac: Što mi ne date repliku? Sram vas bilo.)
Hoćete?
Dobro.
Izričem opomenu Strahinji Ercu, ako ste to hteli.
Izvolite.
Milovan Jakovljević – ne.
Tu smo vreme iskoristili, jel tako?
Nikola Dragićević – takođe smo iskoristili vreme.
Vojislav Mihajlović – ne.
Veroljub Stevanović – ne.
Ljubinko Đurković.
Zoran Sandić.
Vi želite?
Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću na početku prvo da izrazim umereno zadovoljstvo što ste, gospodine predsedniče, juče pre početka sednice na Kolegijumu prihvatili predlog državotvorne opozicije da se u narednih mesec dana održi vanredna sednica sa jednom jedinom tačkom dnevnog reda, a to je francusko-nemački ultimatum. Ne izveštaj gospodina Petkovića i Kancelarije za Kosovo, nego francusko-nemačkom ultimatumu, isto onako kao što je lažna država Kosovo, kao što je lažni parlament u Prištini pre nedelju dana raspravljao tačku po tačku o francusko-nemačkom predlogu.

To je dobro da ovde o tome prodiskutujemo, da se o tome ne priča na ulici, da se ne jurimo na ulici nego kao ozbiljna država, kao ozbiljan parlament da o tome, o tom francusko-nemačkom predlogu pričamo ovde.

U moje ime, nadam se da ćete uspeti, u dogovoru sa predsednikom Republike da izdejstvujete tu sednicu u narednih mesec dana.

Druga stvar, sad ću da izrazim jedno čuđenje, čuđenje zašto nismo počeli da radimo, iako primamo platu kao narodni poslanici o trošku građana koji nas gledaju, zašto nismo počeli da radimo 1. marta, onako kako nalaže zakon u Skupštini i zašto tad nije počelo redovno prolećno zasedanje, a problema u Srbiji je mnogo?

Ide prolećna setva, ljudi nisu dobili subvencije, krediti su skupi, proizvođači mleka, eno selo pored Zrenjanina, prosipaju 2.000 litara dnevno zato što mlekare ne mogu da otkupe, a mlekare imaju višak u svojim rafovima. Inflacija je preko 16%, realno preko 3%. Više ne možete u prodavnicu bez 3.000 dinara.

Zašto nismo zasedali i pričali o zdravstvu? Zašto se čeka na operaciju kolena ili kuka po 10 godina? Zašto bolnica u Somboru prokišnjava?

Zašto nismo pričali, zasedali i pričali o EPS-u, o transformaciji koju nam je naložio MMF, gde EPS pretvaramo iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo?

Sve su to teme gde smo trebali da počnemo na vreme i ovde da pričamo i da građani budu upoznati o tim problemima.

Sad ću se vratiti na ovo da me ne optužite da iskačem iz teme, mi sa izborom članova VSS i VST treba da zaokružimo ovaj proces, da kažem u pravosuđu i reforme našeg pravosuđa. Ono što me brine, bojim se da nema dvotrećinske većine za izbor jednog kandidata i onda će o tome odlučivati komisija, a čim je komisija, ona je politička, a čim je politička komisija i to pravosuđe po difoltu mora biti političko. Narod Srbije je željan prava i pravde. Vi ne možete više bez partijske knjižice ni kod doktora preko veze, ni da upišete fakultet, ni studentski dom. Za sve treba veza, za sve treba partijska knjižica. To nije dobro, to je rak rana našeg društva. Sa tim trebamo svi zajedno da se izborimo. Naravno mi ćemo kao poslanička grupa Koalicija NADA – Novi DSS – POKS imamo kandidate za koje ćemo glasati. Mislimo da su oni stručni i pošteni, da li će dobiti podršku ili neće, u ovom momentu to ne mogu da znam, ali su nam namere najčistije i najpoštenije, da dobijemo nezavisno pravosuđe.

Na kraju, ono što me brine, to naše nezavisno pravosuđe, i ako bude nezavisno kako god da bude, na teritoriji naše južne srpske teritorije, na KiM neće funkcionisati. Kao što reče policajac Filipović tamo naše ljude love ko zečeve, a sude im kosovski sudovi ovako kako im se hoće i kako im se može.

Juče je bilo 10 godina od Briselskog sporazuma. Pročitaću vam samo desetu tačku – sudske vlasti biće integrisane i funkcionisaće i u okviru pravnog sistema Kosova. Da li treba da ponovim? Vidim tajac. Znači, pre deset godina smo pravosuđe dali u ruke Albancima i sada …

(______________: Mnogo ranije ste vi dali to Kosovo. Sram vas bilo.)

Mi nismo dali pravosuđe.

Samo želim da kažem da Briselskim sporazumom, ne samo pravosuđe, nego i policija, nego i civilna zaštita, pa drugi Briselski 2015. godine itd. nadam se da ovaj francusko-nemački ultimatum neće biti prihvaćen i neće se sprovoditi u delo, kao što je rekao i patrijarh srpski gospodin Porfirije.

Na kraju, nemojte nas optuživati, mene lično ne možete, niko ne želi rat, pogotovo da šalje decu u rat. Ako ne daj bože neka zemlja nekad i ratuje, ne ratuju deca, ratuju vojnici, profesionalci, ali rat nikom ne treba, ali i bez rata možemo da kažemo ultimatumu, uceni, pritiscima i bez rata možemo da kažemo ne. Boli me kao čoveka, kao Srbina zašto ovde licitiramo ko je gde kada bio i ko je gde i kada ratovao. Zar treba da pričam gde sam bio 1990, 1991. godine, gde sam bio 1999 godine? Jel to sada treba nekog da impresionira? To je naša srpska muka kroz vekove. Nemojte da ostavimo to budućim generacijama, ali nemojte i da im ostavimo osakaćenu zemlju. Hvala.

Pravo na repliku.

Pošto citiramo, sada ću ja da citiram jedan dokument u kome piše sledeće – priznaje da u cilju nepristrasnog rešavanja pitanja vezanih za međuetničke kriminalne aktivnosti, postoji potreba za povećanjem broja međunarodnih sudija i tužilaca unutar kosovskog sudstva. Dokument potpisali Čović i Hekerup, Nebojša Čović kao predsednik Koordinacionog centra za KiM, potpredsednik Vlade Srbije, specijalni predstavnik predsednika SRJ, u to vreme dr Vojislava Koštunice.

Sada vi meni objasnite jednu stvar.

Da, i vi ne vidite da sam ja na istoj poziciji na kojoj sam i bio, jer ja ni tada za ovo nisam rekao da je to izdaja, nego gledamo da u okviru onoga sistema u kome smo, u situaciji u kojoj smo izvučemo najviše što možemo.

Pročitajte sve sporazume koji postoje o Kosovu i Metohiji. Ono što meni samo smeta, to je da kada neko nešto radi u vaše ime i u to vreme i u moje ime, e onda je to patriotizam, i kada se puste braća Mazreku to je mudro, i kada je ne znam šta to je mudro i to podržimo, i kažemo – zna Voja šta radi, e sada kada se bori da se izvuče šta se izvući da – e, to je izdaja. Nije Zoran Sandić rekao da je izdaja, ali njegov predsednik stranke vrlo često to govori. To ne može. To je licemerno.

Dakle, situacija jeste teška i zato nam je potrebno jedinstvo, a ne ovakve sitne podmetačine, jer to neće dati nikome ništa dobro, a najzad, i da time završim repliku. Objašnjenja koja je dao Slobodan Samardžić i za puštanje šiptarskih terorista i za sve ostalo su sramotna i verujem da u to vreme ni vi ni ja ne bismo podržali rečenicu Slobodana Samardžića koji je rekao da je pola njih bilo nevino u zatvoru. Ja ne verujem da je tu iko bio nevin u zatvoru. Hvala.

Hvala.
Samo da vam kažem, ima vaša poslanička grupa još jednu prijavu za reč, da ne bude da sam nešto pogrešio. Vi mi kažite ko od vas je poslednji prijavljeni za reč.
Izvolite. Samo se prijavite u sistem, Zoran Stojanović.
(______________: Direktno je pomenut Zoran Sandić.)
Nemojte da se raspravljate sa mnom. Pomenuto je u rečenici – nije to rekao Zoran Sandić, rekao je predsednik njegove stranke. To nije osnov za repliku. Dao sam reč Stojanoviću. Izvolite.

Zahvaljujem.

Pravnici bi rekli: „Res, non verba!“. „Res, non verba“, „Res, non verba“, jel tako, profesore rimskog prava? Kada smo kod toga, ponoviću „Quod ab initio vitiosum est non potest tractu temporis convalescere“, to sam iskazao onda kada smo govorili i pravili uvertiru za ovaj današnji izbor za Visoki savet sudstva i za Visoki savet tužilaštva. Moraću to da ponovim iz mnogo razloga.

Zagrejali ste atmosferu sada na kraju ove sednice vezano za ovih pet tačaka dnevnog reda, kako ste vi rekli, koje nam predstavljaju ozbiljnu ustavnu dužnost. Ali niste rekli koja nam je vrhovna ustavna dužnost. Vrhovna ustavna dužnost nam je da stvorimo uslove za očuvanje države u ovakvim prilikama, da bi znali gde će budući, ako ih danas izaberemo, ili ako ih danas ne izaberemo, pa ih izaberu komisije, ti ljudi, na tim najvišim i najvažnijim funkcijama, delovati i u okviru koje države. Da znamo koja nam je granica i da li će moći da idu do Đakovice, do Peći, ili će moći samo do Bujanovca, ili će za neko dogledno vreme moći samo do Niša. Zato smo vam predlagali i očekivali, opravdano, da na dnevni red u ovom periodu od marta do juče stavite raspravu o podršci sporazumu koji smo dobili iz Vašingtona i iz Evrope.

Bilo bi neljudski kada bismo rekli da je to dobio Aleksandar Vučić, to uopšte nije tačno, da je to dobila SNS, da je to dobio DSS, da je to dobio DS ili Narodna stranka. To smo, poštovane i uvažene kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, dobili mi svi zajedno, čitava Srbija. Zato vas ja u ovom mom izlaganju ispred Srpske koalicije NADA, želim da zamolim, jer imam očekivanja zajedno sa svojim kolegama, da će sednica vezana za to biti zakazana, da ćemo spustiti loptu i da definitivno zaista i istinski, na delu, ne na rečima, pokažemo šta je istinski najbolje za Srbiju, a ne da pričamo samo da je najbolje, ili da kažemo da je neko izdao, a nije izdao, ili da kaže – nisam izdao, da napolju trgujem, a da unutra srbujem, i slično tome.

Jako često se setim vašeg slogana, on je bio zaista dobar: „Zajedno možemo sve“. Evo, danas je tačno taj dan kada mi zajedno treba da odlučimo za ovakve organe kakvi čine kičmu države. Ali ću vas podsetiti na ono što sam rekao i ono što sam obećao gospođi ministarki Popović, ministarki pravde. Ima jedna ozbiljna smetnja za to zajedničko delanje naše, da sve ono što mi smatramo i radimo je jedino dobro, a vi isto za sve ono što vi smatrate da radite ili podržavate je jedino dobro. Samo hoću vama da poručim i građanima Srbije da je jedino dobro ono što je dobro za sve nas zajedno, a obično se istina i ona istinska pravda nalazi i pravo na sredini. Zato treba, ponavljam, spustiti loptu.

Kod izbora ovih organa, za koje ja verujem da vi želite da izaberete ono što je prošlo da odborima, ja sam bio prisutan na Odboru za finansije kada su predloženi kandidati za Državnu revizorsku instituciju i za Komisiju za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki, ali mi se čini da su ove prve dve tačke jako, jako, jako bitne za sudbinu Srbije. Ne mora da znači ako je do sada nešto bilo zavisno i da je politika vršila ogroman uticaj i da tu imamo mnogo stvari koje smo čuli od kolega, i to je sve tačno, i znamo koliki je uticaj, ne radi se samo o ljudima koji će tu sesti i raditi taj posao.

O njihovoj stručnosti ne treba mnogo raspravljati, jer ako je neko doktor profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, kolike su moje moći objektivne da ocenim ili mi zajedno, koji recimo možda i nismo u toj struci, ja slučajno jesam, da li oni zavređuju pažnju i da li su oni istinski ti koji to mogu da rade i da se odupru uticaju? Jedna je stvar njihov profil, njihova biografija, druga je stvar da li će biti izabrani, treća je stvar da li će na njih biti uticaja i interaktivnog delovanja raznih državnih organa. To su sve različite stvari. Čini mi se da se neki, želeći da zaista tužilaštvo bude nezavisno a sudstvo samostalno, pomalo upletu.

Od kolege jednog smo čuli ovde da je narod hteo da izglasa ustavne promene, da je narod to izglasao, naravno, da je narod hteo da glasa ovo, da je narod to izglasao, međutim, postavlja se pitanje valjanosti volje naroda, da li je ta volja iskrena, da li je čista, da li je samostalna ta volja, da li se uticalo na tu volju ili nije i na koje načine. I da je to baš tako, nije, to moram da vam kažem. Nije, zato što, samo jedna činjenica, da napravim digresiju, govori u prilog tome da je narod ovo hteo, ovakvu reformu pravosuđa, ne biste izglasali smanjeni cenzus za referendum na kome se odlučivalo da li će doći do ustavnih promena. To je istina.

Znači, ako smo Ustav 2006. godine doneli po određenom postupku, pravna su načela ta koja imperativno traže da ono kako se i količinski sa čime se izglasalo sa time može i da se menja, sa manjom količinom ne bi moglo da se menja. Sa manjim brojem glasova menjate nešto što je usvojeno sa većim brojem glasova. Onda je bilo ono da ste mogli na referendumu da dobijete i pet naših građana da izađe na referendum, referendum će se važiti. I tu nešto nije u redu. Ali dobro, krenuli smo tim putem i nećemo stajati sebi na muku, nećemo stajati Srbiji na muku, jednostavno ćemo trebati da uradimo ovo pametno i čisto.

I da ja ne bih više dužio, očekujem da danas zaista budu izabrani oni koji su predloženi i koji su najbolji. Ako budu izabrani ispred Srpske koalicije NADA, želim da im čestitam i želim da ih zamolim da je konačno došlo vreme kada ne treba da gledaju nikoga od nas, od predsednika države do člana u savetu mesne zajednice, ako povredimo zakon, već moraju da postupaju po zakonu i da smo pred zakonom svi jednaki. Ako to postignemo, mi smo danas uradili veliki posao. Hvala vam.

Ako budu izabrani, ispred srpske koalicije NADA želim da im čestitam i želim da ih zamolim da je konačno došlo vreme kada ne treba da gledaju nikoga od nas, od predsednika države do člana u savetu mesne zajednice, ako povredimo zakon, već moraju da postupaju po zakonu i da budemo pred zakonom svi jednaki. Ako to postignemo, mi smo danas uradili veliki posao. Hvala vam.

Pravo na repliku.