Samo jedna informacija, pošto nije pročitana, dakle, da su sednici sprečeni da prisustvuju narodni poslanici Vladimir Obradović i Zaim Redžepović.
Prvo po Poslovniku, Zoran Zečević.

Poštovani Orliću, reklamiram član 108. Poslovnika. Dozvolili ste prethodniku, vi ste dužni da održavate red na ovoj sednici, dozvolili ste prethodnom govorniku, o kojem ja neću davati nikakvo stručno mišljenje, niti komentar, on sam o sebi daje, da nas nazove fašistima i ološem.

Ja vas pitam, ako vi to tolerišete i smatrate da smo mi ovde ljudi fašisti i ološi, objasnite to građanima, da li sam ja ološ i da li sam ja fašista? Prema tome, dužni ste da ga opomenete i preduzmete određene mere. Hvala lepo.

Član 108, zato što je… Zečeviću, opet vičete. Više ne znate ni na koga, na mene ili na druge narodne poslanike. Rekli ste nešto. Hoćete li obrazloženje ili nećete? Hoćete.
Nećete obrazloženje, onda da naučite nešto.
(Zoran Zečević: Ne treba mi vaše obrazloženje. Sit sam vaših obrazloženja.)
A vi ste siti sada. Čega ste siti? Jel svog bezobrazluka, Zečeviću. Da li svog bezobrazluka ili nedostatka kontrole nad samim sobom? Da li ste toga siti? Krajnje je vreme bilo.
Da vam kažem, taj Poslovnik koji ste podigli malopre, on nalaže da dobijete obrazloženje. Tako da možete vi da budete time zadovoljni ili ne. Moram da vas pitam da li me uopšte slušate, pošto vidim da mašete, pričate sami sa sobom i sa drugim narodnim poslanicima. Elementarna pristojnost nalaže da onda to obrazloženje saslušate do kraja. Vrlo lepo. Vidite kako možete.
Reagovali ste na to što se poslanik koji govori, a onda počnete vi da vičete i da mu dobacujete, obazire na to vaše ponašanje. Vi biste, kao i ostali koji sede tu oko vas, najviše voleli da kad neko govori, a vi mu smetate i dobacujete i vređate, da taj neko nema prava, čak ni da konstatuje, ni da primeti to što vi radite. Naučite nekada da ljudi reaguju. Kada se vi budete ponašali pristojno, niko neće ni da vas primeti, budite sigurni. Vidim da je to najveći problem.
Da ja objašnjavam narodu šta ste i ko ste vi, niti imam nameru, niti bih to mogao da uradim ni približno tako efikasno kao što činite sami svaki put kada nešto kažete ili uradite, tako da prepuštam to vama i u budućnosti.
Treba li da se glasa za član 108?
(Zoran Zečević: Treba.)
Ako treba glasaće se, nikakav problem nije.
Ovo ste se verovatno greškom ponovo prijavili.
(Zoran Zečević: Ja nikada ne grešim.)
Nikada ne grešite. Već sada znate da ćete ponovo imati nešto da kažete.
Hajde saslušajte ovde… Šta sada? Ponovo Poslovnik? Javio se vaš šef poslaničke grupe, hoće dva minuta. Možete li vi unutar svoje grupe da se dogovorite?
Reč ima Miroslav Aleksić, dva minuta.

Zahvaljujem, predsedniče.

Javio sam se da repliciram ovom predstavniku vlasti koji je rekao za sebe da će biti Atila Bič Božiji prema predstavnicima opozicije. Taj isti Atila koga krasi okrutnost i pohlepa, verovatno hoće da se ugleda na njegovog dedu Edvarda Bakareca.

Taj čovek koji ovde brani Aleksandra Vučića, brani njegovu porodicu je ovaj čovek sa mačem, sa ovom fotografijom, kaže – ja ne podnosim SNS, možda bi oni želeli da pređem tamo, kao što su mnogi drugi, ali ja bih se pre ubio. Ili taj isti čovek koji dok govori drži pored sebe knjigu koja je naslovljena sa fotografijom Aleksandra Vučića, piše „politička fukara“. Taj čovek danas brani vlast i brani Aleksandra Vučića.

Znate, taj isti čovek koji sedi u redovima SNS je govorio o Aleksandru Vučiću, citiram: „Radi se o naduvanom egu, mesijanskoj psihozi, o verovanju u sopstvene nadljudske sposobnosti, u nekakvu svetu misiju. Istovremeno, sećamo se Aleksandra Vučića generalnog sekretara SRS, demagoga, drskog bukača, primitivnog šoviniste, Šešeljevog apologete“ izjavio gospodin Atila Bič Božiji.

Takođe, kaže - Vučić i Nikolić odlučili da ispune ono zbog čega su ih Vašington i Brisel stvorili, da izdaju Kosovo i Metohiju, a da Srbija bez problema proguta izdaju kao svoj spas, dok je Vučića uobičavao da naziva gospodar Vučić. Teško Aleksandru Vučiću i vašoj vlasti, ako vas takvi ljudi brane. Hvala.

Kažem sada vama i ostalima, da ćemo onda sa tim da završimo, pa ćemo da nastavimo po listi.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.

Nažalost moram ili na sreću da vas obavestim da sve što je ovaj primerak rekao iz Trstenika je netačno, osim ovih citata, samo oni su stari tačno 10 godina. Kao što sam se borio, jer sam bio tada u DSS, protiv svakog političkog neprijatelja tada, borim se i sada samo što sam se protiv vas, kao što vi, žute hunte, borio od 1992. godine. U tome sigurno nisam pogrešio, a napadaću svakog svog političkog neprijatelja baš kao Atila Bič Božiji, a za vas nije potreban ni bič božiji.

Potrebno je da znamo ono što je vaš kriminalni klan radio u Trsteniku, to ste radili lično vi, šta je radio vaš kriminalni klan u Novom Sadu, to je radio onaj vaš Bora lopov, šta je radio njegov sin kada je razbio prostorije SNS, mrtav pijan, ima 24 godine, nije to dete, šta je radio onaj vaš advokat koji je hapšen u aferi Geneks i šta su radio šef vašeg kriminalnog klana – Jeremija Vuk Branković dok je pljačkao ovu zemlju kao ministar, a i kasnije kada je osnovao svoj CIRSD, pa je primio, ni manje, ni više, samo sedam i po miliona dolara tzv. donacija od Patrika Hoa, kriminalca koji je osuđen u Njujorku na tri godine zatvora. To govori o vama.

Posebno o vama je govorila gospođa Nataša Jovanović i o vašim delima iz Trstenika. Ja takva nikakva dela nemam. Mene možete da prozivate da sam ustaša, da sam ovakav, da sam onakav, da sam lopov. To je sve repertoar koji svako ko se bavi politikom mora da trpi, ali meni lično ne možete da prebacite ništa, jer ja sam bio isto osam godina na vlasti, od 2000. do 2008. godine, i za mnom nije ostao nikakav trag, a za vama vaši tragovi smrde nečovještvom. Živela Srbija. Hvala.

Reč ima Dalibor Jekić.

Poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, Visoki savet sudstva, Visoki savet tužilaštva, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i Savet DRI su zaista bitni za funkcionisanje ove države. Njihov zajednički sadržalac jeste nezavisnost. Kada kažemo nezavisnost, zapravo vidimo da dolazimo do određenog problema, odnosno do krize nezavisnosti. Zbog toga što ne postoji nezavisnost postoji visok stepen korupcije u ovoj zemlji. Po indeksu percepcije korupcije u Srbiji, Srbija je trenutno na najgoroj mogućoj poziciji za poslednjih 11 godina.

Prelivanje sredstava iz javnih sredstava Srbije u džepove pojedinaca je nešto što se dešava na očigled cele javnosti. Kada pričamo o tome, onda mislimo na javne nabavke koje se sprovode tako da postoji samo jedna ponuda za određene javne nabavke i da se vrši veliki pritisak na ponuđače, da se ne prijavljuju na određene javne nabavke. Tako na primer za nabavku u mom gradu, za rekonstrukciju trga koji košta preko 400 miliona dinara, se prijave samo dva ponuđača od čega jedan ima neispravnu ponudu, praktično ima istu grešku kao i prvi ponuđač, a za to prvi ponuđač nema nikakvu referencu.

Kako to izgleda na primeru EPS-a? Da postoji nezavisno tužilaštvo, nezavisno sudstvo, sigurno da bi neko imao odgovornost zato što je pričinjena šteta EPS-u koja će koštati tri milijarde evra ovu državu.

Kako se to reflektuje na standard naših građana? Reflektuje se tako što imamo tri poskupljenja struje za sedam meseci, imamo i naredno poskupljenje struje u maju mesecu. Kako se to dalje reflektuje? Reflektuje se tako zato što smo četvrta najsiromašnija zemlja u Evropi i ovde slušamo o nekom blagostanju i kako su plate velike. Plate nisu velike. Plate jesu nominalno porasle, ali su značajno manje. Za poslednjih 10 godina imamo poskupljenje osnovnih životnih namirnica za 120%, a povećanje plata za 80%, penzija za 40%. Iz toga vidimo da su naši građani siromašniji, nego što su bili u prethodnom periodu.

Da li će neko snositi odgovornost za sve ovo što je učinjeno? Očigledno da ne zato što ne postoji nezavisnost institucija, zato nema nikakve odgovornosti.

Takođe, znamo da je došlo do određenih zloupotreba u „Telekomu“ tako što smo imali kupovinu jedne televizije za 200 miliona. Da bi građani to shvatili šta se desilo, praktično neko ko je imao fiću, prodaje fiću za novac da može da kupi dva nova mercedesa, a sve iz razloga da bi se držala kontrola medija u našoj zemlji. Hvala.

(Vladimir Gajić: Replika.)

Kakva replika, Gajiću? Kada dam reč dalje to znači da smo završili sa tim.
(Vladimir Gajić: Ima osnova.)
A nema ni osnova nikakvog. Šta, vi ste se prepoznali kada neko kaže „onaj vaš advokat koji je bio hapšen“?
(Vladimir Gajić: Pa na mene je mislio. To je toliko jasno.)
Pa, niste nažalost jedini za kog bi to moglo da se kaže, a da sedi tu među vama.
Reč ima Uglješa Marković.
Pročitajte Poslovnik, Manojloviću, ako stižete od aktivnosti na RTS-u.
Nije tu.
Aleksandar Jerković. Jeste tu. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dragi građani Srbije, danas se ovde postavljaju zapravo kontrolori naših kontrolora, ljudi koji bi trebali da kontrolišu rad sudija i tužilaca i da ih eventualno kazne ako ga prekrše.

Međutim, vi koji pratite društvene mreže znate da sam ja pre okruglo mesec dana napadnut u Košutnjaku od strane osam osoba koje je predvodio funkcioner SNS-a, izvesni Stanimirović. Tada me je osmorica ljudi sačekalo i pokušalo, dobio sam nekoliko udaraca palicom.

Sada moram da vam kažem i to sigurno znate da je policija napadače uhapsila za manje od sat vremena. Ali, ono što ne znate, to je da je tužilac napadače na narodnog poslanika koji ima imunitet, jednak imunitetu predsednika Republike pustila u roku od manje od jednog minuta.

Sada da bih vam ilustrovao koliko su ti partijski tužioci i sudije gori kriminalci od onih kojima sude, pročitaću vam samo delić biografije čoveka, trenutno člana SNS, koji je organizovao napad. Dakle, Slobodan Stanimirović, zvani „Struja“ iz Barajeva bio je član, slušajte pažljivo, Saveza komunista Jugoslavije, SPS-a, Demokratske alternative, DSS, Demokratske stranke i na kraju SNS. Devedesetih godina kao policajac na Kosovu i Metohiji, ženama izbeglicama otimao je novac i nakit pa ga je Državna bezbednost uhapsila i predala pravosuđu koje ga naravno nije osudilo jer je bio član SPS-a.

Posle toga, 5. oktobra, prelazi u DSS, tu postaje opštinski odbornik i kao opštinski odbornik zbog više milionske krađe struje dobija u svom mestu nadimak „Struja“. Krivična prijava je podignuta, međutim nedugo nakon toga hvalio se po Barajevu kako ga je lično Dragan Đilas spasao krivične odgovornosti i eto, gle čuda, nakon toga avanzuje, postaje gradski odbornik i postaje, zamislite, predsednik Komisije za dodelu imena ulica i trgova grada Beograda. Dakle, mislim da vam je sada jasno zbog čega vest o napadu na jednog narodnog poslanika niste mogli da čujete ni na Đilasovim ni na Vučićevim medijima.

Ali, ako pogledate, recimo, „Instagram“ profil „Nema nazad, iza je Srbija“, na njemu ćete videti kompletan snimak napada. Videćete lice koje drži palicu nad narodnim poslanikom i koje ne izgovara „Ko potpiše, njega ubiše“, nego „Bićeš ubijen“.

Da vam kažem nešto, Slobodan Stanimirović „Struja“ je univerzalni vojnik svih partija. Na tom čoveku počiva svo zlo ovog naroda, na hiljadama takvih koji prelaze iz partije u partiju. Moram da vam kažem da danas ovakvih imate u svakom gradu, da ih imate u svakoj instituciji, da ih imate i u ovoj Skupštini, da ih imate i u ovoj Vladi, da ih imate i u Žagubici.

Hoću da vas pitam, poštovani građani, jednu stvar, da li vi stvarno mislite da je ekipa koja je poslala Stanimirovića da me prebije, možda i da me ubije, ta ista ekipa koja je poslala ovog tužioca da ga oslobodi u roku manjeg od minuta? To je ista ekipa koja danas postavlja kontrolore srpskog pravosuđa, pa vas pitam da li iko normalan može da poveruje da će ti ljudi, kontrolori srpskog pravosuđa zaista procesuirati ovog tužioca koji je pustio napadače? Da li će kazniti sudiju koja je 50 dana protivzakonito držala jednog novinara zbog izgovorene reči ili će možda vršiti pritisak i šikanirati one poštene i normalne sudije i tužioce koji neće da se povinuju naređenju velikog mafijaškog šefa?

Dakle, gospodo, nemojte da vičete. Ćutali ste kada je izvršen napad na vašeg političkog neistomišljenika, gospodo. Niko od poslanika sem svega nekoliko ljudi sa moje desne strane nije osudilo zločin, nije osudilo napad na političkog neistomišljenika.

Moram da vam kažem, žao mi je jer ste ovim činom dali narodu pravo da vas sutra slobodno juri i kažnjava po ulicama, gospodo. „Ko mačem seče, od mača i gine“, gospodo.

Reći ću vam samo još jedno…