Vreme.
Reč ima Milenko Jovanov.

Prvo da odgovorim na ovo što je bilo lično.

Ja uvek vičem. Prosto, temperament je stvar nečeg drugog, otkud znam. Valjda sam odrastao u takvoj porodici gde se vikalo kad se govori, pa da bi se čulo šta imam da kažem, morao sam i ja da počnem da vičem, pa sad vičemo svi. Otprilike tako izgleda.

Nije to stvar teme ili stvar nečega što ste rekli ili stvar bilo čega drugog, prosto stvar temperamenta, kao što sam rekao, i stvar navike. Tako da, nemojte moj ton uzimati kao reper za bilo šta. On je takav pa je takav.

Što se tiče ovih drugih stvari, dobro, Dragan Đilas je, kažete, napustio politiku, to vidimo i sami, ali u isto vreme je i Vuk Jeremić bio predsednik Teniskog saveza Srbije. Jel i on napustio politiku? Nije, on nije. Dobro, on nije. Dakle, u vaše vreme je to bilo.

Sad dolazimo do onog pitanja koje ste sami postavili, pitate zašto to radimo i to je pitanje arheologije, političke arheologije pretpostavljam, pošto ne mislim da kopamo, niti mislim da vi mislite da mi treba da kopamo ovde oko zgrade. Pa, bavimo se političkom arheologijom da bismo dokazali dve stvari: prvo, kakvi ste bili i šta je ono što ćete raditi sutra kad se vratite, jer govorimo ponovo, nijednom se niste ničega odrekli što ste radili, nikada i drugo, da pokažemo koliko ste licemerni kada zamerate nama neke stvari, a vi radili deset puta gore. I tada ste ćutali, pritiskali dugmiće i sve je bilo kako treba.

Dakle, princip pokazujete na sebi, ne na drugome. I u tom kontekstu bih ja voleo da vidim stenograme, izjave, bilo šta, koji će dati čvrstinu i težinu svemu onome što ste rekli u vremenu kad ste bili na vlasti. Toga nema. Zato su te reči, osim što možda eventualno lepo zvuče i nisu mnogo glasno rečene kao u mom slučaju, vetar koji ne znači ništa i koji apsolutno nema nikakvu političku težinu. Hvala.

Hvala.
Kolega Stefanoviću, izrazgovarali ste se. Mislim da je bilo dovoljno.
Ja ću nastaviti po listi prijavljenih govornika.
Reč dajem zameniku šefa poslaničke grupe koleginici Raguš. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Ja verujem da se kolege iz opozicije neće naljutiti, ali ja ću nastaviti tamo gde je stao samo na trenutak šef poslaničke grupe.

Lepo je govoriti sa određene vremenske distance, ako sam vas dobro razumela, o principu, o nečemu što bi trebalo da bude vodilja svih nas kada odlučujemo o svakodnevnom životu naših građana. Građani bi trebalo da budu naš kategorički imperativ.

Ako već govorimo o principu, onda taj princip važi za sve i u sva vremena. Vidite, ja se trudim da budem na svakom mestu od interesa za građane Srbije, koliko mi vreme i obaveze dozvole, tako sam i bila na javnom slušanju koje se ticalo predstavljanja kandidata za članove VSS i VST.

Ono što je bilo potpuno neprimereno i, naravno, ruši postulate onoga što opozicija pokušava, zapravo pojedini pripadnici opozicije ovde da nam nametnu jeste principijelnost, van moralno-političke podobnosti, a svakim svojim nastupom zapravo dokazuju potpuno suprotno.

Zbog građana Srbije i, naravno, stručne javnosti koja prati i ovo zasedanje vrlo je važno da se pomene, a nisu imali prilike tada da prate to javno slušanje, da ono što je mene prenerazilo, recimo, bila je i sledeća činjenica. Profesor ili profesorka prava uputila je kritiku i očigledno da je meta i odstojanje bio zaista samo jedan od mogućih kandidata za člana VSS zato što je taj profesor na državnom Pravnom fakultetu u nekom momentu izrazio podršku predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.

Sada pazite tu principijelnost. Profesorka, ponavljam, prava koja je članica jedne opozicione stranke izgovara to i govori da je to nedostojno. To je, dakle, prvi primer.

Sledeći primer na tom javnom slušanju, a verovali ili ne, trajalo je devet sati, predsedavao je gospodin Vladimir Đukanović, koga neretko ovde kritikujete sa vrlo velikom žestinom… Devet sati je trajalo to javno slušanje. Zaista niko nikoga nije niti opomenuo, niti ugrožavao bilo kakvo pravo da postavi bilo kakvo pitanje, ali se i to javno slušanje sa ljudima koji zaista nemaju direktne veze sa politikom pretvorilo faktički u linč.

Postavljana su pitanja, da, kolega, samo da bi se napravila medijska tema, na koje ti kandidati za članove tako prestižnih institucija nisu imali čak ni mogućnost da odgovore, pa je taj profesor prava, jedan od kandidata za člana VSS, bio na naslovnim stranama medija koji inkliniraju ka opoziciji bez mogućnosti da odgovori na upućene prozivke. E, toliko o tome, toliko o principu, toliko u kakvom društvu živimo i toliko o moralno-političkoj podobnosti.

Da se ne vraćam u vreme kada ste bili deo određene vlasti, da se ne vraćam na činjenicu da oni koji su vas podržavali posle 2000. godine, a finansirali da oborite režim i da radite u korist stranih država su vas, takođe, oborili 2011. godine i 2010. godine, recimo, tražeći da se ponašate u skladu sa pravom kada je reč o korupciji i borbi protiv korupcije. To znate, takođe. Bili ste tema zasedanja Evropskog parlamenta i bili ste tema Evropskog saveta i raznih evropskih komisija, pa oni su vas dobrim delom oborili i predstavili srpskoj javnosti koja je sa razlogom krajem 90-tih birala vas, jer je htela da izađe iz začaranog kruga beskonačnih građanskih ratova i sukoba.

Ja sam znala da će u ovom momentu kolega da izađe iz sale zato što sve ovo nije prijatno za slušati.

Takođe, na tom javnom slušanju još jedna od činjenica koja je meni vrlo važna da sada kažem zbog građana Srbije. Očekivalo se od budućih članova, za sada, a još uvek samo kandidata, da u meritum ulaze određenih procesa koji su još u toku i da presuđuju, ali spram opozicione moralno-političke podobnosti. Nečuveno. Nečuveno.

To nije licemer. To je užasan bezobrazluk, jer ljudi koji su iz pravne struke jako dobro znaju o čemu govorim, a i građani koji se suočavaju sa, mora se priznati, lošim stanjem u pravosuđu.

Ono što je mene interesovalo tada – da li će ti ljudi, koji su bili medijski streljani sve vreme dok su trajala i ta javna slušanja i određeni odbori, bez mogućnosti da odgovore, da i jednog momenta ustuknu.

Sada dolazimo do nečega što meni daje veru u društvo koje mi želimo da izgradimo, ali samo u interesu naših građana, ne Brisela, ne Vašingtona, ne Moskve, ne Pekinga, već Beograda. Jeste da je to bio dodatni motiv da tih devet sati odgovaraju na svako postavljeno i insinuirano pitanje.

Ono što je bila ideja određenih pripadnika opozicionih stranaka da blaćenjem oteraju svakog vrednog da da doprinos svom društvu i svojoj državi nije uspelo. To je pobeda i SNS zato što konačno u poslednjih nekoliko godina sve veći procenat ljudi kaže da vidi svoje mesto u okvirima koje mi pokušavamo da napravimo. Jedna od njih je dr Jelena Begović, da malo pomerim temu, a imamo ih više. I ona je bila izložena potpuno neprimerenom ponašanju pripadnika određenih opozicionih stranaka. Toliko o principijelnosti i moralno-političkoj podobnosti.

Konačno, ono što građane treba najviše da interesuje a, verujte, ne interesuju ih medijske afere koje vi neretko pravite, a pa i oni koji su ovde advokati pričaju i time utiču na sudske procese koji su u toku, jeste pristup pravdi i, naravno, pravna sigurnost. Da li će naše pravosuđe… Evo, opet SNS, koja vam je neretko meta jedina iz vladajuće koalicije, da, potpisuje nezavisnost pravosuđa, po prvi put. Samostalno i nezavisno pravosuđe će sada snositi najveću odgovornost.

Mene je interesovalo da li je građanima Republike Srbije omogućen pristup pravdi, bez tarifa. Kolega zna o čemu pričam. Postoje tarifa, pa onda možete da dobijete puno toga, ali o tome se retko priča, jer onda dirate u nešto što ne treba, a tiče se finansijskog uticaja, tiče se klanova koji sami postoje. To svi znamo, ali retko ko o tome priča.

Kako je moguće da četiri od peta veća Apelacionog suda, po istoj stvari, donose jednu odluku, jedno obara? Jel pričamo o pravnoj sigurnosti? Gde je ujednačena sudska praksa? Čemu naši građani treba da se nadaju kada ulaze u odbranu svojih prava? Jel to ima veze sa SNS ili sa svim ovim o čemu sam govorila? Onda dodatni odgovor u svemu tome nalazite upravo u Zaštitniku građana. Jeste li čitali njegov izveštaj? Na 143 strane. Koliko je mišljenja, preporuka uputio organima javne uprave, dao zakonodavnih inicijativa, primio građane Srbije, uglavnom u zaštiti njihovih osnovnih ljudskih prava?

Dakle, taj Zaštitnik građana o kome mi pričamo sve vreme u stvari kritikuje nas, jer mi vladamo celokupnim sistemom. Mi odlučujemo kada je dan, kada je noć, kada je veče, a znamo svi da su sistem ljudi.

Mi idemo ka jednom modelu koji sasvim sigurno neće biti idealan. To je, kao što znate, drage kolege, proces. Ono što je sasvim sigurno, da ne uzimam previše vremena, jeste i na to sam ponosna, da je najjača politička organizacija, iako vam baš toliko smeta i odgovorna za sve ovo, odgovorna i za nezavisnost pravosuđa, za jedan proces koji bi trebalo pravdu da približi običnom građaninu, koga jedino interesuje pravda. Pravdu su mu oduzeli svih ovih decenija, ti moralno politički podobni, njihova deca i unuci koji čine klanove o kojima ne želite da govorite, a za koje znate.

Mi smo odlučili da kažemo sledeće. Utvrđivanje pravde pripada sudijama. Njihova dostojnost biće i njihova odgovornost pred građanima Srbije. Naravno da ćemo pratiti sve to, jer svaki građanin ovde mora da zna na koji način može da zaštiti ono što se zove pravo na život, dostojan čoveka. Iznad svega i ono što bi trebalo da bude odgovor svima nama jeste i sledeće da onoga momenta kada budemo svi otvorili karte i sve ono što se decenijama stavljalo ispod tepiha, za sve one koji su na marginama, a i dalje vuku konce života i odlučivanja o životu i smrti u Srbiji, bude zaista javna tema. Onda možemo da dođemo do odgovora kako da rešimo određena nasleđena stanja i ne samo u pravosuđu.

Mi smo pokrenuli nešto što se zove i sondiranje našeg ponašanja. Kontrola rada - da, institucije sistema koje čine ljudi – da, i naši ljudi koje su građani izabrali. To je merilo izbora u demokratiji. I menjamo, samo to nikada nećete priznati. I dan danas to radimo, čak i ovde, svakog utorka i petka. Slušamo pažljivo sve vas o čemu govorite i kontrolišemo rad svake institucije i menjamo.

Nezavisne institucije. Da li se sećate da li su ranije podnosile godišnje izveštaje? Bila sam jedna od retkih ovde kada su podneli izveštaj, kada sam uletela u klinč sa jednim od poverenika. Zašto? Zbog principa. Mene moralno politička podobnost nikada nije interesovala. Porodica platila cenu, svesna toga. Samo princip. To me je uvek rukovodilo. Ako imate jedan princip, onda nema švedskog stola. Isti princip važi za sve.

Dodatni argument. Kako to da funkcioneri SNS gube na sudovima, kolega to znate, zbog uvrede časti, duševnih bolova? Zbog čega? Zato što mi treba da više trpimo, a mi kao nismo ljudi, nemamo svoja prava, nemamo svoje porodice, naše porodice nemaju svoja dostojanstva itd.

Hvalili se određeni opozicionari kako mogu samo da žive od toga kako im sudovi presuđuju. Da li je to dokaz uticaja napredne stranke na sudstvo? Šta smo mi? Niža bića. Ako već govorimo o principu, princip važi za sve. Ako neko dirne vašu porodicu, ja ću prva to osuditi. Šta je sa porodicom Aleksandra Vučića? Šta je sa bilo čijom porodicom? Ali, onda se držimo principa i taj princip pratimo i onda to osuđujemo i spuštamo do ljudi koji nas delegiraju da se izborimo za bolje društvo i za državu koja će štititi svakog građanina, bez obzira na bilo kakvu pripadnost ili bilo kakvu posebnost.

Dame i gospodo, to je proces. Vi možete da težite tom idealu ili ne. Kao što stari Latini, to je moj kolega Milenko malopre lepo rekao, su rekli: „Reči lete, primeri ostaju“.

Mi potpisujemo reformu pravosuđa u kome se više sudije ne biraju u parlamentu, nema direktnog političkog uticaja. Mi smo stvorili osnove. Da li su idealni, vreme će pokazati za nešto što može da bude temelj boljeg društva.

To mi ostavljamo iza sebe onoga dana kada ne budemo više vlast, to ostavljamo iza sebe, sa nadamo da ćemo utvrditi princip. O principu moralno-političke podobnosti, pogledajte koliko nas ovde ima.

Naše porodice su patile zbog toga, ostajale bez poslova, samo zato što sam tadašnjem ministru unutrašnjih poslova, baš zbog Kosova i Metohije spočitala jedan vrlo važan dokument. Meni je interventna ekipa, kao da sam poslednji kriminalac na ovom svetu, dolazila svakog petka tačno u podne, da traži nepostojeće osobe, sa širokim osmehom na licu. To je jedan od primera moralno-političkih podobnosti.

Znate kada su prestali? Četvrte nedelje kada im je majka ponudila slatko, jer je već navikla da u petak u podne dolaze na adresu, blokirajući ulicu da svi ljudi vide koga vijaju.

Dakle, mi smo svoje uradili. Jednoga dana građani Srbije odlučiće drugačije, mi nećemo biti vlast, ali iza nas ostaju konkretni rezultati. Ovo je jedan od tih.

(Vladimir Gajić: Replika.)

Upravo sam obavešten da niste pomenuti lično, a bivša vlast ste svi na toj strani, tako da nije dovoljno.
(Vladimir Gajić: Pa pitajte. Vi niste bili tu.)
Nemam šta koga da pitam. Upravo sam vam saopštio šta sam čuo, tako da nema potrebe za dodatnim pitanjima, a ni za vašim reakcijama iz klupe.
(Vladimir Gajić: Gospođa Raguš mi se nekoliko puta obratila.)
Gospodine Gajiću, ako možemo da završimo sa ovom galamom i da dozvolite da damo reč sledećem govorniku.
(Vladimir Gajić: To nije fer. Ovo je drugi put, imam pravo.)
Samo da vam kažem, i vi lično i ostali iz vaše stranke se ponašate stvarno na neverovatan način.
(Vladimir Gajić: Ja se pristojno ponašam.)
Kako je to pristojno da vičete iz klupe? Nije to pristojno.
(Vladimir Gajić: Ne vičem uopšte.)
I ne samo sada, ceo dan danas i ne samo danas, na neverovatan način.
Pazite, malopre je vaš poslanik Vladeta Janković tražio izvinjenje zato što je rečeno da je član vaše partije, da je član Narodne stranke. Pa vi sami mislite da je uvredljivo kad vam neko kaže da ste član narodne stranke. Kako se ponašate na taj način? Šta očekujete od mene? Kako da vam pomažem oko toga?
(Vladimir Gajić: Drugi put tražim repliku na koju imam pravo.)
Rekao sam da ćemo da završimo.
Reč ima Natan Albahari. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Slušamo poslednja dva dana zašto vladajuća većina misli da gospodin Pašalić treba da bude izabran za Zaštitnika građana. Shvatio sam da vi zapravo ne razumete, suštinski ne razumete šta ta funkcija znači, kako se odnosi prema državi, a kako prema građanima i svakom ugrožavanju ljudskih prava.

Vi na to mesto gledate kao još jednu figuru u piramidi vlasti koja će vam dati demokratski privid da počisti vaše greške i opravdava vaše kršenje zakona. Zato od vas kao predlagača juče smo najviše čuli da je forma ispoštovana, uprkos tome što kasnimo više od godinu dana, ali Bože moj, i da je uloga Zaštitnika građana, citiram: „Da zajedno sa Vladom pronađe anomalije u sistemu“. Anomalije? Vama su kršenje osnovnih ljudskih prava anomalija?

Vama je anomalija kad gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić napada, ponižava, ismejava građane romske populacije? Vama je anomalija kada policija brutalno tuče ljude koji leže na ulici tokom protesta u junu 2020. godine u Beogradu? Vama je anomalija kada učestvujete u hajci protiv LGBT populacije, kada povučete zakon istopolnim zajednicama i onemogućite im pravo na posete u bolnici?

Ovo nisu anomalije. Ovo je sistemska katastrofa koja bazira na nedostatku osnovnih vrednosti i osnovnog humanizma.

Zaštitnik građana je morao da se oglasi po svakom od ovih slučajeva, da poveća pritisak prema vlasti, da traži odgovornost i da ne bude nevidljiv. Zaštitnik građana nije i ne može da nam bude ortak. On nije vaš zaštitnik. On je zaštitnik svih građana. U pravu je gospodin Pašalić kad kaže ne treba da bude opozicija vlasti, samo da završim, ali svaka vlast mora da strepi od Zaštitnika građana jer je on tu da unapredi ceo sistem. Građanima je potreban neko ko će se boriti za njihova prava i da bude glas za one koji ne mogu da se čuju. Nažalost, gospodin Pašalić to nije i ja ne mogu da glasam za njega. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima Tamara Milenković Kerković. (Ne.)
Zečević Zoran. Prijavite se samo.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, gospodine Orliću, vama ću se obraćati sa poštovanjem onog trenutka kada budete menjali retoriku i kada ne budete dozvoljavali da se Zavetnici nazivaju fašistima i ološima. Ja samo ukratko da vas informišem u našim redovima nikada nije bilo ni fašista a nije bilo ni ološa.

Da vas podsetim, to što vi kažete da sam ja ološ objasnićete mi drugom mestu, nije bitno, dobacujte, neka dobacuju, ali moram da vam kažem, gospodine, da treba da se odnosite na nivou prema svima i da vodite računa oko ovoga.

Želim u ime Srpske stranke Zavetnici da poručim građanima o situaciji u kojoj se nalazi Elektroprivreda Srbije. Elektroprivreda Srbije vašim upornim radom za nekoliko godina je obezvređena zahvaljujući bivšoj ministarki Zorani Mihajlović koju ste vi birali, zahvaljujući direktorima i ostalima i doveli ste Elektroprivredu Srbije do toga da ona danas vredi manje od tri milijarde.

Radnici EPS-a su spremni da brane Elektroprivredu Srbije. Radnici Kolubare su vam poručili i dali rok od sedam dana da poništite odluke kojima ste Javno preduzeće EPS u akcionarsko društvo.

Srpska stranka Zavetnici poručuje radnicima i građanima da ćemo svi zajedno udruženi stati u odbranu EPS i sprečiti te vaše prljave namere koje pokušavate da sprovedete preko aktuelne ministarske koja je eto iz bankarskog sektora došla kao spasitelj EPS-a. Ta varijanta vam neće proći. Mi vam to poručujemo da na vreme okanete se tih poslova.

Sledeća stvar koju želim da vam kažem jeste naše KiM. Kosovo i Metohiju želite da predate i već sve ono što ste sprovodili do sada govori u prilog da ćete jednoga dana, a to se u istoriji dešavalo da je potpisivana tajna deklaracija i to 1881. godine, kada je potpisana tajna deklaracija i to, zamislite, na Vidovdan, tako da građani Srbije treba da očekuju da će neko iz redova SNS, a ima i takvih čiji su dedovi ratovali za Austrougarsku, za razliku od nas zavetnika, čiji su dedovi ratovali i na Kolubari i na Ceru da odbrane svoje porodice, da će na Vidovdan potpisati predaju KiM. To je činjenica i to je istorijska stvar.

Međutim, ja želim vas da podsetim kako su naprednjaci nakon saznanja o sadržaju te tajne deklaracije prošli u Srbiji tako da vas ja molim na vreme da se urazumite i da sprečite jedan prljavi scenario, da zavađate i okrećete Srbe na Srbe. Mi nismo ni fašisti, mi nismo ni bilo šta.

Još nešto da vam kažem na kraju, ja sam bio oduševljen radom odbora kojim je predsedavao gospodin Arsić kada smo razgovarali o članovima Republičke revizorske institucije i tu je bilo reči, da podsetimo mi gospodina Duška Pejovića, da je on nezavisna republička institucija i on je obećao, koliko mu je verovati, da će preduzeti sve korake iz domena Republičke revizorske institucije, a radi se o najosetljivijoj stvari od koje se vi naprednjaci plašite, a to su javne nabavke. Javne nabavke su vaša rak rana i ta rak rana će vas odvesti tamo gde treba da vas odvede.

Za javne nabavke vam nema leka. Sve dokumentovano stoji. Tako da ćemo vas jednog dana ispraćati i stajaće vam na leđima – javne nabavke i verovatno ćete morati da građane obilazite i kažete – ja sam onaj koji je krao, ja sam onaj koji je krao i pripadam SNS. Hvala lepo.

Videli smo, gospodine Zečeviću, tu strašnu odbranu KiM. Kada ste ono beše u septembru rekli ovde – okupljamo se danas u jednom kafiću i krećemo sutra da oslobodimo Kosovo, pa ste od septembra i sve do danas izgleda i dalje u tom istom kafiću. Nikako da krenete.
Šta su vam rekli radnici iz Kolubare – jel jedva čekaju da im ponovo uzmete četiri miliona od 2004. do 2007. godine? Da, da.
Pravo na repliku prvo.
(Dragan Nikolić: Poslovnik.)
Polako.
Može sve naravno, samo prvo pravo na repliku.
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.

Vi ste kolega koji preti svojim sinovima, poslanicima SNS? Pitam pošto toliko i tako često pričate o ovim stvarima i pripadate političkoj stranci? Pa tu sedi iza vas čovek, sram ga bilo, koji je isturisao svoju koleginu da glasa i za njega, čovek advokat. Jadna žena podnela ostavku, krivo mi je, i otišla. Zna za sramotu. I vi imate o čemu da pričate?

Posebno što sve vreme radite vrlo opasnu stvari, obmanjujete građane Srbije za tako osetljivu temu kao što je KiM, iako znate da za status i promenu statusa naše južne pokrajine može samo narod da odluči na referendumu jer se nalazi u preambuli Ustava, a mi ga stavili tu. Jel tako Nataša? Ko ste vi? Ko ste vi, ja vas pitam? Ni krivi ni dužni samo što smo generacijski se našli u nekim okolnostima živote su nam pretumbali za to KiM. Sram vas bilo. Sram vas bilo. I dan danas nas vijaju haški tribunali, sram vas bilo, zato što smo branili Srbiju. Sram vas bilo. Kako imate časti i obraza da vi pričate? O čemu? Sram vas bilo. Sram vas bilo. Politika nije starački dom, otimanje stanova i pretnje sinovima. Nije politika biznis. Meni to ne možete da kažete jer ono što sam u svojim mladim godinama radila vaša deca ne mogu ni da sanjaju. Nažalost u biznisu nikada nisam bila, osim u zaštiti srpskih nacionalnih interesa u sred Haškog tribunala. Sram te bilo.