Hvala, kolega Mrdiću.
Reč ima potpredsednik Skupštine Borko Stefanović.
Izvolite.

Jeste, tu se često ima viška strasti, a manjka istine i činjenica. Pokušajmo tim putem da krenemo danas.

Treba da biramo, poštovane kolege, ljude koji će sutra birati i kontrolisati naše sudije i tužioce. Treba da biramo ljude koji će štititi prava naših građana, reagovati kada uprava i vlast ćute na nepočinstva i nepravdu i gaženje svakog prava našeg čoveka. To sa partijama veze nema. To sa tim da li neko voli ili ne voli ovu vlast, nema nikakve veze.

Ja ću vas podsetiti da mi danas treba da biramo ljude koji su jedina prepreka van domena politike, političke arene i borbe u odbrani zakona i odbrani našeg čoveka i njegovog prava. Mi smo danas ljudi koji biramo ljude koji će omogućiti u Srbiji da neko stane čvrsto protiv bahatosti nepočinstava nezakonitog rada vlasti, neko ko će stati i reći - ne možete ovo ovako da radite, neko ko će sutra birati te tužioce, kontrolisati ih i omogućiti im da slobodno po zakonu funkcionišu, a ne pod političkim pritiskom od strane bilo koga. To danas biramo.

To da li je neko doktor nauka, uz svo moje uvažavanje, da li je neko dobar pravnik, nesumnjivo da svi ispunjavaju formalne uslove, ne moralna politička podobnost, ne to da li je i protiv SNS, nego da li je to osoba koja u odbrani zakona i ličnog kredibiliteta može da ustane da vas pogleda u oči, koji ste većina, i da kaže - ne možete ovo da radite, e to je bitno i da taj neko, ako to nepočinstvo, a nažalost Srbije mnogo ih je od strane vladajućeg režima, može da ustane i kaže – ne možete ovo da radite, da bude vam kamen u cipeli, da vam bude neprijatno od njega ili nje, da biramo tužioce, da ljudi dođu u ovoj zemlji najzad da promenimo zakone, jer nećemo ni mi u opoziciji da više bilo koja vlast bira tužioce i sudije, ali da kroz zakone i omogućimo da pod određenim krivičnim delima moraju da deluju. To je ono što tražimo, da ima obaveznost postupanja tužioca, da ima zabrana tužiocu da premešta tužioce i oduzima im predmete koji su živi i koji su u postupku, što upravo sada ovaj vaš Stefanović radi, jedan od Stefanovića.

Znači, to rade. Neće da postupaju, pa premeštaju tužioce, pa im daju, pa ih premeštaju, pa ih skidaju sa slučajeva kada dirnu u „Kolubaru“, u EPS.

Ljudi, posebno tužilaštvo moramo da formiramo za EPS, specijalno tužilaštvo za „Elektroprivredu Srbije“. To ćemo morati u Srbiji da uradimo. Uopšte nije bitna stranka. Kakva stranka? EPS nam se guši u nestručnosti, lopovluku i rastakanju kičme ove zemlje i to su ljudi čak u Lazarevcu pre neki dan ustali, pa rekli, buneći se protiv a.d.

Ja vam kažem, ako to ne omogućimo, ako ne uvedemo obaveznost tužilaštvu da se obraća javnosti minimum jednom nedeljno, obaveznost, da nam ne traži Interpol Zagorku Dolovac, kako je Marinika prijavljivala tamo.

(Narodni poslanik Svetozar Vujačić dobacuje s mesta.)

Mi smo jedina zemlja u Evropi, u civilizovanom svetu gde građani Srbije ne znaju kako ide borba, potraga za pravdom, kako ide gonjenje kriminalaca i krivičnih dela. Ne znaju ljudi. Nema ko da im kaže. Nema obaveznosti.

(Narodni poslanik Svetozar Vujačić dobacuje s mesta.)

Mi smo jedina zemlja u kojoj donesete opravdanje od lekara i ne idete u zatvor po pet godina. Opravdanje od lekara? U međuvremenu vozite besna kola, povezani ste sa ljudima bliski vlasti, dobijate tendere, živite na visokoj nozi, kampujete po studijima režimskih televizija kao ovaj gospodin što dobacuje. Znači, to je realnost Srbije danas.

Danas se u Srbiji hapse automobili, a ne ljudi koji su ih vozili. Pazite vi tog nonsensa, pravnog, ljudskog, civilizacijskog i policijskog? Da li to ima negde, ljudi, osim u Srbiji, nažalost, današnjoj, kakvu ste napravili u poslednjih 11 godina da je to nova normalnost?

Pašalić je čovek koji ispunjava formalno sve uslove. Baš zato vam i ne pričam o formalnim uslovima. Formalni uslovi? Pa, ne biramo mi Peru pisara i činovnike, biramo ljude koji, pre svega, imaju integritet, stručnost i hrabrost da ustanu i kažu ko sme čekićem i bagerom da lupa ljude u Šapcu. To ne sme da se radi, a on je nosio tetki lek taj dan, pa nije mogao da se oglasi? Pa nije ni sledeći, pa ni sledeći. I taj će da nam bude osam godina Zaštitnik građana? Biće zaštitnik vlasti. Recimo stvari otvoreno. To ste u Agenciju za korupciju uradili, to ste uradili u svakom nazovi nezavisnom telu. Sve ste podjarmili. Sve ste stavili pod kontrolom, od Odbojkaškog, Stonoteniskog do Fudbalskog saveza i sada kažete – neko traži partijskog zaštitnika. Ne, ljudi, treba neko ko svima sveta ko je u državnoj strukturi, u vlasti.

Moramo izabrati čoveka koji smeta, koji neće da dozvoli da se krši zakon. Pašalić to ne pokazuje. Ugledni pravnici ništa nisu rekli o ovim zahtevima, o ovim predlozima koje smo dali za izmenu našeg krivično-pravnog okvira. Bez toga nema pravde u Srbiji. Neće nijedan ministar, kako je neko rekao, poslanik, direktor javnog preduzeća, da se suoči sa zakonom i ako je kriv da omasti Mitrovicu. Neće, ljudi, zato što nemamo tužilačku policiju, kako smo predlagali, zato što nemamo specijalnog tužioca, zato što nemamo obaveznost postupanja i zato što imamo, ponavljam, lekarska uverenja da ne idu u zatvor. Lekarska uverenja da ne idu u zatvor? Pa, kada mu dođe policajac, šef policije, načelnik, sa kojim inače pije kafu pre toga, on mi kaže – pa, ne mogu mi ništa, ja sam blizak sa ovim našima. To „našima“ znači iz vaše stranke. To vam rade po Srbiji.

Jedan od ovih što me je napao u Kruševcu, znate šta, tri godine je već trebalo da je na izdržavanju kazne, ali on nije bio na izdržavanju kazne. Bio je frajer u rasadniku da mi malo razbije glavu. Kako ćemo, ljudi, to da rešimo? Nije zbog mene, to može svakom da se desi. Pa, to nije normalno. Ja ukazujem na to koliko je urušen sistem u ovoj zemlji i to je odgovornost vlasti. To ste vi napravili, ljudi. Pogledajmo se u oči.

Zašto se i dalje bavite arheologijom? Zašto pričate o opštinskim odborima, gde su postavljane sudije? Ja sam vam već to rekao, taj čovek je vaš. Da, on je odjednom, posle tog nameštanja sudija, odlučio da uđe malo prvo u koaliciju sa SNS-om, sa svojom grupom građana, pa onda da uđe u SNS, pa je sada izašao jer ste ga čak i vi izbacili. Pazite vi koji je to kadar kada ste ga i vi šutnuli napolje.

Dame i gospodo, 670 sudija u reformi pravosuđa je isterano. Reforma pravosuđa sa ogromnim nedostacima i greškama. Užas.

Pre svega, nisu imali obrazloženje, zamislite to. To je zaista bila strašna greška. Ali ste zaboravili gde su tih 670 sudija otišli, pa se slikali sa pokojnim Cvijanom? U Srpskoj naprednoj stranci. Pa, su rekli da su se učlanili u stranku, pa sam vas molio, gospodine Arsiću, molio sam vas dajte nam molim vas dokaz da su se iščlanili kad su već ponovo sudije, to nije po zakonu. Nikada nam niste dostavili.

Što to ne uradite? Pa, što to krijete? Pa, jel moguće, ljudi moji, da je neko od tih ljudi, da li je član SNS, pa to nije dobro, to je protivzakonito. Pa, vi kažete biramo Pašalića i ugledne pravnike. Pa, pazite ovo, ovo dok ne rešimo, ne možemo nikako da se izborimo za našu decu, kako kažete.

Srbija će biti pravedna i slobodna tek kada mač pravde sa povezom pravde preko očiju zamahne bez diskriminacije, ne gledajući ko je u kojoj partiji, ko je kog opredeljenja i kada tužiocima damo obavezu da postupaju, ali i slobodu da im je zakon jedini okvir i tada ćemo zaista reći – da, mi danas živimo u pravednoj, slobodnoj i jedinoj pravoj Srbiji kakva treba da postoji. Hvala.

Šef poslaničke grupe, Milenko Jovanov. Izvolite.

Iskreno rečeno, kada čujem sve ovo što je malopre izgovoreno, ja ne mogu da se ne zapitam kako sa istom žustrinom niste sprečavali korupciju koja vas je okruživala i za koju ste znali i kada je u pitanju Vojvodina i njeni izvršni organi i kada je u pitanju republička vlast i kada je u pitanju vaš ministar, kome ste vi bili šef poslaničke grupe, koji dođe u Skupštinu i kaže – vidi onu budalu, misleći na Zaštitnika građana, on stvarno misli da on mene može da kontroliše?

Što tu žustrinu niste tada pokazali? Kako to da ste tada ćutali ili ste se sakrili kod kuće pod jorgan, pa vikali - joj što ovo ništa ne valja, a sad kad ste u opoziciji, skinuli ste jorgan sa sebe, pa sav vam puca pogled i sad kažete – e sad, ste vi za sve krivi. Pa, neće biti. Na šta ste tačno ukazivali kad ste imali priliku da ukazujete?

Pravite jezičke vratolomije, iznoseći apsolutne neistine i same rečenice koje izgovorite, početak i kraj su vam potpuno kontradiktorni. On je vaš, nije bio vaš, pa je bio vaš, a sad nije naš. Pa, čekaj, jel naš ili nije naš? Pa, nije. I to sam vam prošli put lepo dokumentovao. Čovek ima svoju grupu građana, nije član SNS, ali je zato u vreme stranke čiji ste vi bili šef poslaničke grupe, određivao ko može, a ko ne može da bude sudija, ko može i ko ne može da bude tužilac. I vi niste diskutovali ni žustro, ni nežustro, ćutali ste i glasali za taj izbor. Evo, sad su se vidici otvorili.

Isto kao i za sport, i time da završim, nije vam smetao Đilas na čelu Košarkaškog saveza? To je bilo u redu, jel tako? Ali zato imamo ovaj savez, onaj savez. Na čijem čelu je Aleksandar Vučić, kog saveza? Dakle, Đilas na čelu Košarkaškog saveza i specijalno tužilaštva, a da krenemo od pokrajinske Vlade Vojvodine, recimo, pokrajinskog Sekretarijata za sport iz perioda 2012/2016. godina, da krene Specijalno tužilaštvo za grad Beograd iz perioda vlasti Dragana Đilasa, pa kad završe ta specijalna tužilaštva da pređemo dalje, priori tempore, potior iure, jel tako beše? Prvi u vremenu jači u pravu, pa da krenemo redom. Hvala.

Hvala, kolega Jovanov.
Kolega Stefanović, replika. Izvolite.

Znate, kad se oko žustrine, ja se izvinjavam ako je to nekoga povredilo, jer nije mi bila namera da budem ni jednog sekunda ličan, kao što ste primetili. To je u žaru rasprave. A i često kaže izreka kad se istina udaljava od srca, mora se glasnije govoriti da bi nas čula. A vama nekako izmiče stalno kroz prste.

Naime, Dragan Đilas jeste bio u Košarkaškom savezu, ali ste zaboravili da kažete u momentu kada je napustio politiku. Da, a drugo, rekli ste… Polako, polako, molim vas, kolege, molim vas, dolazimo sad do kulminacije, tek sad treba da reagujemo. Sad ćete reagovati, obećavam.

Dakle, pitali ste čega Aleksandar Vučić, kog saveza, tako mi se čini, kolega Jovanov, da ste tako pitali, kog saveza je Aleksandar Vučići predsednik? Reći ću vam, on je predsednik svih saveza. Vi znate u vašoj vlasti da formalnosti su formalnosti i da kao što sam rekao, zakon važi za protivnike, tj. za nas. Nažalost, često za vas ne važe zakoni.

Prema tome, u tom smislu nemam ništa protiv da tužilaštva pročešljaju sve. Mi smo evo 11 godina na udaru, na prozivkama, na žigosanju, prolazimo kroz to kako znamo i umemo. Ovde je jedan kolega rekao – narod je rekao šta misli i birali ste ljude koji kažu tako je, gospodaru. Pa, zamislite vi da vi to kažete, vi koji od 2012. godine u maju niste izabrali nikog da nije ili iz vaše stranke ili da isključivo govori – tako je, gospodaru. Pa, drugo i ne govore osim – tako je, gospodaru. Zato nam je i ovako. Zato imamo ovakav problem, a taj problem će se rešiti samo onog momenta kad ove stvari kao politika pobede u Srbiji, a pobediće, budite sigurni i kada ono za šta je ova vlast odgovorna bude politički odgovarala, politički, a neki bogami i krivično. Hvala lepo.

Vreme.
Reč ima Milenko Jovanov.

Prvo da odgovorim na ovo što je bilo lično.

Ja uvek vičem. Prosto, temperament je stvar nečeg drugog, otkud znam. Valjda sam odrastao u takvoj porodici gde se vikalo kad se govori, pa da bi se čulo šta imam da kažem, morao sam i ja da počnem da vičem, pa sad vičemo svi. Otprilike tako izgleda.

Nije to stvar teme ili stvar nečega što ste rekli ili stvar bilo čega drugog, prosto stvar temperamenta, kao što sam rekao, i stvar navike. Tako da, nemojte moj ton uzimati kao reper za bilo šta. On je takav pa je takav.

Što se tiče ovih drugih stvari, dobro, Dragan Đilas je, kažete, napustio politiku, to vidimo i sami, ali u isto vreme je i Vuk Jeremić bio predsednik Teniskog saveza Srbije. Jel i on napustio politiku? Nije, on nije. Dobro, on nije. Dakle, u vaše vreme je to bilo.

Sad dolazimo do onog pitanja koje ste sami postavili, pitate zašto to radimo i to je pitanje arheologije, političke arheologije pretpostavljam, pošto ne mislim da kopamo, niti mislim da vi mislite da mi treba da kopamo ovde oko zgrade. Pa, bavimo se političkom arheologijom da bismo dokazali dve stvari: prvo, kakvi ste bili i šta je ono što ćete raditi sutra kad se vratite, jer govorimo ponovo, nijednom se niste ničega odrekli što ste radili, nikada i drugo, da pokažemo koliko ste licemerni kada zamerate nama neke stvari, a vi radili deset puta gore. I tada ste ćutali, pritiskali dugmiće i sve je bilo kako treba.

Dakle, princip pokazujete na sebi, ne na drugome. I u tom kontekstu bih ja voleo da vidim stenograme, izjave, bilo šta, koji će dati čvrstinu i težinu svemu onome što ste rekli u vremenu kad ste bili na vlasti. Toga nema. Zato su te reči, osim što možda eventualno lepo zvuče i nisu mnogo glasno rečene kao u mom slučaju, vetar koji ne znači ništa i koji apsolutno nema nikakvu političku težinu. Hvala.

Hvala.
Kolega Stefanoviću, izrazgovarali ste se. Mislim da je bilo dovoljno.
Ja ću nastaviti po listi prijavljenih govornika.
Reč dajem zameniku šefa poslaničke grupe koleginici Raguš. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Ja verujem da se kolege iz opozicije neće naljutiti, ali ja ću nastaviti tamo gde je stao samo na trenutak šef poslaničke grupe.

Lepo je govoriti sa određene vremenske distance, ako sam vas dobro razumela, o principu, o nečemu što bi trebalo da bude vodilja svih nas kada odlučujemo o svakodnevnom životu naših građana. Građani bi trebalo da budu naš kategorički imperativ.

Ako već govorimo o principu, onda taj princip važi za sve i u sva vremena. Vidite, ja se trudim da budem na svakom mestu od interesa za građane Srbije, koliko mi vreme i obaveze dozvole, tako sam i bila na javnom slušanju koje se ticalo predstavljanja kandidata za članove VSS i VST.

Ono što je bilo potpuno neprimereno i, naravno, ruši postulate onoga što opozicija pokušava, zapravo pojedini pripadnici opozicije ovde da nam nametnu jeste principijelnost, van moralno-političke podobnosti, a svakim svojim nastupom zapravo dokazuju potpuno suprotno.

Zbog građana Srbije i, naravno, stručne javnosti koja prati i ovo zasedanje vrlo je važno da se pomene, a nisu imali prilike tada da prate to javno slušanje, da ono što je mene prenerazilo, recimo, bila je i sledeća činjenica. Profesor ili profesorka prava uputila je kritiku i očigledno da je meta i odstojanje bio zaista samo jedan od mogućih kandidata za člana VSS zato što je taj profesor na državnom Pravnom fakultetu u nekom momentu izrazio podršku predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.

Sada pazite tu principijelnost. Profesorka, ponavljam, prava koja je članica jedne opozicione stranke izgovara to i govori da je to nedostojno. To je, dakle, prvi primer.

Sledeći primer na tom javnom slušanju, a verovali ili ne, trajalo je devet sati, predsedavao je gospodin Vladimir Đukanović, koga neretko ovde kritikujete sa vrlo velikom žestinom… Devet sati je trajalo to javno slušanje. Zaista niko nikoga nije niti opomenuo, niti ugrožavao bilo kakvo pravo da postavi bilo kakvo pitanje, ali se i to javno slušanje sa ljudima koji zaista nemaju direktne veze sa politikom pretvorilo faktički u linč.

Postavljana su pitanja, da, kolega, samo da bi se napravila medijska tema, na koje ti kandidati za članove tako prestižnih institucija nisu imali čak ni mogućnost da odgovore, pa je taj profesor prava, jedan od kandidata za člana VSS, bio na naslovnim stranama medija koji inkliniraju ka opoziciji bez mogućnosti da odgovori na upućene prozivke. E, toliko o tome, toliko o principu, toliko u kakvom društvu živimo i toliko o moralno-političkoj podobnosti.

Da se ne vraćam u vreme kada ste bili deo određene vlasti, da se ne vraćam na činjenicu da oni koji su vas podržavali posle 2000. godine, a finansirali da oborite režim i da radite u korist stranih država su vas, takođe, oborili 2011. godine i 2010. godine, recimo, tražeći da se ponašate u skladu sa pravom kada je reč o korupciji i borbi protiv korupcije. To znate, takođe. Bili ste tema zasedanja Evropskog parlamenta i bili ste tema Evropskog saveta i raznih evropskih komisija, pa oni su vas dobrim delom oborili i predstavili srpskoj javnosti koja je sa razlogom krajem 90-tih birala vas, jer je htela da izađe iz začaranog kruga beskonačnih građanskih ratova i sukoba.

Ja sam znala da će u ovom momentu kolega da izađe iz sale zato što sve ovo nije prijatno za slušati.

Takođe, na tom javnom slušanju još jedna od činjenica koja je meni vrlo važna da sada kažem zbog građana Srbije. Očekivalo se od budućih članova, za sada, a još uvek samo kandidata, da u meritum ulaze određenih procesa koji su još u toku i da presuđuju, ali spram opozicione moralno-političke podobnosti. Nečuveno. Nečuveno.

To nije licemer. To je užasan bezobrazluk, jer ljudi koji su iz pravne struke jako dobro znaju o čemu govorim, a i građani koji se suočavaju sa, mora se priznati, lošim stanjem u pravosuđu.

Ono što je mene interesovalo tada – da li će ti ljudi, koji su bili medijski streljani sve vreme dok su trajala i ta javna slušanja i određeni odbori, bez mogućnosti da odgovore, da i jednog momenta ustuknu.

Sada dolazimo do nečega što meni daje veru u društvo koje mi želimo da izgradimo, ali samo u interesu naših građana, ne Brisela, ne Vašingtona, ne Moskve, ne Pekinga, već Beograda. Jeste da je to bio dodatni motiv da tih devet sati odgovaraju na svako postavljeno i insinuirano pitanje.

Ono što je bila ideja određenih pripadnika opozicionih stranaka da blaćenjem oteraju svakog vrednog da da doprinos svom društvu i svojoj državi nije uspelo. To je pobeda i SNS zato što konačno u poslednjih nekoliko godina sve veći procenat ljudi kaže da vidi svoje mesto u okvirima koje mi pokušavamo da napravimo. Jedna od njih je dr Jelena Begović, da malo pomerim temu, a imamo ih više. I ona je bila izložena potpuno neprimerenom ponašanju pripadnika određenih opozicionih stranaka. Toliko o principijelnosti i moralno-političkoj podobnosti.

Konačno, ono što građane treba najviše da interesuje a, verujte, ne interesuju ih medijske afere koje vi neretko pravite, a pa i oni koji su ovde advokati pričaju i time utiču na sudske procese koji su u toku, jeste pristup pravdi i, naravno, pravna sigurnost. Da li će naše pravosuđe… Evo, opet SNS, koja vam je neretko meta jedina iz vladajuće koalicije, da, potpisuje nezavisnost pravosuđa, po prvi put. Samostalno i nezavisno pravosuđe će sada snositi najveću odgovornost.

Mene je interesovalo da li je građanima Republike Srbije omogućen pristup pravdi, bez tarifa. Kolega zna o čemu pričam. Postoje tarifa, pa onda možete da dobijete puno toga, ali o tome se retko priča, jer onda dirate u nešto što ne treba, a tiče se finansijskog uticaja, tiče se klanova koji sami postoje. To svi znamo, ali retko ko o tome priča.

Kako je moguće da četiri od peta veća Apelacionog suda, po istoj stvari, donose jednu odluku, jedno obara? Jel pričamo o pravnoj sigurnosti? Gde je ujednačena sudska praksa? Čemu naši građani treba da se nadaju kada ulaze u odbranu svojih prava? Jel to ima veze sa SNS ili sa svim ovim o čemu sam govorila? Onda dodatni odgovor u svemu tome nalazite upravo u Zaštitniku građana. Jeste li čitali njegov izveštaj? Na 143 strane. Koliko je mišljenja, preporuka uputio organima javne uprave, dao zakonodavnih inicijativa, primio građane Srbije, uglavnom u zaštiti njihovih osnovnih ljudskih prava?

Dakle, taj Zaštitnik građana o kome mi pričamo sve vreme u stvari kritikuje nas, jer mi vladamo celokupnim sistemom. Mi odlučujemo kada je dan, kada je noć, kada je veče, a znamo svi da su sistem ljudi.

Mi idemo ka jednom modelu koji sasvim sigurno neće biti idealan. To je, kao što znate, drage kolege, proces. Ono što je sasvim sigurno, da ne uzimam previše vremena, jeste i na to sam ponosna, da je najjača politička organizacija, iako vam baš toliko smeta i odgovorna za sve ovo, odgovorna i za nezavisnost pravosuđa, za jedan proces koji bi trebalo pravdu da približi običnom građaninu, koga jedino interesuje pravda. Pravdu su mu oduzeli svih ovih decenija, ti moralno politički podobni, njihova deca i unuci koji čine klanove o kojima ne želite da govorite, a za koje znate.

Mi smo odlučili da kažemo sledeće. Utvrđivanje pravde pripada sudijama. Njihova dostojnost biće i njihova odgovornost pred građanima Srbije. Naravno da ćemo pratiti sve to, jer svaki građanin ovde mora da zna na koji način može da zaštiti ono što se zove pravo na život, dostojan čoveka. Iznad svega i ono što bi trebalo da bude odgovor svima nama jeste i sledeće da onoga momenta kada budemo svi otvorili karte i sve ono što se decenijama stavljalo ispod tepiha, za sve one koji su na marginama, a i dalje vuku konce života i odlučivanja o životu i smrti u Srbiji, bude zaista javna tema. Onda možemo da dođemo do odgovora kako da rešimo određena nasleđena stanja i ne samo u pravosuđu.

Mi smo pokrenuli nešto što se zove i sondiranje našeg ponašanja. Kontrola rada - da, institucije sistema koje čine ljudi – da, i naši ljudi koje su građani izabrali. To je merilo izbora u demokratiji. I menjamo, samo to nikada nećete priznati. I dan danas to radimo, čak i ovde, svakog utorka i petka. Slušamo pažljivo sve vas o čemu govorite i kontrolišemo rad svake institucije i menjamo.

Nezavisne institucije. Da li se sećate da li su ranije podnosile godišnje izveštaje? Bila sam jedna od retkih ovde kada su podneli izveštaj, kada sam uletela u klinč sa jednim od poverenika. Zašto? Zbog principa. Mene moralno politička podobnost nikada nije interesovala. Porodica platila cenu, svesna toga. Samo princip. To me je uvek rukovodilo. Ako imate jedan princip, onda nema švedskog stola. Isti princip važi za sve.

Dodatni argument. Kako to da funkcioneri SNS gube na sudovima, kolega to znate, zbog uvrede časti, duševnih bolova? Zbog čega? Zato što mi treba da više trpimo, a mi kao nismo ljudi, nemamo svoja prava, nemamo svoje porodice, naše porodice nemaju svoja dostojanstva itd.

Hvalili se određeni opozicionari kako mogu samo da žive od toga kako im sudovi presuđuju. Da li je to dokaz uticaja napredne stranke na sudstvo? Šta smo mi? Niža bića. Ako već govorimo o principu, princip važi za sve. Ako neko dirne vašu porodicu, ja ću prva to osuditi. Šta je sa porodicom Aleksandra Vučića? Šta je sa bilo čijom porodicom? Ali, onda se držimo principa i taj princip pratimo i onda to osuđujemo i spuštamo do ljudi koji nas delegiraju da se izborimo za bolje društvo i za državu koja će štititi svakog građanina, bez obzira na bilo kakvu pripadnost ili bilo kakvu posebnost.

Dame i gospodo, to je proces. Vi možete da težite tom idealu ili ne. Kao što stari Latini, to je moj kolega Milenko malopre lepo rekao, su rekli: „Reči lete, primeri ostaju“.

Mi potpisujemo reformu pravosuđa u kome se više sudije ne biraju u parlamentu, nema direktnog političkog uticaja. Mi smo stvorili osnove. Da li su idealni, vreme će pokazati za nešto što može da bude temelj boljeg društva.

To mi ostavljamo iza sebe onoga dana kada ne budemo više vlast, to ostavljamo iza sebe, sa nadamo da ćemo utvrditi princip. O principu moralno-političke podobnosti, pogledajte koliko nas ovde ima.

Naše porodice su patile zbog toga, ostajale bez poslova, samo zato što sam tadašnjem ministru unutrašnjih poslova, baš zbog Kosova i Metohije spočitala jedan vrlo važan dokument. Meni je interventna ekipa, kao da sam poslednji kriminalac na ovom svetu, dolazila svakog petka tačno u podne, da traži nepostojeće osobe, sa širokim osmehom na licu. To je jedan od primera moralno-političkih podobnosti.

Znate kada su prestali? Četvrte nedelje kada im je majka ponudila slatko, jer je već navikla da u petak u podne dolaze na adresu, blokirajući ulicu da svi ljudi vide koga vijaju.

Dakle, mi smo svoje uradili. Jednoga dana građani Srbije odlučiće drugačije, mi nećemo biti vlast, ali iza nas ostaju konkretni rezultati. Ovo je jedan od tih.

(Vladimir Gajić: Replika.)