To su bili neprimereni izrazi?

Vidite, ako vas nište ne vređa…

Sve sam razumeo.
Sad ću i kratko da vam dam obrazloženje i da možemo da nastavimo.

Predsedniče…
(Isključen mikrofon.)

Znači, što se tiče člana 100. sve je isto kao i svaki put. Govorite vi ili neko od vas, obratite se meni, a onda protestujete što dobijete odgovor. Što me onda uopšte pitate bilo šta? Što mi se obraćate na bilo koji način?

Znači, prestanite to da radite, ljudi.

Onda se bunite što ste čuli. Želite da čujete, ali ono što biste vi voleli da čujete, a ne ono što ja imam da kažem.

Mnogo mi je žao, Poslovnik nešto ne predviđa udovoljavanje vašim željama i snovima na taj način.

(Dragan Nikolić: Snovima?)

Snovima, tako je.

A, što se tiče člana 104, pa ne možete vi da replicirate sopstvenom poslaniku tako što ćete da dignete Poslovnik. Vi i nemate, po članu 104, pravo da govorite po Poslovniku nakon sopstvenog predstavnika grupe.

(Dragan Nikolić: Isključen mikrofon.)

Jeste li vi pravnik?

(Dragan Nikolić: Isključen mikrofon.)

Ako ste pravnik verujem da će vam biti razumljivo to što tamo piše, samo dajte, ljudi, pročitajte.

Pročitajte. Od avgusta do danas jel malo vremena prošlo?

Od avgusta do danas imate vreme da pročitate jedan član Poslovnika, kao što ste od septembra, to je malo kraće nego od avgusta, imali vremena da, kako ste tada obećavali, krenete iz kafića na Kosovo i Metohiju, pa, eto, ništa ne videsmo. Ni jedno, ni drugo.

Jel treba da se glasa za 100. ili za 104?

(Dragan Nikolić: Da.)

Za 100. treba, za 104. ne treba. Odlično.

Reč ima Veroljub Arsić.

(Zoran Zečević: Replika.)

Sačekajte. Rekao sam sačekajte.

Predstavnik predlagača, pa ćete dobiti reč.

(Narodni poslanici govore u glas.)

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedavajući, mislim da imate previše tolerancije na događaje u sali. Koliko vidim i juče i danas postoji jedna jako velika želja da se od strane bivšeg režima i tzv. patriotske opozicije da uruši ugled svih institucija u Srbiji, pa između ostalih i DRI.

Ovde sam imao priliku da ovde u našoj Narodnoj skupštini slušam kako se ruši institucija Vojske Srbije …

(Nebojša Cakić: Kakve to veze ima?)

Imao sam priliku da slušam kako se urušava institucija, a to jeste institucija Predsednik Republike Srbije, imao priliku da gledam sada ovde i slušam kako se uništavaju institucije koje su pravosuđe i tužilaštvo. Imao sam prilike da čujem, da pročitam kako urušavaju i ugled institucije koja se zove Srpska pravoslavna crkva samo zato što ne deli njihove ideje i vrednosti i neće da zauzima isti stav koji oni imaju. Što ne bi urušavali i DRI? Što ne bi narušavali ugled Zaštitnika građana?

Zamislite jedan kolega kaže gde je bio sadašnji Zaštitnik građana kada je policija tukla demonstrante? Kakve su bile demonstracije? Jel su bile mirne ili su bile rušilačke? Jel se provaljivalo ovde u Skupštinu? Jel su prebijani policajci?

Sada da postavim jedno drugo pitanje, gde je bio njihov Zaštitnik građana kada je ubijen Ranko Panić?

E ljudi, na mirnom protestu, na mirnom protestu ni jedan izlog nije razbijen, ni jedna žardinjera oborena, policija je ubila čoveka na pravdi Boga. Saša Janković je ćutao i to je urušavanje institucija. I njegov zamenik je ćutao. Znate zašto? Zato što je jedan bivši ministar odbrane ovde u Skupštini rekao jel stvarno on misli da može da bude Zaštitnik građana? Posle je i predvodio jednu od stranaka bivšeg režima. Bio predsednički kandidat.

I neko sada ima pravo da priča o narušavanju ugleda institucija, o tome kako su one disfunkcionalne, kako su maltene privatne, kako je Vojska Srbije privatna vojska SNS, Aleksandra Vučića. Zamislite tu teoriju. Sve to rade. Neki put po društvenim mrežama, neki put ovde. Zašto Vojska Srbije ima manevre? Zašto se kupuje naoružanje? Zašto imamo vojnu neutralnost?

Mladi kolega to ne zna, ubijen je Ranko Panić. Policija ga je ubila, Saša Janković je ćutao. Što to nisi spomenuo, a plačeš nad demonstrantima koji su razbijali i rušili Skupštinu. U televiziju ulazili sa puškama i motornim testerama, ovde u salu sa kamenjem.

Doživeo sam i da mi se u ovoj sali preti. U ovoj sali se preti da postoji neki tajni sporazum, da naprednjaci provere kakva je istorija bila, kada je nekakav tajni sporazum potpisan oko 1800. godine. Ljudi, nema tajnih sporazuma, to ne postoji, to je vaša percepcija, to je vaša percepcija, da prikažete da se nešto radi iza leđa naroda, da neko laže da je nešto prodato, da je nešto izdato. Zamislite, kada to kaže čovek koji brani Kosovo i Metohiju, a prodao je sve što ima na Kosovu i Metohiji, a odavde brani.

Doživeo sam da mi preti i sinovima u holu Narodne skupštine, da će da dođe u goste. Evo, sada kaže – izvolite dođite, samo se najavite, da vas dočekam kao pravi srpski domaćin. Verujte mi, kakva poseta bude bila, takav će i doček da bude.

Dva minuta. Ako izazovete repliku, biće replika posle toga i završavamo.

Hvala, gospodine Orliću, na ljubaznosti.

Samo da kažem, da građani znaju, da je voz SNS kojim upravlja mašinovođa Aleksandar Vučić izleteo iz koloseka, tako da je vama ostalo samo da pretite, da ogovarate, da vređate. To je vaša retorika i to redovno radite.

Što se tiče kafića na Novom Beogradu, u tom kafiću je vaš predsednik sedeo kada se ta ulica zvala Bulevar Ratka Mladića. E, tada se zvao Bulevar Ratka Mladića, a sada verovatno bi mnogi od vas želeli da se zove po nekom Albancu, da bi pokazali bratstvo i jedinstvo. To je ono što vas muči.

Što se tiče Srpske stranke Zavetnici, što se tiče, gospođo, moje porodice, to je genetski časna porodica, to su momci koji su završili fakultete, to su doktori ugledni, znaju ovi, to su ljudi koji ne daju na sebe, normalno, i to su ljudi čiji su preci uvek bili na pravoj strani. Za razliku od mnogih od vas, čiji su preci ratovali na strani Austrougarske, a sada njihovi unuci kroje sudbinu nama.

Vi sudbinu nama nećete krojiti. Ja želim da pozovem radnike EPS-a da se udruže, nama je sada najpotrebnija sloga i jedinstvo. Srpska napredna stranka je uvek radila na razbijanju jedinstva. Srpska napredna stranka ima zadatak da sprovede ustašku ideologiju Srbe na Srbe. Taj eksperiment vam neće proći.

Sad lepo sedite i uživajte u prvoj opomeni za danas.

Šta ste rekli, Zečeviću? Šta ste sada tako opasno i junački vikali? Ponovite da vas čujem. Kažite da vas čujemo. Šta ste rekli?

(Zoran Zečević: Postoji ustaška ideologija koja kaže da treba naterati Srbe na Srbe. Vi ste godinama radili na svim podelama srpskoga roda. Ne smemo dozvoliti da se delimo.)

Šta ste meni rekli? Ne šta pričate sami sa sobom, nego šta ste meni poslednje rekli, to sam vas pitao. Šta ste meni rekli poslednje?

(Zoran Zečević: Rekao sam da ste vi heroj, jer me prekidate pre isteka vremena.)

Zadovoljni ste, dobro, onom prvom opomenom. Jel vam ne treba druga? Nećete više. Dobro. Propade to herojstvo kao ono obećanje da krećete na Kosovo isto veče pre sedam meseci, da, da. Evo, već sedam meseci nikako to veče da vam dođe.

Znači, i dalje ste u tom kafiću, samo niste sigurni u kojoj ulici, da, da.

Što se tiče onih doskočica šta bi ko kako voleo i da ima neke veze sa Albancima, ne bi trebalo da imate neki problem sa nekim samo zato što pripada bilo kojoj etničkoj zajednici. Morate nešto da naučite. Ali, druga je stvar politika koju vodite i ono što ste radili u Narodnoj skupštini kada smo imali sednicu na temu Kosova i Metohije, što je to politika kojoj se najviše tog dana obradovao Aljbin Kurti. To bi trebalo da vas zabrine. Ne zbog toga što je on etničkim poreklom ovo ili ono, nego zbog toga što radi sve najgore protiv naroda kome vi valjda pripadate.

Ako pričamo o tome ko čega treba da se stidi, vi bi te svoje politike i svojih postupaka i svog odnosa prema državi Srbiji trebalo da se stidite. Znači, to što raduje Kurtija, to je nešto čega bi poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije trebalo da se stidi. Jesmo li to razjasnili sada?

Pravo na repliku ima Milenko Jovanov.

Prvo, naravno da je trebalo da se izrekne opomena onome ko bilo koga ovde naziva ustašama. Ovde ima ljudi, među kojima sam i ja, kojima su ustaše pobile familiju i nema gore uvrede od te. A jedini ko ovde sprovodi tu ustašku ideologiju ste vi, tako što namerno izgovarate, upravo onako kako su ustaše radile, da bi se zatrlo srpsko ime, namerno drugačije izgovarali slogovno prezimena Srba, da ne bi bili Orlić nego Orliić, kao što vi govorite itd. Pa se zapitajte šta radite i zašto to radite.

To da mi o časti i morali drže lekcije onaj koji pljačka babe po Aranđelovcu, to je zadnje vreme došlo. Nahvata babe od gastarbajtera, izgladnjuje ih dok ne umru, da bi im uzeo imovinu. I time se bavite. Sada tom imovinom zida zgrade, gde beše, po Lazarevcu, Mladenovcu, kuda zidaš zgrade. I ti ćeš da držiš predavanja neka o poštenju.

I na kraju, to što sisaš srednji prst, to se zabavljaj kod kuće, tako i to što ga stavljaš u usta pa ga vadiš napolje brzo, možda ti prija za zube, pošto cuclu nemaš, ali kod kuće, a ne ovde. Sisaj prst kod kuće, a možeš posle da daš taj prst da ti posisaju i sinovi, pa se vrtite u krug sa tim sisanjem, ako ti se to toliko sviđa. A ne da pokazuješ ovde poslanicima. Jesi li razumeo?

To što si pretio, pretio si. Ne plaši te se niko. To što si držao u šaci parama policiju, sud i sve ostalo u Aranđelovcu, držao si, završena saga. Sve inspekcije će da te posete, zato što je vreme da u ovoj zemlji i ti dođeš na red da odgovaraš. Dosta je bilo tvog kabadahijskog ponašanja, ne boji te se niko, ni tebe, ni tvojih sinova, kako kaže, veliki obrazovani ljudi prete ljudima – ne daj bože da ti zatreba hitna pomoć. Za govornicom skupštinskom to izgovori. To je Hipokratova zakletva. Sram vas, bre, bilo.