Imate pravo da ukažete na svaki član na koji želite.

Postaviću vam ono isto pitanje koje je malo pre postavila jedna koleginica ovde nama – da li vas je sramota kada slušate ovakve stvari? Da li vas je kao predsednika Skupštine sramota kada slušate ovakve stvari u ovom Domu?

Izrekli ste opomenu…

Odmah ću da vam odgovorim, nemam nikakav problem.
Jeste, sramota je da se na taj način gestikulira, i ovo što je radio vaš narodni poslanik, a što su primetili poslanici koji sede sa suprotne strane. Šta mi sad govorite? Lepo je da se na taj način gestikulira, ali nije lepo da to neko primeti. Znači, sramota je, jeste sramota. I vi treba sa svojim poslanikom, Zečevićem, evo ga tu sedi ispred vas, da razgovarate o tome i da mu kažete da je to sramotno ponašanje. Šta to znači? Narodni poslanik, da ne komentarišem od koga sve stariji čovek ovde, da to pokazuje koleginicama sa suprotne strane sale, jeste sramota, ogromna sramota.
Znate u čemu je problem? To je pre svega vaša sramota, ne onih ljudi koje vređate na taj način pokazujući im te skaredne stvari, nego vas koji to radite.
Član 104. sa tim baš nikakve veze nema, jer član 104. reguliše pravo na repliku. Član 27. govori o tome ko vodi sednicu, a to sam ja, a ne vi i ovi vaši koji sedam meseci sede u istom kafiću, a kad se prevare nekad pa dođu u Skupštinu, onda takve odvratne, banalne i nepristojne stvari pokazuju koleginicama.
Jel treba da se glasa za to? (Da)
Da vidimo onda ko je sledeći i može li da bude pristojnije od toga što rade Zavetnici?
Reč ima Predrag Marsenić. Otišao je.
Da li želi reč Snežana Paunović? (Da)
Izvolite.

Pravo da vam kažem, predsedniče, bila sam u dilemi. Svakako vam hvala.

Poštovani predsedavajući, važna sednica, sa važnim dnevnim redom i važnim uvidom u ponašanje svih nas. Skoro da sam htela da odustanem uopšte od ove diskusije, bez obzira što sam shvatila da sam na redu, jer negde čovek izgubi osećaj kako se ponašati normalno u nenormalnim uslovima.

Kolega, ja ću vas zamoliti da mi sa desne strane ne dobacujete, čak ni ako biste da me podržite, meni ne treba navijački ton od vas, meni treba civilizovano ponašanje od svih. Ja sam jedna od ne malog broja žena po zakonu, s pravom, da sede u ovoj sali, koliko god vam to teško padalo. Ja vas molim, postanite svesni momenta da se radi o koleginicama i da svaki odnos prema njima koji nije sa poštovanjem je u najmanju ruku bezobrazan.

Čula sam u protekla dva dana različite komentare na temu svega što danas treba da odlučimo, izaberemo kandidate kada govorimo i o Visokom savetu sudstva i o Visokom savetu tužilaštva, ali i o Zaštitniku građana, Savetu DRI i Komisiji za kontrolu javnih nabavki.

Slušala sam različite komentare i na Odboru za finansije, naročito kada su u pitanju Savet DRI i Komisija za kontrolu javnih nabavki, čak smo imali i pitanja i to želim da podelim sa javnosti Srbije, da li se seća predsednik Odbora ili ne, kandidat za člana Komisije za kontrolu javnih nabavki, da li može da objasni jednom kolegi iz Odbora za finansije, kako su se sprovodile javne nabavke u vreme Komunističke partije Jugoslavije ili, kako je bilo, podsetiće me kolega Arsić. Bilo kako bilo, govorilo se o periodu SFRJ, ili SRJ. Savezne. Hvala, kolega Arsiću.

Zahvaljujući tom pitanju, onda smo shvatili svi kada smo došli na ideju da osmislimo javne nabavke, kada smo doneli zakon, 2002. godine, od strane nekih mudrih i ne mnogo poštenih ljudi, da bismo se sakrili iza tzv. zakona za sve ono što su bile sve, samo ne javne nabavke. Bile su prilično lične, sa pogrešnim nazivom.

Sve optužbe koje slušamo danas padaju u vodu, pa i to da su svi kandidati kandidati vlasti, podobni za vlast, itd. Ja se neću pojedinačno baviti ni jednim imenom, ali se potpuno slažem da niko i apsolutno niko ne može da optuži ni Zaštitnika građana aktuelnog, zato što pamtimo i neke prošle, ne baš po dobru, ne baš apolitične, ali bi bilo dobro da danas imamo svest da kada smo kao prošli saziv, koliko god kritikovan, izašli iz stereotipa i uradili nešto što verovatno ni jedna druga vlast ne bi, ja gotovo da mogu da se kladim, a to je – oduzeli sebi pravo da biramo sudije i tužioce, dobili odgovor na referendumu od građana da to tako treba i došli do faze da finalno danas izaberemo četiri istaknuta pravnika u Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, između osam kandidata, i za jedan i za drugi savet.

Mi i dalje raspravljamo da li su četiri člana od 11 koliko će ih biti neki politički vukovi, sakriveni u ne znam kojoj jagnjećoj koži koji će odlučivati o sudbini Srbije i bavimo se na sve teme isključivo jednom stvari – političkim profiterstvom i politikanstvom, pa onda usred toga utrčimo i sa izdajom Kosova, tačno 28-og, jel na Vidovdan najavljena, nisam ispratila do kraja.

Osim što nema nikog ko vam veruje, naročito ne posle diskusije moje uvažene koleginice Marine Raguš, zato što Marina Raguš jeste neko ko ima blanko pravo da vam kaže – sram vas bilo. Ona ima politički mandat iza sebe koji joj ostavlja to pravo i može danas da joj spočita iz mržnje bilo ko šta hoće, ali ne može da joj kaže da nije patriota ili, još gore, da je izdajnik koji se sprema da ne znam šta uradi 28. juna.

Bilo bi lepo da građane Srbije poštedimo ove budalaštine koju slušaju, tim pre što ne veruju u nju, bilo bi lepo da prestanemo da, uprkos svom pritisku koji trpimo, ne samo iz Evrope nego iz celog sveta, bar mi prestanemo da pritiskamo sebe sami glupostima jer nemamo argumente i nemamo adute. Bilo bi više nego dragoceno da se civilizujemo i da izbegnemo gestikulaciju, verujući da kao ni kolega Orlić ja zaista nisam videla ali nemam razloga da ne verujem onima koji su bili preko puta pa su to videli. Nije to sramota, to je više od sramote. Nije to sramota jednog čoveka.

Možda nije trebala jedna opomena, uvaženi predsedniče Skupštine, slažem se sa kolegom Arsićem, preblagi ste često. Mislim da ćete morati da postanete oštriji, da bismo izbegli kolektivnu bruku zbog pojedinca.

Deca to deca zovu transfer blama i ja mislim da se nekako, koliko god nam prijalo ili ne prijalo, vraća na sve nas, kao što nam se onomad vraćalo sve ono što su radili neki od naših kolega narodnih poslanika, pa je danas teško vratiti ugled Narodnoj skupštini i objasniti da su narodni poslanici predstavnici naroda, a ne glineni golubovi, bez razlike kome pripadaju i s koje strane sede.

Poslanička grupa Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije će se u danu za glasanje ponašati na način na koji se ponašala i na odborima koji su odlučivali i koji su predlagači tačaka dnevnog reda, konstruktivno i u interesu građana Srbije, zanemarujući, pri tom, sve ono što smo čuli kao poluadute ili neku verziju smišljene priče koja bi trebalo da nas svrsta u ne znam šta tačno.

Ja čak više i ne reagujem na tu prozivku da pripadamo izdajničkoj većini, jer, na kraju svih krajeva, da bi sebe sagledala makar kao delimičnog izdajnika, što nikako ne mogu, treba mi da onaj ko me optužuje za to bude baš dobrano pošten i baš dobrano Srbin. Takvu optužbu od takvog nisam čula nikad.

Hvala vam.

Hvala, gospođo Paunović.
Što se tiče ovoga što ste kazali meni, u pravu ste. Jeste blago, ali, kako da vam kažem, sve bi bilo blago i sve je blago ako pogledate šta Poslovnik predviđa.
Šta god od toga da uradite nakon što neko od narodnih poslanika ili druge narodne poslanike u Skupštini Srbije nazove ustašama, što je uradio Zečević, ili uputi onakav odvratan gest, uvredljiv, nemam reči da vam objasnim kakvim ga smatram, koleginicama. Šta god da uradite po Poslovniku, preblago je, ali, pre svega, sve to govori o Zečeviću, njegovoj partiji, grupi, kako god hoćete, a ne o onima koje je na taj način vređa, tako da nekada je i bolje da ljudi vide svojim očima svakoga šta ima da pokaže o sebi u punom sjaju, a da je loše za Narodnu skupštinu jeste, ali zna se zahvaljujući kome.
Gospođo Milenković Kerković, samo da vam kažem, ja sam naknadno obavešten da ste vi rotirali mesta sa Borkom Puškićem, tako da ono što sam vas pročitao smatraćemo da je pročitan Borko Puškić, a vi sada možete da govorite.
Preostalo vreme poslaničke grupe je sedam minuta i trideset četiri sekunde.
Izvolite.

Hvala lepo.

Uvaženi predsedniče, poštovani građani Srbije, očekivala sam da svi ovi sveti i svetli dani za nama daju nam malo svetlosti i mudrosti u ovim teškim danima koji su pred nama, ali, nažalost, ova diskusija danas i ovo što se čulo ovde nisu dali za pravo mojoj nadi, ali Hristos Voskrese želim svim građanima Srbije, pa će kad i mi, biće i Srbije.

Ova sednica zakazana je nakon 50 dana od 1. marta, kada je po zakonu trebalo da bude zakazana, ali to smatram jednim pozitivnim pomakom i desilo se puno pozitivnih pomaka, bez obzira na ono što smo, imajući odbore po Srbiji i po unutrašnjosti, videli kako žive građani Srbije pod jednom feudalnom stegom fedualnih gospodara, počev od Babušnice, gde se nije davalo narodnim poslanicima i profesorima univerziteta da uđu u salu Skupštine, pa do ove poslednje sramote koju smo videli.

Međutim, ima i dobrih stavi i to hoću da kažem građanima Srbije. Iz ove skupštine borili smo se da podržimo ljude koji brane svoje reke i, evo, Ministarstvo saobraćaja, odnosno građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja je poništilo građevinsku dozvolu očigledno izdatu bez osnova i ljudi koji su šest meseci branili svoje reke sada mogu da odahnu.

Nažalost, mi koji smo pre više od osam meseci predali predloge zakone brojne, ne možemo još da odahnemo, ali očekujemo i zbog toga sam optimista da ćemo na sledećoj sednici moći i o tome da govorimo.

Mi se ovde bavimo institucijama i to je vrlo bitno. To je ono što građani treba da shvate da institucije treba da budu čuvari, odnosno da čuvaju od korupcije jedno društvo, jer se ono korupcijom rastače. Međutim, nažalost, kod nas su se institucije pretvorile u čuvare korupcije i zbog toga ovolika diskusija i rasprava, jer mi smo bili i protiv referenduma za izmenu Ustava i protiv ovih izmena pravosudnih zakona, jer smatramo da je nedozvoljivo da se suverenitet Narodne skupštine prenosi na nekog drugog, a to su sada istaknuti pravnici o kojima pričamo kao nekom kome ćemo preneti mandat naroda i narodnog suvereniteta.

Takođe, ovi članovi Visokog saveta tužilaštva i Visokog saveta sudstva su uglavnom predlagani od strane poslaničkih grupa i to je, takođe, jedan rekla bih nedozvoljiv uticaj politike na neku funkciju koja mora da bude izvan politike.

Takođe, i za Savet DRI, izbor članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki koje je takođe podržala SNS većina na Odboru za finansije, to su takođe politički instruirane ličnosti i one koje neće moći da se suprotstave onome što je razgradnja društva.

Šta je do sada radilo tužilaštvo, osim što je žmurilo na visoku stopu kriminaliteta, pre svega onih koji pripadaju vladajućoj stranci? Šta je radio DRI dok se rastače imovina države? Svedoci smo šta se dešava sa EPS-om i on će podeliti izgleda sudbinu KiM.

Takođe, želim da skrenem pažnju na Komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u jednoj državi u kojoj su javne nabavke pravi rezervoar korupcije. Pomenuću samo simbole javnih nabavki, Kompaniju „Jugotehnika“, Južna Bačka, koja je jedne godine od 337 dobijenih ugovora, u postupcima javnih nabavki u samo 22 postupka imala dva i više ponuđača, konkurenciju.

Mi živimo u zemlji gde svake godine pada broj ponuđa po ugovoru i on je 2020. godine iznosio samo 1,27. Dakle, od 100 ugovora najvrednijih zaključenim u javnim nabavkama, 79 najvrednijih ugovora zaključeno je bez konkurencije. Tu leži novac građana Srbije zbog kojih stočari nisu dobili subvencije za 2022. godinu i samo polovinu za 2021. godinu. tu leži novac za obnovu porodilišta, pa je onda preusmereno 850 miliona za Nacionalni stadion i za neki Centar za međunarodne izložbe.

Zbog toga će Srpski pokret Dveri istrajati u kampanji „Jedna je majka“ da porodilišta u ovoj zemlji, koja demografski nestaje, liče na ono što je neophodno.

Takođe, ova komisija je i prema izveštajima koje smo imali prilike da vidimo u Odboru za finansije pokazala da nema kapacitete da čuva narodni novac koji se troši u javnim nabavkama, jer je, verovali ili ne, 2021. godine izrekla samo četiri novčane kazne, a u dva slučaja poništila ugovore u jednom slučaju. Od gotovo 2.000 direktnih pogodbi, evo imamo ovde jednu vrstu dokaza da je samo u 4% slučajeva izrekla negativno mišljenje o određenom postupku.

Međutim, umesto da se ove tri milijarde evra koje se godišnje troše za javne nabavke kontrolišu, očigledno je da ovakva komisija zbog toga ima politički motivisano članstvo. Taj novac treba da ostane privilegovanoj klasi u Srbiji.

Da bi se to sakrilo, čak i predsednik Republike se stavlja u misiju da opravdava poluistinama i makroekonomskim podacima koji su izrečeni bez dovoljno elemenata i čak se ohrabrio da gladnim građanima Srbije kaže da je ponosan na drastično povećanje životnog standarda u Srbiji i da će ovo vreme biti zapamćeno kao najbolje vreme ne samo u savremenoj, već i uopšte u istoriji Srbije.

Istina je druga. Od 2011. godine, kada je bilo oko 200 hiljada gladnih i ispod granica siromaštva u Srbiji, siromaštvo se u Srbiji povećalo više od dva i po puta i danas ih je gotovo pola miliona.

Koristeći elemente BDP, bez BDP po glavi stanovnika, po kome je Srbija gotovo na poslednjem mestu u Evropi, jer on iznosi samo 7.150 evra, dok je, recimo, u Hrvatskoj, sa kojom on često upoređuje Srbiju, iznosi 15.600 evra.

Takođe, govoreći o prosečnoj plati, ne govori o indeksu potrošačkih cena, po kome je Srbija na najgorem mestu u Evropi i među uporedivim zemljama. Hvala.

Dva minuta, Milan Radin.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kao i svaku repliku, želeo bih da ovu započnem time da kažem da mi je izuzetno drago da čujem da niko još uvek do sada nije sporio stručnost predloženih kandidata i što je takođe izuzetno bitno, da niko još uvek sporio, jer nema za šta ni da se spori, proces kako smo došli do ovih kandidata. Najšire javno slušanje i kandidati koji apsolutno ispunjavaju sve norme i kriterijume.

Takođe, čuo sam sad u prethodnom govoru jednu vrlo zanimljivu rečenicu koja navodno opravdava zašto su neki od poslaničkih grupa bili protiv referenduma, referenduma koji, opet ponavljam i podvlačim, treba da donese i doneo je, ovim to završavamo, depolitizaciju pravosuđa.

Očigledno se dosta menja priča u odnosu na ono što ste pričali tad, jer tada ste pričali da je neko protiv tog referenduma zato što tim referendumom će se ne znam kako predati Kosovo i Metohija. Srpska napredna stranka nikada to nije radila, niti će uraditi.

Sada, kada ste videli kako je sve prošlo, sada kada nadam se i vi uviđate prednosti depolititizacije pravosuđa, sada menjate priču, sada se perete od te priče, kao što se perete i od svog prethodnog Mesije koji više nije Ombudsman. Kao što ste se od njega oprali, sada se perete i od svih vaših laži iz vremena referendumske kampanje. Zahvaljujem.

Hvala.
(Tamara Milenković Kerković: Replika.)
Ne, bio je čist odgovor, bez imena i ličnog i stranke.
(Tamara Milenković Kerković: Pogrešno tumačenje mojih reči.)
Kakvo pogrešno tumačenje?
(Tamara Milenković Kerković: Sasvim pogrešno.)
Sad ćemo da odredimo pauzu.
Samo da vam kažem, mislim da je o tome bilo reči i na odboru. U svakom slučaju, postoji Izveštaj Republičkog zavoda za statistiku. Tamo možete da vidite uporedno iz godine u godinu, stopa siromaštva u Srbiji se iz godine u godinu samo smanjuje, samo smanjuje. Pričam o poslednjih četiri, pet, šest godina. Da li je nekada u neka druga vremena rasla iz godine u godinu, to je tačno, to je tačno. Ali, ovo da znate i vi.
Određujem redovnu pauzu.
Nastavljamo sa radom za 60 minuta.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima Života Starčević.
Izvolite.