Zahvaljujem, potpredsednice.

Koleginice i kolege narodni poslanici, predstavnici Vlade, na dnevnom redu je set predloga zakona, a ja bih se na početku osvrnula na Predlog zakona o elektronskim komunikacijama. Ovaj predlog zakona predstavlja usklađivanje sa poslednjom generacijom evropske legislative kada je u pitanju oblast komunikacije. Njegovim usvajanjem podstičemo jačanje tržišne konkurencije, jačanje prava krajnjih korisnika, efikasno i javno upravljanje spektrom, kao važnim resursom, vrednim čak više stotina miliona evra, potencijalno na svakih 20 godina.

Ono što je, takođe, važno to je da se ovim predlogom zakona rešava ravnomerna dostupnost brzog interneta u svim ruralnim krajevima naše zemlje. Takođe, Predlogom zakona RATEL-u kao nezavisnom telu daje se mnogo veća ingerencija. Šta zapravo u praksi predstavljaju sve ove izmene za naše građane? Pre svega, uvodi se mogućnost slanja elektronskog računa.

Samim tim postavlja se i pitanja šta sa onim delom stanovništva koje nije elektronski dovoljno upućeno ili iz nekih određenih razloga prosto ne želi da prima račune na ovaj način? Odredbama Zakona se mislilo i na ovo stanovništvo, tako da su oni u mogućnosti da primaju isto te račune putem pošte, naravno, potpuno besplatno. Na ovaj način mnogo pomažemo razvoju životne sredine.

Još jedna novina je registrovanje pripejd kartica. Imali smo prilike da još neko od kolega spomene o važnosti registrovanja pripejd kartice koja bi se osigurala, jednostavnim prijavljivanjem preko „eUprave“ ili na drugi način. Ovo je posebno bitno, imajući u vidu činjenicu, da se ova kartica u prethodnom periodu mnogo zloupotrebljavala i koristila kao instrument radi pretnje, ucene i za neke druge nesavesne radnje. Na ovaj način osnovnom registracijom, omogućićemo da tu mogućnost isključimo ili bar da je znatno smanjimo.

Takođe, Predlogom Zakona omogućava se podela kratkih brojeva kao važan resurs. Jedan od tih brojeva je svakako broj 116.000 koji predstavlja broj za prijavu nestale dece u Srbiji. Nekada je podela tih brojeva išla putem ko brže broju, njegov broj. Ovim Predlogom Zakona se uspostavlja taj red, uz pomoć određenih kriterijuma i ovog puta će biti to regulisano.

Posebno je bitno upisati svaki kabl u registar kako bi smo sprečili da svako naredno kopanje istog mesta kada imamo izgradnju puteva i kanalizacije ili neke vodovodne mreže ne bi ponavljali, što je inače danas često slučaj, tako da je ovo jako bitna stvar koja bi trebala da se reši ovim Predlogom Zakona.

Takođe, osvrnula bih se i na Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom i temu generalno očuvanja životne sredine. S obzirom da dolazim iz Leskovca, grada koji je pre svega pionir u ekološkim projektima u Srbiji, titulu ekološki prosvećenih gradova osigurali su nam pre svega dva projekta. Jedan od tih projekata je svakako regionalna deponija „Željkovac“, čija je vrednost čak 12 miliona evra. Projekat upravljanjem otpadnih vodama je projekat na koji smo posebno ponosni i koji se u Leskovcu sprovodi u tri faze. Prve dve faze su uspešno završene, a u toku je treća takozvana „Orio faza“ ili „Orio projekat“ koji podrazumeva povezivanje još 78 kilometara kanalizacione mreže do centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ceo ovaj projekat vredan je 24 miliona evra.

Kao sporedni proizvod prečišćavanja otpadne vode stvara se mulj. Na godišnjem nivou količina otpadnog mulja koji se stvara u našem centralnom postrojenju u Leskovcu iznosi 8.000 tona, što zapravo predstavlja problem u daljem smislu tretmana i skladištenja munja. Jedan deo otpadnog munja u centru za prečišćavanje otpadnih voda koristi se za dobijanje električne energije za rad samog postrojenja.

Ovim Predlogom zakona, izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom omogućiće se zakonska rešenja dalje prerade otpadnog mulja do sirovine koja se i dalje može koristiti.

Kada je u pitanju Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, pozdravila bih pre svega odredbe koje se tiču rada inspekcijskog nadzora koji će svakako omogućiti efikasniji rad, a imali smo prilike i da čujemo da se ministarstvo zalaže za bezbedan rad inspektora u našem sistemu i daje posebno na značaju.

Zbog svega navedenog, u danu za glasanje podržaću ove predloge zakona i zamolila bih da iste ove predloge zakona podrže i predstavnici opozicionih stranaka.

Zahvaljujem.
Reč ima Tamara Milenković Kerković.
Očigledno ne želi reč, u redu.
Reč ima Darko Laketić.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega, danas govorimo o jednom setu zakona od kojih bih izdvojio jedan kao posebno značajan za lokalne samouprave.

Naime, danas govorimo o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za razvoj lokalne infrastrukture sa Međunarodnom bankom. Upravo iz ovog razloga želim da naglasim značaj ovakvih i sličnih zakona i sporazuma zato što u mom daljem izlaganju pomenuću šta smo sve na nivou grada Prokuplja uradili zahvaljujući između ostalog ovakvim i sličnim zakonima.

Naime, reći ću da smo trenutno u postupku izgradnje novog zdravstvenog centra. To je jedan kapitalni projekat koji nažalost nije završen od 1979. godine kada je položen kamen temeljac. Vrednost ovih radova će biti zajedno sa opremom negde 6,5 milijardi dinara i ono što je veoma značajno jeste da ćemo na jednom mestu imati i primarni i sekundarni nivo zdravstvene zaštite uz, rekao bih, najsavremeniji način pružanja zdravstvene zaštite što se tiče same lekarske, odnosno kliničke prakse.

Takođe, ne manje značajne stvari smo uradili na nivou obrazovanja. Da krenemo od školskih, seoskih odeljenja. Svake godine sva isturena seoska odeljenja se renoviraju, u zavisnosti da li je neophodno rekonstruisati krov, mokri čvor, podove, učila kupiti. Dakle, samo u poslednjih dve godine smo uložili 25 miliona dinara u tu svrhu.

Sve gradske škole gde je bilo potrebe kompletno su rekonstruisane. Osam stotina hiljada evra je koštala rekonstrukcija srednje poljoprivredne škole. Dva i po miliona evra rekonstrukcija zgrade gimnazije i bioskop. Uz sve to, uloženo je i oko 60 miliona u ostale škole i 30 miliona dinara u tehničku školu.

Posebno ću se zahvaliti predsedniku, Aleksandru Vučiću, i Vladi Republike Srbije koja je stavila u plan, u ovogodišnji plan još dve škole, a to su OŠ „9. Oktobar“ i škola „Ratko Pavlović Ćićko“, gde će jedna imati po prvi put ne u Toplici, mislim i u južnoj Srbiji, zatvoreni bazen, a druga imati kompletnu izgrađenu sportsku halu sa novim terenom, čak i na krovu te hale. Tako je po projektu. Tako da je zadovoljstvo izuzetno veliko.

Što se tiče predškolskih ustanova, kompletno je rekonstruisan objekat predškolske ustanove „Radost“, krov, stolarija, fasada, podrum, kotlarnica, najsavremenija kuhinja, iznos 40 miliona. Rekonstruisan je objekat „Bambi dva“, postavljeni mobilijari, 20 miliona. Novo obdanište iz temelja, treće, „Bajka“ 86 miliona. Pomenuću da gradimo još jedno. Njega završavamo otprilike za koji mesec i to će biti četvrto obdanište koje ova vlast radi. Sa ovim obdaništem, mi ćemo ugasiti liste čekanja.

Ono što je ponos Toplice, ponos Prokuplja, jeste formiranje Topličke akademije. Po prvi put imamo visokoškolsku ustanovu ovog tipa i ovog ranga. U ovom trenutku, ona se sastoji iz Visoke poljoprivredne škole i Visoke poslovne iz Blaca. Trenutno se radi na akreditaciji odseka Visoke medicinske škole, odnosno studijskog programa.

Što se tiče socijale, kompletno rekonstruisan dom starih. Preko 100 miliona dinara uloženo. Povećan je budžet Crvenom krstu za 13,5 miliona i centru za socijalni rad. Što se tiče ustanove kulture, sve ustanove kulture izrenovirane, osim biblioteke za koju se pravi projekat.

Dakle, dom kulture 60 miliona, muzej 10 miliona, istorijski arhiv 25 miliona i ono što je poseban ponos jeste izgrađene su dve spomen-sobe. Jedna neustrašivom Gvozdenom puku, a druga našem velikom pesniku Radu Draincu i to je za ponos naroda Toplice.

Pomenuću da smo završili novu industrijsku zonu i da čekamo nove investitore. Ona nas je koštala 1,5 milion evra i tu je opština, odnosno grad učestovao i participirao i čekamo od Razvojne agencije Srbije da nam upute značajne investitore i da krene ta industrijska zona sa svojim radom. Inače je kompletno opremljena infrastrukturno.

Pomenuću novu Zelenu pijacu. Nova Zelena pijaca je završena. Otvara se ovog meseca. Bićete zvanično i pozvani na otvaranje. Ono što je značajno jeste da ona košta preko 2,5 miliona evra, a učešće grada je bilo 57 miliona dinara iz naših sredstava.

Za zaštiti nasip na reci Toplici i 12 kuća za naše sugrađane Rome izdvojeno je milion i 263 hiljade evra.

Rekonstruisanje magistralni put Niš – Priština, odnosno Niš – Prokuplje. Dakle, to je nešto smo dugo čekali. Započet je autoput koji je već stigao do Merošine. Od septembra kreće izgradnja i do Prokuplja. To je žila kucavica kojoj će Toplici omogućiti nove investicije koja će Toplici omogućiti život i zato o ovome pričam sa visokom dozom emocija i nemojte mi na tome zameriti.

Takođe, unazad tri godine 600 miliona dinara smo dali naših sredstava za infrastrukturu. Reći ću vam da su 29 ulice po prvi put dobile asfalt, da ih ne nabrajam. Za neki dan krećemo sa kompletnim asfaltiranjem ulice Milana Jovanovića i Arsenija Čarnojevića, koji predstavlja u deo magistralnog puta koji vodi ka Kruševcu. Vrednost je preko 180 miliona dinara i tu, naravno, pomaže Ministarstvo infrastrukture.

Napravili smo Spomen-park „Gvozdenom puku“. Nažalost, taj „Gvozdeni puk“ je čekao da SNS dođe na vlast da bi se napravio taj park, koji je „Gvozdeni puk“ zaslužio mnogo, mnogo ranije.

Napravili smo još sedam novih dečijih igrališta. Radimo trenutno park kod crkve Svetog Đorđa koji će biti zaista fantastičan, radimo i crkvu Svetog Đorđa, koji će biti omalterisan do juna meseca, jula ove godine i tu vas pozivam svakako kada god imate vreme dođite u Toplicu, dođite u Prokuplje da vidite sve ovo o čemu pričam. Nemojte da verujete Darku Laketiću, verujte svojim očima, jer ovo su realna dela svih nas.

Rekonstruisali smo kompletno krov Gradske uprave. Takođe, trenutno radimo zamenu stolarije, sve ukupno to je 20 plus 60 miliona dinara. Sledeći korak je fasada i unutrašnjost.

Kupili smo mašine za Komunalno preduzeće. Ovo je vrlo bitno da vam kažem. To Komunalno preduzeće koje se pominje u negativnom kontekstu, u smislu racionalizacije, reorganizacije, da ta reorganizacija je morala da se desi zbog vas koji ste ostavili ogroman višak administracije, ali ono što je bitno - to Komunalno preduzeće ste ostavili sa jednim bagerom, sa jednim bagerom. Danas, to Komunalno preduzeće, i to pokvaren, tačno tako, danas, to Komunalno preduzeće ima vozni park u vrednosti od preko 100 miliona dinara, ali ste svesno urušavali.

Takođe, ko je bio u Prokuplju zna šta znači Hisar za Prokuplje, brdo Hisar. Uradili smo kompletnu rekonstrukciju tvrđave, 50 miliona dinara, kupili pozorišnu scenu, 20 miliona, asfaltirali kompletno put do vrha Hisara, 20 miliona, uradili rasvetu, 3,5 miliona i uradili trim stazu, osam miliona dinara.

Mi kao grad, vrlo brzo će krenuti izgradnja šoping centra, po prvi put u gradu Prokuplju. Zemljište smo prebacili na nas. Tražimo sada potrebne dozvole. Vrlo brzo će biti raspisan i javni konkurs za izgradnju i Prokuplje će spadati u red gradova koji imaju svoj šoping centar, što je isto jedna vrlo značajna stvar zbog zapošljavanja i potrošnje, već zbog same činjenice da grad sa četrdesetak hiljada stanovnika ima tako nešto.

Želim da najavim izgradnju dečijeg istraživačkog centra poput Petnice. On će biti smešten na planini Vidojevici, tamo gde je opservatorija. I za to imamo podršku Vlade Republike Srbije. Formirana je radna grupa i ja se nadam da će realizacija biti vrlo vrlo brza jer grad Prokuplje stoji na raspolaganju što se tiče takvih projekata i takvih ideja.

Zato upravo ovo pričam i upravo sam ovo sve pričao zato što moram da se osvrnem na jedno sramno izlaganje poslanice Sanje Miladinović. To je poslanica koja u toj, rekao bih, salati reči je izjavila mnoštvo laži i mnoštvo uvreda. Ona je za čelnike grada Prokuplja rekla da su Šojići. Ja ću vam reći sada nešto drugo. Ja ću vam prezentovati neku dokumentaciju, neke dokaze i poštovani građani Prokuplja, poštovani građani Srbije, ja predlažem da vi sami sudite ko su Šojići, a ko su ozbiljni kriminalci.

Vidite ovo. Ovo je ugovor napravljen između Direkcije za izgradnju Merošine i samostalne trgovinske radne „Sanja“ čiji je vlasnik otac pomenute poslanice. Kada je poslanica bila svojevremeno na položaju, bila je na poziciji predsednika skupštine, direktora biblioteke u Merošini, a u isto vreme je bila i predsednik opštinskog odbora ovi ugovori su sklapani i ovo nije jedan ugovor. Ovih ugovora ima značajno više.

Ja vas da pitam – da li je normalno da jedna samostalna trgovinska radnja snabdeva građevinsku direkciju građevinskim materijalom? Ja bih to prepustio tužilaštvu, ali molim da se ozbiljno pozabave time zato što su to stvari koje zdrav razum ne može da podnese i to su stvari koje ne bih rekao da su samo sukob interesa, rekao bih da je pozadina svega ovoga značajno dublja.

Takođe ono što želim da vam kažem jeste, a vrlo je bitno za ovu temu o kojoj govorimo danas, jeste da smo mi 2012. godine, moram da kažem kakvi ljudi govore o gradskoj vlasti u Prokuplju i ovako sramne reči izgovaraju, zatekli dubiozu između dve i dve i po milijarde dinara. Moja duša zna šta sam preživeo u naredne dve, tri godine. Račun je bio u blokadi više nego što je bio deblokiran.

Zamislite ovo, ostavili su Fabriku vode pod hipoteku i podigli kredit. Kredit 60 miliona. Mi smo platili sa kamatama 100 miliona do pre par godina. Afera Direkcija gde je njen partijski kolega, sadašnji predsednik opštinskog, gradskog odbora DS, bio predsednik Upravnog odbora Direkcije. Zamislite, sticajem okolnosti pred izbore 300 miliona dinara glavnice plate PZP u Nišu za asfaltiranje i ne plate nikada. To je bilo 2008. ili 2009. godine. Firma utuži. Nakon toga se ta potraživanja nakon stečaja PZP preliju na „Univerzal banku“ koja je kupila. „Univerzal banka“ nas utuži. Mi smo, ljudi moji, platili preko milijarde dinara tu njihovu aferu i lopovluk i takvi ljudi znaju da kažu za ove ljude iz grada Prokuplja da su Šojići.

Ti ljudi su žrtvovali dobar deo svoga života da vraćaju njihove lopovluke i bahanalije. Dobar deo svoga života, a zamislite još jednu stvar, ti ljudi nisu za ovih 10 godina rada podigli dinar kredita, dinar žuti kredita. Vratili smo njihova dugovanja, stabilizovali budžet. Gledajte i čujete šta smo sve uradili i na kraju takvi će da pričaju o tome da je gradska vlast, da su oni Šojići, da su ne znam kakvi, da su koncesije ne znam kakve.

Ljudi, pa tu koncesiju Komunalnog preduzeća ste izazvali vi. Nijedan radnik nije primljen u to Komunalno preduzeće koje pominju od strane SNS. U periodu njihove vladavine primili su 700 ljudi, 700 ljudi u javni sektor grada Prokuplja što ustanove, što preduzeća koja se direktno ili indirektno finansiraju itd.

Hajde što su primili, nego su primili administraciju i došao je trenutak naplate gde je morala da se uradi reorganizacija i racionalizacija. Sada su oni zaštitnici. Nema većih licemera.

Ljudi moji, da li ste svesni kakvi ljudi kritikuju vlast SNS? U ovom slučaju ovde je reč o Prokuplju. Oni to rade na dnevnom nivou, na republičkog nivou. Šta čujemo za predsednika, a bez tog predsednika, bez tog Vučića ja lično i ta gradska vlast ne bi mogli 10% ovoga da odradimo što smo odradili za grad i tu nije pitanje ni poltronstva ni ne znam čega. Pitanje je iskrenosti i istine, ljudi, iskrenosti i istine.

Zarad toga treba da budemo dovoljno pametni, dovoljno mudri da sve te licemere, sve te secikese koje su rovarile u ranijem periodu smestimo tamo gde im je mesto, u mišju rupu.

Oni u Prokuplju odavno cenzus ne mogu da prođu. Prave unutarstranačke izbore sad trenutno u Prokuplju, ovo je vrlo zanimljivo, a pravo glasa ima 100 članova. Grad 40.000 stanovnika, a pravo glasa 100 članova. Toliko imaju realno članstva. E, to je odgovor na njihovu politiku. Njihova glavna politika je mržnja da vam kažem. Mržnja i laž i svaka politika koja se zasniva na laži, na mržnji osuđena je na propast, jer građani dobro znaju ko je kakav i ono što je najbitnije, ne samo da su sudili ranije, već će suditi i na narednim izborima isto onako kao što su i pre. Hvala vam puno.

Zahvaljujem uvaženom narodnom poslaniku Laketiću.

Sledeći po prijavi za reč je Dejan Ignjatović.

Napominjem da imate tri minuta i 47 sekundi.

Izvolite.

Hvala što ste me upozorili.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovani članovi Vlade, žao mi je samo što nije ministarka poljoprivrede ovde, pošto ću govoriti o poljoprivredi, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dragi moji Zaplanci, danas će vaš autentični predstavnik govoriti o Zakonu o izmeni Zakona o poljoprivredi.

Znači, ovaj zakon je dobar 99%, sem ovog e-agrara oko kojeg smo se i na Odboru za poljoprivredu malo sukobljavali, ali dobro to ide u dobrom pravcu. Koliko vidim da smo do današnjeg dana negde 50% se preregistrovali u e-agraru, a ja ću da vam kažem što se tiče moje opštine Gadžin Han, odakle ja dolazim.

U toj opštini je do današnjeg dana preregistrovano 40% poljoprivrednih gazdinstava. U toj opštini, kažem sada na Skupštini, ne postoji ni jedno lice poljoprivredni inženjer na poslovima zadužen za poljoprivredu, jer tamo ima jedna žena na porodiljskom bolovanju.

Na Odboru su me ubeđivali da svaka opština ima, evo ja vam gospodo kažem – nema, možete proveriti, sutra je neradan dan, neko iz Ministarstva može da pođe sa mnom, pa da proveri da li ima ili nema. Znači, to je moja primedba.

Ja sam se draga moja gospodo opštini Gadžih Han 3. oktobra 2022. godine još obratio da mi dodele kancelariju za rad narodnog poslanika, pa bi možda imao tu prostor da pomažem tim ljudima, da vršimo uslugu ovim našim ljudima koji ne mogu da se preregistruju, ali nažalost do dana današnjeg neki tamo šerif nije dozvolio, jer sam ja poslanik posle 33 godine iz opštine Gadžin Han i to je njihov problem.

Dobro je u ovom Zakonu o poljoprivredi, što je i ministarka govorila, znači, za razvoj stočarstva je odvojen ogroman novac 175.000 dinara po grlu ili ti 25.000 dinara kvartalno za žensko tele u roku od dve godine, što iznosi 200.000 dinara.

Dobro je što je ministarka takođe ubacila u zakon da do 75% nerazvijenim opštinama i opštinama sa otežanim uslovima života će se subvencionisati oprema i osiguranje za protivgradnu zaštitu. Dobro je što ljudi iz kabineta ministarke odmah izlaze u susret bilo kome da bude neki problem, što sam bio svedok od njenih saradnika. Nema tu većih primedbi.

Moja je jedina primedba saradnja države i lokala, jer opština Gadžin Han u 2022. godini znate koliko je isplatila para za subvencije? Nula dinara. Ni jedan jedini dinar. Tako da, ne bude sad što sam opozicija ja u Gadžinom Hanu, ja sam ovde deo vlasti i podržavam Vladu Republike Srbije, predlažem ministarki da uzme državnog sekretara zaduženog za nerazvijene opštine, a jednu poruku mojim prijateljima – teško ćete tigra ukrotiti, možete me ranjavati koliko god hoćete, rane zarastu, prljav obraz nikada se ne opere. Živela JS, stabilna i jaka!

Reč ima ministarka poljoprivrede, Jelena Tanasković.

Zahvaljujem se.
Samo da vam dam podatke sa današnjim danom, da ne bude nekakve zabune. Nije 50% uvaženi poslaniče, danas se prijavilo za subvenciju po hektaru tačno 198.076 gazdinstava. Godine 2022. je 240.000 hiljada gazdinstava, odnosno zahteva bilo hektaru, što će reći da je mnogo više od 50% danas prijavljenih.
Iskoristila bih ovu priliku da vam kažem da mi danas počinjemo i sa isplatom subvencija po hektaru. Tako da će danas prva poljoprivredna gazdinstva već dobiti sredstva, što mislim da je jako značajno da danas 18 dana nakon objavljivanja javnog poziva će već poljoprivrednici dobiti sredstva na svoj račun, po osnovu ove mere.
Što se tiče mleka za prvi kvartal, javni poziv za tu meru je završen juče. Ukupno je prijavljeno 1081 zahtev, od čega je 138 mlekara i čak 943 poljoprivredna gazdinstva. Ovo je jako značajno zato što je to tako reći duplo više od onoga što su se prijavljivali u 2022. godini, samostalno poljoprivrednici i veoma je značajno zbog rada e-agrara i novog sistema i načina, jer poljoprivrednici na taj način ne žele da izgube ni jedan dan, nego kada država bude pustila sredstva, odmah će im leći. Neće ići preko mlekare.
Mislim da su to jako bitne stvari, nama naročito zato što to govori da je e-agrar uspeo da radi, samom činjenicom da smo samo od 18 dana od puštanja javnog poziva počeli da isplaćujemo mere. Htela bih da vam kažem da se već 22.434 poljoprivrednika prijavilo za kvalitetna priplodna grla. Tako da to ide, nema nikakvih problema. Odavno smo mi tu polovinu pregurali i mislim da je sada ostalo da zapravo samo oni koji imaju neku, da tako kažem, problematiku nerešenu iz prethodnog perioda, da li se ona tiče pravno, formalno odnosa u smislu imovine ili se tiče nekih drugih problematika u registru životinja, to treba da se ispravi i svi će u suštini biti u e-agraru. Nemojte da brinete.
Mnogo sam srećna zbog ovoga, jer uprkos svim sumnjama, verovala sam u e-agrar i ispostavilo se da je to bila prava stvar. Hvala.

Zahvaljujem ministarki.
Sledeći po prijavi za reč je Dragan Jovanović.

Uvažena predsedavajuća, gospođo i gospodo ministri, uvažene koleginice i kolege, narodni poslanici, pred Narodnom skupštinom je set zakona koji će u dobroj meri uticati na život svih građana Srbije.

Ja bih se zbog vremena i zbog kolega poslanika iz moje poslaničke grupe osvrnuo pre svega na tri zakona. Prvi je nov Zakon o elektronskim komunikacijama i moram da kažem da kada smo glasali o novoj Vladi bilo je dosta priče kako će funkcionisati novo Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije, moram javno da kažem da sam bio jedan od tih poslanika koji su izražavali sumnju, ali sada javno i glasno da ponovim i pred građanima Srbije da je ovo Ministarstvo potpuno položio i test, da pohvalim mog prezimenjaka ministra Jovanovića, jer nov zakon je ogroman iskorak, a sa druge strane nešto što je veoma važno i za nas u Šumadiji i za sve građane Srbije.

Malopre je ministarka poljoprivrede govorila o e-agraru, a ja bih pohvalio jedan projekat koje Ministarstvo i Vlada Republike Srbije sprovodi upravo u brdsko-planinskim selima u Srbiji, projekat koji je počeo u Šumadiji, u mojoj Topoli, u selu Zagorica, to je uvođenje brzog širokopojasnog interneta u selima, upravo da bi i poljoprivredni proizvođači mogli na kvalitetan način da se prijave na e-agrar. Evo, taj projekat je, bogu hvala, zaživeo. Sada smo već u nekim drugim selima topolske opštine, odnosno konkretno selu Ovsište, i ja bih se zahvalio i ministru i Vladi, jer će Vlada do kraja 2025. godine uložiti više od 250 miliona evra u ovaj projekat, koji će dobrim delom potpuno obuhvatiti sela u Srbiji i omogućiti da mladi ostanu i da imaju iste uslove kao i u velikim gradovima.

S druge strane, imamo izmene Zakona o upravljanju otpadom. Ministarka Irena Vujović je u prepodnevnom radu ove Skupštine već govorila o projektima koji su u toku. Ja bih pre svega pohvalio jedan veliki projekat koji je već, moje kolege kažu, da je, a i ministarka je rekla, nešto od najvećih projekata u Srbiji, a to je „Kalenić“, regionalna deponija za Kolubarski okrug, ali mi u Šumadiji sa malom zavišću gledamo ka Kolubari, ka Valjevu, ka Ubu, jer bi voleli da ministarku vidimo kod nas već posle prvomajskih praznika, jer nažalost Šumadijski upravni okrug nema rešeno pitanje regionalne deponije i to je jedan projekat koji nas očekuje i sa druge strane zajedno pokušavamo da rešimo pitanje na koji način upravljati otpadom u Šumadiji.

Opština Topola je, na primer, pre nekoliko dana završila javnu nabavku za odvoženje smeća sa svoje lokalne nesanitarne deponije i, verovali ili ne, taj posao je na javnoj nabavci dobila firma „Por“ iz Jagodine. Tako da ćemo mi morati smeće iz Topole da vozimo u Jagodinu, jer prosto nemamo ga gde. Zbog toga je važno, ne samo za Topolu, već i za Aranđelovac i Kragujevac, da se što pre reši pitanje regionalne deponije u Kragujevcu, da nam tu Ministarstvo pomogne i tu očekujemo veliki iskorak i veliku pomoć od ministarke Vujović.

Sa druge strane, ono što je važno i kao član Odbora za poljoprivredu, ja sam neko ko se od 2014. godine u ovom parlamentu i Odboru zalaže za uvođenje e-agrara i ja bih taj projekat pohvalio. Već je ministarka rekla da je projekat za koji je u startu dosta bilo skeptičnih ljudi koji su govorili – da li će to uspeti, da li neće uspeti? Iskreno, ja verujem u ovaj projekat i nadam se da ćete prosto istrajati da konkurisanje bude što transparentnije.

Ono što je najvažnije za poljoprivredne proizvođače, a sam sam neko ko živi na selu i ko deli njihovu sudbinu, jeste da oni prosto znaju godišnje koliko mogu subvencija dobiti i da nam se ne dešava, kao što je do sada bilo, da ljudi konkurišu, pa da zbog nekih malih ispravki, ona papirnata koverta se negde zagubi i onda imate mogućnost da čekate tri meseca, pet meseci. Nažalost, mi imamo poljoprivredne proizvođače kojima se duguje iz 2021. godine. Onda kada pitate šta je sa tim, kažu – nije kompletna dokumentacija. Negde se to u poštama zagubi i onda ljudi koji žive na selu imaju konkretne probleme. Obraćaju se nama kao poslanicima i zato je ovaj projekat e-agrara veoma važan i zato ga treba pohvaliti.

Ono što sam hteo vas, ministarka, još jednom da pitam i što očekujem jasan odgovor, jeste pitanje subvencija za osiguranje. Vi ste to govorili na Odboru za poljoprivredu. U zakonu stoji stavka – 40% povraćaj za polisu osiguranja. Prošle godine, i ovde su moje kolege to jutros spominjale za Zlatiborski, Pomoravski, Kolubarski, Šumadijski upravni okrug, koji su najviše pogođeni štetama od grada, svake godine, bio je povraćaj od 70%. Vi ste nama na Odboru za poljoprivredu rekli da ćete uredbom nakon usvajanja ovog zakona vratiti da te subvencije budu 70% za ove okruge koji su najviše pogođeni štetama od grada.

Ja vas molim da se oko ovoga izjasnite, jer ovo je veoma važna stvar za sve poljoprivredne proizvođače u ovim delovima Srbije. Ovo je veoma važna stvar, ovo je veoma pohvalno i ovo je jasan poziv i od mene, a mislim i od drugih kolega narodnih poslanika da što veći broj poljoprivrednih proizvođača iskoristi ovu priliku i da se osigura i da ne gledamo u nebo da li će biti grada, da li neće biti grada.

Još jednom bih vam se zahvalio i na odgovorima i naravno da ću, kao i moje kolege iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ u danu za glasanje podržati ove zakone. Zahvaljujem.

Reč ima ministarka Jelena Tanasković.