Zahvaljujem, predsedavajuća.
Hajde, ako pričamo, ne znam da li ste vi bili u petak kada sam iznosila egzaktne podatke ulaganja i budžeta, kako se kretao, Ministarstva poljoprivrede upravo u tih 10 godina o kojima i vi sada pričate. Ali, evo, još jednom bih ponovila, ali ne samo to, evo sada ću, ne znam da li se to lepo vidi, možda grafikon pokazuje, od 2010. do 2023. godine izvukla sam ulaganja u stočarstvo, u biljnu proizvodnju i u ruralni razvoj. Sve po godinama, nije nikakav problem da i vama to dam. Ali, evo, ako pričamo o 10 godina, npr. 2012. godine, kada vi kažete da su bila izdvajanja veća nego što su danas, ako pričamo o ruralnom razvoju, izdvojeno je pet milijardi i 289 miliona dinara. U stočarstvo je izdvojeno četiri milijarde 575 miliona dinara, a u biljnu proizvodnju 19,8 milijardi dinara.
Godine 2023. ili ove, imamo u ruralni razvoj izdvajanja od 17,7 milijardi dinara, stočarska proizvodnja 27,6 milijardi dinara i 19,9 milijardi dinara biljna proizvodnja.
Možemo da izvlačimo stvari iz konteksta, ali mislim da nije fer. Možemo da pričamo o jednoj meri, 2012. godine, kada kažete da su izdvajanja bila 12 hiljada dinara, da, za jednu jedinu meru, i pored te mere, puštene su još dve.
Ne možemo nikako da pričamo da su veća izdvajanja bila u godini koja je imala budžet koji je bio na nivou 30 milijardi dinara, ako imamo ove godine budžet od 80 milijardi dinara, od čega 69 milijardi dinara isključivo ide samo u subvencije.
Hoću još jedan podatak da vam dam, koji mislim da je jako zanimljiv, jer se ovde neretko priča i o tome kako nemamo traktora, kao je mehanizacija stara itd. Onda sam uzela da izvučem šta je to što je kroz subvencije kupljeno od mehanizacije i konkretno traktori, pošto su oni inače, najtraženiji u svim merama koje sprovodimo, i ako pričamo o meri konkurentne poljoprivrede, gde je veliki broj traktora kupljen, ako pričamo kroz IPARD, ako pričamo kroz nacionalni budžet, gde se finansirala mehanizacija, od 2010. godine, kada je kupljeno 520 traktora, znači, od 2011. do 2017. godine nijedan nije kupljen, po godinama nula. Znači, ništa subvencija. Godine 2017. je izdvojeno i kupljeno 1.169 traktora. Onda imamo 2018. godine 1.563, pa dalje, tako se povećava svake godine, 2023. godine 5.505.
Kada pričamo o nacionalnom budžetu, vi ovaj broj uopšte ne vidite, jer on ide iz kredita Svetske banke kroz konkurentnu poljoprivredu. On ide kroz IPARD i to nekako prođe zanemareno kao da se nije desilo, a složićete se da su to sve izdvajanja iz budžeta Republike Srbije. Godine 2022. sprovedeno je 34 mere.
Mi možemo da pričamo i diskutujemo o tome da li trebamo agrarnu politiku da svedemo na tri mere. Ja mislim da ne. Složićete se da ima puno toga u šta treba da ulažemo. Ne kažem da su potrebne sve 34 mere, ali ako pogledate, naročito sad kada smo se opredelili da idemo u razvoj stočnog fonda i da uvećavamo broj životinja, mislim da sve ove mere koje su sada u 2023. godini na snazi su itekako korisne i itekako će poboljšati i ove nove mere, ako pričamo o izdvajanju za kupovinu steone junice od 170.000, što je više od 50% njene ukupne cene. Ako pričamo o ženskom teletu koje će u roku od dve godine kvartalno dobijati 25.000 dinara, pa onda i povećanju izdvajanja po grlu sa 25 na 30 hiljada dinara, mislim da itekako znači poljoprivrednicima.
Znate, vi imate jedan kovčeg s novcem i treba da gledate kako da ga rasporedite najefikasnije. Slažem se i ja sam za to, zato u predlogu ovog zakona i stoji da je minimalni iznos 6.000 dinara po hektaru. Ja se iskreno nadam i znate da će ove godine biti već 9.000 dinara. Ja se nadam da mi možemo još jednom da pustimo ovaj javni poziv u toku godine, ukoliko budemo ovaj budžet trošili na one kojima je namenjen i ukoliko budemo sredstva usmerili baš onako kako treba. Hvala.

Zahvaljujem uvaženoj ministarki Tanasković.
Reč ima Milorad Bojović.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvaženi ministri sa saradnicima, pre tačno 250 godina Bendžamin Frenklin je napisao jedan vrlo zanimljiv esej. On je nosio naziv „Uputstvo kako od velike imperije napraviti malu“.

Sve što ste danas čuli sa one druge strane sale, sve predloge i sve zamerke u vezi sa današnjim dnevnim redom predstavljaju skup pouzdanih pravila kako od dobre države napraviti neuspešnu, tim pre što jedan broj stranaka sa one druge strane sale ima veliko iskustvo u tome kako od države napraviti malu po svim osnovama, od teritorije do ekonomije, od odnosa prema građanima do međunarodnog ugleda.

S druge strane sale imate vladajuću većinu i imate predstavnike Vlade koji mogu da se pohvale da su od razorene države napravili uspešnu i međunarodno poštovanu zemlju.

Dame i gospoda koji dokazuju da se danas ne živi bolje mogu možda da kažu za sebe da su bolji oratori od mene i zato ću ja, umesto floskula i fraza, pokušati činjenicama da dokažem da se danas živi neuporedivo bolje nego što se živelo onda.

Danas na dnevnom redu imamo veći broj zakona i sporazuma koji predviđaju značajna sredstva u investiranju razvoja lokalne samouprave, nauke, obrazovanja i zdravstva. Usvajanjem ovih predloga omogućiće se značajan investicioni ciklus vredan više, prema mojoj računici, od 1,2 milijarde evra.

Neko je sa one strane rekao da se ništa ne ulaže u razvoj komunalne infrastrukture na lokalnom planu. Ja ću vam reći samo nekoliko podataka za koje znam da su tačni.

U Mionici je trenutno u toku izgradnja 20 km kanalizacione mreže i gradnja dva prečistača otpadnih voda. U Malom Iđošu je izgrađen prečistač otpadnih voda vredan 700 miliona dinara. Kad je Novi Sad u pitanju, u većini prigradskih naselja gde je prethodna vlast svaki put kada dođu izbori najavljivala da će da izgradi kanalizaciju, dovlačila bagere, slikala se ispred tih bagera i čim kampanja prođe ti bageri se više nikada nisu pojavljivali u tim prigradskim naseljima, tek sada je izgrađena ta kanalizacija.

Takođe, na dnevnom redu su važni sporazumi koji predviđaju nastavak ulaganja u zdravstvo. Tu je 14 bolnica i instituta, da ih ne pobrajam sve. Za mene, kao građanina Novog Sada, je najvažnije ono što će biti urađeno, što je urađeno i što se radi u Novom Sadu.

U periodu od 2012. do 2022. godine ukupno su izgrađena četiri nova zdravstvena objekta ukupne površine 26.750 kvadrata, čija vrednost prelazi pet milijardi dinara. Izgrađena je nova zgrada Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, tri doma zdravlja – u Futogu, Adicama i na Vidovdanskom naselju. Rekonstruisana su četiri doma zdravlja, ukupne površine od 10.300 kvadrata - Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata, Dom zdravlja u ulici Vase Stajića, Dom zdravlja u Almaškoj ulici i Glavna zgrada novosadskog doma zdravlja, veličine preko 9.000 kvadrata. Izgrađena je i nova bolnica na Mišeluku, koja je tokom pandemije korišćena kao kovid bolnica.

U toku su radovi na rekonstrukciji Kliničkog centra Vojvodine, koji obuhvataju 33.275 kvadrata. Radovi su vredni 3,35 milijarde dinara.

Rekonstruisano je u međuvremenu, od 2012. godine do danas, 13 klinika Kliničkog centra Vojvodine, a period do 2012. godine kada je zdravstvo u pitanju ostaće upamćen po tome da je nestalo 156 miliona dinara na onoj čuvenoj rekonstrukciji zgrade „Heterlendi“ koja se nikad nije desila.

U danu za glasanje takođe će nam se naći i sporazum sa Nemačkom o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja i nauke. Mi u Novom Sadu izuzetno znamo koliko je to važno. U Novom Sadu se nalazi naučno-tehnološki centar, nalazi se institut „Bio Sens“, otvorio je nemački „Kontinental“ dve fabrike, japanski „Nidek“ je otvorio jednu fabriku i uskoro će, za mesec dana, otvoriti još jednu. Tu rade novosadski IT inženjeri i Novi Sad i Srbija mogu da kažu da ne kasne više u svemu nego da diktiraju svetske trendove kada su nauka i tehnologija u pitanju.

Za sve ovo bio je potreban dobar privredni ambijent, stabilan politički ambijent i mir i sigurnost, jer samo to garantuje stranim i domaćim investitorima sigurnost ekonomskih ulaganja.

Opozicija neprestano insistira na razlikama između njihovog vremena i vremena od 2012. do današnjeg dana. Ja to podržavam i treba da insistiraju na tome, jer na taj način pomažu građanima da shvate o kakvim razlikama je reč. Sada ću vam reći na primeru Novog Sada.

Godine 2012. bilo je 40 hiljada zaposlenih manje nego danas. Prosečna plata je iznosila 47.000 dinara, a krajem prošle godine prosečna plata je iznosila 103.000 dinara. Kada to prevedemo u brojeve, Novosađanin sa prosečnom platom danas može da kupi 849 kilograma hleba više nego pre 10 godina, može da kupi 22 litre ulja više, ili čak 119 kilograma svinjskog mesa više nego što je to mogao pre 10 godina.

Ako u kući radi dvoje Novosađana, što je danas moguće pretpostaviti jer je zaposleno 40 hiljada ljudi, oni prihoduju 206 hiljada dinara, što je za 112 hiljada dinara više nego što su primali dvoje zaposlenih Novosađana pre 10 godina. U Novom Sadu je u prethodnih 10 godina otvoreno 10 novih fabrika.

Poštovane kolege, poštovani ministri, da li znate koliko fabrika je otvoreno od 2000. do 2012. godine? Nije nijedna. A znate li koliko ih je zatvoreno? Sve. Od 35 novosadskih giganata, koji su zapošljavali 80-ih godina 70.000 ljudi, sve su zatvorene i svi su ostali bez posla. Zatvorene su i sve ostale manje fabrike.

Umesto toga, znate li šta su uradili? Izmislili su Fond za razvoj novih tehnologija. Sad ću da vam ispričam kako je to funkcionisalo. Nađu staru fabriku i staru tehnologiju, to predstave kao novu tehnologiju, daju pare iz budžeta Pokrajine, slikaju se za medije, te mašine služe kao kulisa za fotografisanje, kad se pare izvuku iz budžeta, ide se u sledeću opštinu.

Sad ću vam ja navesti jedan primer koji smo mi istraživali u „NS reporteru“ kad sam ja bio glavni urednik. Iz pokrajinskog budžeta, iz tog Fonda za razvoj novih tehnologija, dali su 370 hiljada evra za jednu fabriku u Sremskim Karlovcima koja treba da proizvodi nove solarne panele. Moji se novinari predstave, njih troje, kao kupci solarnih panela. Pet dana su ih ti ljudi koji su ostavili svoj mobilni telefon zavlačili i na kraju su im rekli – fabrike nema, mi smo je zatvorili. Na licu mesta smo utvrdili da fabrika nikada nije ni otvara, nego da je na tuđu adresu registrovano predstavništvo fabrike.

Zašto je sve ovo važno? Ako se složimo da su Aristotel i Šopenhauer u pravu kada tvrde da je karakter nepromenjiv, dame i gospoda sa one druge strane sale koji kritikuju ovu vlast i tvrde da bi oni radili nešto bolje, u istim okolnostima, kada bi se te okolnosti ukazale, radili bi isto što su radili u periodu kada su vladali Srbijom. Za manje od 10 godina prepolovili su vrednost dinara, otpustili su, kako smo čuli od ministra rada, oko 500 hiljada ljudi.

Danas je potpuno druga situacija. Dinar već 10 godina vredi isto, i to je dobro i za građane i za privredu. Nije dobro samo za tajkune kojima su oni pomagali dok su bili na vlasti.

Dame i gospodo, da se vratim na početak svog izlaganja, na onog Bendžamina Frenklina. Ja ću nastaviti da ohrabrujem opoziciju, da nastavi sa vođenjem pogrešne politike, jer je to dobro za građane i za Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Bojoviću.
Sledeća po prijavi za reč je Marina Lipovac Tanasković. Nije tu.
Reč ima Marija Jovanović.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Koleginice i kolege narodni poslanici, predstavnici Vlade, na dnevnom redu je set predloga zakona, a ja bih se na početku osvrnula na Predlog zakona o elektronskim komunikacijama. Ovaj predlog zakona predstavlja usklađivanje sa poslednjom generacijom evropske legislative kada je u pitanju oblast komunikacije. Njegovim usvajanjem podstičemo jačanje tržišne konkurencije, jačanje prava krajnjih korisnika, efikasno i javno upravljanje spektrom, kao važnim resursom, vrednim čak više stotina miliona evra, potencijalno na svakih 20 godina.

Ono što je, takođe, važno to je da se ovim predlogom zakona rešava ravnomerna dostupnost brzog interneta u svim ruralnim krajevima naše zemlje. Takođe, Predlogom zakona RATEL-u kao nezavisnom telu daje se mnogo veća ingerencija. Šta zapravo u praksi predstavljaju sve ove izmene za naše građane? Pre svega, uvodi se mogućnost slanja elektronskog računa.

Samim tim postavlja se i pitanja šta sa onim delom stanovništva koje nije elektronski dovoljno upućeno ili iz nekih određenih razloga prosto ne želi da prima račune na ovaj način? Odredbama Zakona se mislilo i na ovo stanovništvo, tako da su oni u mogućnosti da primaju isto te račune putem pošte, naravno, potpuno besplatno. Na ovaj način mnogo pomažemo razvoju životne sredine.

Još jedna novina je registrovanje pripejd kartica. Imali smo prilike da još neko od kolega spomene o važnosti registrovanja pripejd kartice koja bi se osigurala, jednostavnim prijavljivanjem preko „eUprave“ ili na drugi način. Ovo je posebno bitno, imajući u vidu činjenicu, da se ova kartica u prethodnom periodu mnogo zloupotrebljavala i koristila kao instrument radi pretnje, ucene i za neke druge nesavesne radnje. Na ovaj način osnovnom registracijom, omogućićemo da tu mogućnost isključimo ili bar da je znatno smanjimo.

Takođe, Predlogom Zakona omogućava se podela kratkih brojeva kao važan resurs. Jedan od tih brojeva je svakako broj 116.000 koji predstavlja broj za prijavu nestale dece u Srbiji. Nekada je podela tih brojeva išla putem ko brže broju, njegov broj. Ovim Predlogom Zakona se uspostavlja taj red, uz pomoć određenih kriterijuma i ovog puta će biti to regulisano.

Posebno je bitno upisati svaki kabl u registar kako bi smo sprečili da svako naredno kopanje istog mesta kada imamo izgradnju puteva i kanalizacije ili neke vodovodne mreže ne bi ponavljali, što je inače danas često slučaj, tako da je ovo jako bitna stvar koja bi trebala da se reši ovim Predlogom Zakona.

Takođe, osvrnula bih se i na Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom i temu generalno očuvanja životne sredine. S obzirom da dolazim iz Leskovca, grada koji je pre svega pionir u ekološkim projektima u Srbiji, titulu ekološki prosvećenih gradova osigurali su nam pre svega dva projekta. Jedan od tih projekata je svakako regionalna deponija „Željkovac“, čija je vrednost čak 12 miliona evra. Projekat upravljanjem otpadnih vodama je projekat na koji smo posebno ponosni i koji se u Leskovcu sprovodi u tri faze. Prve dve faze su uspešno završene, a u toku je treća takozvana „Orio faza“ ili „Orio projekat“ koji podrazumeva povezivanje još 78 kilometara kanalizacione mreže do centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ceo ovaj projekat vredan je 24 miliona evra.

Kao sporedni proizvod prečišćavanja otpadne vode stvara se mulj. Na godišnjem nivou količina otpadnog mulja koji se stvara u našem centralnom postrojenju u Leskovcu iznosi 8.000 tona, što zapravo predstavlja problem u daljem smislu tretmana i skladištenja munja. Jedan deo otpadnog munja u centru za prečišćavanje otpadnih voda koristi se za dobijanje električne energije za rad samog postrojenja.

Ovim Predlogom zakona, izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom omogućiće se zakonska rešenja dalje prerade otpadnog mulja do sirovine koja se i dalje može koristiti.

Kada je u pitanju Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, pozdravila bih pre svega odredbe koje se tiču rada inspekcijskog nadzora koji će svakako omogućiti efikasniji rad, a imali smo prilike i da čujemo da se ministarstvo zalaže za bezbedan rad inspektora u našem sistemu i daje posebno na značaju.

Zbog svega navedenog, u danu za glasanje podržaću ove predloge zakona i zamolila bih da iste ove predloge zakona podrže i predstavnici opozicionih stranaka.

Zahvaljujem.
Reč ima Tamara Milenković Kerković.
Očigledno ne želi reč, u redu.
Reč ima Darko Laketić.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega, danas govorimo o jednom setu zakona od kojih bih izdvojio jedan kao posebno značajan za lokalne samouprave.

Naime, danas govorimo o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za razvoj lokalne infrastrukture sa Međunarodnom bankom. Upravo iz ovog razloga želim da naglasim značaj ovakvih i sličnih zakona i sporazuma zato što u mom daljem izlaganju pomenuću šta smo sve na nivou grada Prokuplja uradili zahvaljujući između ostalog ovakvim i sličnim zakonima.

Naime, reći ću da smo trenutno u postupku izgradnje novog zdravstvenog centra. To je jedan kapitalni projekat koji nažalost nije završen od 1979. godine kada je položen kamen temeljac. Vrednost ovih radova će biti zajedno sa opremom negde 6,5 milijardi dinara i ono što je veoma značajno jeste da ćemo na jednom mestu imati i primarni i sekundarni nivo zdravstvene zaštite uz, rekao bih, najsavremeniji način pružanja zdravstvene zaštite što se tiče same lekarske, odnosno kliničke prakse.

Takođe, ne manje značajne stvari smo uradili na nivou obrazovanja. Da krenemo od školskih, seoskih odeljenja. Svake godine sva isturena seoska odeljenja se renoviraju, u zavisnosti da li je neophodno rekonstruisati krov, mokri čvor, podove, učila kupiti. Dakle, samo u poslednjih dve godine smo uložili 25 miliona dinara u tu svrhu.

Sve gradske škole gde je bilo potrebe kompletno su rekonstruisane. Osam stotina hiljada evra je koštala rekonstrukcija srednje poljoprivredne škole. Dva i po miliona evra rekonstrukcija zgrade gimnazije i bioskop. Uz sve to, uloženo je i oko 60 miliona u ostale škole i 30 miliona dinara u tehničku školu.

Posebno ću se zahvaliti predsedniku, Aleksandru Vučiću, i Vladi Republike Srbije koja je stavila u plan, u ovogodišnji plan još dve škole, a to su OŠ „9. Oktobar“ i škola „Ratko Pavlović Ćićko“, gde će jedna imati po prvi put ne u Toplici, mislim i u južnoj Srbiji, zatvoreni bazen, a druga imati kompletnu izgrađenu sportsku halu sa novim terenom, čak i na krovu te hale. Tako je po projektu. Tako da je zadovoljstvo izuzetno veliko.

Što se tiče predškolskih ustanova, kompletno je rekonstruisan objekat predškolske ustanove „Radost“, krov, stolarija, fasada, podrum, kotlarnica, najsavremenija kuhinja, iznos 40 miliona. Rekonstruisan je objekat „Bambi dva“, postavljeni mobilijari, 20 miliona. Novo obdanište iz temelja, treće, „Bajka“ 86 miliona. Pomenuću da gradimo još jedno. Njega završavamo otprilike za koji mesec i to će biti četvrto obdanište koje ova vlast radi. Sa ovim obdaništem, mi ćemo ugasiti liste čekanja.

Ono što je ponos Toplice, ponos Prokuplja, jeste formiranje Topličke akademije. Po prvi put imamo visokoškolsku ustanovu ovog tipa i ovog ranga. U ovom trenutku, ona se sastoji iz Visoke poljoprivredne škole i Visoke poslovne iz Blaca. Trenutno se radi na akreditaciji odseka Visoke medicinske škole, odnosno studijskog programa.

Što se tiče socijale, kompletno rekonstruisan dom starih. Preko 100 miliona dinara uloženo. Povećan je budžet Crvenom krstu za 13,5 miliona i centru za socijalni rad. Što se tiče ustanove kulture, sve ustanove kulture izrenovirane, osim biblioteke za koju se pravi projekat.

Dakle, dom kulture 60 miliona, muzej 10 miliona, istorijski arhiv 25 miliona i ono što je poseban ponos jeste izgrađene su dve spomen-sobe. Jedna neustrašivom Gvozdenom puku, a druga našem velikom pesniku Radu Draincu i to je za ponos naroda Toplice.

Pomenuću da smo završili novu industrijsku zonu i da čekamo nove investitore. Ona nas je koštala 1,5 milion evra i tu je opština, odnosno grad učestovao i participirao i čekamo od Razvojne agencije Srbije da nam upute značajne investitore i da krene ta industrijska zona sa svojim radom. Inače je kompletno opremljena infrastrukturno.

Pomenuću novu Zelenu pijacu. Nova Zelena pijaca je završena. Otvara se ovog meseca. Bićete zvanično i pozvani na otvaranje. Ono što je značajno jeste da ona košta preko 2,5 miliona evra, a učešće grada je bilo 57 miliona dinara iz naših sredstava.

Za zaštiti nasip na reci Toplici i 12 kuća za naše sugrađane Rome izdvojeno je milion i 263 hiljade evra.

Rekonstruisanje magistralni put Niš – Priština, odnosno Niš – Prokuplje. Dakle, to je nešto smo dugo čekali. Započet je autoput koji je već stigao do Merošine. Od septembra kreće izgradnja i do Prokuplja. To je žila kucavica kojoj će Toplici omogućiti nove investicije koja će Toplici omogućiti život i zato o ovome pričam sa visokom dozom emocija i nemojte mi na tome zameriti.

Takođe, unazad tri godine 600 miliona dinara smo dali naših sredstava za infrastrukturu. Reći ću vam da su 29 ulice po prvi put dobile asfalt, da ih ne nabrajam. Za neki dan krećemo sa kompletnim asfaltiranjem ulice Milana Jovanovića i Arsenija Čarnojevića, koji predstavlja u deo magistralnog puta koji vodi ka Kruševcu. Vrednost je preko 180 miliona dinara i tu, naravno, pomaže Ministarstvo infrastrukture.

Napravili smo Spomen-park „Gvozdenom puku“. Nažalost, taj „Gvozdeni puk“ je čekao da SNS dođe na vlast da bi se napravio taj park, koji je „Gvozdeni puk“ zaslužio mnogo, mnogo ranije.

Napravili smo još sedam novih dečijih igrališta. Radimo trenutno park kod crkve Svetog Đorđa koji će biti zaista fantastičan, radimo i crkvu Svetog Đorđa, koji će biti omalterisan do juna meseca, jula ove godine i tu vas pozivam svakako kada god imate vreme dođite u Toplicu, dođite u Prokuplje da vidite sve ovo o čemu pričam. Nemojte da verujete Darku Laketiću, verujte svojim očima, jer ovo su realna dela svih nas.

Rekonstruisali smo kompletno krov Gradske uprave. Takođe, trenutno radimo zamenu stolarije, sve ukupno to je 20 plus 60 miliona dinara. Sledeći korak je fasada i unutrašnjost.

Kupili smo mašine za Komunalno preduzeće. Ovo je vrlo bitno da vam kažem. To Komunalno preduzeće koje se pominje u negativnom kontekstu, u smislu racionalizacije, reorganizacije, da ta reorganizacija je morala da se desi zbog vas koji ste ostavili ogroman višak administracije, ali ono što je bitno - to Komunalno preduzeće ste ostavili sa jednim bagerom, sa jednim bagerom. Danas, to Komunalno preduzeće, i to pokvaren, tačno tako, danas, to Komunalno preduzeće ima vozni park u vrednosti od preko 100 miliona dinara, ali ste svesno urušavali.

Takođe, ko je bio u Prokuplju zna šta znači Hisar za Prokuplje, brdo Hisar. Uradili smo kompletnu rekonstrukciju tvrđave, 50 miliona dinara, kupili pozorišnu scenu, 20 miliona, asfaltirali kompletno put do vrha Hisara, 20 miliona, uradili rasvetu, 3,5 miliona i uradili trim stazu, osam miliona dinara.

Mi kao grad, vrlo brzo će krenuti izgradnja šoping centra, po prvi put u gradu Prokuplju. Zemljište smo prebacili na nas. Tražimo sada potrebne dozvole. Vrlo brzo će biti raspisan i javni konkurs za izgradnju i Prokuplje će spadati u red gradova koji imaju svoj šoping centar, što je isto jedna vrlo značajna stvar zbog zapošljavanja i potrošnje, već zbog same činjenice da grad sa četrdesetak hiljada stanovnika ima tako nešto.

Želim da najavim izgradnju dečijeg istraživačkog centra poput Petnice. On će biti smešten na planini Vidojevici, tamo gde je opservatorija. I za to imamo podršku Vlade Republike Srbije. Formirana je radna grupa i ja se nadam da će realizacija biti vrlo vrlo brza jer grad Prokuplje stoji na raspolaganju što se tiče takvih projekata i takvih ideja.

Zato upravo ovo pričam i upravo sam ovo sve pričao zato što moram da se osvrnem na jedno sramno izlaganje poslanice Sanje Miladinović. To je poslanica koja u toj, rekao bih, salati reči je izjavila mnoštvo laži i mnoštvo uvreda. Ona je za čelnike grada Prokuplja rekla da su Šojići. Ja ću vam reći sada nešto drugo. Ja ću vam prezentovati neku dokumentaciju, neke dokaze i poštovani građani Prokuplja, poštovani građani Srbije, ja predlažem da vi sami sudite ko su Šojići, a ko su ozbiljni kriminalci.

Vidite ovo. Ovo je ugovor napravljen između Direkcije za izgradnju Merošine i samostalne trgovinske radne „Sanja“ čiji je vlasnik otac pomenute poslanice. Kada je poslanica bila svojevremeno na položaju, bila je na poziciji predsednika skupštine, direktora biblioteke u Merošini, a u isto vreme je bila i predsednik opštinskog odbora ovi ugovori su sklapani i ovo nije jedan ugovor. Ovih ugovora ima značajno više.

Ja vas da pitam – da li je normalno da jedna samostalna trgovinska radnja snabdeva građevinsku direkciju građevinskim materijalom? Ja bih to prepustio tužilaštvu, ali molim da se ozbiljno pozabave time zato što su to stvari koje zdrav razum ne može da podnese i to su stvari koje ne bih rekao da su samo sukob interesa, rekao bih da je pozadina svega ovoga značajno dublja.

Takođe ono što želim da vam kažem jeste, a vrlo je bitno za ovu temu o kojoj govorimo danas, jeste da smo mi 2012. godine, moram da kažem kakvi ljudi govore o gradskoj vlasti u Prokuplju i ovako sramne reči izgovaraju, zatekli dubiozu između dve i dve i po milijarde dinara. Moja duša zna šta sam preživeo u naredne dve, tri godine. Račun je bio u blokadi više nego što je bio deblokiran.

Zamislite ovo, ostavili su Fabriku vode pod hipoteku i podigli kredit. Kredit 60 miliona. Mi smo platili sa kamatama 100 miliona do pre par godina. Afera Direkcija gde je njen partijski kolega, sadašnji predsednik opštinskog, gradskog odbora DS, bio predsednik Upravnog odbora Direkcije. Zamislite, sticajem okolnosti pred izbore 300 miliona dinara glavnice plate PZP u Nišu za asfaltiranje i ne plate nikada. To je bilo 2008. ili 2009. godine. Firma utuži. Nakon toga se ta potraživanja nakon stečaja PZP preliju na „Univerzal banku“ koja je kupila. „Univerzal banka“ nas utuži. Mi smo, ljudi moji, platili preko milijarde dinara tu njihovu aferu i lopovluk i takvi ljudi znaju da kažu za ove ljude iz grada Prokuplja da su Šojići.

Ti ljudi su žrtvovali dobar deo svoga života da vraćaju njihove lopovluke i bahanalije. Dobar deo svoga života, a zamislite još jednu stvar, ti ljudi nisu za ovih 10 godina rada podigli dinar kredita, dinar žuti kredita. Vratili smo njihova dugovanja, stabilizovali budžet. Gledajte i čujete šta smo sve uradili i na kraju takvi će da pričaju o tome da je gradska vlast, da su oni Šojići, da su ne znam kakvi, da su koncesije ne znam kakve.

Ljudi, pa tu koncesiju Komunalnog preduzeća ste izazvali vi. Nijedan radnik nije primljen u to Komunalno preduzeće koje pominju od strane SNS. U periodu njihove vladavine primili su 700 ljudi, 700 ljudi u javni sektor grada Prokuplja što ustanove, što preduzeća koja se direktno ili indirektno finansiraju itd.

Hajde što su primili, nego su primili administraciju i došao je trenutak naplate gde je morala da se uradi reorganizacija i racionalizacija. Sada su oni zaštitnici. Nema većih licemera.

Ljudi moji, da li ste svesni kakvi ljudi kritikuju vlast SNS? U ovom slučaju ovde je reč o Prokuplju. Oni to rade na dnevnom nivou, na republičkog nivou. Šta čujemo za predsednika, a bez tog predsednika, bez tog Vučića ja lično i ta gradska vlast ne bi mogli 10% ovoga da odradimo što smo odradili za grad i tu nije pitanje ni poltronstva ni ne znam čega. Pitanje je iskrenosti i istine, ljudi, iskrenosti i istine.

Zarad toga treba da budemo dovoljno pametni, dovoljno mudri da sve te licemere, sve te secikese koje su rovarile u ranijem periodu smestimo tamo gde im je mesto, u mišju rupu.

Oni u Prokuplju odavno cenzus ne mogu da prođu. Prave unutarstranačke izbore sad trenutno u Prokuplju, ovo je vrlo zanimljivo, a pravo glasa ima 100 članova. Grad 40.000 stanovnika, a pravo glasa 100 članova. Toliko imaju realno članstva. E, to je odgovor na njihovu politiku. Njihova glavna politika je mržnja da vam kažem. Mržnja i laž i svaka politika koja se zasniva na laži, na mržnji osuđena je na propast, jer građani dobro znaju ko je kakav i ono što je najbitnije, ne samo da su sudili ranije, već će suditi i na narednim izborima isto onako kao što su i pre. Hvala vam puno.

Zahvaljujem uvaženom narodnom poslaniku Laketiću.

Sledeći po prijavi za reč je Dejan Ignjatović.

Napominjem da imate tri minuta i 47 sekundi.

Izvolite.

Hvala što ste me upozorili.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovani članovi Vlade, žao mi je samo što nije ministarka poljoprivrede ovde, pošto ću govoriti o poljoprivredi, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dragi moji Zaplanci, danas će vaš autentični predstavnik govoriti o Zakonu o izmeni Zakona o poljoprivredi.

Znači, ovaj zakon je dobar 99%, sem ovog e-agrara oko kojeg smo se i na Odboru za poljoprivredu malo sukobljavali, ali dobro to ide u dobrom pravcu. Koliko vidim da smo do današnjeg dana negde 50% se preregistrovali u e-agraru, a ja ću da vam kažem što se tiče moje opštine Gadžin Han, odakle ja dolazim.

U toj opštini je do današnjeg dana preregistrovano 40% poljoprivrednih gazdinstava. U toj opštini, kažem sada na Skupštini, ne postoji ni jedno lice poljoprivredni inženjer na poslovima zadužen za poljoprivredu, jer tamo ima jedna žena na porodiljskom bolovanju.

Na Odboru su me ubeđivali da svaka opština ima, evo ja vam gospodo kažem – nema, možete proveriti, sutra je neradan dan, neko iz Ministarstva može da pođe sa mnom, pa da proveri da li ima ili nema. Znači, to je moja primedba.

Ja sam se draga moja gospodo opštini Gadžih Han 3. oktobra 2022. godine još obratio da mi dodele kancelariju za rad narodnog poslanika, pa bi možda imao tu prostor da pomažem tim ljudima, da vršimo uslugu ovim našim ljudima koji ne mogu da se preregistruju, ali nažalost do dana današnjeg neki tamo šerif nije dozvolio, jer sam ja poslanik posle 33 godine iz opštine Gadžin Han i to je njihov problem.

Dobro je u ovom Zakonu o poljoprivredi, što je i ministarka govorila, znači, za razvoj stočarstva je odvojen ogroman novac 175.000 dinara po grlu ili ti 25.000 dinara kvartalno za žensko tele u roku od dve godine, što iznosi 200.000 dinara.

Dobro je što je ministarka takođe ubacila u zakon da do 75% nerazvijenim opštinama i opštinama sa otežanim uslovima života će se subvencionisati oprema i osiguranje za protivgradnu zaštitu. Dobro je što ljudi iz kabineta ministarke odmah izlaze u susret bilo kome da bude neki problem, što sam bio svedok od njenih saradnika. Nema tu većih primedbi.

Moja je jedina primedba saradnja države i lokala, jer opština Gadžin Han u 2022. godini znate koliko je isplatila para za subvencije? Nula dinara. Ni jedan jedini dinar. Tako da, ne bude sad što sam opozicija ja u Gadžinom Hanu, ja sam ovde deo vlasti i podržavam Vladu Republike Srbije, predlažem ministarki da uzme državnog sekretara zaduženog za nerazvijene opštine, a jednu poruku mojim prijateljima – teško ćete tigra ukrotiti, možete me ranjavati koliko god hoćete, rane zarastu, prljav obraz nikada se ne opere. Živela JS, stabilna i jaka!

Reč ima ministarka poljoprivrede, Jelena Tanasković.