Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo uvaženi poslanici, dragi građani, izdvojiću tri predloga Zakona o potvrđivanju Sporazuma koji se odnose na oblast kulture, nauke, obrazovanja, medija, omladine i sporta, sa tri različite zemlje. Dakle, to su sporazumi između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke, Vlade Srbije i Vlade Severne Makedonije, Vlade Srbije i Vlade Rumunije.

Upravo je Nemačka bila inicijator potpisivanja novog sporazuma iz ovih oblasti, sada obnovljenog, proširenog i, rekla bih, osavremenjenog. Nemačka je naša naš najvažniji trgovinski partner, ali svakako i naš najveći bilateralni donator.

Od ovog sporazuma, konkretno, korist će imati svi ovi pomenuti sektori, dakle i kulturne institucije i obrazovane institucije, filmska produkcija, ali i najviše i pre svega mladi, dakle, iz sektora obrazovanja u vidu razmene studenata i ne samo studenata nego i nastavnog osoblja, administrativnog osoblja. Da spomenem stipendije koje svakako će značiti mladim ljudima, doktorantima, stipendije za usavršavanje i za specijalizacije.

Naravno, bogatstvo sveta je u različitosti i sigurna sam da kada je Nemačka u pitanju imaćemo i vrlo pozitivne i dragocene modele koje ćemo mi moći da primenimo, a naravno sve u sklopu zaštite našeg ličnog kulturnog nasleđa.

Severna Makedonija - porast i ekonomska i politička u našim odnosima, rekla bih najpre zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan. Ovaj Predlog zakona predviđa konkretno otvaranje kulturno-informativnih centara po sistemu reciprociteta. Jedan u Beogradu, dakle, Severne Makedonije i Srpski kulturno-informativni centar u Skoplju. To će biti prilika da se još više zbliže naši narodi, da razmene kulturu, međusobno obrazovanje, da ne kažem čitav niz manifestacija koje će moći da se dešavaju u kulturno-informativnim centrima, od likovnih izložbi, primenjene umetnosti, muzičkih programa, koncerata, tribina naučnih, promocija knjiga i u okviru ovih kulturno-informativnih centara verujem da će za našu dijasporu to mnogo značiti, ne da verujem, sigurna sam jer sam i nedavno gostovala u Skoplju.

Takođe bih želela da kažem i da vas obavestim sa velikom radošću da je upravo u okviru inicijative Otvoreni Balkan prvi događaj iz kulture se dogodio baš u Beogradu i to u Narodnom pozorištu u Beogradskoj operi. Inicijativom i agilnošću direktora Opere, Nikole Mijailovića, mi smo već u oktobru prošle godine imali u Operi „Boemi“, gostovanje umetnika iz Tirane i iz Skoplja. Da ne kažem da je naš Balet „Žizela“ gostovao u Skoplju. Takođe, u decembru prošle godine Skopska opera nam je bila gost u Beogradu sa predstavom „Seviljski berberin“, a očekujemo i gostovanje njihovog baleta.

Sve je to u okviru inicijative Otvoreni Balkan, a mislim da će i ovaj sporazum i te kako doprineti produbljivanju saradnje i da naglasim da je Rumunija što se tiče odnosa sa Rumunijom sa velikom radošću Beogradska opera gostuje 17. juna sa predstavom „Manol Lesko“ na jednom velikom festivalu.

Kada smo već kod opere želela bih da kažem da je na jednom od prethodnih zasedanja predsednik Odbora za kulturu i informisanje uputio kritiku Vladi po pitanju nove zgrade opere.

Dakle, bilo je – zašto stadion, a ne nova zgrada opere? Sklona sam da pomislim da je bilo obrnuto, da bi bilo – zašto nova zgrada opere a ne stadion, kada smo mi prvenstveno i većinski sportska nacija, a ne svakako operska. Da, to jeste veliki problem. To je višedecenijski problem i opšte je poznato da se u Narodnom pozorištu sudaraju tri sektora, drama, balet i opera i ne samo prostorno, ali to ću nekom drugom prilikom.

No, da se vratim na ovo što sam počela, tom prilikom je uvaženi poslanik čitajući svoj govor, svoje obraćanje pročitao i to da među parlamentarnom grupom većinske stranke se nalazi i onaj ko se profesionalno bavi operom, dakle, ja se bavim profesionalno operom, i kao neko ko je otpevao preko 70 uloga na preko 120 svetskih operskih i koncertnih pozornica, ali uvek sa stalnom adresom u Narodnom pozorištu, u Beogradu, koji je živeo svaki dan svih ovih decenija sve lepote i teškoće i prepreke i probleme ne samo skučenog prostora, nego i svih drugih stvari, e taj neko, ja, je zapravo od svih nas ovde prisutnih poslanika, samo se jedan sada istakao svojom brigom za operu, iako je posle 2000. godine bio i te kako uključen u politički život Srbije dugo i aktivno, često bivajući na vrlo visokim pozicijama, ali tada nije iskazao svoju brigu za operu i potencijalnu mogućnost realizacije nove zgrade. Toliko od mene. Hvala.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku kolega.
Izvolite.
Samo sačekajte red, kolega Obradoviću.

Poštovana predsedavajuća, predstavnici opozicije vas taman pohvale, a vi nam ovako vraćate.

Kaže član 103. Poslovnika o radu Narodne skupštine da narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika, odnosno u ovom slučaju vas predsedavajuća i to neposredno po učinjenoj povredi.

Trebali ste da mi date povredu Poslovnika malopre, a da se uopšte ne bih ni javljao za povredu Poslovnika trebali ste da mi date pravo na repliku. Član 104. koji kaže – ako narodni poslanik, u ovom slučaju uvaženi ministar, u svom izlaganju pogrešno protumači izlaganje drugog narodnog poslanika to ostavlja mogućnost za repliku.

Bili ste dužni, uvažena predsedavajuća, da posle 20 minuta izlaganja uvaženog ministra, meni date pravo da mu odgovorim u samo dva minuta. Smatram da sasvim dovoljno vremena imam za diskusiju, pogotovu predstavnici vladajućeg režima, pogotovu ministri koji su gosti na ovoj sednici.

Kaže ministar, da li hoćemo ozbiljno da pričamo o Kosovu i Metohiji? Hoćemo. Apsolutno možemo da pričamo.

Sada već prelazite u ono zbog čega vam nisam…

Ne, ne obraćam se vama, obraćam se vama.

…zbog čega vam nisam dala pravo na repliku.

Ministar je pitao da li hoćemo na ozbiljan način da govorimo, i da, hoćemo. Zato i tražim pravo na repliku, zato i tražim da posle 20 minuta izlaganja uvaženog ministra, ja dobijem samo dva minuta. Da li je to mnogo? Ja smatram da nije.

Zato vas pozivam da organizujete posebnu sednicu o Kosovu i Metohiji na kojoj ćemo imati dovoljno vremena da svi ovde obrazložimo svoje političke stavove i da iznesemo ono što smatramo da su dobri i pozitivni ideje za rešavanje ovog problema. Hvala.

Hvala, kolega Dragićeviću.
Ne mislim da sam prekršila Poslovnik.
Da biste odgovorili ministru, trebalo je da vas ministar nešto pita, spomene vas ili vašu poslaničku grupu. To što je vaša procena da vas je ministar pogrešno protumačio je vaša percepcija. Dozvolite mi pravo na moju percepciju sa pozicije predsedavajućeg.
Da li želite da se izjasnimo o povredi Poslovnika?
(Nikola Dragićević: Ne.)
Hvala.
Nema više povreda Poslovnika ili ima?
Kolega, Obradoviću niste u sistemu. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, ukazujem na povredu Poslovnika, član 27, jer bi predsedavajući trebalo da bude onaj koji je odgovoran za funkcionisanje parlamenta za red na sednici i za primenu Poslovnika.

Ovde se ne radi o percepciji, već se radi o činjenici koja nije istina vezana samo za vaše predsedavanja, već se ponavlja već treći put u nekoliko ovih skupštinskih radnih dana, da je u ovom trenutku, ako se ne varam, već prekinuto direktno prenošenje zasedanja Narodne skupštine. Svaki dan se to dešava isto u 18.00 časova, puštaju se nekakve sportske utakmice koje ne znam iz kog razloga mogu biti važnije od direktnog prenosa Narodne skupštine.

Koliko je meni poznato Narodna skupština plaća RTS…

Cenite da ja sa pozicije predsedavajućeg mogu da utičem na to kada će biti i u direktnom prenosu ili ne?