Zahvaljujem, predsedavajuća.
Kratko ću. Mogu da se složim u jednom delu, ali dajte da ga edukujemo ili kažete dajte da ga stimulišemo, da li je on siguran da će da zaradi. Pa, ko to može da garantuje? Ali, i sami kažete da nema dovoljno mesa na tržištu. Znači, mi potrošimo više nego što proizvedemo. Ja bih iz tog konteksta mogla da kažem – pa, svako sada treba da uđe u svinjarstvo, jer nema greške da će prodati. Da li je tako? Sada imaju subvencije po grlu sa 15.000 na 18.000 dinara, za suprasnu krmaču 24.000, za nazimicu 22.000. Da li imaju mogućnost da apliciraju? Imaju. Za izgradnju farmi, da apliciraju za mehanizaciju. Znači, država je raširila mogućnosti. Da li neko to hoće? Ajde, evo, videćemo. Dali smo priliku.
Mi smo prvi put u Uredbi Vlade ove godine uvrstili poljoprivredu i preradu u krovnu uredbu po kojoj Razvojna agencija Srbije finansira investicije u poljoprivredu i u preradu. Znači, do milion evra ulaganja, povrat je 50%. Preko milion još dodatnih 25%. Nikada do sada to nije bilo za poljoprivredu. Mislim da su to jasni signali države kako gleda na poljoprivredu 2023. godine.
Ja bih svakog posavetovala sada da uđe u stočarstvo ako pričamo o tome da li ima sigurno tržište kome će da proda, jer nama nedostaje 40% ukupne mesne prerađevine koja se radi u Srbiji. Znači, onog što potrošimo realno, ako već pričamo tako.
Zaista mislim da prilika ima. Mislim da u ovom trenutku mi imamo i IPARD fondove koje nismo dovoljno koristili i sve druge pretpristupne fondove u kojima ima dosta bespovratnih sredstava koje nismo koristili.
Mi smo otvoreni. Ja sam svima njima rekla, mi ćemo se baviti edukacijom, mi ćemo im pomagati kako da ulažu, evo, samo neka se vrate na selo.
Hvala vam.

Zahvaljujem.

Nastavljamo po listi govornika.

Reč ima kolega Veroljub Matić.

Molim vas, prijavite se.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovane koleginice i kolege, ja ću biti kratak. Imam neka tri pitanja.

Prvo, vezano za poljoprivredu. Ovde je bilo dosta reči oko eAgrara. Ja ću kratko o njemu. Bilo je ovde raznih mišljenja. Mislim da to treba prevazići i treba da se bavimo suštinom. Znači, za napredak poljoprivrede, za podsticaje koji treba da dođu na vreme, da ako dođu na vreme, da se iskoriste u poljoprivredu, da kako se borimo da dobijemo što veće iznose koje nam država daje, tako da dobijemo na vreme, a mislim da ćemo kroz eAgrar dobiti i tu brzinu koja nam do sada nije bila dobra strana.

Mislim da je eAgrar kvalitetan iskorak u funkciji registracije domaćinstava i konkurisanje za dobijanje određene državne pomoći koji se daju u poljoprivredu. Mislim da smo u tom delu dobili jedan ozbiljan iskorak i kvalitet.

Ono što je sigurno i u mojoj opštini i kod drugih da deo poljoprivrednika neće biti spreman da u toj digitalnoj ili elektronskoj komunikaciji može da odradi određene poslove.

Mi kao opština, odnosno opštinska uprava se opredelila da će za te koji ne budu bili spremni, da će ona umesto njih odraditi taj deo posla, tako da mi smo prevazišli taj problem gde eventualno određeni broj ljudi koji nije spreman da koristi nove tehnologije.

Smatramo da seljak ili poljoprivrednik trba da bude što više u njivi, u štali, u voćnjaku, a da mi koji se nalazimo u opštinskim institucijama treba da pomognemo tom našem proizvođaču da dobijemo što bolju i kvalitetniju hranu.

Dalje, ovde je bilo reči oko isplate premija osiguranja u poljoprivredi. Ja bih molio ministarku, s obzirom da ovo moje pitanje traje već dve, tri godine, a to je plaćanje 70% od premije osiguranja u poljoprivredi.

Moja opština i ja smo iz Mačvanskog okruga. Činjenica je da, pored drugih upravnih okruga koji su ugroženi vremenskim nepogodama, sigurno da je mačvanski okrug možda najugroženiji iz razloga što najveći deo mačvanskog okruga se naslanja na Drinu, a preko Drine imamo slabu protivgradnu zaštitu, tako da ona zona pored Drine objektivno je jako ugrožena i predlažem da, pored ostalih upravnih okruga, u tom povlašćenom položaju bude i Mačvanski okrug.

Nije ministarka tu, ali, svejedno, rekao bih nešto oko izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom. Jedna sjajna vest koju sam ja čuo danas, da je za regionalnu deponiju smeća u Kaleniću, da su otvorene ponude, da je postupak izbora izvođača radova na regionalnoj deponiji. Nadam se da neće to dugo potrajati, da će početi brzo izgradnja, da će ovih 11 opština i gradova koji učestvuju u regionalnoj deponiji Kalenić u smislu odvođenja svog otpada, odnosno smeća i da je to dobra vest za sve njih, pogotovo za moju opštinu koja praktično ima divlju deponiju, ima dosta divljih deponija. Nadam se da, ukoliko ovo bude prema onom kako je predviđeno, da ćemo uskoro biti u situaciji da taj naš otpad odvozimo na regionalnu deponiju, da divlje deponije saniramo, da možemo da proširimo našu delatnost ne samo na opštinske centre u smislu prikupljanja smeća, nego da to proširujemo i na druga seoska područja, jer sve više imamo otpada, smeća koje treba na kultivisan način prikupiti, obraditi i odvesti na regionalnu deponiju. Mislim da su to neke dobre vesti nadam se što se tiče i poljoprivrede i što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom da je to nešto dobro za ovu Srbiju, a pogotovo za moj kraj.

Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima ministarka Jelena Tanasković.
Izvolite.

Zahvaljujem na pitanju.
Da, upravo je u zakonu stvorena mogućnost da mogu i neki drugi regioni da se proglase ugroženim i to jeste bila namena.
Inače, hoću da kažem da su ove godine izdvojena sredstva za automatsku protivgradnu opremu na Bukulji i upravo će to da zaštiti i vaš deo.
U tom smislu će se završiti sve što dolazi sa Drine sa onim što je do sada već urađeno, tako da ćemo sa krajem ove godine vas zaštiti i u tom delu, ali svakako do tada ćemo proširiti uredbu odmah nakon usvajanja zakona da možete da dobijete, jer se već pokazalo da je to područje ugroženo bilo u prethodnom periodu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Nastavljamo po listi prijavljenih.
Doktor Đorđe Miketić ima reč. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Dame i gospodo, ja ću govoriti o Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije.

Stranka Zajedno je čvrsto utemeljena u zelenim i evropskim politikama. Naravno, podržavamo set zakona koji je donet 2021. godine. Takođe, kao građanin evropske Srbije, svesni da je agresijom na Ukrajinu prošlo doba te vesele trgovine fosilnim energentima, a mi snažno zagovaramo i podržavamo energetsku transformaciju Srbije u što kraćem roku, ali ona mora da bude fer za sve građane i sve kompanije, a ne samo za najveće koje su najčešće i one kumovske kompanije.

Koliko je do sada izdato rešenja za izgradnju velikih vetroparkova i solarnih elektrana? Koje od tih firmi su povezane sa Vučićevim kumom Nikolom Meklaren Petrovićem? To sam pitao pre dva dana Ministarstvo za energetiku i rudarstvo i nadam se odgovoru.

Shvatamo ekonomsku realnost i primoranost ove Vlade da po hitnom postupku ponovo usvaja izmene Zakona o obnovljivim izvorima energije, kako bi pospešila nosioce zelene transformacije. Međutim, prema ovom predlogu to nisu građani Srbije, njih nema nigde. To su samo velike firme. Član 12. ovog zakona, odnosno predloga, o ograničenju snage malim prozjumerima ne doprinose, oni usporavaju ovu nužnu zelenu energetsku tranziciju.

Građane, solarne zadruge, energetske zajednice ste zaboravili. Na taj način pitanje energetske demokratije ostavljeno je po strani.

Stiže nam još jedna tranzicija koja će biti na štetu građana. Samo ovaj put tu privatizaciju i tranziciju ne čine samo preduzeća. Ovaj put će se ovim zakonom privatizovati i sunce i vetar. To stranka Zajedno zaista neće dozvoliti.

Pozivate se na Evropu. Evo kratko informacije kako je u Evropi. U jednoj bližnjoj Austriji 100.000 prozjumera je samo ove godine, za ovih nekoliko meseci, dobilo rešenja da posluju. Planira se jedanaest teravati samo od solara u jednoj Austriji, koja je približno iste veličine. Srbija je cifrom od pet megavata sa pet miliona evra, koje je država do sada uložila u energetsku efikasnost i domaćinstva prošle godine, to je rezultat za podsmeh. U Poljskoj je ugrađeno milion pumpi, a nemački "Boš" je krenuo da radi i dozvole za pumpe, za toplotne pumpe iz zemlje.

Hajde da ovde raspravljamo kako da ove brojke uvećamo, naše brojke u Srbiji, deset pa i 100 puta. Ja verujem da nam je cilj taj zajednički. Zato vas pozivamo da se ovaj zakon vrati na doradu, jer u ovoj formi Srbija će i dalje zaostajati u energetskoj tranziciji ne samo za Evropom, nego i za regionom.

Stoga, stranka Zajedno je zajedno sa partnerima iz zelene grupacije evroparlamentaraca uradila analizu ovog zakona i verujem da će vam tokom sutrašnjeg dana stići njihova sumnja u ovaj zakon, pardon, u promenu zakona. Oni izražavaju duboku zabrinutost zbog intencije Srbije da male proizvođače učini neravnopravnim. Takođe, pozvaće vas da se prisetite Klastera 4, gde se energetski izvori moraju diversifikovati.

Takođe, zabrinjavajuće je to što nisu ispoštovane demokratske procedure prilikom usvajanja ovih izmena zakona, demokratske procedure koje ste nužni bili da ispoštujete, kao što je npr. da neko može da ode na javnu raspravu i da iskaže svoj stav.

Na kraju, građani, stručna javnost, se moraju uključiti u pisanje ovih zakona. Povucite ovaj zakon na doradu i imaćete našu pomoć kako da ga učinimo za fer građane. Ova energetska tranzicija mora pripasti svima nama, a ne samo velikim firmama. Takva nam treba, jer sunce, vetar i voda pripadaju svima nama podjednako i takva rešenja zaista moramo praviti zajedno. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka Đedović.

Hvala, predsedavajuća.
Uvaženi narodni poslanici i građani Republike Srbije, pre svega, mislim da je važno da pričamo o značaju izmena Zakona o obnovljivim izvorima energije, zato što je prošlo dosta vremena u kome smo imali mogućnost da zaključimo da primena zakona koji je usvojen 2021. godine, koja jeste bila izuzetno ambiciozna, imala je problema u svojoj primeni, pre svega zato što je čitavu balansnu odgovornost za obnovljive izvore energije svaljivala na garantovanog snabdevača, opterećivala naš tranzmisioni sistem i operatere i ugrožavala, pre svega, sigurnost snabdevanja građana Republike Srbije i privrede.
Znači, zato što jesmo uočili da postoje određene problematike, zato smo i predložili da dođe do izmena ovog zakona. Mi jesmo ambiciozni kada se radi o zelenoj agendi, kada se radi o tranziciji na čistije izvore energije, ali moramo da budemo i realni, da ne možemo da opteretimo i da svu odgovornost stavimo na naša državna preduzeća koja treba da za račun investitora i to onih koji grade svoje projekte po komercijalnoj osnovi, da im država snosi troškove i balansiranja i ostale troškove koje ima u ovom slučaju.
Zato i jesmo predložili izmene. One se apsolutno ne tiču samo velikih investitora. One se tiču i kupaca proizvođača, ali ne na taj način da ćemo mi njih da ograničavamo. Ne. Mi želimo da se regulišemo na način kao što jeste regulisano u EU, tako da ne može svaki pojedinac da instalira onoliki kapacitet obnovljivih izvora energije koliko mu nije potreban i zapravo, da proizvodi energiju kada je ona najskuplja, zato što neko mora da nadoknadi te troškove.
Moramo da postavimo određena ograničenja koja jesmo predložili i koja zapravo jesu u skladu sa evropskim direktivama. I ono što moram da naglasim je da je ograničenje koje je inicijalno bilo predloženo od 150 kilovata, je u funkciji primene kupaca proizvođača na malu privredu i na komercijalne kupce. Pre svega, radi se o snagama male vrednosti za koje ne treba utvrđivati balansnu odgovornost, koji imaju pravo na prioritetan pristup mreži i ne moraju da učestvuju u pružanju pomoćnih usluga.
Sa druge strane, za veliku industriju biće omogućen koncept aktivnog kupca, što ćemo urediti kroz izmene Zakona o energetici u toku ove godine, koji je mnogo bolji i za privredu, ali i za naš elektroenergetski sistem. I kroz koncept aktivnog kupca, industrija će moći višak struje da direktno prodaje na tržištu, neće zavisiti od snabdevača, kolika je vrednost njegove predate struje u mreži, dok iz ugla sistema aktivan kupac biće integrisan u sistem balansne odgovornosti i motivisan da upravlja svojom varijabilnošću.
Ono što jesmo usvojili je amandman predložen na prelazni period, koji je zapravo duži od godinu dana za industriju do snage od pet megavata, čime će se omogućiti da se zaštite, pre svega, industrija, da dok ne usvojimo izmene Zakona o energetici.
Znači, vodili smo računa u smislu da određene limite moramo da postavimo, da moramo da uredimo balansnu odgovornost tako da investitori imaju određene odgovornosti i finansijske, pogotovo oni koji na komercijalnoj osnovi svoje projekte razvijaju. Znači, sami će procenjivati da li im se to isplati ili ne, a ne da svaljujemo taj trošak na nas, odnosno na državu i samim tim i na građane.
Znači, zapravo ovim izmenama mi štitimo građane Republike Srbije od nepotrebnih troškova koje smo shvatili u toku implementacije zakona, koji je usvojen 2021. godine, da bi naša država i naši građani imali značajne troškove u slučaju da prihvatimo sve zahteve koji su pristigli u zadnje dve godine, a oni su praktično 2,5 puta veći nego što je cela instalisana snaga našeg elektroenergetskog sistema.
Znači, odgovorno se ponašamo, pre svega, prema svim učesnicima na tržištu, prema građanima Republike Srbije, ali smatramo da određeni deo odgovornosti mora da snose i učesnici na tržištu.
Mislim da se apsolutno zalažemo za tranziciju energetskog sistema, za uvođenje više zelenih kapaciteta na našu mrežu. To moramo pažljivo da radimo štiteći naš elektroenergetski sistem u meri u kojoj to nije bio slučaj do sada.
Ono što moram da kažem je da u zemljama EU, ali da ne pominjem puno zemlje koje su počele da razvijaju svoje regulatorne okvire za razvoj obnovljivih izvora energije pre 10 i 15 godina, nego da samo pomenem zemlje koje su u okruženju, pa možda i donekle uporedive, da apsolutno postoji navedena granica kada su u pitanju kupci – proizvođači, ali i male industrije. Kao primer da navedem Gruziju koja ima granicu od 100 kilovata, Jermeniju od 150 kilovata, BiH od 50 kilovata, Crnu Goru od 50 kilovata, Makedoniju - domaćinstva do četiri kilovata, ostali kupci – proizvođači do 20 kilovata, Nemačka - prva granica 30 kilovata, nakon koje se uvode dodatni porezi na proizvedenu električnu energiju, druga granica 100 kilovata, na kojoj ispadaju iz fid-in tarife, znači nema preuzimanja energije, već energija mora da se plasira na tržištu.
Znači, to su neke stvari o kojima smo apsolutno vodili računa i nismo, niti želeli da favorizujemo bilo koga i zaista mislim da treba da se ova diskusija bazira na argumentovanoj raspravi. Ne možemo da uvećavamo obnovljive izvore energije provizorno, moramo da vodimo računa o našem sistemu i zelena tranzicija ne sme da bude na uštrb našeg sistema.
Da želimo da stvorimo više balansne rezerve apsolutno je tačno. Da bi to uradili planiramo i nove investicione projekte koje će nam doneti više balansne rezerve, kao što je izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica, a za koju se radi tehnička dokumentacija, pre svega fizibiliti studija, idejni projekat. To je nešto sa čime ćemo aktivnosti nastaviti u narednom periodu, jer je nešto što nam je potrebno.
Znači, ograničavanje malih snaga je nešto što je apsolutno standard u zemljama EU i, takođe, u zemljama u okruženju. Znači, moramo da vodimo računa i apsolutno nismo nikoga zaboravili. Dokaz toga je i da država ulaže značajno u energetsku efikasnost, jer mi smo, nažalost, i dalje neefikasni kada je energetska efikasnost u pitanju i moramo da se popravljamo na tu temu.
Država je u zadnje dve godine sprovela javne pozive, pre svega za lokalne samouprave, da kandiduju svoje projekte na javnim objektima. Raspisali smo jedan takav novi javni poziv pre samo dva dana, tako da ćemo nastaviti da motivišemo jedinice lokalne samouprave da povećavaju svoju energetsku efikasnost, ali i domaćinstva.
Samo da vas podsetim da smo do sada uložili 2,6 milijardi dinara, da je sanirano više od 20.000 domaćinstava, kada su u pitanju mere energetske efikasnosti, a da imamo u planu da u narednih mesec dana raspišemo novi javni konkurs za domaćinstva gde planiramo da uložimo ove godine 70 miliona evra, znači značajno veća sredstva, i time da čak podstaknemo i finansiramo mere energetske efikasnosti za nekih 80.000 do 100.000 domaćinstava. Naravno, to će zavisiti od cena na tržištu.
Tako da, dragi građani, ja vas pozivam da učestvujete u ovim pozivima, u ovim inicijativama, kao što ste do sada i, naravno, lokalne samouprave. Mi smo sa prvim pozivom imali oko 60 jedinica lokalne samouprave. Na drugom pozivu već je bila 151 jedinica lokalne samouprave koja se prijavila. Očekujem da zaista u ovom pozivu uzmu učešća sve lokalne samouprave.
Ono što je jako bitno je da ćemo dati prednost jedinicama lokalne samouprave koje imaju veći stepen zagađenja vazduha. Time pokazujemo da zapravo preduzimamo mere da poboljšamo kvalitet vazduha u našoj zemlji. Znamo da je to proces na kome ćemo nastaviti da radimo i za koji imamo planirana značajna finansijska sredstva. Hvala vam.

Zahvaljujem ministarki.
Kolega Miketiću, dva minuta, iako niste objektivno pomenuti. Ovo su bili odgovori na vaše konstatacije.