Zahvaljujem, potpredsednice.
Ja svakako imam pravo na repliku, ali ću najverovatnije koristiti i preostalo vreme ovlašćenog predstavnika posleničke grupe Ivica Dačić – SPS.
Kratko mi je dva minuta da odgovorim na sve što je ovde izrečeno i na onaj podignuti prst.
Uvažena gospodo ministri u Vladi Republike Srbije, poštovani građani i građanke Republike Srbije, drage kolege, u pravu ste, kolega Jovanov. Tačno je tako kako sate rekli. Ja sam sticajem okolnosti bila juče na sednici Odbora za spoljne poslove. Razgovarali smo o tom predlogu rezolucije koji je bio na stolu. Rekla sam tamo ono što bi mogla da ponovim i danas.
Po jedna rečenica iz obrazloženja svakog od predlagača je mogla da bude stav bilo koga od nas, ali to nije dovoljno da bismo nešto usvojili kao nacionalni stav. Vratiću se na to nešto malo kasnije. Najpre da odgovorim na ovu prozivku koja se dogodila, a to je da je vladajuća većina, SNS i SPS, odbila da glasa za ujedinjenje, ili kako god se zvalo to sa Crnom Gorom i Republikom Srpskom.
Moje pitanje sada glasi kao kontra argument i ostaviću prostor kolegi Obradoviću da mi odgovori, potpuno svesno. Kako tačno zamišlja da se ujedinimo sa Crnom Gorom sedam dana nakon što je premijer Crne Gore Dritan Abazović primio ključ kao počasni građanin Prištine od gradonačelnika tzv. skupštine grada Prištine? Kako tačno da nađemo zajedničku politiku sa momentom kada nam novoizabrani predsednik Crne Gore kaže da neće razmatrati povlačenje priznanja tzv. Kosovo sa pozicije zvanične Crne Gore? Kako tačno da sve ovo pomirimo i postanemo to što biste želeli, a želela bih i ja? I ja bih volela da imamo neku veliku Srbiju, kada bi to bilo moguće bez rata, na dobrovoljnoj bazi možda i da proširimo ove granice.
Kolega Jovanov je krenuo na sever. Ja bih malo i na jug, možda stignem i do Soluna. Znate kako je široka mašta kada počnete da crtate mape koje su želja, a ne realnost?
Konačno, drugi put danas imam podignut prst značajno, prvi put u emisiji od strane Nedžata Behljuljija, drugi put od vas, kolega, da me pitate što je tačno ministar u Vladi Rade Basta stava da treba uvesti sankcije Rusiji?
Što ste tačno stava da treba napraviti zajednicu sa nekim ko prihvata počasno mesto, odnosno mesto počasnog građanina grada Prištine i što bih se ja uopšte bavila privatnim stavom vas ili Radeta Baste, pa taman on bio i ministar, kako ste rekli, iz SPS, odnosno sa liste koalicije SPS – Jedinstvena Srbija?
Nema ovde maloletnih. Ako neko misli da je taj stav pametan, može da ga iznese. Podršku Vlade svakako nije dobio. Ne imputirajte celoj vladajućoj većini ono što vam se dopada i ne gurajte pod tepih činjenice koje osporavaju svaku reč koju ste ovde izgovorili.
Nije dovoljno da u finalu ove sednice izgovorite optužbe kao vrhunski patriota naspram nas koji to nismo. Ako bar ne budete dovoljno pošteni, jer se stalno pozivate na neko čojstvo i na neki patriotizam, pa da kažete da Republika Srpska, koju želite da pripojite Srbiji, je tekovina Dejtonskog sporazuma i to su radili socijalisti. To ste zaboravili, samo se sećate da bi trebalo da ih, eto, tako našom voljom pripojimo i danas. Moram da vam priznam, posle glasanja BiH juče na Savetu Evrope, gotovo da mislim isto što i vi. Potpuno se slažem, teritorijalni integritet i suverenitet nijedne države više nije važan tim pre što ga paušalno tumačimo i kada je Srbija u pitanju onda je potpuno neprimenjiv i taj gorak ukus u ustima imamo svi, niko manje od vas i vi ništa više od bilo koga od nas.
Kada kažem nas, onda ne mislim samo na vladajuću većinu, jer čvrsto verujem da nijedan stanovnik Srbije posle svega što se dešavalo protekla dva dana nema osećaj spokoja i ne može ni da probudi se, ni da zaspi već da ima svest koliko se nepravde u ovom svetu događa u odnosu na jedan narod i na jednu državu, ali ako mislite da je rešenje tih problema to što ćemo da povisimo ton, da se razmašemo rukama, da zapretimo prstom, to je lep snimak za nekoga kome će se dopasti, ali, nažalost, bez bilo kakvog efekta na ono što se zove globalni poredak.
Konačno, i ta priča o Ruskoj Federaciji i ta odbrana Ruske Federacije od vladajuće većine u Srbiji i ta demagogija o tome kako smo mi krenuli tačno da uvedemo sankcije Ruskoj federaciji, nego ne smemo, pa kupujemo dan po dan i to traje danima unazad, izlizala se. Dajte neke nove argumente. Dajte da jednom čujemo od vas šta je alternativa za sve ovo što ste nam spočitali da ćemo da uradimo, bez obzira što nećemo. Šta treba uraditi ako ne treba razgovarati? Nepravedni razgovori u Briselu? Ma, šta mi rekoste. Vi to pričate kao da ste nekad sedeli prekoputa. Da ste jednom seli prekoputa njih, tek biste onda shvatili šta je nepravda.
Šta je alternativa za to? Hoćete da uđemo vojno? Hajde da se i o tome izjasnimo, ali, gospodine Obradoviću, nisam sigurna da u Srbiji danas imate većinu za stav krenućemo da ratujemo.
Na kraju samom, kao neko ko govori u ime Socijalističke partije Srbije, zaboravili ste da smo mi i ratovali, a neki od vas došli na vlast, optužujući nas da smo vodili besmisleni rat, optužujući nas da smo krenuli protiv celog NATO pakt, optužujući nas da su nam fotelje bile važnije od ne znam čega. Spasili ste Srbiju posle nekakve kvazi-revolucije, kako ste je zvali. Ovo što danas živimo, recidivi su zablude srpskog naroda.
Ako neko misli da danas ponovo možemo da padnemo na istu temu, žao mi je, Srbija jednom pogreši, dva puta nikada.
Hvala.