Hvala, uvažena predsedavajuća.

Pričaću o Predlogu zakona o izmeni Zakona o upravljanju otpadom.

Predložena izmena Zakona o upravljanju otpadom je pokušaj da se postojeći zakon uskladi sa evropskom regulativom. Međutim, predložena izmena neće doprineti uspostavljanju održivog sistema upravljanja, s obzirom na to da nije obuhvatila problematiku na lokalu, gde treba da funkcioniše ovaj sistem.

Naime, lokalne samouprave prepuštene su uglavnom same sebi, nemaju dovoljno tehničkih i finansijskih kapaciteta da izgrade regionalne sisteme za upravljanje otpadom, da održavaju taj sistem i da vrše inspekcijski nadzor, odnosno da sistem funkcioniše u skladu sa potrebama. To je suština, nadam se.

Održivi sistem upravljanja otpadom zahteva finansijska sredstva, kadrove, edukaciju stanovništva i kao krajnju meru – kvalitetan inspekcijski nadzor, kako bi se uspostavile navike pravilnog odlaganja otpada, primarne separacije, posude za odlaganje otpada.

Šta su trenutno najveći problemi? To su: pokrivenost sakupljanja otpada nije na nivou 100%, što je prvi preduslov za izgradnju sistema; obavezna primarna separacija na izvoru nastanka otpada, posebne kante za odlaganje otpada kao najznačajnija mera povećanja stepena reciklaže i kvalitetne reciklaže, odnosno mogućnosti ponovne upotrebe sirovina koje nisu zaprljane drugom vrstom otpada; izgradnja regionalnih sistema za upravljanje otpadom u okviru kojih se deponovanje svodi na najmanju moguću meru, a prikupljanje reciklabilnih sirovina maksimalno favorizuje, kroz kvalitetno uspostavljen sistem prikupljanja pojedinačnih sirovina u posebnim posudama; prikupljanje odvojeno mokre organske faze koja se sakuplja u posebnoj kanti, kontejneru i tretira se u okviru regionalnog centra za upravljanje otpadom, primenom nekih od predviđenih tehnologija, tako da se može koristiti kao energija, odnosno pogonsko čvrsto obnovljeno gorivo, odnosno gorivo proizvedeno uglavnom od neopasnog dela komunalnog otpada.

Sledeći veliki problem koji lokalne samouprave imaju i sa kojim će se u budućnosti sve više susretati kako se bude povećavao broj prečistača otpadnih voda je pitanje zbrinjavanja mulja, koje nije definisano u zakonu, niti je zakonodavac doneo program upravljanja muljem, u okviru koga je planirano da se predvide tehnologije koje se mogu primeniti, tako da mulj najčešće završava na divljim deponijama, pogotovo mulj iz industrijskih postrojenja, s obzirom na to da je predaja mulja ovlašćenom operateru na konačno zbrinjavanje izuzetno skupa. Operateri koji se bave zbrinjavanjem ulja ne postupaju adekvatno sa njim.

Osim mulja, sa prečišćavača komunalnih otpada voda, znatna količina mulja se generiše i u industriji na drugim tehničkim sistemima.

Postoje i drugi problemi, naravno, u ovoj oblasti, koji nisu manje bitni, ali s obzirom na to da smo kroz amandmane na predložene izmene zakona mogli da podnesemo samo neke od predloga koje poslanička grupa NADA koju čine Novi DSS i POKS ima kada je u pitanju izmena Zakona o upravljanju otpadom, govorićemo više o njima u konkretnim amandmanima. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Koleginice Milinka, vama je ostalo jedan minut. Izvolite.

Ja sam kao Staroplaninka želela da se obratim ministarki za poljoprivredu, a u ime svih stočara sa Stare planine.

Nadam se da znate da je 5. aprila bio jedan skup gde se odazvalo 40-ak stočara, gde je bio vaš zamenik. Oni su imali svoje zahteve. Vaš zamenik je rekao, ja moram da citiram njega – naša ministarka je skinula cipele, obula čizme, uvek je na terenu. Kod nas niste bili.

Ali, ono što je vaš zamenik obećao, to ispunio nije, jer je trebao odgovor na sve zahteve naših stočara da dostavi do 15. aprila.

Ja sam upoznata da su oni u toku jučerašnjeg dana i vama poslali zahtev, kao i Vladi Srbije, jer sve ono što se događa na Staroj planini zaista morate da dođete, morate sa tim ljudima da razgovarate, jer Stara planina je blago upravo za stočarstvo oduvek bila i treba tako i da ostane.

Hvala vam koleginice.

Reč ima koleginica Olja Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi članovi Vlade, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je danas set zakona, a ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, koji nije menjan skoro 17 godina, znači, od samog početka njegove primene, a u međuvremenu su se desile značajne promene zbog kojih je neophodno da se donese novi zakon koji uređuje ovu oblast.

Uloga Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu je sprečavanje povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, a zasniva se na pokretanju aktivnosti u svim oblastima delovanja, uspostavljanjem odgovornosti poslodavca i prava zaposlenih za primenu mera kojima će se ostvariti najviši standardi bezbednosti zaštite zdravlja zaposlenih.

Verujem da će ovaj Predlog zakona, poštovani ministre, omogućiti uslove za bezbedniju i zdraviju radnu sredinu, da bi zaposlenima omogućili produktivnije da rade do odlaska u penziju, jer svaki posao treba da bude organizovan na takav način da ne dovede do oštećenja zdravlja radnika.

Veća ulaganja u unapređenje uslova rada, samim tim smanjuje i troškove posledica od povreda na radu i profesionalnih bolesti, a uz to posledica na radu utiču i na gubitak poslovnog ulaganja, kao i moral i motivisanost zaposlenih.

Bezbednost i zdravlje na radu takođe doprinosi i povećanju produktivnosti na radnom mestu, podstiče ekonomski rast, zapošljavanje i poboljšavanje funkcionisanja tržišta rada, a to bi svakako imalo pozitivan uticaj na privredu.

Raduje nas činjenica što u odnosu na 2012. godinu imamo više od 500 hiljada zaposlenih i to je, moglo bi se reći, zajednički uspeh svih nas. Mi smo zatekli Srbiju koja je bila pred bankrotom, gde su fabrike svakodnevno tako reći zatvarane, ljudi ostajali bez posla i nade za bolje sutra, ali od dolaska SNS na vlast i od kada je Aleksandar Vučić počeo sa mudrom i odgovornom politikom mi smo Srbiju podigli sa kolena na kojima se ona nalazila te 2012. godine.

Zahvaljujući tome, mi sada imamo najnižu stopu nezaposlenosti od 8,9% i uprkos situaciji svuda u svetu plate i penzije kod nas kontinuirano rastu, pa tako i u narednom periodu očekujemo dalji rast i minimalne zarade i zarade u javnom sektoru i svakako da idemo ka tome da se ostari naš plan zacrtan i Nacionalnim planom Srbija 2025 da prosečna plata do kraja 2015. godine iznosi hiljadu evra, a možda to tada čak bude i nešto više. U nekim opštinama svakako da će biti.

Uz to, jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije su i naši penzioneri. Znamo da od oktobra prošle godine do sada da su penzije povećane 20,8%. Do kraja godine sledi dodatno povećanje penzija od oko 15%.

Predlozi sporazuma sa Australijom i Republikom Azerbejdžan regulišu oblast penzijskog i invalidskog osiguranja, što svakako pruža našim ljudima koji su boravili, odnosno radili u tim zemljama dodatne olakšice.

U Srbiji plate i penzije rastu i nemamo problem sa tim zato što nam je javni dug pod kontrolom i on je na 52% BDP, što je daleko ispod nivoa Mastrihta.

Verujemo da do kraja godine neće biti, takve su prognoze, neće biti veći od 55% našeg BDP-a. Poređenja radi, javni dug Grčke je na negde oko 200% njihovog bruto domaćeg proizvoda, Italije je 170%, Francuske 130%.

Ono što je važno da će Srbija i dalje ići napred. Pohvalila bih i rad Ministarstva poljoprivrede, uvođenje e-agrara. Znamo da je ministarka stalno na terenu i sama sam se upoznala sa programom i sigurna sam da će naši poljoprivrednici tek u budućnosti videti sve benefite ovog programa.

Pored toga, imamo i dobru industrijsku proizvodnju, koja će se razvijati u narednom periodu i tu svakako doprinosi otvaranje novih fabrika. Znamo da smo apsolutni lider po prilivu direktnih stranih investicija u regionu, a sporazumi koji su pred nama čine nas još atraktivnijim za sve buduće investitore, što svakako znači još novih fabrika, novih radnih mesta i bolji životni standard za naše građane.

Navešću samo jedan od primera, to je novootvorena fabrika „Bicerba“ prošle nedelje koju je predsednik i sam otvorio u Valjevu u kojoj će radnici imati platu čak od 1.100 evra i dobre uslove rada. Uz to, od izuzetne važnosti je za ljude u tom kraju i brza saobraćajnica do Lajkovca koju će dobiti, a na priliv direktnih stranih investicija svakako da utiče i ogromno ulaganje u infrastrukturu.

Prethodnih godina naša zemlja je premrežena auto-putevima, nama je od izuzetne važnosti, iz dela Srbije iz kojeg dolazim je i završetak Koridora 10. Sa izgradnjom se nastavlja, pa, tako sa radošću iščekujemo i ovonedeljno otvaranje i Moravskog koridora. To je jedan od možda najsavremenijih auto-puteva u Srbiji, digitalni auto-put koji će svakako biti od izuzetnog značaja, najpre za ljude iz ovog regiona.

Zbog svih benefita i dobrih rešenja iz različitih oblasti, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, u danu za glasanje podržaću ovaj set zakona. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima kolega, Zoran Sandić, dva minuta i 58 sekundi.
Izvolite, kolega.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici izvršne vlasti, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, fokusiraću se samo na izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Obzirom da mi je ostalo jako malo vremena naše poslaničke grupe, trudiću se da budem efikasan i da kažem suštinu.

Poštovana ministarko, izmene i dopune ovog Zakona su samo kozmetička promena i toga ste i vi svesni. Ovaj Zakon je pre svega, zbog da kažem uvođenja e-agrara. Ja sam neko ko je i na odboru hvalio e-agrar, mislim da je to dobro, da je to budućnost da bude brzo transparentno, otvoreno, pristupačno i lako, ali podneo sam amandman što se tiče tog e-agrara.

Ajmo da sledimo recimo primer Slovenije, da to prolongiramo na dve godine. Mi imamo i sada situaciju da je od 460.000 registrovanih gazdinstava 267.000 se samo registrovalo putem e-agrara, a već treba da dobiju podsticaje, setva je već krenula, ispravite me ministarka ako sam pogrešio kod ove cifre, ali sigurno trećina gadzinstava nije još registrovana. Ništa nam neće faliti ako dve godine dozvolimo i po starom sistemu, odnosno putem papirologije i putem ovog e-agrara i da za dve godine to da svoj puni doprinos i da zaživi.

Takođe, subvencije minimum 6.000 dinara i minimum 10 dinara premija za mleko, mislimo da je jako malo u današnje vreme kada sve poskupljuje. Da vidimo zemlje u okruženju koje imaju od 300 do 900 evra subvencije, podsticaje. Naš poljoprivrednik, naš ratar, naš čovek koji se mlečnim govedarstvom, ne može da bude konkurentan. Zbog toga imamo uvoz jeftinog mleka. Naši ljudi prosipaju mleko, a mlekare su prenatrpane proizvodima. Imaćemo još veći problem, tako da ove subvencije, možda je lako reći, ali treba naći sredstva u budžetu, ako su 2008. godine bile 12.000 kada je evro bio 73, a dizel 85, mislimo da je ovo jako malo.

Ono što ću da pohvalim u ovom zakonu, to je da nemamo više onog limita 3.000 litara mleka po kvartalu, da je to izbrisano i to ću pohvaliti. To je sigurno za pohvalu.

Na kraju, da bi poljoprivreda bila grana od koje se Srbija razvija, ne strane investicije, strategija za razvoj poljoprivrede usvojena u ovom domu, koju će da pišu ne političari nego stručnjaci i da važi 15 godina, samo ćemo tako razviti našu poljoprivredu i kroz nekih par godina možda dostići ono što svi želimo, a to je da izvozimo, a ne da uvozimo hranu i da naš seljak i poljoprivrednik bude zadovoljan, jer nema razvijene Srbije, nema sela u Srbiji razvijenog ako nije poljoprivrednik naš zadovoljan i da može da živi od svog rada. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Borko Puškić.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Pomaže Bog poštovani građani Republike Srbije, uvaženi gosti iz Vlade Republike Srbije, državni sekretari, pomoćnici, pozdravljam vas sve.

Osvrnuo bih se na niz sporazuma, odnosno zakona koji su Vlada kao predlagač predložila, a koji su kroz određene resorne odbore prošli i koji po mom dubokom mišljenju i uverenju su izuzetno štetni po građane Srbije i interese građane Republike Srbije koji u ozbiljnoj meri nisu u skladu sa zakonom, nisu usaglašeni u jednom delu ni sa Ustavom.

Naime, radi se o sporazumima za slobodno kretanje sa ličnim kartama na tzv. Zapadnom Balkanu. Zatim radi se o sporazumu o priznanju kvalifikacija u visokom obrazovanju na tzv. Zapadnom Balkanu, kao i o sporazumu o readmisiji sa Velikom Britanijom i Severnom Irskom i sporazumu sa Austrijom između Republike Srbije, neki vojni sporazumi.

Krenuo bih od ovog skandaloznog, po meni antiustavnog i protizakonitog sporazuma o ličnim kartama, jer on podrazumeva da mi od sutra priznajemo praktično, ako prođe taj skandalozni i sramni predlog, da mi praktično usaglašavamo sa tzv. dokumentima iz Prištine, odnosno nepriznate republike, satanističke, a Boga mi možemo je po svim atributima je doživljavati i smatrati terorističkom, da imamo dokumenta republike Kosovo.

Ovde nema više nikakve fus note, ovde nema nikakve zvezdice, kao što je predlagač pisao. Na dokumentima će pisati ništa drugo do ovo, pogledajte ovo. Ovo je zakon o opštim izborima, broj 03-L/073, 6. aprila 2017. godine po zakonu o opštim izborima se registrovala tzv. Srpska lista na prostoru KiM. Nema srpskih stranaka, nema srpskih partija, nema srpskih političkih organizacija.

Dakle, ovo je direktna posledica jednog Briselskog sporazuma koji je ništa drugo do antiustavan. Takođe, on je posledica vašingtonskog sporazuma koji je ozbiljno protivzakonit i on je posledica onoga što mi možemo da zovemo, a to jeste francusko-nemački nesporazum. Ovo je nesporazum Aleksandra Vučića sa SPC, sa narodom na KiM, 125.000, onih interno raseljenih i prognanih 225.000 sa svim njihovim porodicama i ovo je dakle ultimatum i kapitulacija. Nema govora ni o kakvom sporazumu.

Sam predsednik Republike Srbije je u novembru kada je završeno zasedanje Saveta za nacionalnu bezbednost kome lično on predsedava, rekao je da nijedna mala jota, ni najmanje slovo u njemu ne nalazi da je nešto u interesu srpskog naroda, a naročito srpskog naroda na KiM.

Dakle, nakon Briselskog sporazuma, nakon vašingtonskog sporazuma, nakon ovog prećutnog francusko-nemačkog sporazuma koji ništa drugo nije do NATO, odnosno američki sporazum koje je nametnut Evropi, a Evropa preko svojih komesara iz Brisela nametnula srpskog narodu i to baš u momentu kada se pokušava da se Srbija ne samo kada pokušava da ostane vojno neutralna, pokušava da joj se oduzme i to pravo. Prilog u tome govori činjenica da je proteklih mesec i po dana niz sporazuma prošlo kroz Skupštinu, odnosno da je prošlo kroz Odbor odbrane i unutrašnje poslove, čiji sam inače član.

Dakle, mi smo imali situaciju da imamo po prvi put vojnici srpske vojske će biti praktično akteri i učesnici nekih misija koje nemaju više mirovni karakter, nego imaju borbeni karakter. To je operacija "Herbok" koja uopšte nije pod okriljem i pokroviteljstvom UN. To je vojna operacija koja je pod pokroviteljstvom oružanih snaga EU.

Šta se sa njom postiže? Treba severni deo Monzabika da se integriše u teritorijalni integritet i suverenitet Monzabika na tom delu zemlje da se uspostavi.

Mi imamo situaciju da imamo za dva dana, 27. aprila, baš kada predsedavaju Ujedinjenim nacijama u Njujorku u Savetu bezbednosti predstavnici iz Ruske Federacije, kada imamo pruženu ruku, kada imamo sigurnog partnera, koji može u svakom momentu, kao što je do sad i radio, da pruži pravo uloženog veta i da zaštiti međunarodno pravo.

Imamo situaciju da postavljamo pitanje – da li će predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić se pojaviti na toj sednici, jer je neobično važna sednica? Tu mora da se jasno kaže nedvosmisleno da je Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Srbije, jeste bilo i ostaće. Dakle, ne postoje nikakvi Briselski sporazumi, nikakvi francusko-nemački sporazumi, tj. ultimatumi i kapitulacije, nikakvi Vašingtonski sporazumi, gde se permanentno vrši, šta, dezintegracija Kosova i Metohije iz ustavno-pravnog poretka.

Praktično, Srbija se povlači sa Kosova i Metohije. Naš narod ostaje nezaštićen i imamo situaciju da bi morao predsednik Narodne skupštine gospodin Vladimir Orlić da raspiše, jer je praktičko suspendovan sa ovim izborima neuspešnim od pre dva dana na severu Kosova i Metohije, gde se demonstrirala sva snaga NATO-a, sva snaga zapadne međunarodne zajednice, sva snaga pokušaja pravljenja druge separatističke šiptarske države, da se praktično srpski narod integriše i da izgubi kompletnu integraciju.

Mi kao posledicu svih ovih pomenutih sporazuma, francusko-nemačkog ultimatuma, Briselskog sporazuma, Vašingtonskog, imamo instalacije sedam vojno-policijskih ispostava na severu Kosova i Metohije, imamo delovanje tzv. vojske Kosova, koja ni po kom međunarodnom sporazumu nije predviđena, nije usaglašena, nije dogovorena, nije predviđena.

Imamo specijalne njihove jedinice ROSU, gde danonoćno maltretiraju srpski narod. Imamo 250 puta u odnosu na prethodnu godinu povećan stepen napada, od maloletne dece, od uzurpiranja crkvene imovine, opštinske imovine, državne imovine, privatne imovine, gde se na jedan protivzakonit način vrši tzv. eksproprijacija zemljišta, tj. oduzimanje, legalizacija oduzimanja srpskog zemljišta.

Imamo situaciju da, recimo, kroz tehnički izveštaj EPS-a mi nemamo kapacitet za proizvodnju električne energije, gde su nabrojani i Nikola Tesla „A“ i „B“, Kolubara i Morava i Kostolac, imamo i Novi Sad „Termoelektranu“, i Zrenjanin, i Sremsku Mitrovicu, „Đerdap“ 1 i 2, „Vlasinske hidroelektrane“, Pirot, Bajinu Baštu, Zvornik, „Elektromoravu“, Potpeć, Bistricu i hidroelektranu „Kokin Brod“, Uvac, male hidroelektrane. Nemamo ovde Obilić, nemamo kopove na severu Kosova i Metohije.

Moje pitanje je upućeno ministarki energetike gospođi Đedović. Da li je, po vama, sa ovim izveštajem od 2022. godine, Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije? Jer ono mora da se poštuje i da se prati ovaj deo. Ako nemamo izvršenja, odnosno kontrolu nad tim energetskim sistemom, pa to je implementacija što smo ono radili kroz Vašingtonski sporazum. Nemamo kontrolu zbog toga. Mi smo svoj energetski sistem prebacili i preneli…

Molim vas samo da dovršite misao.