Zahvaljujem se, uvaženi poslanici.
Naredni po prijavama za reč, narodni poslanik Đorđe Stanković. Izvolite.

Hvala vam puno.

Poštovani kolege poslanici, poštovani ministri, mi danas pričamo o više zakona, ali smatram da je ipak tema svih tema, kao i svaki put pred svakog meseca, jednostavno ekonomija i finansije.

Mi imamo situaciju da evo danas je 25. april i u većini domova, u većini kuća se danas priča o tome kako će se pregurati do kraja meseca. To je, ja mislim, najvažnija stvar o kojoj mi narodni poslanici moramo da pričamo.

Imamo situaciju da je inflacija nastavila da se povećava. Ona je prošle godine po svim zvaničnim kriterijumima bila 15%, a realna inflacija, na nivou onoga što je u suštini najviše koriste naši građani, a to je hrana, je 40%.

Mi danas često pričamo o tome kako su plate u Srbiji iznad proseka u odnosu na to kako je ranije bilo. Ali, imajte u vidu da i ta plata koju često pominjete 700 ili više evra u proseku na jugu Srbije nije dovoljna da se jednostavno održi nivo života kako dolikuje jednom građaninu Srbije.

Što još gore nije ni tih 700 evra realna slika. Sedamsto evra nije prosečna plata ni u "Juri", ni u "Šinvonu". Sedamsto evra nije prošla plata čak ni u javnim preduzećima ni u Nišu. Evo to je nešto što ja znam i pričam sa ljudima i verujte mi jako je kompleksno preživeti kraj meseca. To je sada situacija kažem. Pred kraj svakog meseca je ta tema uvek u javnosti.

Ono što mi je važno jeste da ta medijalna zarada koja ne prolazi skoro ni 500 evra je u stvari to sa čime se građani suočavaju.

Ja mislim da mi moramo manje više ne samo mi kao narodni poslanici nego trenutno vladajuća struktura da donosite neke ozbiljnije reforme kako bi smo mogli da naše građane na neki način uvedemo u neku normalniju situaciju, ali naravno ukoliko to ne uradite vi, uradićemo mi.

Ono što je važno jeste da evo predložim, pre svega, počeli ste sa uvođenjem socijalne karte koje nikad niste uveli, mi moramo da znamo koliki broj građana je zaista ugrožen, koji broj građana ima koliko zarade u svojoj porodici, jer nije isto porodica sa tri, četiri ili više deteta. Na kraju krajeva, da li tim ljudima možemo pomoći na druge načine?

Kroz tu da kažem reformu, bolje rečeno kroz uvođenje socijalnih karti moramo da uđemo u reformu poreske politike, odnosno da se jednostavno porezi koji imamo trenutno na zarade smanje. Na taj način bi se direktno pomoglo stanovništvo, jer bi se plate povećale od 10 do 20%. I to je jedan od načina koji sada u ovoj situaciji, u ovoj kriznoj inflaciji mora da se pristupi. Mi za tako nešto novca imamo.

Imajte u vidu da se novac troši na sve i svašta. "Telekom Srbija" je jedna kasica prasica ove države i po potrebi se daje raznim kumovima, braći i ostalima, ali se sada daje i onima koji treba da kažu neku dobru reč kada bude zatrebalo na nekoj televiziji.

Imamo primer, to ćemo verovatno, živi bila videli uskoro, da će jedna Jelena Karleuša dobiti miliona i po evra od tog istog "Telekoma". Dobiće 350 hiljada evra za svoj album, 150 hiljada za druge troškove i milion evra za emisiju koju će imati na Televiziji "Prva". To će biti neki pandam neke bivše emisije koju je držao Ivan Ivanović na toj televiziji, neke emisije zabavnog karaktera koju u ovom momentu političkog, zabavnog karaktera ima Zoran Kesić. Eto tako ova država vidi zamenu i na neki način pokušaj da instalira svoje predstavnike i zabavljače na tu temu.

Moram da priznam, to je nešto što moraju građani da znaju. Znači, neko će dobiti milion i po evra, a neko će gledati da preživi kraj meseca sa 400, 500, 600 evra mesečno.

Za sam kraj moram da pitam Danicu Grujičić - kako je nije sramota da komentariše doktore, moje prijatelje, Nišlije na ovaj način i da omalovažava sve ono što su uradili? Pre svega, ona od kada je ministar nažalost nije uradila ništa i mi imamo situaciju da neko ko je uradio da se poredi sa Beogradom i brojem operacija. Pa što niste uporedili sa Njujorkom? To je jedna strašna stvar, ali to je taj primer kojim teži SNS.

Ja i moj kolega Miroslav Aleksić, šef poslaničke grupe, smo bili u obilasku Kardio-hirurgije u Nišu i moram da priznam da tim ljudima treba podrška. Ono što je još važnije, mi podržavamo ideju o izgradnji instituta za kardio-vaskularne bolesti i ono što je još važnije – izgradićemo i taj institut, izgradićemo i stadion koji Niš nije dobio, izgradićemo i još više naučno-tehnoloških parkova iako je to u ovom slučaju u izgradnji drugi po redu, ali ćemo izgraditi bar 10 jer je to Nišu neophodno. Izgradićemo još neke stvari.

Ono što je važno, nećemo dozvoliti da nas nikada više omalovažavate.

Danici Grujičić preporučujem da završi svoj zakon o zabrani pušenje pa tek onda da nastavi da se bavi ovim krupnijim stvarima i da ne komentariše više Nišlije. Hvala puno.

Reč ima ministar Selaković.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je i zato nisam ni govorio o tome, imajući u vidu mnoge krajeve van Beograda, Novog Sada, Bora, da prosečna zarada na nivou Republike nije prosečna zarada u svakom okrugu i svakom gradu i tačno je takođe da kao država decenijama nismo poklanjali potrebnu i dužnu pažnju i Pčinjskom i Jablaničkom i Nišavskom i Pirotskom i Topličkom okrugu i da nam je tamo situacija uvek negde teža nego u drugim delovima Srbije. Ali je takođe tačno da od dolaska na vlast predsednika Vučića, da li u svojstvu predsednika Vlade, da li u svojstvu predsednika Republike, se Vlada Srbije ovim delom naše države bavi neuporedimo više nego što je to bio slučaj ranije.
Koliko je otvoreno fabrika u Nišu? Zašto to ne kažete? Koja je bila nezaposlenost u Nišu pre 10 godina, a koja je danas? Pa taj naučno-tehnološki park ko je otvorio u Nišu? Jesu li ga otvorili oni koji su uništavali elektronsku industriju ili su ga otvorili oni koji su proširili univerzitet i Elektronski fakultet? Da li su ga otvorili oni u čije vreme nije mogao da se napravi kilometar autoputa od Niša prema granici sa Bugarskom, ni kilometar autoputa kroz Grdeličku klisuru ili oni koji su te puteve napravili?
Napreduje Niš mnogo brže nego što je nazadovao u vreme onih kojih treba da se sećamo da se više nikada tako nešto ne ponovi. U čije vreme je dobio Niš klinički centar? Od četiri nova klinička centra prvi Klinički centar u Srbiji je napravljen u Nišu.
Vođa grupe mladih kardiologa i hirurga koja je vršila operacije da bi uništila listu čekanja, da bi izbrisala listu čekanja je sin onoga oca koga ste kao vreću isporučili Haškom tribunalu, heroja srpskog i generala Vladimira Lazarevića. Njegov sin Milan je čovek koji je okupio mlade lekare i koji su subotom i nedeljom operisali Nišlije i ljude sa juga Srbije da više ne bilo liste čekanja. To je onaj čovek koga ste ispratili u Hag sa sve obećanjima da ćete mu zapošljavati porodicu, da ćete ih obezbediti na svaki mogući način, a kada je tamo stigao više niste hteli ni da se javite na telefon, nego su to radili sa svima.
Ovde je rečeno još nešto, poštovane dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, što osećam potrebu da odgovorim, jer je reč o resoru na čijem sam čelu, govoreno je o socijalnim kartama. Ja sada hoću da kažem nešto o tome, pošto se o tome priča mnogo, a malo ili gotovo ništa od onoga što se o tome priča je istina.
Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o socijalnoj karti. Prvo jednu stvar da razjasnimo u potpunosti – socijalna karta ne sadrži podatke o socijalno-ekonomskom statusu svih građana Republike Srbije, već samo onih građana koji su ostvarivali ili ostvaruju određena prava iz oblasti socijalne, dečje i boračko-invalidske zaštite.
Dakle, to nije registar svih građana u kome su sadržani svi podaci, sve informacije o socijalno-ekonomskom statusu svakog pojedinca, već samo onih koji ostvaruju određena prava. Dakle, u aktivnom statusu njih oko 900.000 i u pasivnom statusu oni koji su u poslednjih 10 godina neka prava ostvarivali. To je, dakle, prva stvar.
Druga stvar, socijalna karta nije nikakav softver na osnovama veštačke inteligencije koji nezavisno od ljudskog faktora odlučuje o nečijim pravima. Ne, socijalna karta je registar koji sabira baze podataka iz više državnih registara –Registar stanovništva pri Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, registre iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranje, Republičkog geodetskog zavoda.
Taj sistem omogućava, pod jedan, neuporedivo efikasniji, delotvorniji i bolji rad centar za socijalni rad, gde službenik centra za socijalni rad licu koje je došlo i podnelo zahtev za ostvarivanje, recimo, prava na novčanu socijalnu pomoć, gde je ranije službeniku centra za socijalni rad bilo potrebno nedelju, dve, tri, mesec dana da sakupi sve podatke koji su neophodni da bi odlučio da li neko lice može da ostvari pravo na novčanu socijalnu pomoć, danas pritiskom na jedan taster, a pre toga unošenjem JMBG-a, to ovlašćeno lice može da dobije podatke na osnovu kojih, posle manje od jednog minuta, dobija sve odštampano na jednom papiru i može da donese odluku. Građani ne moraju da čekaju po različitim salama pred šalterima, da idu od kancelarije do kancelarije gde im se traži nedostajući papir, već se to reši u nekoliko sekundi.
Druga važna stvar, šta je omogućila ta socijalna karta koju ste pomenuli, omogućila je ozbiljno suzbijanje korupcije i zloupotreba u sistemu socijalne zaštite. Kako? Gotovo 5.700 lica koji su od početka primene registra Socijalna karta identifikovani kao umrli.
Evo, odmah da kažem, pošto je pominjan Niš, u Nišu je bio slučaj čoveka koji je ostvarivao određena prava iz oblasti socijale zaštitite, koji je preminuo 21. 12. 2011. godine i tek kada je ispostavljen registar Socijalna karta utvrđeno je da je bezmalo 12 godina neko primao socijalnu pomoć, a lice kome je ta pomoć dodeljena nije bilo živo. Kriv je sistem koji nije postojao, da može da se otkrije takva stvar na vreme, a naravno da su službenici u centru za socijalni rad bili dužni da o tome vode računa i naravno da će od porodice preminulog biti traženo da se vrati sav novac u budžet. Takvih slučajeva je bilo gotovo 5.700.
Ali taj sistem nisu uspostavili oni koji su uništavali Elektronsku industriju u Nišu, koji su otpuštali radnike, taj sistem je uspostavila država Srbija u prethodne dve godine, prvo donoseći Zakon o socijalnoj karti, izdvajajući ozbiljna sredstva iz budžeta da se takav sistem napravi i danas da se on primenjuje. Dakle, to je jedna stvar, rekao sam – efikasniji i delotvorniji rad.
Drugo, suzbijanje korupcije. Preko gotovo 5.700 slučajeva gde su mrtva lica bila primaoci određenih socijalnih davanja.
Treće, preko 26.000 lica kod kojih je promenjen imovinski status. Šta to znači? Ostvario je neki prihod, dobio je neko nasleđe. Lice koje prima socijalnu pomoć odjednom pojavljuje se kao vlasnik vozila u Registru motornih vozila. Odakle sredstva za tako nešto? Službenik centra za socijalni rad ne briše odmah takvo lice, nego preispituje kako je do toga došlo, pa onda donosi zaključak.
Ima jedna stvar u kojoj je socijalna karta potpuno jedinstvena i drugačija od svega što, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, postoji ne samo u našoj državi, nego u okruženju. To je sistem koji službenicima centra za socijalni rad daje informaciju da neko lice koje je u registru ima uslove za ostvarivanje nekog prava koje još nije ostvarilo. Primera radi, pokrivanje troškova nabavke, recimo, udžbenika ili vrtića. Takvih slučajeva je bilo do sada 96.668 u Srbiji. Dakle, gde građanin ima uslove za neko pravo, nije ga ostvario, službenik centra za socijalni rad može da ga pozove, da kaže – imate ovo pravo, dođite da ga ozvaničimo tako što ćete dobiti rešenje kojim ćete ga imati. E to je sistem koji je ovde stvoren.
Da podvučem crtu sa tim, šta omogućava? Omogućava značajno pravedniju raspodelu onog ozbiljnog iznosa sredstava koje građani mogu da dobiju kroz socijalna davanja, a koja su drugi građani koji su radno aktivni u Srbiji ostvarili, koji je ostvaren uplatom poreza i doprinosa, povećanim budžetskim prihodima, mnogo većim bruto društvenim proizvodom, a to je upravo ono što je uspela da stvori vlast SNS, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Niš je primer grada koji je naizgled sistematski privredno uništavan, a koji je u privrednom smislu neverovatno napredovao. Samo da zaključim sledećim, to je upravo jedan od razloga, ono prvo što sam rekao, Jablanički, Pčinjski, Pirotski, Nišavski, Toplički okrug, ove godine slavimo 145 godina kako su ti krajevi oslobođeni i ponovo ušli u sastav srpske države, za pet godina 150. godišnjicu. I predsednik Vučić na više mesta je izlazio i govorio o tome da će tih pet okruga imati poseban status kada je u pitanju i privlačenje investitora, kako stranih, tako i domaćih, ali i infrastrukturna gradnja i poboljšanje životnog standarda i uveren sam da ćemo tu 150. godišnjicu dočekati na jugu Srbije, sa mnogo boljim pokazateljima, sa značajno kvalitetnijim životom naših građana i sa sve većim brojem ljudi koje ćemo tamo zapošljavati, koji će tu ostati, a podsetiću vas, to i najbolje znate, broj nezaposlenih u Nišu merio se ne sa par, odnosno dve desetine hiljada nezaposlenih, nego sa mnogo više od toga. Kamo sreće da je neko poput predsednika Vučića ranije počeo da se bavi i Srbijom i jugoistokom Srbije, pa bismo imali i više ljudi, pa bismo imali i više radnih mesta i imali bolju perspektivu.
Hvala vam na tome što ste pomenuli Niš. Mislim da je Niš jedan od primera gradova, a da je neko ranije počeo da se bavi time, Niš bi i dalje bio drugi po veličini grad u Srbiji. Nažalost, u vremenu kada su neki drugi vodili brigu o Srbiji, Niš je padao i propadao i gubio taj primat koji je imao nekada. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem, uvaženi ministre.
(Đorđe Stanković: Replika.)
Poslaniče, nema potrebe da dižete ruku, nismo u školi, vidim vas u sistemu i džaba vam je Miroslav Aleksić diktirao šta ćete reći u sledećem odgovoru, jer osnov za repliku nemate.
(Đorđe Stanković: Replika. Molim vas biću krajnje učtiv, treba mi samo 30 sekundi. Nema smisla, nemojte ovo da radite, nije fer.)
Po redosledu Mirko Ostrogonac.
(Đorđe Stanković: Molim vas ovo nije u redu, zaista nema smisla što radite. Treba mi samo pola minuta da objasnim, imao sam tada 15 godina, kakve veze ja imam sa tim ….Molim vas ja ću biti krajnje učtiv. Nema smisla, pola minuta mi treba. Ne želim ništa loše da kažem, želim samo da odgovorim za moj grad. Molim vas, ovo nema smisla. Pola minuta mi samo treba, imao sam 15 godina, šta sam mogao, o čemu mi ovde pričamo. Molim vas, treba mi samo pola minuta da objasnim.)
Nemate osnov za repliku, narodni poslaničke vratite se na svoje mesto.
Vratite se na svoje mesto. Molim vas, vratite se, udostojite se pre svega i vratite se na svoje mesto, nemojte me terati da izričem opomenu. Nemojte me terati da izričem opomenu, nemate osnov. To što vama treba, meni je jako žao, ali ovde nije mesto za ispunjavanje različitih želja. Osnova za repliku nemate.
Molim vas udaljite se i sedite na svoje mesto.
Mirko Ostrogonac, molim vas samo se prijavite. Izvolite poslaniče Ostrogonac.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri i predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, uvođenje informacionog sistema e-Agrar u postupak registracije poljoprivrednih gazdinstava, u cilju ostvarivanja prava na podsticajna sredstva u poljoprivredi i ruralnom razvoju je proces koji bi se temeljno i u dužem vremenskom razdoblju pripremao. Ovo je značajan napredak, jer usvajanjem viših tehnoloških standarda u ovoj oblasti idemo u korak sa zemljama sa modernom i visoko produktivnom poljoprivredom. Za očekivati je da će se u konačnici postići pojednostavljenje i ubrzanje procedure registracije poljoprivrednih gazdinstava.

U početku će ovaj proces biti stresan i komplikovan, prvenstveno za stariju populaciju poljoprivrednika. Međutim, imajući u vidu činjenicu da su njega pre svega, uključene poljoprivredne stručne službe, zatim odseci za poljoprivredu u lokalnim samoupravama, organizovanija udruženja poljoprivrednika i neke poljoprivredne škole, uliva realan optimizam da će sva poljoprivredna gazdinstva biti blagovremeno uključena u softversko rešenje agrar u celini. Svakako je potrebno istaći činjenicu da su do sada postojala ograničenja visine podsticaja definisana njihovim maksimalnim iznosima u programima, a sada su utvrđeni minimalni iznosi podsticaja, koji će moći imati tendenciju povećanja u skladu sa mogućnostima republičkog budžeta.

Najzad, izmenama i dopunama Zakona o podsticajima, proširuje se lepeza podrške obavljanju prerade poljoprivrednih proizvoda, kao i poslovi u oblasti ruralnog turizma i starih zanata na poljoprivrednim gazdinstvima. Time se ostvaruje preko potrebna diversifikacija aktivnosti u ruralnom prostoru.

Na području Severno-bačkog upravnog okruga, pre svega, na Subotičko-horgoškoj peščari na blizu tri hiljade hektara podižu se od pre tridesetak godina voćnjaci sa primenom savremenih uzgojnih metoda, a na blizu 60% ovih površina uzgaja se jabuka. Izvozom jabuke, ali i drugih voćnih vrsta na inostrano tržište početkom 21. stoleća, pa sve do šest, sedam godina unazad, ostvareni su značajni ekonomski efekti, što je rezultiralo izgradnjom značajnih skladišnih kapaciteta sa rashladnim sistemima i ekonomskim snaženjem poljoprivrednih gazdinstava.

Od 2015. godine, prvo u manjoj meri, a potom u sve većoj, dolazi do globalnih poremećaja na evropskom, ali i na svetskom tržištu, te poljoprivrednici počinju postepeno krčiti voćnjake. Preti opasnost i za masovnija krčenja, jer slabije konkuretni proizvođači ne mogu podneti ovaj udar. Treba istaći ovde i nepovoljnije klimatske uslove proizvodnje u odnosu na recimo, fruškogorski reon, kao što su kasni prolećni mrazevi, te učestale pojave šteta od grada, pa je zbog toga visoki udeo plodova druge i treće klase koja se može koristiti samo za industrijsku preradu, ali su cene u tom slučaju znatno manje. I ako postoji mogućnost plasmana ove jabuke ali je bilo potrebno subvencionisati, kao npr. u Austriji gde subvencija iznosi četiri do 600 euro centi po kilogramu ili šest, sedam dinara po kilogramu.

Druga je mogućnost da se donese propis da marketni lanci koji su ugušili lokalne pijace imaju obavezu kupovati određeni procenat jabuke od lokalnih proizvođača. Takav je slučaj u Nemačkoj, gde lokalna jabuka ima status povlašćenog brenda. Postoji naravno niz drugih mogućnosti za podršku primarne voćarskoj proizvodnji kojim bi se voćarima u severnom Bačkom upravnom okrugu mogle ponuditi, s obzirom da izmene i dopune zakona daju mogućnost da se za određene upravne okruge podsticaj i mere ruralnog razvoja mogu utvrditi pod različitim uslovima i u različitom obimu, a od čega bi posmatrano na duge staze bilo koristi kako za lokalnu zajednicu, tako i za državu. Hvala na pažnji.

(Vladimir Gajić: Poslovnik.)

Po kom osnovu? Na izlaganje prethodnog govornika ili? Imate reč, ali vas molim da mi obrazložite, jer ne vidim osnov.

Pa, po članu 103. u vezi sa članom 104. stav 1.

Bili ste dužni da date repliku poslaniku Đorđu Stankoviću, zato što, mislim da je to vama odlično poznato. Znači, direktno se odnosilo ovo što je ministar odgovarao na izlaganje Đorđa Stankovića, direktno, najmanje četiri puta je ministar jer je osetio da je to bilo dobro da koncipira svoj odgovor, zahvalio na komentarima koje je Đorđe Stanković dao kao prethodni govornik.

Znači, dužni ste bili da mu date pravo na repliku. Nemojte da ostavljate ovde prostor samo za privid da se događa neka rasprava. Morate da omogućite raspravu. Tražio sam vam povredu Poslovnika malo pre, pet puta, a vi ste me zaobišli, pa ste dali, a efekat je date u tom momentu, a ne da prođe još 15 minuta pa da mi date pravo na prigovor po Poslovniku. Znači, nemojte tako flagrantno da kršite ovaj Poslovnik.

Eto, molio bih vas to. Toliko je očigledno da Đorđe Stanković ima pravo na repliku, da ne znam koji argument da upotrebim, jer mu se ministar četiri puta zahvalio na temi koju je on potencirao u svom govoru, a ovde lepo piše u stavu 1. ukoliko ga pogrešno protumači, koji se odnosi na narodnog poslanika, jasno se odnosilo na njega. Hvala vam.

Evo, da vam odgovorim.

Zahvaljivanje nije osnov za repliku, a ja sam od vas očekivala da kao vrstan advokat i poznavalac prava ipak Poslovnik savladate negde od početka, ali očigledno to nikako ne ide, pre svega nijednog trenutka ministar nije spomenuo direktno Đorđa Stankovića, narodnog poslanika, tako da vas molim sledeći put i što se tiče neposrednog ukazivanja na povredu Poslovnika, vi ste imali pravo pre nego što je gospodin Ostrogonac bio u sistemu. Moja obaveza je da vodim računa o redu na sednici i moja diskreciono pravo po Poslovniku je da odlučim da li će biti osnova za repliku ili ne.

Nadam se da ste zadovoljni mojim odgovorom.

Da li želite da se Skupština izjasni po ovom pitanju? (Da.)

Reč ima Željko Veselinović.

Poštovana potpredsednice, uvaženi ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, govoriću malo o Zakonu o bezbednosti i zdravlja na radu i pri tom neću biti ni najmanje demagog, pa da kažem da taj zakon ne valja ništa, mogu reći čak šta više da je taj zakon dosta dobar, da je lepo napisan i da u njemu ima dosta dobrih stvari, s obzirom da nije menjan još od 2005. godine. Međutim, postoji drugi problem, a to je što je taj zakon u našim prilikama potpuno neprimenjiv.

Ministar Selaković je malo pre govorio o tome da vodi računa o radnicima, da država vodi o njima računa. Da država vodi računa o njima na pravi način, verovatno bi glasali za Predlog zakona o radu koji sam ja predložio prošle nedelje. To je moderan evropski zakon o radu, koji bi sa ovim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu mogao da bude odlično rešenje za sve radnike u Srbiji.

Postavlja se pitanje kako 237 inspektora rada može da kontroliše 400 hiljada pravnih subjekata u jednoj državi? To je prosto nemoguće, ako pri tom znamo da je starosna struktura baš onakva kako je ministar rekao, i to je tačno, da su tu mahom stariji ljudi, da su oni podložni raznim uticajima i da oni u suštini nemaju velika ovlašćenja kada kontrolišu poslodavce koji krše bezbednost i zdravlje na radu.

Svedoci smo da se svakodnevno, pogotovo u velikim kompanijama, dešavaju razni bezbednosni propusti. Slažem se da su povrede na radu sastavni deo svakog posla i da moramo svi da se borimo da ih bude što manje, jer je nemoguće da ih ne bude, ali, prosto, takvih primera stalno imamo recimo u namenskoj industriji „Krušik“, „Milan Blagojević“, „Zastava oružje“ i mnogim drugim firmama.

Da bi inspektori mogli da rade svoj posao, oni moraju da kontrolišu te poslodavce. Ne mali broj slučajeva je bio da su poslodavci isterivali inspektore rada iz svojih firmi i svojih fabrika, na primer, „Jura“, „Magna“ iz Odžaka, „Trajal“ iz Kruševca. Dobro je što je ministar napomenuo, evo, ja ću se potruditi da kao predsednik sindikata, ukoliko budem dobio odgovor, da mu dostavim spisak svih onih kompanija koje su u prethodnom periodu izbacivale inspektore rada sa svog poseda.

Na taj i takav način, ukoliko se to ne promeni, neće postojati mogućnost da se bilo koji poslodavac kazni. Može u teoriji, u praksi je to nemoguće. Jer, bez širokih ovlašćenja, ne samo inspektora za rad, nego bez širokih ovlašćenja lica koja su zadužena za bezbednost i zdravlje na radu u kompanijama, bez šireg ovlašćenja Odbora za bezbednost i zdravlje na radu koju čine predstavnici poslodavca i predstavnici sindikata, mi ne možemo biti sigurni niti možemo računati da će se ta situacija popraviti. Jer, represivna politika, tj. kažnjavanje takvih poslodavaca je nešto što jedino može da doprinese da oni povedu računa o bezbednosti i zdravlju na radu, a 237 ljudi, verujte, nije dovoljno ni za Beograd. Tih 237 inspektora ne može da pokrije ni Beograd, a kamoli celu Srbiju.

Zato apelujem na vas da poboljšate uslove rada, da date veća ovlašćenja i da ponudite veće plate tim ljudima koji bi trebali da se zaposle na tim mestima, jer jednostavno samo na taj i takav način možemo taj Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu primenjivati.

Ja sam jedan od onih ljudi koji su se borili protiv one vlasti 2012. godine i dan danas smatram da ta vlast nije dobra, ali kad govorimo o prosečnoj plati, 17.000 dinara 2012. godine i 40.000 dinara danas, nisu dobre ni jedna ni druga. Moramo govoriti o tome šta neko za taj novac može da kupi i koliko može da kupi.

Ako u minimalnu potrošačku korpu, o tome sam već govorio ovde na Skupštini, država ili taj koji određuje tu minimalnu potrošačku korpu stavi za obrazovanje dece 100 dinara mesečno ili dve kockice čokolade po detetu mesečno, da li možemo da kažemo da je ta minimalna potrošačka korpa reper za nešto? Naravno da nije reper ni za šta. Cene su otišle u nebo i to svi vi znate. Cene su otišle u nebo, uslovi rada su sve gori i gori i mi moramo da nađemo način da zadržimo decu ovde, da zadržimo radnike ovde, da nam ti radnici ne odlaze u Nemačku, kao što ste rekli, ministre, da tamo predaju nemačkoj deci, nego da ostanu ovde.

To možemo samo sa velikim platama, samo sa dobrim uslovima rada i samo sa bezbednim radom, da svako dete i svaki radnik, i majka i otac koji ode na radno mesto, da se svojoj porodici vrati živ i zdrav bez problema. Hvala.