Govoriću o Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu. Govoriću o tome šta sve može da se desi radniku u Srbiji na njegovom radnom mestu, gde on može da pogine, može da bude otet, a da niko zbog toga ne odgovara.

Omer Mehić, pilot, zaposlen u Vojsci Srbije, poginuo je na svom radnom mestu u helikopteru 13. marta 2015. godine izvršavajući radni zadatak. Spašavanje bebe helikopterom uprkos lošim vremenskim uslovima inicirala su dva tadašnja ministra, ministar zdravlja, Zlatibor Lončar, i ministar odbrane Bratislav Gašić, a sve u cilju njihove sopstvene medijske promocije.

Afera helikopter u kojoj je stradalo sedam ljudskih života nije imala sudski epilog, niko nije kriv, niko nije odgovarao.

Slobodan Tanasković, zaposlen kao čuvar u firmi „Iskra“ u Hercegovačkoj ulici bio je svedok rušenja u Savamali 24. aprila 2016. godine. Te noći su ga na njegovom radnom mestu napali maskirani napadači, vezali ga, oteli mu mobilni telefon, ličnu kartu i držali ga sve vreme dok su rušili u Savamali. Tanasković je preminuo nakon nekoliko dana od posledica ovog zlostavljanja. Za njegovu smrt niko nije odgovarao.

Uzbunjivač Aleksandar Obradović, radnik valjevske Fabrike „Krušik“ otet je sa radnog mesta i tajno prebačen iz Valjeva u Centralni zatvor u Beogradu. Niko, pa ni porodica nije danima znala gde se on nalazi. Tek nakon pritiska javnosti Obradović je pušten iz zatvora. Obradović se i dalje nalazi pod istragom. On je suspendovan sa radnog mesta, a postupak za korupciju koji je otkrio pre četiri godine u „Krušiku“ nije ni počeo. Prošle godine u rudniku „Soko“ stradalo je osam rudara. Tužilaštvo je završilo istragu i utvrdilo, niko nije kriv.

Prošle godine u Srbiji na radnom mestu nastradalo je 56 radnika, preko 1.000 njih je povređeno. Da li znate da li je neko odgovarao za ovo? Da li znate da li i jedno gradilište u Srbiji zatvoreno zbog smrti radnika?

Ovaj Zakon o radu, kao i prethodni biće mrtvo slovo na papiru jer problem radnika u Srbiji nisu loši zakoni nego zakoni koji se ne poštuju. U Srbiji nema vladavine prava, zakoni se selektivno primenjuju, za neke važe, a za neke ne. Danas u Srbiji ne postoji inspektor koji sme da zatvori gradilište „Beograda na vodi“ ili npr. zatvori gradilište „Milenijum tima“, ili bilo koje druge firme bliske režimu Aleksandra Vučića.

Danas nemamo institucije koje štite radnike. Zabranjeno je sindikalno organizovanje. Zato će i ovaj zakon ostati mrtvo slovo na papiru.

Milenko Jovanov.

Zaista je dirljivo. Ja ne mogu drugačije da kaže kada o radnicima brinu oni koji su ih ostavljali bez posla i koji brinu o tome da li će se na poslu povredi neko, a otpustili su skoro 500.000 radnika. Sada, iz ove brige vidim da je to ustvari bila preventiva da se ljudi ne bi povređivali na poslu, oni su ih lepo ostavili bez posla i nije bilo povreda na radu, jer niko nije radio, osim njih. To je cela poenta.

Da se na ovakav način govori o ljudima koji su vršili svoju dužnost, a bave se opasnim poslom. To je potpuno neznalački i besmisleno. Posao ljudi koji rade pri Vojsci jeste opasan. I svaki put kada rade svoj posao može da im se desi nesreća.

Što se tiče Obradovića i onoga što ste radili u „Krušiku“. Osim što ste svojoj zemlji naneli štetu, zašto vas baš briga, vas to ne interesuje, a napravili korist bugarskim firmama, dve bugarske firme su preuzele ugovor koje je „Krušik“ trebalo da realizuje, koji su raskinuti zbog ovih svih velikih boraca za prava radnika.

Zamislite kakva bi situacija u „Krušiku“ bila da je prihodovao tih 13, 14 miliona dolara koliko je imao ugovore potpisane. Ne čujem Miroslave, moraš dovikivati jače ili razgovetnije. Skloni ruku sa usta kada dovikuješ. Nema replike, nisam te uvredljivo pomenuo.

Ono što jeste poenta. Takvim načinom, tim kvazi istraživačkim radom političkim ste napravili štetu svojoj zemlji. Niste napravili štetu jednom čoveku, Obradoviću, nego celom „Krušiku“ i svim zaposlenima. Eto kako brinete o radnicima. Hvala.

Gospođo Rakić vidim da ste u sistemu. Po kom osnovu samo mi kažite?
Gospodin Jovanov je pričao o rušenju „Krušika“, nanošenja štete namenskoj industriji. Nije valjda da ste se i u tome prepoznali. Za to bi da uzmete zaslugu.
(Dragana Rakić: Replika.)
Žao mi je, nema osnova za repliku. Vidim da je Miroslav Aleksić, takođe u sistemu.
(Dragana Rakić: Ima osnova. Lično se obraćao.)
Gospodin Jovanov jeste spomenuo Miroslava, ali niste jedini Miroslav u ovom parlamentu. Lično vam se nije obratio. Opet vam navodim stav iz Poslovnika o radu, da je moje pravo da procenim upravo to.
(Dragana Rakić: Jel se plašite dva minuta da mi date?)
Nevena Đurić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, u prethodnom govoru mogli smo da čujemo klasičan vid lešinarske politike, kada na smrti drugih ljudi oni koji sebi vole da tepaju pa se nazivaju opozicijom, pokušavaju da sakupe političke poene.

Slušali smo o tome kako o radnicima brinu oni koji su se, radnicima tim istim koji samo obavljaju posao za koji su plaćeni, a konkretno govorim o portiru koji je radio u Gradskoj kući u Vršcu, obraćali sa, citiram – marš u svoju kućiću. Toliko o tome kako se vodi računa o radnicima u Srbiji.

Da se vratim na temu. Mi danas na dnevnom redu imamo set jako važnih zakona i sporazuma. Najpre želim da se zahvalim svim članovima Vlade koji su ovde prisutni, na strpljenju, jer ste se zaista naslušali svega i svačega, opet od ovih koji sebi vole da tepaju, pa sami sebe nazivaju opozicijom i tokom prethodne nedelje i tokom današnjeg dana. Čuli smo šta je to i ko je to ko sebe vidi alternativu državotvornoj politici predsednika Aleksandra Vučića. To su laži, spinovi i manipulacije. Suština je napad na lik i delo samog predsednika.

Da razjasnimo jednu jako važnu stvar. To je pre svega važno zbog građana Republike Srbije, svi zajedno i levi i desni i žuti i zeleni i ovde u Domu Narodne skupštine, kao i van ovog visokog doma nastupaju kao jedno. Ovde se zdušno međusobno podržavaju aplauzima, van Skupštine na njihovim okupljanjima, a suština je ista, cilj njihovog delovanja isti. Jedina namera koju imaju je da se reše nepremostive prepreke i neprobojne barijere, a to je Aleksandar Vučić.

U tom smislu, moram da se osvrnem na jedan od sporazuma koji je bio na dnevnom redu, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodi kretanja na Zapadnom Balkanu o kome se prethodne nedelje govori na krajnje jedan manipulativan način, uz izvrtanje klasično napisanih reči i činjenica. Tamo jasno stoji da je KiM južna srpska pokrajina.

Međutim, mi smo danas u situaciji da oni koji se busaju pod znacima navoda u junačke grudi, kada je reč o našoj južnoj srpskoj pokrajini su isti oni koji su ostavili Aleksandra Vučića da se bori u gotovo nemogućim uslovima i on u tim istim nemogućim uslovima uspeva da zadrži naše čvrste pozicije na crvenim linijama, da ne prihvatimo ono što smo rekli da nećemo, da prihvatimo da se i dalje borimo za poštovanje svih potpisanih sporazuma i za formiranje ZSO.

Ali pod plaštom i pod tom nekom dimnom zavesom patriotizma i rodoljublja, mi sve to slušamo od strane onih koji su, to je važno da građani znaju, početkom 2000. godina 1800 terorista pustili iz zatvora, pa su tzv. nezavisnom Kosovu dali premijera, onog istog premijera koga su pomilovali. Pa su prećutali 2004. godine pogrom, pa 2008. godine proglašenje nezavisnosti, pa su pregovore prebacili u EU sa prostora UN, pa su naše slavne generale u kesama isporučivali Haškom tribunalu. I oni nam danas drže slovo o patriotizmu i rodoljublju. To je važno da građani Republike Srbije znaju.

Još jedan od zakona koji se danas nalazi na dnevnom redu i tiče se sfere ekologije je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom. Moram da se složim sa ministarkom Irenom Vujović koja je napomenula i toga smo svi svedoci, iz kojeg god dela Srbije da dolazimo, da ne postoji praktično opština ili grad u Srbiji u koji nije u toku neki ekološki projekat.

Dolazim iz Kruševca i sa ponosom mogu da kažem da se kod nas očekuje postavljanje kamena temeljca za izgradnju regionalne sanitarne deponije u Srnju koja je projektovana za oko 200.000 ljudi za period od 20 godina i pokriva čak dva okruga. Pored Kruševca, još četiri opštine iz Rasinskog okruga i Topličke opštine, Blacu iz Topličkog okruga. Sigurna sam da ćemo uz postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje je jedno od najsavremenijih tog tipa, koje je izgrađeno u ovom delu Evrope, mi sa ponosom možemo da se svrstamo u kategoriju zelenih gradova.

Onako kako je sama ministarka rekla za sferu ekologije, prosto to možemo da projektujemo na svakog sferu društvenog života danas u Srbiji. Gotovo da ne postoji oblast u kojoj za poslednju deceniju nije toliko toga urađeno i to su rezultati koji se vide golim okom. Dakle, dela govore o ozbiljnoj i odgovornoj politici.

Suština je da građani to prepoznaju. Znaju kako se ranije živelo, znaju da ranije ništa nisu imali, da nisu ti isti radnici o kojima se danas zdušno brine imali gde da rade, pola miliona ljudi su ostavili bez posla direktno, indirektno je to bar još tri puta više, imajući u vidu da su čitave porodice ostajale na ulici, deci su od usta uzimali, ali su zato u svoje džepove trpali. To je ono što se danas promenilo, zato što danas imamo ozbiljnu, odgovornu i državotvornu politiku i svi ovi zakoni koje usvajamo u ovom visokom domu su upravo u tom cilju, da nastavimo napredak i razvoj Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
(Dragana Rakić: Tražim repliku. Tražim svoje pravo.)
Nemate pravo na repliku. A to što ste se vi prepoznali, to je druga stvar, tako ne funkcioniše Poslovnik o radu, tako rad u Skupštini nije regulisan. Ja vas molim da dozvolite svojoj koleginici Sandi Rašković Ivić da govori.
Gospođo Rašković, molim vas prijavite se za reč.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ministri sa saradnicima, poštovani građani Srbije, u zemlji u kojoj jednom nedeljno pogine barem po jedan radnik na svom radnom mestu, a oko hiljadu i više od hiljadu ih biva povređeno ili obogaljeno, trebalo je mnogo ranije doneti precizniji i rigorozniji zakon koji bi regulisao bezbednost i zdravlje na radu, a što je posebno važno, treba i obezbediti mere za njegovo sprovođenje.

Usvajanje Predloga zakona o bezbednosti i zdravlju na radu nekako se poklopilo sa smrću dveju radnica koje su radile u stranim kompanijama. Jedna radnica koja je radila u "Leoniju" u Kraljevu umrla je od posledica pada, premorena zbog smene koja je trajala nekoliko dana po deset sati i ubrzanja trake da bi se postigao target. Druga radnica koja je radila u "Asteru" u Nišu je umrla od srčanog udara, pozlilo joj je na poslu, nije joj bilo dozvoljeno da napusti halu i to je platila životom.

Radnici iz ovih dveju firmi su tražili još u avgustu mesecu prošle godine da dođe inspekcija i da nadzire rad i iskontroliše šta se tu dešava, međutim, inspekcija se nije pojavila, možda i zbog toga što samo 237 inspektora je zaduženo za 400.000 privrednih subjekata. Ministar je rekao da će taj broj biti povećan na 360, a mi smatramo da taj broj treba da bude višestruko povećan, da bi do kontrole i reda konačno došli.

Dobro je da ćemo dobiti registar povreda na radu, međutim, loše je to što nećemo, barem ne tako skoro, dobiti registar profesionalnih bolesti.

Da pomenem da u Srbiji ima samo 95 lekara medicine rada koji su zaduženi za celu Srbiju, a lekari medicine rada se mnogo bolje razumeju u profesionalne bolesti nego što je to izabrani lekar. Recimo, da bih ilustrovala taj problem, reći ću samo da je prošle godine dijagnostikovano 500 karcinoma pluća, a od toga je samo jedan karcinom pluća dijagnostikovan kao profesionalna bolest zbog kontakta sa azbestom.

U rudniku „Soko“ pre malo više od godinu dana poginulo je osam rudara. Ti ljudi kopali su u jami, za koju su čekali dozvolu da se u njoj može kopati 14 meseci. Dozvola nije stigla, ali je zato stigla smrt. A za tu smrt u dva navrata je odlučilo Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu da niko nije kriv. Nesreće se zataškavaju, dame i gospodo, i toga smo svi ovde svesni. Setimo se samo eksplozije u fabrici „Milan Blagojević“, taj deo nije imao ni dozvolu za rad, i tu su poginula dvojica radnika. Jedan od njih, Milomir Milivojević, imao je samo 25 godina i njegova porodica je prošla kroz strahovitu šikanu.

Dalje bih rekla da su ovim zakonom, dobro je da su podignute kazne na jedan do dva miliona, međutim, moram da kažem da je do sada i na ove male kazne samo 20% novca bilo naplaćeno, a što se tiče odgovaranja, tu praktično niko nije odgovarao na zaprećenu kaznu od tri do 12 godina, podeljeno je samo nekoliko nanogica za po nekoliko meseci.

Pošto je ovaj zakon – zakon sa odloženim dejstvom, za dve godine će tek početi primena, mene samo zanima kako će se premostiti ove dve godine, s obzirom na to da zakon ima preventivni karakter. Da novi zakon ne ostane mrtvo slovo na papiru, najbitnije je da funkcioniše pravna država i sudska praksa. Ako niko ne bude optužen i osuđen zbog propusta i zbog nemara, ne vrede nam novi zakoni, i da budu najbolji. Hvala na pažnji.

Gospodine Gavriloviću, opet ste u sistemu.
Povreda Poslovnika. Izvolite.

Prvo, reklamiram povredu člana 103, niste mi dali reč kada sam tražio, a u pitanju je povreda člana 27. – staranje o redu u Skupštini i člana 108. Naime, kada je uvaženi gospodin Milenko Jovanov govorio, on govori jednim vrlo visokim tonom i glasom, rekli bi vatreno, moja ova jedinica je eksplodirala i membrana se potpuno pokvarila i uopšte ovaj zvučnik sad ne radi, ne mogu da pratim sednicu Skupštine. Ako bi mogli da reagujete tehnički.

Zvaćemo tehničku službu da to reši sasvim sigurno, ne znam zbog čega je eksplodirala. U sistemu niste bili da bih vas prozvala za povredu Poslovnika, svakako da je trebalo da se potrudite da se prijavite u sistem. Ovo svakako ne znam na koji način je povreda Poslovnika, pogotovo ova dva člana, već je samo zahtev za tehničku podršku. Sledeći put možete doći do predsedavajućeg stola da prijavite problem. Zahvaljujem.
Po prijavi za reč, prof. dr Andreja Savić. Izvolite.