Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, uvažene koleginice i kolege, dame i gospodo, u dosadašnjoj raspravi akcenat je bio na razmatranjima predloga prva četiri zakona po redosledu dnevnog reda, o elektronskim komunikacijama, o bezbednosti i zdravlju na radu, o upravljanju otpadom i o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Mislim da glavnu pažnju zaslužuju i vrlo bitnu pažnju predlozi zakona o potvrđivanju raznih sporazuma i ugovora, o čemu bih hteo da kažem nekoliko reči.

Kada je u pitanju set predloga zakona kojima se potvrđuju bilateralni sporazumi Republike Srbije i drugih država, treba istaći da se time obezbeđuje međunarodni položaj Srbije i njen odnos sa drugim državama i međunarodnim organizacijama. Iako se u široj javnosti smatra da su to rutinski sporazumi, to u praksi nije tako, već predstavljaju samo završni produkt neretko dugotrajnih i mukotrpnih pregovora dve strane. Pogotovo što takvi sporazumi osnažuju ne samo bilateralne odnose, već i političke i ekonomske veze država. Iz tih razloga je potvrđivanje sporazuma veoma bitno, jer omogućuju njihovo stupanje na snagu.

Pošto se poslednjih godina pretežno bavim problematikom penzijsko-invalidskog osiguranja, odnosno statusnim pitanjima ukupne penzionerske populacije u Srbiji, ja ću se fokusirati na oblast socijalne zaštite i podsetio bih da Srbija primenjuje sporazume o socijalnoj sigurnosti sa preko 30 država i da se u predstojećem periodu očekuje početak primene još nekoliko tih sporazuma.

Iz ovog seta predloga zakona rekao bih nešto konkretnije o dva predloga zakona, o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Australije i Sporazuma između Republike Srbije i Azerbejdžana.

Kada je u pitanju ovaj prvi sporazum sa Australijom, podsetio bih da se od septembra 2015. godine odvijaju pregovori dve strane nakon višegodišnjeg vakuma, jer poslednji, prethodni sporazum datira još iz vremena stare Jugoslavije, iz 1970. godine.

Ovaj sporazum o kome danas raspravljamo između Republike Srbije i Australije o socijalnoj sigurnosti i administrativni dogovor za primenu sporazuma su usaglašeni tokom tri runde pregovora, a potpisali su ga resorni ministar gospodin Selaković i ambasador Australije u Beogradu.

Šta reći o ovom sporazumu? Zbog čega je on značajan? Ja bih rekao da je on značajan za građane obe zemlje. Po prvi put se reguliše oblast socijalne sigurnosti kojom će srpskim državljanima u toj zemlji biti omogućeno da lakše ostvare svoja prava iz socijalnog osiguranja, da ta prava koriste i na teritoriji Republike Srbije. Odnosno, sporazum omogućuje državljanima Srbije i Australije koji se radili u jednoj od ovih zemalja da steknu prava na davanja iz oblasti socijalne sigurnosti bez obzira gde žive, što će im omogućiti da se kreću u obe zemlje bez bojazni da će im pravo na penziju biti uskraćeno.

U skladu sa principom izjednačenosti teritoriji prava iz socijalnog osiguranja stečena na osnovu pravnih propisa jedne države mogu se koristiti i van njene teritorije, a transfer u državu nastanjenja, odnosno prebivališta vrši se bez umanjenja visine davanja.

Šta to znači? To znači da ukoliko se srpski državljanin koji je stekao pravo na penziju u Australiju vrati u Srbiju Australija će mu i dalje isplaćivati penziju bez umanjenja visine davanja.

Takođe, jedan od najznačajnijih principa koji je vrlo bitan, znači, za ovaj sporazum podrazumeva i to sabiranje staža osiguranja.

Ukoliko navršeni staž osiguranja na teritoriji jedne države ugovornice nije dovoljan za ostvarivanje prava na penziju, ta država uzeće u obzir i staž osiguranja izvršen u drugoj državi ugovornici.

Isto tako, treba napomenuti da se ovim sporazumom reguliše ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja u smislu izbegavanja dvostrukog osiguranja za privremeno upućena lica, kao i potpunija zaštita osiguranika i korisnika prava.

Ono što bih posebno istakao, a što je važno za naše državljane, to je da raspolažemo saznanjima da u Australiji živi i radi između 150.000 i 200.000 srpskih državljana, da je postojao taj višedecenijski vakum u regulisanju ove oblasti.

Imajući u vidu i spoljne geopolitičke okolnosti koje i te kako utiču i na rešavanje ovakvih pitanja smatram da je resorno ministarstvo odradilo značajan posao i da će ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja državljanima Srbije biti sada mnogo lakše.

Drugi sporazum se odnosi na saradnju sa Azerbejdžanom. Rekao bih da oblast socijalne sigurnosti između Republike Srbije i Republike Azerbejdžan nije bila regulisana uprkos tradicionalno dobrim i prijateljskim bilateralnim odnosima dveju zemalja koje su veoma intenzivirani poslednjih 10 godina na najvišem nivou.

Srbija i Azerbejdžan su strateški partneri koji podržavaju poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta obe zemlje.

Mogućnosti za dalju saradnju Srbije i Azerbejdžana su, pre svega, energetika, odbrambene industrija, saobraćaj i logistika.

Kada je reč o hronologiji tih kontakata na najvišem političkom nivou, od 2013. godine pa na ovamo, pomenuo bih samo da je tadašnji ministar spoljnih poslova 2019. godine prisustvovao ministarskoj konferenciji Pokreta nesvrstanih zemalja u Bakuu, a da su predsednik države i predsednik Azerbejdžana 23. novembra prošle godine, znači 2022. godine, da su potpisali Memorandum o osnivanju Saveta za strateško partnerstvo te zemlje, uključujući i vojno-tehničku saradnju.

Mogu govoriti ovde i o političkim i ekonomskim aspektima, ali mislim da nema potrebe. Vrlo je bitno konstatovati da su između Republike Srbije i Republike Azerbejdžana zaključena 42 međunarodna bilateralna ugovora, što ilustruje sveobuhvatnost saradnje i međusobno uvažavanje dve strane.

Privredna saradnja je sve intenzivnija, naročito u oblasti putne infrastrukture i kao najvažniji projekat ja bih ovde pomenuo deonicu auto-puta Ljig – Preljina na Koridoru 11.

Zaključio bih da su ovim sporazumom faktički razrešene sve dileme oko socijalne sigurnosti. Tu se uređuju sva ta pitanja za građane jedne i druge države, naročito u smislu onih koji su zaposleni na teritoriji druge zemlje.

Tako da, po meni, ovi predlozi zakona o potvrđivanju ovih sporazuma sa ovako jasno definisanim međusobnim odnosima zaista su jedan iskorak i stavljanje tačke na određene pregovore koje smo imali.

Rekao bih na kraju, vrlo kratko, pošto je dobar deo moje radne karijere vezan i za problematiku bezbednosti i odbrane, nekoliko reči o Sporazumu koji se tiče vojne saradnje između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije, koji je potpisan 2021. godine.

To je, naravno, jedan sveobuhvatni sporazum koji predviđa skoro sve mogućnosti vojne saradnje i predstavlja jednu kvalitativnu promenu, jer zadnji sporazum je bio još iz perioda trajanja državne zajednice Srbija i Crna Gora, znači od 2006. godine.

Od započete konsolidacije u tim bilateralnim odnosima između Austrije i Srbije rekao bih da je trenutno na snazi ukupno 58 sporazuma, a ovaj sporazum proširuje tu saradnju na najosetljivije oblasti, kao što su odbrana i bezbednost. Treba tu istaći da je ta ostvarena saradnja bila posebno izražena u vojno-medicinskoj i vojno-obrazovnoj oblasti i, naravno, da će ovaj sporazum predstavljati jedan dodatni podsticaj vojnoj saradnji u oblastima od obostranog interesa.

Naravno da je značaj Austrije u tim odnosima sa nama vrlo važan da se…

Molim vas, kolega Saviću, samo da privodite kraju pošto nemate više vremena.

Završavam.

Imaju odličnu saradnju. Mi imamo oko 300 hiljada naših državljana koji žive tamo i mislim da je to u uzlaznom trendu.

Zaključio bih konstatacijom da poslanička grupa kojoj ja pripadam podržaće sve predloge ponuđenih zakona.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Dalibor Jekić.
Samo da vas obavestim, vaše preostalo vreme poslaničke grupe je dva minuta i dvadeset četiri sekunde.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije, stanje u poljoprivredi je danas alarmantno. Poljoprivredni proizvođači se već godinama nalaze u vrtlogu neizvesnosti i dovedeni su na rub egzistencije. Devastiranje poljoprivrede i poljoprivrednika je nešto što se sprovodi već dugoročno u našoj zemlji. Nejasna strategija razvoja poljoprivrede je dovela do gašenja brojnih gazdinstava, pražnjenje štala, krčenje voćnjaka i smanjivanje broja građana na selu.

Za poslednjih 10 godina ove vlasti imamo 13% smanjenje broja goveda, 15% manje svinja, 19% manje živine, a udeo stočarske proizvodnje u poljoprivrednoj proizvodnji je oko 26%. Podsticaji po hektaru su među najmanjima u Evropi i regionu. Neizvesnost otkupnih cena svake godine, promena politika podsticaja i uticaj uvozničkog lobija su imali negativan uticaj na stanje u poljoprivredi. Nedopustivo je da subvencije budu šest hiljada dinara po hektaru. Podsetiću da su do skoro bile četiri hiljade dinara po hektaru. Sa ovakvim subvencijama naši poljoprivrednici ne mogu nikako biti konkurentni sa poljoprivrednicima iz EU, gde su subvencije na nivou od 300 do 600 evra, u BiH 150 evra, Makedoniji 95 evra, Mađarskoj 300 plus 100 evra za soju. Takođe, podsetiću da su podsticaji za mlade poljoprivrednike u Hrvatskoj 860 evra.

Loše vođenje agrarne politike dovelo je do toga da mi danas uvozimo luk, pasulj, mleko iz Poljske, svinjsko meso, sireve. Srednje razvijene zemlje moraju da imaju broj svinja koliko i stanovnika, a mi danas imamo oko 2,7 miliona svinja, što je pokazatelj u kakvom stanju je danas svinjarstvo u našoj zemlji.

Da bi poljoprivrednu proizvodnju stavili na noge, moramo da imamo dugoročnu strategiju razvoja poljoprivrede sa jasnim merama na duži rok.

Predlagali smo više puta da morate da povećate subvencije na minimum 12 hiljada dinara po hektaru i da iz godine u godinu one budu u stalnom porastu. Takođe, predlagali smo da imamo zagarantovan otkup cena za narednih pet godina. Takođe, i da podsticaj po grlu bude 40 hiljada dinara.

Smatramo da je poljoprivreda naša šansa i da na poljoprivredu moramo ozbiljno da računamo tako što ćemo da opredeljujemo značajna sredstva u narednom periodu i da budžet za poljoprivredu bude minimum onoliko koliko i poljoprivreda donosi doprinosu BDP-a. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Hajde, ako pričamo, ne znam da li ste vi bili u petak kada sam iznosila egzaktne podatke ulaganja i budžeta, kako se kretao, Ministarstva poljoprivrede upravo u tih 10 godina o kojima i vi sada pričate. Ali, evo, još jednom bih ponovila, ali ne samo to, evo sada ću, ne znam da li se to lepo vidi, možda grafikon pokazuje, od 2010. do 2023. godine izvukla sam ulaganja u stočarstvo, u biljnu proizvodnju i u ruralni razvoj. Sve po godinama, nije nikakav problem da i vama to dam. Ali, evo, ako pričamo o 10 godina, npr. 2012. godine, kada vi kažete da su bila izdvajanja veća nego što su danas, ako pričamo o ruralnom razvoju, izdvojeno je pet milijardi i 289 miliona dinara. U stočarstvo je izdvojeno četiri milijarde 575 miliona dinara, a u biljnu proizvodnju 19,8 milijardi dinara.
Godine 2023. ili ove, imamo u ruralni razvoj izdvajanja od 17,7 milijardi dinara, stočarska proizvodnja 27,6 milijardi dinara i 19,9 milijardi dinara biljna proizvodnja.
Možemo da izvlačimo stvari iz konteksta, ali mislim da nije fer. Možemo da pričamo o jednoj meri, 2012. godine, kada kažete da su izdvajanja bila 12 hiljada dinara, da, za jednu jedinu meru, i pored te mere, puštene su još dve.
Ne možemo nikako da pričamo da su veća izdvajanja bila u godini koja je imala budžet koji je bio na nivou 30 milijardi dinara, ako imamo ove godine budžet od 80 milijardi dinara, od čega 69 milijardi dinara isključivo ide samo u subvencije.
Hoću još jedan podatak da vam dam, koji mislim da je jako zanimljiv, jer se ovde neretko priča i o tome kako nemamo traktora, kao je mehanizacija stara itd. Onda sam uzela da izvučem šta je to što je kroz subvencije kupljeno od mehanizacije i konkretno traktori, pošto su oni inače, najtraženiji u svim merama koje sprovodimo, i ako pričamo o meri konkurentne poljoprivrede, gde je veliki broj traktora kupljen, ako pričamo kroz IPARD, ako pričamo kroz nacionalni budžet, gde se finansirala mehanizacija, od 2010. godine, kada je kupljeno 520 traktora, znači, od 2011. do 2017. godine nijedan nije kupljen, po godinama nula. Znači, ništa subvencija. Godine 2017. je izdvojeno i kupljeno 1.169 traktora. Onda imamo 2018. godine 1.563, pa dalje, tako se povećava svake godine, 2023. godine 5.505.
Kada pričamo o nacionalnom budžetu, vi ovaj broj uopšte ne vidite, jer on ide iz kredita Svetske banke kroz konkurentnu poljoprivredu. On ide kroz IPARD i to nekako prođe zanemareno kao da se nije desilo, a složićete se da su to sve izdvajanja iz budžeta Republike Srbije. Godine 2022. sprovedeno je 34 mere.
Mi možemo da pričamo i diskutujemo o tome da li trebamo agrarnu politiku da svedemo na tri mere. Ja mislim da ne. Složićete se da ima puno toga u šta treba da ulažemo. Ne kažem da su potrebne sve 34 mere, ali ako pogledate, naročito sad kada smo se opredelili da idemo u razvoj stočnog fonda i da uvećavamo broj životinja, mislim da sve ove mere koje su sada u 2023. godini na snazi su itekako korisne i itekako će poboljšati i ove nove mere, ako pričamo o izdvajanju za kupovinu steone junice od 170.000, što je više od 50% njene ukupne cene. Ako pričamo o ženskom teletu koje će u roku od dve godine kvartalno dobijati 25.000 dinara, pa onda i povećanju izdvajanja po grlu sa 25 na 30 hiljada dinara, mislim da itekako znači poljoprivrednicima.
Znate, vi imate jedan kovčeg s novcem i treba da gledate kako da ga rasporedite najefikasnije. Slažem se i ja sam za to, zato u predlogu ovog zakona i stoji da je minimalni iznos 6.000 dinara po hektaru. Ja se iskreno nadam i znate da će ove godine biti već 9.000 dinara. Ja se nadam da mi možemo još jednom da pustimo ovaj javni poziv u toku godine, ukoliko budemo ovaj budžet trošili na one kojima je namenjen i ukoliko budemo sredstva usmerili baš onako kako treba. Hvala.

Zahvaljujem uvaženoj ministarki Tanasković.
Reč ima Milorad Bojović.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvaženi ministri sa saradnicima, pre tačno 250 godina Bendžamin Frenklin je napisao jedan vrlo zanimljiv esej. On je nosio naziv „Uputstvo kako od velike imperije napraviti malu“.

Sve što ste danas čuli sa one druge strane sale, sve predloge i sve zamerke u vezi sa današnjim dnevnim redom predstavljaju skup pouzdanih pravila kako od dobre države napraviti neuspešnu, tim pre što jedan broj stranaka sa one druge strane sale ima veliko iskustvo u tome kako od države napraviti malu po svim osnovama, od teritorije do ekonomije, od odnosa prema građanima do međunarodnog ugleda.

S druge strane sale imate vladajuću većinu i imate predstavnike Vlade koji mogu da se pohvale da su od razorene države napravili uspešnu i međunarodno poštovanu zemlju.

Dame i gospoda koji dokazuju da se danas ne živi bolje mogu možda da kažu za sebe da su bolji oratori od mene i zato ću ja, umesto floskula i fraza, pokušati činjenicama da dokažem da se danas živi neuporedivo bolje nego što se živelo onda.

Danas na dnevnom redu imamo veći broj zakona i sporazuma koji predviđaju značajna sredstva u investiranju razvoja lokalne samouprave, nauke, obrazovanja i zdravstva. Usvajanjem ovih predloga omogućiće se značajan investicioni ciklus vredan više, prema mojoj računici, od 1,2 milijarde evra.

Neko je sa one strane rekao da se ništa ne ulaže u razvoj komunalne infrastrukture na lokalnom planu. Ja ću vam reći samo nekoliko podataka za koje znam da su tačni.

U Mionici je trenutno u toku izgradnja 20 km kanalizacione mreže i gradnja dva prečistača otpadnih voda. U Malom Iđošu je izgrađen prečistač otpadnih voda vredan 700 miliona dinara. Kad je Novi Sad u pitanju, u većini prigradskih naselja gde je prethodna vlast svaki put kada dođu izbori najavljivala da će da izgradi kanalizaciju, dovlačila bagere, slikala se ispred tih bagera i čim kampanja prođe ti bageri se više nikada nisu pojavljivali u tim prigradskim naseljima, tek sada je izgrađena ta kanalizacija.

Takođe, na dnevnom redu su važni sporazumi koji predviđaju nastavak ulaganja u zdravstvo. Tu je 14 bolnica i instituta, da ih ne pobrajam sve. Za mene, kao građanina Novog Sada, je najvažnije ono što će biti urađeno, što je urađeno i što se radi u Novom Sadu.

U periodu od 2012. do 2022. godine ukupno su izgrađena četiri nova zdravstvena objekta ukupne površine 26.750 kvadrata, čija vrednost prelazi pet milijardi dinara. Izgrađena je nova zgrada Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, tri doma zdravlja – u Futogu, Adicama i na Vidovdanskom naselju. Rekonstruisana su četiri doma zdravlja, ukupne površine od 10.300 kvadrata - Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata, Dom zdravlja u ulici Vase Stajića, Dom zdravlja u Almaškoj ulici i Glavna zgrada novosadskog doma zdravlja, veličine preko 9.000 kvadrata. Izgrađena je i nova bolnica na Mišeluku, koja je tokom pandemije korišćena kao kovid bolnica.

U toku su radovi na rekonstrukciji Kliničkog centra Vojvodine, koji obuhvataju 33.275 kvadrata. Radovi su vredni 3,35 milijarde dinara.

Rekonstruisano je u međuvremenu, od 2012. godine do danas, 13 klinika Kliničkog centra Vojvodine, a period do 2012. godine kada je zdravstvo u pitanju ostaće upamćen po tome da je nestalo 156 miliona dinara na onoj čuvenoj rekonstrukciji zgrade „Heterlendi“ koja se nikad nije desila.

U danu za glasanje takođe će nam se naći i sporazum sa Nemačkom o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja i nauke. Mi u Novom Sadu izuzetno znamo koliko je to važno. U Novom Sadu se nalazi naučno-tehnološki centar, nalazi se institut „Bio Sens“, otvorio je nemački „Kontinental“ dve fabrike, japanski „Nidek“ je otvorio jednu fabriku i uskoro će, za mesec dana, otvoriti još jednu. Tu rade novosadski IT inženjeri i Novi Sad i Srbija mogu da kažu da ne kasne više u svemu nego da diktiraju svetske trendove kada su nauka i tehnologija u pitanju.

Za sve ovo bio je potreban dobar privredni ambijent, stabilan politički ambijent i mir i sigurnost, jer samo to garantuje stranim i domaćim investitorima sigurnost ekonomskih ulaganja.

Opozicija neprestano insistira na razlikama između njihovog vremena i vremena od 2012. do današnjeg dana. Ja to podržavam i treba da insistiraju na tome, jer na taj način pomažu građanima da shvate o kakvim razlikama je reč. Sada ću vam reći na primeru Novog Sada.

Godine 2012. bilo je 40 hiljada zaposlenih manje nego danas. Prosečna plata je iznosila 47.000 dinara, a krajem prošle godine prosečna plata je iznosila 103.000 dinara. Kada to prevedemo u brojeve, Novosađanin sa prosečnom platom danas može da kupi 849 kilograma hleba više nego pre 10 godina, može da kupi 22 litre ulja više, ili čak 119 kilograma svinjskog mesa više nego što je to mogao pre 10 godina.

Ako u kući radi dvoje Novosađana, što je danas moguće pretpostaviti jer je zaposleno 40 hiljada ljudi, oni prihoduju 206 hiljada dinara, što je za 112 hiljada dinara više nego što su primali dvoje zaposlenih Novosađana pre 10 godina. U Novom Sadu je u prethodnih 10 godina otvoreno 10 novih fabrika.

Poštovane kolege, poštovani ministri, da li znate koliko fabrika je otvoreno od 2000. do 2012. godine? Nije nijedna. A znate li koliko ih je zatvoreno? Sve. Od 35 novosadskih giganata, koji su zapošljavali 80-ih godina 70.000 ljudi, sve su zatvorene i svi su ostali bez posla. Zatvorene su i sve ostale manje fabrike.

Umesto toga, znate li šta su uradili? Izmislili su Fond za razvoj novih tehnologija. Sad ću da vam ispričam kako je to funkcionisalo. Nađu staru fabriku i staru tehnologiju, to predstave kao novu tehnologiju, daju pare iz budžeta Pokrajine, slikaju se za medije, te mašine služe kao kulisa za fotografisanje, kad se pare izvuku iz budžeta, ide se u sledeću opštinu.

Sad ću vam ja navesti jedan primer koji smo mi istraživali u „NS reporteru“ kad sam ja bio glavni urednik. Iz pokrajinskog budžeta, iz tog Fonda za razvoj novih tehnologija, dali su 370 hiljada evra za jednu fabriku u Sremskim Karlovcima koja treba da proizvodi nove solarne panele. Moji se novinari predstave, njih troje, kao kupci solarnih panela. Pet dana su ih ti ljudi koji su ostavili svoj mobilni telefon zavlačili i na kraju su im rekli – fabrike nema, mi smo je zatvorili. Na licu mesta smo utvrdili da fabrika nikada nije ni otvara, nego da je na tuđu adresu registrovano predstavništvo fabrike.

Zašto je sve ovo važno? Ako se složimo da su Aristotel i Šopenhauer u pravu kada tvrde da je karakter nepromenjiv, dame i gospoda sa one druge strane sale koji kritikuju ovu vlast i tvrde da bi oni radili nešto bolje, u istim okolnostima, kada bi se te okolnosti ukazale, radili bi isto što su radili u periodu kada su vladali Srbijom. Za manje od 10 godina prepolovili su vrednost dinara, otpustili su, kako smo čuli od ministra rada, oko 500 hiljada ljudi.

Danas je potpuno druga situacija. Dinar već 10 godina vredi isto, i to je dobro i za građane i za privredu. Nije dobro samo za tajkune kojima su oni pomagali dok su bili na vlasti.

Dame i gospodo, da se vratim na početak svog izlaganja, na onog Bendžamina Frenklina. Ja ću nastaviti da ohrabrujem opoziciju, da nastavi sa vođenjem pogrešne politike, jer je to dobro za građane i za Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Bojoviću.
Sledeća po prijavi za reč je Marina Lipovac Tanasković. Nije tu.
Reč ima Marija Jovanović.