To je bilo to? Dobro.
Što se tiče člana 106. pričamo o tome, čini mi se, na svakoj sednici, moraju i oni koji se na taj član pozivaju sami da vode računa o njemu i o tome šta jeste, šta nije tema dnevnog reda. Nemojte da očekujete da vi možete, i to važi za sve, bukvalno za sve na isti način, da možete da se obraćate drugim poslanicima u ovoj sali, a da oni ne žele da vam odgovore na to što ste rekli. To je prosto ne logično i nikada u Skupštini nije bilo tako, da vi govorite šta vam padne na pamet, a neko drugi da ne oseti potrebu da na to odgovori ili da mu bude uskraćena mogućnost da to učini, a to je činio upravo gospodin Laketić od vremena svoje poslaničke grupe, što sa vama nikakve veze nema, niste se obazirali, naravno, ni na ono što je bilo pre toga rečeno, a nije imalo nikakve veze sa sam amandmanom i svaki put isto. Ono što dozvoljavate sebi, ne možete drugima da dozvolite nikako.
Jel treba da se glasa za član 106?
(Sanja Miladinović: Treba.)
Treba.
Glasaćemo za član 106.
Ako svi budu želeli da primenjujemo rigoroznije taj član i svi su spremni da govore isključivo o svojim amandmanima onako kako su ih i napisali, sami podneli, nemam ja ništa protiv, ali i sami znate kako glasi odgovor, odnosno šta će da se desi dalje.
Isto povreda Poslovnika. Izvolite.

Povreda Poslovnika član 108. o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednika Narodne skupštine.

Ja mogu da razumem da vi dozvolite ako jedan kriši pravila, da se svima dozvoli i onda ćemo da imamo sednicu gde će da priča svako ko šta hoće. Vi ste upravo to danas nama sugerisali, ali ovde se radi o drugoj stvari gde vi niste…

Ukazao sam na dvostruke aršine koje primenjujete uvek.

Ne. Dozvolite da završim.

Vi ste ovde dopustili nešto drugo, da se odgovara lično i da se odgovara na poslaničko pitanje. Toga nije bilo i to ne može da bude. Ne može da se odgovara na poslaničko pitanje i vi ste bili dužni da sve…

Ne može ako ćemo striktno da se držimo Poslovnika, a da se on krši nigde, ni kada se govori o poslaničkim pitanjima, ni kada se govori o raspravi u pojedinostima.

Vi to sugerišete.

Nemojte da vičete u glas.Nemojte da pričate u glas sa mnom.
Dakle, odgovaram vam na primedbu. O redu na sednici se staram i vi ako hoćete, poštujući elementarni red, da sada kažete nešto, koristeći vreme koje imate, biće vam omogućeno kao i drugima, ali nemojte uporno da sebi dozvoljavate da kršite sva pravila i kada navodno postavljate pitanja i kada navodno govorite o amandmanu i na bilo koji treći način, a da onda smatrate da niko s druge strane nema pravo da vam na to odgovori. To nema nikakve veze sa logikom, a da ne pričamo o pravilima, parlamentarnoj praksi itd.
Treba li da se glasa za član 108?
(Zoran Lutovac: To ima veze sa vašim vođenjem sednice.)
Niste sigurni? Hajde, razmišljajte tokom dana pa, mi kažite. Možemo da glasamo i za 108. ako bude trebalo.
Idemo dalje.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Lutovac, Rakić, Miladinović, Milivojević i Mitrović.
Reč ima Srđan Milivojević.

Poštovani građani Srbije, u nameri da unapredimo kvalitete zakona koji se donose, Demokratska stranka, obraćajući pažnju da se ovaj zakon između ostalog odnosi i na bezbednost u oblasti elektronskih komunikacija, a poučena veoma neprijatnim iskustvima iz ne tako davne prošlosti, kada je od strane visokih predstavnika Srpske napredne stranke prisluškivan predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, o čemu govore isti ti visoki predstavnici Srpske napredne stranke, uključujući i samog predsednika Aleksandra Vučića, želeći da popravi ovaj zakon i da spreči da predstavnici Srpske napredne stranke prisluškuju svog predsednika, predložili smo ovaj amandman, u nameri da pojačamo institucionalne kapacitete Republike Srbije, da očuva bezbednost elektronskih komunikacija.

Veoma je važno da dobijemo odgovor ko je od članova Srpske napredne stranke prisluškivao predsednika Srpske napredne stranke? Zakon koji se donosi treba da pomogneda se dobije zakonodavni i institucionalni okvir koji daje odgovore na ova pitanja.

Nemojte zaboraviti da je predsednik Srpske napredne stranke uhvaćen u komunikaciji sa 26 bezbednosno interesantnih osoba, u 1.882 razgovora.

Važno je da građani Srbije dobiju odgovor na to pitanje. Važno je da svakog predsednika stranke, pa i SNS, zaštitimo od nasrtaja svojih stranačkih jastrebova. Hvala.

Sad vi, gospodine Lutovac, razmislite kakve ovo veze ima sa amandmanom ili sa bilo čim, kad budete sledeći put ukazivali na tako nešto.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Vrlo kratko.

Ovu tiradu zaista ne vredi ni komentarisati, ni nešto preterano obraćati pažnju, posebno kada dolazi od ljudi koji svog predsednika stranke nisu uspeli da zaštite, niti su hteli da ga zaštite i koji su o svom predsedniku stranke počeli da se brinu tek onda kad su njihovi saradnici, njihovi prijatelji, oni koji su zajedno sa njima ulicama hodali, kojima su pomagali da legalizuju svoje poslove u asfaltiranju puteva po Srbiji, tog istog predsednika stranke ubili.

Tako da, to je tema na koju najbolje da oni koji su sada držali predavanje ćute. A koliko sve ovo ima veze sa amandmanom, to je posebna tema koja pokazuje licemerje upravo na način na koji ste vi, predsedniče, maločas rekli. Dakle, sve ono što oni rade je samo njima dozvoljeno, a sve ono što neko drugi u manjoj meri uradi, e to je strašno i to je neprihvatljivo. I tome prisustvujemo cele nedelje. Evo, šest dana kukaju i vrište u Šolakovim medijima kako ih, kako kažu, prostački vređam, a oni nas vređaju gospodski. Pa, sad, oni nas vređaju gospodski i to je u redu i to nije za osudu, a ja njih vređam prostački kad im odgovaram na njihove uvrede i to je za osudu i za zgražavanje.

Nema kog pajaca nisu izvukli iz bunara da kaže nešto loše za sve ono što su doživeli ovde u Skupštini, jer očigledno da im baš ne ide onako kako su zamislili da im ovo bude govornica na kojoj će oni da poentiraju, pa malo dobijaju negativne poene zbog svega što rade, a onda je kriv onaj ko im odgovara.

Dakle, nema veze sa dnevnim redom, nema veze sa amandmanom, a nema veze ni sa potrebom da oni štite bilo koga, jer onoga koga je trebalo da štite, ne da nisu zaštitili, nego ga isturili ko glinenog goluba. Hvala.