Hvala.
Po amandmanu.

Koristiću vreme poslaničke grupe.

Žao mi je što neki poslanici ne čitaju ni zakon ni amandmane. Vidite, ovde jasno kaže u zakonu - zaštita prava korisnika i pretplatnika, bezbednost i integritet elektronskih komunikacija, mreža i usluga.

Kad slušate svog predsednika, pa šta je to nego ne zaštita? Šta je to smanjena zaštita? Kad imate situaciju da Milorad Grčić nabavlja opremu za prisluškivanje predsednika. Gde je gospođa Đedović? Nije tu, da nam odgovori kako je nabavio EPS opremu za prisluškivanje predsednika SNS.

Kad govorite o ubistvu predsednika Zorana Đinđića, nikada, ali nikada nemojte zaboraviti da ste to ubistvo proslavili pijanstvom, da ste to ubistvo vi najavili na mitingu SRS kada ste svog političkog oca ispraćali u Hag, a to nije najavila DS, da ste najavili, podržali i sponzorisali to ubistvo, medijski instruisali ubice. Nikada, ali nikada nemojte zaboraviti da ste zbog griže savesti ime sa ulicom tog čoveka menjali na silu. Čak ste govorili da će se iseliti iz tih ulica.

Dakle, nikada, ali nikada nemojte zaboraviti da je predsednik vaše stranke kazao - drugi put u životu sam se napio kada je ubijen Zoran Đinđić, odnosno pardon, treći. Tako je, lažem, izvinjavam se, drugi put je bilo za Slavka Ćuruviju. U pravu ste, izvinjavam se što sam slagao.

Ovo sad što ste uradili ne samo da je potpuno besmisleno, nego naravno da zaslužuje reakciju, a vi ćete posle opet da se vajkate zašto je bilo ko reč rekao nakon ovih i ovakvih vaših reči. A Zoran Lutovac će opet da mi tvrdi posle kako je ovo što ste sad izgovorili sastavni deo vašeg amandmana.
Samo malo razmislite. Pričate šta vam na pamet padne u vremenu koje imate. Potrošite ga komplet, vaš problem, ali nemojte posle da se ponovo hvatate za taj Poslovnik kada vam ne znači ama baš ništa, ni Poslovnik ni bilo koje pravilo, kao uostalom ni zakoni kad ste trebali o državi da se starate, pa ni sama država.
(Zoran Lutovac: Vi ste to dozvolili.)
Gospodine Lutovac, kažite Milivojeviću to što imate, slobodno.
Pravo na repliku.

Nikada Aleksandar Vučić nije izjavio ovo što govori onaj koji se malopre obratio. Nikada nije to rekao, niti je to istina. Radi se o laži koju je objavio onaj opskurni Brkićev „Tabloid“, a sada, pored toga što često zastupa Veljka Belivuka i njegovu odbranu, ovde u parlamentu vidimo da nam prenosi i članke iz tog „Tabloida“.

Međutim, jeste bilo slavlja i zalivanja kada je ubijen Zoran Đinđić, slavili i zalivali šampanjcem su oni koji su formirali Vladu posle njega, a u Skupštini su se ponašali tako da samo što zapevali nisu kada su tu Vladu formirali, e tako su bili u žalosti i tako im je bilo teško.

Još jednu stvar da shvatite, nismo isti. Vi slavite smrt. Vi ste puštali balone od sreće kada je umro Slobodan Milošević. Ne postoji normalan čovek koji može da se raduje bilo čijoj smrti. Vi ste organizovali slavlje i puštali šarene balone kod spomenika Knezu Mihajlu, dakle na Trgu, zato što ste slavili nečiju smrt. Vi koristite svačiju smrt i kao što sam vam rekao jednom, sada vam govorim ponovo, za vas su daske mrtvačkog kovčega daske koje život znače. Na tome vi gradite sve dalje što radite. Vi samo smrt očekujete, samo smrt proslavljate. To nikom pre vas nije palo na pamet niti će pasti na pamet i izuzmite nas iz toga, niti je ko slavio, niti se ko radovao.

Naprotiv, vaša služba, pošto brinete o tome ko koga prisluškuje, je prisluškivala Aleksandra Vučića i postoji razgovor, stenogram razgovora njegovog sa Vojislavom Šešeljem, gde govori vrlo loše o tome kako je i šta se dešava u Srbiji i zašto je imao negativan stav prema svemu što se desilo, kada se desilo ubistvo Zorana Đinđića, a vas baš briga za činjenice, nego ćemo da lažemo, da lažemo, da lažemo, a onda će valjda neko poveruje da je to stvarno istina. I vi, i „Tabloid“, i Brkić, i svi ostali ćete milion puta da ponovite laž u nadi da će postati istina. Neće.

Po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno, po amandmanu.

Moram odmah na početku da kažem da prethodni govornik koji je govorio o amandmanu za vreme života Zorana Đinđića nije bio primljen u stranku, nije želeo da ga primi zato što je znao da puno laže. Kada bi se na laž plaćao porez, on bi bio vodeći poreski obveznik. Kada bi se laž izvozila, on bi bio najveći izvoznik. Očigledno da su u laži kratke noge, ali jezik veoma dug, pa čisto da mu pojasnim oko tog prisluškivanja, da su oni prisluškivali vlastitog premijera. Čovek koji je imao taj sistem zvao se Janjušević. Kasnije su prisluškivali za vreme Tadića sve, pa uključujući i novinara radio „Fokusa“, gospodina Đukanovića, ali ona politička pozadina o kojoj je on govorio meni je veoma sumnjiva, odnosno više poznajem stvari od njega. Ja sam onaj koji je glasao da Zoran Đinđić bude premijer. Da, ja, njega nije hteo da primi ni u partiju, a kamoli da bude poslanik. On je bio samo siroti lokator, otporaš.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, ako se sećate, ko je bio ministar unutrašnjih poslova? Gospodin Mihajlović, jel tako? Ko je bio drugi ministar unutrašnjih poslova, savezni, koji se treba starati o bezbednosti funkcionera obe republike? Bio je Zoran Živković. Kada je ubijen premijer, a obično se ubija da bi se došlo na vlast, kada se u takvim situacijama menja vlast, ko je došao na vlast? Zoran Živković. Da li je to moguća politička pozadina ubistva Zorana Đinđića? Veoma moguća. Zašto? Dakle, on je napredovao od ministra unutrašnjih poslova, saveznog, postao je premijer, što je po meni avanzovanje, dobio je višu funkciju nego što je imao, ali običaj je, recimo, kada se napadne premijer jedne države, baci kamenica na automobil, da ministar unutrašnjih poslova podnese ostavku. Njega su hteli da gađaju raketama, njemu su pravili zamke. Ministar unutrašnjih poslova apsolutno nije reagovao. Kada je Zoran Đinđić ubijen, ako nije zbog svih pokušaja razrešen ministar unutrašnjih poslova, Vlada je pala, jer je premijer ubijen i ponovo je isti ministar unutrašnjih poslova, koji je trebao da se stara o njegovoj bezbednosti, zvao se Dušan Mihajlović, izabran na to mesto, a već sam rekao da je savezni ministar unutrašnjih poslova postao premijer.

Još nešto da kažem vezano za sva ta ubistva. To se dešavalo oko zemunskog klana i JSO. Samo da podsetim da je predsednik tadašnje Vlade Zoran Đinđić posetio u Kuli JSO, sigurno, i tom prilikom je poveo svog maloletnog sina. Dakle, postojalo je određeno poverenje između onih za koje oni optužuju da su ga ubili, da je postojala u Kuli zabava koju je ova stranka preko puta priredila posle one blokade na mostu ili kod Sava Centra, da je postojala jedna zabava kojoj su prisustvovali budući premijer posle Zorana Đinđića, budući njegov potpredsednik Čedomir Jovanović itd. Sve se to dešavalo i to meni ukazuje da ta politička pozadina o kojoj oni uporno govore, možda je ta politička pozadina u njihovom dvorištu, jer je veća verovatnoća da se to desilo, jer su na takav način promenili vođstvo u stranci i na takav način su promenili svog premijera.

Verujem, s obzirom da, ako se sećate one opštine Stari grad, u Majke Jevrosime, kako se zove ulica, postojala je policijska stanica, znate li da je u toj policijskoj stanici, pod vođstvom Milana St. Protića, demonstranti su ukupno oduzeli preko 500 cevi vatrenog oružja. Bilo je 203 automatske puške, bilo je dvadesetak puškomitraljeza i mitraljeza, to je neka razlika, ali bilo je i 10 snajpera. Znate li da je, kada je Ivica Dačić pronašao određeni deo oružja, koji je posle Milana St. Protića pripao zemunskom klanu, jedna puška hekler i koh upravo odgovarala, po modelu i marki, tom oružju koje je nestalo iz stanice Stari Grad. Dakle, upravo su oni naoružali tu bandu za koju tvrde da su ubili premijera, upravo oni su, po meni, politička pozadina ubistva Zorana Đinđića za koga sam ja glasao.

Po amandmanu.

Poštovani građani Srbije, imali ste priliku da čujete zastrašujuće priznanje kako su izgledale policijske stanice u vreme kada je Aleksandar Vučić bio ministar u Vladi Republike Srbije. Tu su se držali puškomitraljezi, snajperi i duge cevi. Šta će policiji puškomitraljez i snajper u vreme kada je Aleksandar Vučić ministar informisanja? Jel se možda tu držala i duga devetka sa prigušivačem kojim je ubijen Slavko Ćuruvija u prolazu u Svetogorskoj? Što ne kažete to vi koji ste glasali za Vladu Zorana Đinđića, pa vas je kao kufer izbacio napolje iz DOS, kao kufer vas je izbacio, bez adrese?

Kada mi replicira gospodin Jovanov, gospodine Jovanov, ja sam pomenuo SRS, a vi ste bili član DSS. Kako se vi sad osetiste prozvanim kao radikal?

Kada govorite o puštanju balona, najveći balon ste vi pustili sa Kalemegdana, jedva je poleteo. Prema tome, nemojte da se stidite svoje političke prošlosti, budite ponosni na to što ste govorili, budite ponosni na jezičke patrole koje ste promovisali i budite ponosni na ono što jeste, nemojte da se stidite toga, da prepisujete vaše delovanje nama.

Na kraju, građani Srbije, Specijalni sud za organizovani kriminal je doneo presudu za ubistvo Zorana Đinđića. Ovi ovde ljudi žele da sakupe peticiju za oslobađanje njegovih ubica. Kapetanu Draganu su dali svoje stranačke prostorije u Subotici i poslali da skuplja peticiju za oslobađanje njegovih ubica.

I na kraju Specijalni sud, kao što je doneo presudu za ubistvo Zorana Đinđića, tako će se izjasniti i o rečenici Dijane Hrkalović - Nebojša Stefanović prisluškivao Vučića i štitio klan Veljka Belivuka. Dolazi vreme slobode i već je nastalo kada će se odgovarati za ova nedela.

Ja vam se zahvaljujem.

Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Evo, vidite kako to ide, kad nemate šta drugo, onda izmisli i slaže i sad ja treba da objašnjavam gde sam ja to puštao, kakav balon na Kalemegdanu? Na kom sa ja to Kalemegdanu puštao balon?

(Srđan Milivojević: Prvi si bio.)

U životu, ali šta ima veze slažemo i nema veze. Na kom, gde? Koja je to akcija? Tad sam bio u DSS. Jesam. Koja je akcija DSS slavljenje smrti Slobodana Miloševića. Kad? Ikad? Ne, to ste vi radili. To ste vi radili i to nikom drugom u ovoj zemlji osim vama napamet palo nije. Nikada nikome pre vas, ni posle vas.

Što se tiče oružja u PS u Majke Jevrosime, znate ja verujem da su neki zaboravili. Evo, ja ću da ih podsetim. Znate, bio je rat u ovoj zemlji. Da, bio je rat i policija je imala obavezu da suzbija terorizam na Kosovu i Metohiji. Jeste čuli za to?

(Srđan Milivojević: Iz Majke Jevrosime?)

Znate, niko nije, pa da iz Majke Jevrosime su odlazili na Kosovo i Metohiju.