Najpre bih želeo da se zahvalim na odgovorima.

Mislim da ste sve nas, barem sa ove strane, ubedili da će Vlada Republike Srbije učiniti sve da završi započete infrastrukturne projekte i u ovim teškim vremenima i na takav način doprineti rastu privrede, što direktno utiče na otvaranje novih radnih mesta, povećanje standarda i uređenje svih društvenih oblasti od ekonomije do kulture.

Ubedili ste nas da ne samo da imate jasan dugoročni plan, već preuzimate i konkretne mere. Poslanička grupa SVM smatra da je jako važno da negujemo dobre odnose sa susednim zemljama, jer na takav način možemo postići izuzetno dobre rezultate. Ovo potvrđuje i činjenica da su odnosi Srbije i Mađarske najbolji u istoriji. Posebno pozdravljamo dobru saradnju ministra Vesića sa ministrom Lazarom, jer to pokazuje da ako imate zajednički cilj sa komšijama, uvek možemo naći partnere koji će nam pomoći u rešavanju zadataka. Hvala na pažnji.

Hvala.

Sledeći prijavljeni je Hadži Milorad Stošić.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu, gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, Narodna skupština na trenutnom zasedanju razmatra paket izmena i dopuna zakona iz više oblasti, između ostalih, i izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim se poboljšavaju uslovi života i rada na selu u delu poljoprivredne proizvodnje kroz razne subvencije i postupke za brzo ostvarivanje prava elektronskim putem.

Gospodine ministre, ja znam vaš stav, a to je stav poslaničke grupe PUPS - Solidarnost i pravda da poljoprivredna proizvodnja nije jedina aktivnost, odnosno potreba žitelja sela. Potrebe žitelja sela su i svi ostali segmenti iz života i rada, obrazovanje i kultura, infrastruktura i ostalo, kao i potrebe žitelja grada.

U prilog ovog bih naglasio da je veoma bitno i značajno za naše sugrađane, koji se bave poljoprivredom i žive na selu, a ima ih preko 40% stanovništva Srbije, i sama činjenica da Ministarstvo za brigu o selu realizacijom više projekata daje puni doprinos poboljšanju uslova života i rada ovog dela naših sugrađana kroz razne projekte koje ste planirali i realizovali: podrška zadrugarstvu, dodela kuća i okućnica za mlade bračne parove, obezbeđivanje prevoza za seoska područja, organizacija tradicionalnih kulturno-zabavnih aktivnosti kroz Miholjske susrete i obuhvaćen je veliki broj korisnika, odnosno podnosioca zahteva za te projekte. Znam da će ovi projekti i ove godine biti realizovani i obuhvatiti dobar broj zainteresovanih naših sugrađana.

Za vas imam dva pitanja. Moje prvo pitanje je da li Ministarstvo planira pokretanje novih projekata koji će upotpuniti i druge potrebe naših stanovnika sela, kao npr. pomoć u pokretanju privrednih aktivnosti za mlade kroz započinjanje sopstvenog biznisa na selu ili još neke druge projekte koji su veoma interesantni za naše sugrađane koji žive na selu, a imaju iste potrebe kao i ljudi koji žive u gradu. To je prvo pitanje, a drugo pitanje ću postaviti u drugom delu mog javljanja.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Milan Krkobabić.

Gospodine Stošiću, uvaženi gospodine Orliću, gospođo Brnabić, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, vaš uvod je bio više nego inspirativan kada dolazi od čoveka koji je provereni patriota, borac, dokazani pregalac da se problemi običnih ljudi rešavaju na pravi način.
Vi ste postavili ovde jedno pitanje, a dozvolite mi da dam neko pojašnjenje.
Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ne treba stavljati znak jednakosti između sela i poljoprivrede. Sociološki fenomen - selo je pre svega zajednica ljudi, a poljoprivreda, složićemo se, je jedna od privrednih grana i to izuzetno bitna za jedan deo stanovništva Republike Srbije, ali sveli ste pitanje na ono ključno. To je ravnomerni regionalni razvoj i odnos urbanog i ruralnog.
Gde smo mi to danas u Srbiji, gde je Evropa ka kojoj hoćemo da idemo? Kada govorimo o potiranju tih razlika ili ispravljanju dugogodišnje, decenijske neravnoteže, ja bih pošao od tri osnovne stvari.
Prva je neosporna politička volja. Ovo je bitno za građane Republike Srbije, za žitelje sela. Politička volja znači da i ovaj parlament i ovi narodni poslanici od kojih su možda neki nestrpljivi moraju da imaju jasan stav o tome da li hoćemo da se opredelimo da Srbiju gradimo na jedinstven, ali ravnomerni način.
Politička volja je neophodna i zbog toga da bi ovaj parlament prihvatio budući budžet Republike Srbije u kome ćemo izdvojiti mnogo veća sredstva za ove namene. Znači, rekao sam, politička volja, dosta novca i, naravno, ne smemo da zaboravimo ono što je veoma nužno, to je znanje. Znanje, profesore Atlagiću, znanje, moramo da ponovimo tri puta.
Kada govorimo o ovom praktično radu Ministarstva na čijem sam čelu, moram sa ponosom da istaknem da imamo izuzetnu saradnju sa SANU, sa Odborom za selo, na čelu sa akademikom Škorićem i da smo, više oni nego mi, odradili kapitalno delo. Ja bih pozvao sve da to pročitaju. Oni koji nemaju, potrudiću se da dobiju. To je putokaz, pravi putokaz kako i na koji način pristupiti preporodu sela Srbije.
Naravno da ne gajimo iluziju. Postoji 4.700 sela. Da li možemo spasiti sva sela? To je iluzija, naravno. Moramo da se orijentišemo na ona koja predstavljaju gravitacione, ključne tačke. Mi ćemo se time baviti.
Kada govorimo o partnerstvu, mislim na to partnerstvo urbanog i ruralnog, zasnovanog na zakonu. Šta to sad zapravo znači? Evo, građani Srbije da obrate pažnju, prati oni ovo, imamo i ministra Vesića ovde, tu je predsednik Vlade, tu sam ja, želimo da lokalna zajednica odlučuje o svim bitnim pitanjima, da dogovara, da planira, odlučuje, ali i da dobija adekvatna sredstva. U praksi to znači da bilo koji stanovnik bilo kog sela ili bilo kog kraja nema potrebe da ima svog ministra, svog direktora javnog preduzeća ili svog poslanika koji je vešt, snažan, retorički osposobljen da izboksuje neku stvar za njega. Hajde, napravi mi 10 kilometara puta, vodu ili nešto slično. Ne. Želimo da te lokalne samouprave, te lokalne zajedno same dogovaraju, planiraju i odlučuju, a da naša državna blagajna, ministar finansija to planski pokriva.
To je jedan koncept koji je evropski koncept i on je definisan tzv. Lajpciškom poveljom koja precizno, ali savršeno precizno pozicionira ruralni deo i dovodi ga u ravan sa onim urbanim delom.
Vaše konkretno pitanje, uvaženi narodni poslaniče, planiramo pokretanje novih privrednih aktivnosti. To je izuzetno bitno i reći ću vam okvirno, vrlo kratko, biće to iznos do 10.000 evra namenjen, ponavljam sada, svim građanima Republike Srbije u svim selima, podrazumeva se, koji imaju određena znanja i veštine da mogu da obavljaju određene delatnosti, a delatnosti će biti one koje su neophodne žiteljima tih sela. Da li je to apoteka, da li je možda stomatološka ordinacija? Tu je i ministarka zdravlja, bio sam u Crnoj Travi i nema stomatologa, možda su ga dobili. Servis za poljoprivredne mašine, vulkanizerska radnja, prodavnica? Znači, izaći ćemo u susret svima onima koji žele istinski da krenu u obavljanje delatnosti.
Još jedna stvar, biće interesantno uvaženim kolegama iz opozicije. Mantra njihova je stalno – Vučiću, daješ pare stranim investitorima. Dao im je pare, ali te pare su vraćene kroz budžet Republike Srbije. Mi sada iz tih, što bi rekli Vojvođani, novaca hoćemo da damo direktno stanovnicima Republike Srbije, žiteljima sela po 10.000 evra. Sad čekam da vidim ko će da ospori jednu takvu ideju. Ima li ih? Ne. Ne verujem. Opozicija je dobronamerna i kada iziđu sa nekim stavovima, izlaze zato što možda ne barataju pravim činjenicama. U pitanju su predrasude, a predrasude dolaze kad nemate činjenice. Zbog toga sam ovde spreman da uvek iznesem činjenice i neposredno, evo, recimo, idem sutra u Knić. Imamo porodicu sa četvoro dece, biće upriličeno venčanje, došli su iz Raške oblasti, dobili su kuću. Videćemo, evo, pozivam i predstavnike opozicionih partija da mi se pridruže i da vidimo kako izgleda taj novi život u tim novim kućama. Ne, potpuno sam otvoren za sve.
Želimo i imamo želju, ponavljam još jednom, da što je moguće više naših sela osposobimo, da ih prilagodimo životu 21. veka. Jedan interesantan podatak u celoj ovoj priči o dodeli kuća, gotovo za ne verovati je, 20% mladih ljudi, prosek godina ispod 30, 20% je prešlo iz gradova da živi u selima Srbije. To je jedan dobar znak, ohrabrujući znak, ali moramo istovremeno svi, ponavljam, u ovom poslu nema pozicije i nema opozicije, postoji interes Republike Srbije, postoje ciljevi ekonomski, populacioni i vojno-bezbednosni.
Možda će ovde biti pitanja oko Kosova i Metohije, ja to očekujem sigurno. Evo čeka, već se čovek oštri. To pitanje ne bi se danas postavljalo da naši neki preci nisu napustili tu teritoriju. Otišli su i mi rešavamo te probleme. Zato sada hoćemo da rubne delove Srbije, recimo Kuršumlija, koja je dugačka 90 km, bude naseljena, da nemamo prazne kuće. Ali ne želimo opstrukciju, hoćemo punu podršku, ovako snažan aplauz za svaku ideju koja se tiče opstanka srpskih sela.
Bez sela, poštovana gospodo, građani Srbije, neće biti, nije patetika, neće biti ni Srbije. Zahvaljujem.

Gospodine Stošiću, izvolite.

Zahvaljujem se gospodine ministre na ovako iscrpnim odgovorima.

Gospodine ministre, svi ovi projekti su više nego značajni za opstanak sela. Značajni su kao i drugi projekti koje ćete realizovati ili planirati kroz Ministarstvo za brigu o selu, u obnovi i oživljavanju sela. Meni je posebno drago što ste se obratili opoziciji i dobili ste ovakvu podršku za ovo što radite, što kažete ovakvim aplauzom.

Kada smo govorili o ravnomernom regionalnom razvoju, ideja je još pre više godina krenula da se ravnomerni regionalni razvoj podrazumeva da se jugu Srbije daju veći prioriteti. Međutim, sada je stav i vaš i Vlade Republike Srbije da cela Srbija konkuriše za ove projekte i da se projekti realizuju na čitavoj teritoriji Republike Srbije.

Moje drugo pitanje je upravo vezano, malopre ste napomenuli, za Kosovo i Metohiju. Već su se spremali da vam postave i pitanja, ali ću ja preduhitriti. Da li realizacija projekata postojećih i novih projekata koje osmišljavate, da li će se uključiti realizacija tih projekata i na našu južnu pokrajinu, odnosno na Kosovo i Metohiju? Ako jeste, u kom procentu smatrate da bi bilo potrebno da se odvoje sredstva za prostor Kosova i Metohije?

Da li planirate da obiđete sela na Kosovu i Metohiji, obzirom da se ništa ne može planirati ako se čovek lično ne uveri kakvo je stanje na određenom prostoru, to bi bilo moje sledeće pitanje? Da li će biti uključeno, u kom procentu će biti uključena sredstva i da li ćete vi lično obići neka sela i naselja na Kosovu i Metohiji?

Hvala vam.
Reč ima ministar Krkobabić.

Gospodine Stošiću pitanje zahteva temeljan odgovor. Ja gledam na sat. Moj odgovor će trajati 45 minuta. Toliko sam u stanju da pričam. Dakle, strpljivo, 45 minuta je mojih, jedan školski čas. Mala šala, uvaženi narodni poslanici.
Gospodine Stošiću niste me do kraja dobro shvatili. Ja ne mislim da vi i ja i ova strana mnogo više voli Srbiju od ove strane ovde. Svi je mi podjednako volimo. Ja ne verujem da ovde postoje ljudi koji su protiv ove zemlje i protiv njenih ključnih interesa. Možemo da se razlikujemo u pristupu, u metodologiji, ali ciljevi su nam isti.
Sada konkretan odgovor na ovo pitanje. Hoćemo da sprovodimo ove programe i na Kosovu i Metohiji. Reći ću vam, postoji jedna zadruga u Zubinom Potoku, pomogli smo je finansijski i interesantan je podatak da ta zadruga prerađuje voće. Dobila je savremenu opremu i omogućila da tamo 39 ljudi radi, da prima platu, pazite na Kosovu, da ima 236 kooperanata. To su impresivne stvari. Hoću da idem i da vidim. Da svakih pet, šest ljudi formira po jednu zadrugu. To su domaćini, to su ljudi koji tu žive. Nisam ja uvek siguran da li sva pomoć njima stiže kako treba. Usput ta pomoć može i da se zagubi, slažete se sa mnom.
Na ovaj način, omogućićemo formiranje zadruga, omogućićemo da ta domaćinstva funkcionišu, a onda druga mera, evo radimo na pitanju rešavanja mobilnosti sa Saobraćajnim fakultetom. Konkurisaće i oni, dobiće besplatne minibuseve za prevoz seoskog stanovništva. Ja sam ubeđen da će koncept koji ova Vlada i predsednik Republike budu definisali, omogućiti pravi transfer sredstava da se pokrije i gorivo, plate za vozače i da ti ljudi tamo dobiju besplatan prevoz, da mogu ići iz sela u selo ili iz sela u opštinsko mesto.
Istovremeno, ono što je veoma bitno, a treba naglasiti, za šta su oni zainteresovani, a i ja sam razmišljao mnogo o toj stvari, mi ćemo imati snažene pritiske, ljudi, tu nema nikakve dileme i mnogi ljudi će se i odlučivati da napuste svoje domaćinstvo. Moramo da idemo u susret tome. Naš program za kupovinu seoskih kuća mora da bude primenjen i na Kosovu i Metohiji. Samo naravno, tamo cifra od 10.000 evra će biti mala. Moramo da razmišljamo. To je jedan potpuno legitiman način da pomognemo našim ljudima. Oni nas sad slušaju i gledaju da dođu do praznih kuća iz kojih su se iselile komšije i da im omogućimo krov nad glavom, ali i nekim ljudima kojima je Kosovo i Metohija na srcu, a otišli su da se vrate. To je ta ideja.
Ako budemo imali jaku zajednicu naših ljudi, koja samostalno odlučuje i bude snažno pomognuta iz Beograda i centralne blagajne, onda pitanje Srba, ne samo Srba nego i drugih naših građana na Kosovu i Metohiji možemo da kažemo da dani koji su pred nama možemo da gledamo sa optimizmom.
Gospodine Stošiću, nadam se da sam vas zadovoljio, ali i da je uvažena opozicija takođe zadovoljna. Hvala.

I vi imate pravo na zaključna dva minuta.