Drago mi je da su građani Srbije imali priliku da vide kako izgleda kada vlast ne odgovori ni na jedno postavljeno pitanje i zato sledi set novih dodatnih pitanja koja se tiču, takođe, podjednako važnih tema.

Pre svega bih pitao ovde prisutnog ministra zdravlja – da li je normalno da ovako izgledaju obroci trudnica i porodilja u srpskim porodilištima?

Kao što vidite, dva parčeta hleba, dve salame sumnjivog kvaliteta i neki tragovi pavlake, nisam siguran ni da je to u pitanju.

Dakle, da li je normalno da tamo gde je početak borbe protiv bele kuge i demografskog nestajanja srpskog naroda imamo ovakav odnos prema trudnicama i porodiljama, a isti takav odnos je, nažalost, i kada su u pitanju higijena, materijalni uslovi, akušersko nasilje i sve ono što proživljavaju kao traume trudnice i porodilje u srpskim porodilištima, da određen ozbiljan procenat njih ne želi više da ostane u drugom stanju zbog svega onog negativnog što su doživeli u srpskim porodilištima.

Ovako izgledaju neki, recimo, obroci u drugim zemljama širom Evrope. Naveo sam samo neke primere iz Grčke, Švedske, Švajcarske, čisto da vidimo razliku kako izgleda odnos prema trudnicama i porodiljama.

Zato smo vam predali preporuke, Vladi Republike Srbije, da se uradi rebalans budžeta i da se sredstva od nacionalnog stadiona i drugih gubljenja vremena preusmere u renoviranje svih porodilišta u Srbiji, izgradnju nacionalnog centra za natalitet, da se humanizuje porodilište, da se na svaki način podrže upravo oni koji stvaraju i rađaju život u ovom narodu.

Drugo pitanje za gospođu ministra, koju izuzetno poštujem jeste – da li je tačno da je još 21. novembra, odlukom ministra za zdravlje, dr Danice Grujičić, doneta odluka o smeni direktora Klinike „dr Laza Lazarević“, Ivane Stašević Karličić, a da do dana današnjeg ona nije smenjena i to stoji negde u fioci Kadrovske komisije Vlade Republike Srbije uprkos višemesečnom štrajku i napuštanju ove klinike od strane više od 50 lekara i medicinskih sestara?

Takođe, pitanje za ministra Martinovića – da li je normalno gospodine ministre da će od 1. septembra samo u Beogradu biti besplatni udžbenici, besplatni vrtići, besplatni udžbenici za sve đake u osnovnim, srednjim škola i vrtićima? Kakva je to diskriminacija u odnosu na sve građane Srbije koji žive van Beograda?

Zašto deca van Beograda neće imati od prvog septembra besplatne udžbenike, besplatne užine, besplatne vrtiće i sve ono što će imati beogradska deca? Može li se tu šta učiniti?

Na kraju za ministra Vesića jedno veoma praktično matematičko pitanje. Ako metro košta 4,6 milijardi evra koji će plaćati svi građani Srbije, dozvolite da završim gospodine predsedavajući, kratko je, koji će plaćati svi građani Srbije, bez obzira što ne žive u Beogradu, dakle Srbija će izgradi beogradski metro, to je uredu. Ili nije u redu, možemo da diskutujemo. Dakle, 4,6 milijardi, za polovinu tih sredstava, ima nešto malo manje od pola, za 2,8 milijardi može da se izgradi u 100 opština u Srbiji 500 kilometara novog asfalta u svakoj od tih opština i da li je to tačno?

Hvala.
Da pružimo priliku da ministri odgovore, a vićete imati još dva minuta nakon toga.
Prvo ministar dr Darija Kisić.

Hvala vam predsedavajući.
Iako niste direktno uputili pitanje meni, našla sam se prozvana pa je shodno da kažem par rečenica. Pre dva dana imali smo Odbor za zdravlje i porodicu i tri sata smo pričali, diskutovali, odnosno pokušala sam da pričam i diskutujem, ali očigledno tako nešto nije bilo moguće, pošto su poslanici opozicionih stranki imali neke papire sa unapred napisanim pitanjima. Svejedno šta kažemo, svejedno šta ćemo reći šta planiramo da uradimo, šta smo uradili i kakva nam je vizija.
Isto tako je jako bitno da smo rekli, obzirom da tim istim poslanicima su puna usta reči koliko im je bitna porodica, koliko su im bitna deca. Rekli smo da sve sugestije apsolutno ćemo da saslušam. Ako postoje i određene kritike i primedbe. Međutim, očigledno da nismo bili ni slušani, čak se nije ni primetilo da sam prilikom svog izlaganja dva izveštajna perioda spojila u jedan, obzirom da su izveštaji detaljne svi dobili, htela sam da imamo što više vremena za diskusiju, za razmenu mišljenja po pitanju u kojem treba da budemo svi ujedinjeni, a to je pitanje nataliteta, pitanje porodica i pitanje dece.
Bez obzira šta smo govorili i šta sam ja konkretno pričala, pitana su pitanja sa papira, evo i sada se gleda na te slične papire. Istim tim povodom su pokazivane iste slike iz porodilišta, sa istim pitanjima. Obzirom da sam bila zainteresovana, naravno i pitala gospodina Obradovića da je to verovatno njegovo iskustvo kada se poslednji put porađao, jer je sa velikim ushićenjem pokazivao o čemu se radi.
Međutim, ako pogledamo ove slike, ako pogledamo slike sa zdravstvenog aspekta, mogu da kažem da je to jedan izbalansiran obrok, gde se, koliko god vama to ne izgledalo ukusno, znate, to je nešto što se upravo savetuje u prvim danima i satima nakon rođenja. Komad sira, znate, to je zbog kalcijuma, jaje zbog proteina, cvekla zbog potencijalne anemije. Da, nije baš mnogo ukusno, ali u tim momentima ni ne mislimo mnogo na takve stvari, bitno nam je da sve fiziološki ono što sledi posle toga ide u onom pravcu u kome želimo. To su najlepši dani, kada na svet donosimo novo dete i želimo da budemo i zdravi i dobri i svom detetu i svojoj okolini.
Što se tiče uslova higijensko-sanitarnih koje ste spominjali, i vi ste čuli da je i lično naš predsednik Aleksandar Vučić rekao da nam jedan od prioritet i jeste upravo obnova tih porodilišta. Tada smo pričali o tome, i ministarka Grujičić i ja, kao resorni ministar za brigu o porodici i demografiju, želimo da zajedno idemo u kampanju gde ćemo zaista učiniti sve da se poboljšaju i uslovi u porodilištima, tamo gde zaista postoji potreba za to.
Vi ste i tada i tom prilikom rekli – pa da, ali šta ako se i tako uradi? Vama je sve – pa šta ako. I ako se uradi, reći ćete da i to nije bitno. Posebno su vam bolni podaci kada se upoređujemo u odnosu na 2012. godinu. Vi onda kažete – pa dobro, šta nam stalno govorite i kako je smanjena stopa nezaposlenosti, i kako su povećane plate, šta nam pričate koliko je puteva izgrađeno, koliko bolnica, šta nam to pričate, kao da je to bitno, ali postoji i ovo i ovo. Pa da, vama ništa nije bitno. I kada se renoviraju ta porodilišta, i to vam neće biti bitno. Da, znamo da može i treba i više i bolje i upravo ka tome i težimo.
Tom prilikom kada smo pričali o izveštajima, želeći da čujem vaše komentare, želeći da čujem vaše sugestije, a opet nisam čula ništa, nisam vam napomenula ono što, evo, ovom prilikom ću ponovo da kažem – podrška porodici sa decom je nikada veća. Opet napominjem, da li može bolje, da li hoće bolje da bude? Da, hoće. Upravo sve što radimo, radimo zbog toga. Tako da, finansijska sredstva koja su usmerena konkretno Ministarstvu za brigu o porodici su samo jedan mali deo sredstava koji je usmeren ka dobrobiti porodice i dece. Sve što radimo, budžeti svih ministarstava, budžet čitave Vlade je upravo usmeren ka poboljšanju kvaliteta života svih građana, porodica i pre svega dece.
Ono što vam tom prilikom nisam rekla, a verovatno sam trebala, jeste da kada je u pitanju roditeljski dodatak i podrška roditeljima, da je ona najveća ikada. Godine 2012. bila je 31.000 dinara, sada je 11 puta veća, 345.000 dinara. Drugo dete bila je 124.000, sada je 422.000, treće dete bila je 223.000, sada je gotovo 2.000.000 dinara, kada je u pitanju četvrto dete bila je 298.000, sada je gotovo 3.000.000 dinara.
Nikada do sada nije postojala i podrška, subvencije za majke koje se ostvare kao roditelji, subvencija za stanove na majke, bez obzira na godine majke, bez obzira na redosled rođenja majke, bitno je samo da majka nije imala do sada nekretninu na području naše zemlje. Znači, čitav niz mera koje su usmerene na podršku porodice, na podršku porodica sa decom, u ukupnom iznosu od 87 milijardi dinara.
Međutim, očigledno da je pitanje dece i pitanje porodice nešto što se jako često zloupotrebljava, pogotovo predstavnici određenih opozicionih partija ovo pitanje, pogotovo pitanje dece gde smo svi najosetljiviji, koriste zbog nekih političkih obračuna, a pri tome iznoseći gnusne laži. Pre svega, najčešće se zloupotrebljavaju u tom smislu od strane opozicionih stranaka deca bez roditeljskog staranja. Igraju se sa sudbinama dece koja su najosetljivija i najugroženija. Pri tome se iznose laži, monstruozne laži, čak se montiraju i video-snimci, znači, ima se dovoljno vremena da se montiraju video-snimci i iznose takve laži, bez ijednog jedinog konkretnog dokaza.
Napomenula bih samo jedan detalj, a praktično ima ih svakodnevno. Mi nemamo vremena da se bavimo takvim stvarima, ni da demantujemo takve stvari, jer radimo konkretan posao. Naši rezultati su jasno vidljivi. Ali, recimo, jedan od najupečatljivijih podataka jeste jedna objava na „Tviteru“ Vuka Jeremića, gde je kompletno izrežiran jedan video-snimak i predstavljen u potpuno drugačijem kontekstu, kada je u pitanju bilo potencijalno usvojenje devojčice iz Loznice, gde su na snimku potpuno drugi usvojitelji, u pitanju je potpuno drugo dete. Ko je odgledao čitav video-snimak i reportažu sa švedske televizije mogao je da vidi o čemu se radi. Međutim, to je kompletno montirano, na način da se plasiraju laži, apsolutno ni jedna jedina istina nije iznesena, sve je montirano, iznošene su gnusne laži.
Na taj način se pripadnici opozicionih stranaka igraju sa dečjim sudbinama, dece bez roditeljskog staranja, koja nažalost nisu imala sreću kao većina nas da odrasta u svojoj biološkoj porodici i gde država ulaže zaista veliki trud i napore da pronađe porodicu koja će za njih da bude najbolje utočište, da im pruži ljubav, negu i da ostvare svoje pune kapacitete. To i uspeva. Ono što pokušava da se plasira zaista je nešto što kompromituje sve ove aktivnosti, ali na sreću, ova deca pronalaze svoje domove, pronalaze dobre humane ljude koji im pružaju ljubav, dom, mogućnosti za srećno i zdravo odrastanje.
Sve druge priče i laži koje se iznose, ja bih samo rekla jedno, svi koji pričaju o tome neka daju konkretne dokaze, nek se obrate svim nadležnim pravosudnim organima da rade svoj posao. Ovako pričaju u prazno, iznose laži, a ono, još jednom pominjem, čega su nam verovatno svima puna usta kada govorimo koliko volimo decu i koliko sve radimo za dobrobit dece, ovo jeste pitanje gde treba i možemo da se ujedinimo, pošto sam sigurna da je pitanje dece najznačajnije.
Da li možemo više? Da, možemo. Da li može svako od nas više da se posveti i svom detetu? Sigurno možemo. Ali ovo treba da bude pitanje nad svim pitanjima i apsolutno osuđujem svaku vrstu zloupotrebe i iznošenja laži.

Hvala.
Sada reč ima ministarka dr Danica Grujičić.

Naravno da naše mlade mame, pa i starije mame treba da se porađaju u najboljim mogući uslovima, i tu nije ništa sporno, i pojedinačne ekscese koji se dešavaju, koji nisu pravila, ne možete praviti da su zaista pravila.
U februaru mesecu sam imala sastanak sa predsednikom Vučićem, bio je prisutan i gospodin Siniša Mali, dobio je direktno naređenje da se sva porodilišta u Srbiji moraju srediti. Ono gde postoje već odobrena sredstva to Ginekološko-akušerska klinika u Narodnog fronta. Sledeće godine u drugoj polovini počinje izgradnja nove bolnice „Narodni front“, 900 miliona dinara je procena i toliko je odobreno da se renovira pod hitno Ginekološko-akušerska klinika u Nišu i naravno postoje ginekološko-akušerske klinike, odnosno odeljenja koja su odlična kao što je u Aranđelovcu u novoj bolnici, kao što je u Kragujevcu, kao što je u pojedinim mestima i u opštim bolnicama.
Samo bih volela da vas podsetim da većina naših bolnica građena negde sedamdesetih godina, sve ostalo su bila samo puka održavanja. I evo, šta je urađeno u poslednjih deset godina. Znači, kompletna rekonstrukcija ili izgradnja, 86 objekata domova zdravlja i ambulanti na teritoriji 60 gradova i opština uključujući i ginekološka pojedina odeljenja. Završena je obnova i izgradnja 24 objekta ustanova sekundarne i tercijalne zdravstvene zaštite, znači bolnica i klinika. Nabavljena je medicinska oprema za 14 opštih bolnica i klinika, da vas samo podsetim da smo imali tri puta manje linearnih akceleratora pre samo sedam godina. Ukupno je realizovano do tada 124 ugovora, ukupna vrednost je 28,15 milijardi dinara. U toku je realizacija 13 ugovora čija je ukupna vrednost negde oko 23 milijarde, tri objekta primarne zdravstvene zaštite na tri grada i opštine gde ukupna ugovorena vrednost je oko 700 miliona. U toku je rekonstrukcija izgradnje objekata šest opštih bolnica, dva instituta, jedne klinike kao i objekta za Centar za radni razvoj dece i inkluziju. Nabavke koje su u toku, odnosno planirana i da su već opredeljena sredstva su četiri nabavke ukupne vrednosti od 2,21 milijarde dinara za rekonstrukciju i obnovu jednog doma zdravlja, jedne klinike.
Znači, molim vas, 40 godina radim u zdravstvu i znam koju sam opremu imala 2012. godine, a koju imam danas. Koliko su pacijenti čekali na određenu vrstu intervencije i tada i danas. Mnogo je urađeno, naravno, uvek je dobra kritika i uvek može bolje, ali pojedinačne slučajeve nekorektnog ponašanja prema trudnicama i pojedinačnih slučajeva kako izgledaju određena porodilišta nisu pravila, ne danas u Srbiji, možda su nekada bila, ali danas u Srbiji nisu.
Evo, prosto obećanje, jednostavno izvršenje naređenja da će bukvalno sva porodilišta biti sređena u najskorijem mogućem vremenu. Morate napraviti projekat, morate dobiti određene građevinske dozvole, ali to je nešto na čemu ćemo raditi i sigurno je da naše mame treba da budu u takvim uslovima porođene da požele da ponovo dođu u to isto porodilište.
Što se tiče Klinike „Laza Lazarević“, mislim da je to bio peti ili šesti dan mandata mog kao ministra zdravlja, ja sam otišla u „Lazu Lazarević“ i razgovarala i sa direktorkom i sa štrajkačkim odborom, odnosno sindikatima u toj bolnici. Zamolila sam ih da sačekaju jedno dve nedelje, desetak dana, da jednostavno vidimo, da pokušamo da nađemo neko rešenje bez velikih potresa da se stanje stabilizuje, kao što je za očekivati kada su u pitanju ljudi koji su ipak visoko obrazovani lekari, itd. Direktora Doma zdravlja je javila jedno veliko nestrpljenje i nastavila je da postupa po svome, pozivajući se na nekakva mišljenja ranije koja je dobila, da li od Ministarstva zdravlja, da li od Ministarstva za rad i socijalnu politiku.
U svakom slučaju videći njeno ponašanje i da nastavlja, najmanje rečeno nekorektan odnos prema zaposlenima, uz činjenicu da su 23 lekara od kada je ona postala direktor napustili tu ustanovu, negde oko pedesetak medicinskih sestara, ja sam dala predlog Vladi da se ona smeni i dogovorila se sa jednom profesorkom da privremeno zauzme mesto direktora da bismo smirili celu situaciju. Direktorka predložena se povukla posle toga i ostalo je samo na Vladi razrešenje gospođe Stošić-Karličić. Skoro smo, 11. aprila, ja mislim, dali predlog za imenovanje opet privremeno nove direktorke koja je lekar u toj ustanovi koja je dobila otkaz i kao što ste rekli to je sad na Vladi. Ja sam svoje mišljenje kao ministar rekla, kadrovska komisija Vlade će doneti odluku, ja se nadam uskoro.

Hvala.
Pošto imamo još deset minuta orijentaciono, a ima više prijavljenih zamolio bih samo do tri minuta, ako bude moguće.
Ministar Goran Vesić. Izvolite.

Kad smo kod matematika, pola od 4,6 milijardi je 2,3, a ne 2,8 milijardi, a 2,8 milijardi puta dva to vam iznosi 5,6, ali toliko o matematici.
Hajmo sad na politiku. Uradili ste jednu vrlo opasnu stvar, pokušavate da delite građane Srbije, da delite na Beograđane, da, upravo vi, na Beograđane i Beograđanke i oni koji nisu iz Beograda i to je nešto što nije u redu da radite.
Rekli ste da Vlada plaća metro u Beogradu. Tačno, ali ta ista Vlada iz tog istog budžeta je radila i auto-put Miloš Veliki do Čačka. Pa, šta treba da kažu iz Zaječara da nije trebao da se radi auto-put do Čačka. Evo, u subotu će predsednik otvoriti prvi deo Moravskog koridora do Makeša, a to je skoro do Kruševca, u oktobru do Koševa. Pa, šta treba da kažu iz Subotice, da ne treba da se radi auto-put do Kruševca. Pa, da li je rađen auto-put do Dimitrovgrada i Pirota. Pa, šta treba da kažu građani iz Leskovca, da nije trebalo da plate auto-put do Pirota. Da li se radi Sremska Rača-Kuzmin? Da li se radi Ruma-Šabac? Loznica? Da li se radi Fruškogorski koridor? Pa, šta treba da kažu ljudi iz Užica da ne treba da se radi Fruškogorski koridor, da Šabac ne treba da bude povezan sa Rumom. Da li se radi Iverak-Lajkova? Pa, šta treba da kažu ljudi koji nisu iz Valjeva, da ne treba da se plaća iz republičkog budžeta Iverak-Lajkovac. Da li se radi Niš-Beloljin? Da li se radi Požarevac-Veliko Gradište? Pa, šta treba da kažu ljudi iz Bora, da ne treba da se radi Požarevac-Veliko Gradište? Da li će se raditi Kraljevo-Novi Pazar, preko Raške? Pa, šta treba da kažu oni koji žive u Prijepolju, da ne treba ni Novi Pazar, ni Kraljevo da dobiju brzu saobraćajnicu.
Upravo ste to uradili i to što ste uradili nije u redu zato što se ulažu milijarde, mnogo više nego što se ulaže u metro u Beogradu, u brze pruge, u obnovu pruga i naravno u puteve. Do 2012. godine bilo je izgrađeno 596 kilometara puteva, od 2012. godine do danas izgrađeno je 381 kilometar, trenutno se gradi 412 kilometara, ne računajući smajli saobraćajnicu od Bačkog Brega do Nakova sa 175 kilometara i ne računajući ovo što ćemo raditi obilaznicu oko Kragujevca i vezu do Mrčajevaca, to je nekih 55 ili 56 kilometara. Ne računajući Kraljevo-Novi Pazar, ne računajući Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Šta treba da kažu ljudi iz drugih krajeva Srbije, pa da li treba da kažu ljudi iz Sombora da ne treba da se gradi brza pruga do Subotice, nego baš do Sombora.
To ste upravo uradili i to nije u redu što ste uradili. Nemate pravo da delite građane Srbije. Nemate pravo da huškate druge građane Srbije na Beograd, jer u Beogradu živi formalno milion i 600 hiljada ljudi, i vi, i ja, i mnogi ovde i u Beogradu imate skoro dva miliona ljudi. Beograd je 40% BDP zemlje i ne ulaže se više u Beograda nego u druge gradove Srbije, to je naprosto tako.
A što se tiče Beograda, ja ću vam reći, zahvaljujući Siniši Malom koji je bio tada ministar finansija, pre toga gradonačelnik Beograda, Beograd je dobio da se plati iz budžeta čitav metro, mnoge druge prestonice u svetu to nisu dobile. Kao što se iz budžeta plaća svaka brza saobraćajnica i svaki put. Hvala vam.

Hvala, gospodine ministre.
Reč ima, ministar doktor Aleksandar Martinović.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Da se nadovežem na diskusiju gospodina Vesića, narodni poslanik koji je postavio pitanje je u stvari imputirao Vladi Republike Srbije da diskriminiše građane Republike Srbije tako što odvaja građane iz Beograde, odnosno građane Republike Srbije koji žive u Beogradu od građana koji žive u drugim jedinicama lokalne samouprave.
Pri tome, tom narodnom poslaniku, to vi narodni poslanici dobro znate, posebno predsednik i članovi Administrativnog odbora, iz budžeta Republike Srbije se plaća zakup kuće, i to ne bilo gde u Beogradu, nego na Dedinju. Dakle, čovek sa Dedinja, inače „vojvoda kolubarski“, jer je primao novac iz „Kolubare“, živi na Dedinju i sa Dedinja nam poručuje kako mi u Vladi Republike Srbije i kako vi narodni poslanici koji podržavate Vladu Republike Srbije diskriminišete druge građane u Republici Srbiji u odnosu na Beograđane. A on, čovek, živi na Dedinju.
Evo, pitajte gospodina Jovanova da li je Administrativni odbor doneo rešenje po kome se Bošku Obradoviću plaća zakup kuće, i to na adresi u beogradskom naselju Dedinje? To svako može da proveri. Dakle, govorim stvari koje su, kao što je rekla premijerka, vrlo jasno proverljive. Ali, nije to sad toliko ni bitno. Jedna druga stvar je mnogo važnija.
Dok je govorio gospodin Milan Krkobabić, narodni poslanik Boško Obradović je dobacivao, cupkao, kad će on doći na red, da on postavi pitanje o Kosovu i Metohiji, i to tako teško i delikatno pitanje o Kosovu i Metohiji, gde nam ponovo imputira da smo izdajnici, da smo nešto potpisali, da je Vučić prodao Kosovo, itd, itd. O Kosovu i Metohiji je pričao tri minuta. Dobio je vrlo ubedljiv odgovor od strane predsednice Vlade Republike Srbije i u naredna tri minuta, o čemu je pričao? O jajima, o povlaci, o salami, itd. Pazite na šta nam je skrenuo pažnju, on koji je veliki protivnik EU, zapada, NATO pakta, itd. Kaže – a zašto vi iz Vlade Republike Srbije, konkretno ministarka zdravlja, ne obezbedite, jel tako, Nataša, obroke trudnicama kakvi su u Švedskoj, kakvi su u Nemačkoj, kakvi su u Italiji, itd, itd. Sve same zemlje Evropske unije, NATO pakta itd. Eto, tako gospodin sa Dedinja se bori protiv EU i NATO pakta.
Gospodine predsedniče, završavam.
Što se tiče ovih besmislica vezano za diskriminaciju građana Srbije koji ni žive u Beogradu, nije grad Beograd jedina jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji koja besplatno daje udžbenike deci. To rade i grad Niš, to radi i grad Novi Sad, to radi i opština Stara Pazova, to rade mnoge jedinice lokalne samouprave zato što je Republika Srbija danas, pa i naše opštine i naši gradovi, ekonomski i finansijski mnogo, mnogo snažnija nego što je bila u vreme kada su on i njegovi koalicioni partneri vladali Srbijom, pa niko nije mogao da plaća ništa, pa ni da izdvaja sredstva za besplatne udžbenike.
Poslednja rečenica, i time završavam, novim Predlogom zakona o udžbenicima Vlada Republike Srbije je predvidela pravo svake jedinice lokalne samouprave da obezbeđuje besplatne udžbenike deci sa svoje teritorije, tako da ćemo vrlo brzo izaći pred Narodnu skupštinu Republike Srbije sa tim predlogom zakona, tako da ćemo i formalno omogućiti svim jedinicama lokalne samouprave u Republici Srbiji da obezbeđuju besplatne udžbenike za decu koja žive na teritorijama tih jedinica lokalne samouprave i to je dokaz više da nam je Srbija danas mnogo jača, mnogo snažnija, mnogo više ekonomski razvijena, da su nam više razvijene lokalne samouprave nego u vreme kada su on i njegovi supotpisnici sporazuma sa narodom vedrili i oblačili ovom zemljom.

Hvala puno i vama, gospodine ministre.
Pošto nije bilo tačno 16.00 časova, možda smo dva minuta kasnije krenuli, uzećemo i to u obzir, da ne skratimo ovaj deo sednice.
Reč ima predsednica Vlade. Izvolite.