Gospodine Stošiću, uvaženi gospodine Orliću, gospođo Brnabić, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, vaš uvod je bio više nego inspirativan kada dolazi od čoveka koji je provereni patriota, borac, dokazani pregalac da se problemi običnih ljudi rešavaju na pravi način.
Vi ste postavili ovde jedno pitanje, a dozvolite mi da dam neko pojašnjenje.
Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ne treba stavljati znak jednakosti između sela i poljoprivrede. Sociološki fenomen - selo je pre svega zajednica ljudi, a poljoprivreda, složićemo se, je jedna od privrednih grana i to izuzetno bitna za jedan deo stanovništva Republike Srbije, ali sveli ste pitanje na ono ključno. To je ravnomerni regionalni razvoj i odnos urbanog i ruralnog.
Gde smo mi to danas u Srbiji, gde je Evropa ka kojoj hoćemo da idemo? Kada govorimo o potiranju tih razlika ili ispravljanju dugogodišnje, decenijske neravnoteže, ja bih pošao od tri osnovne stvari.
Prva je neosporna politička volja. Ovo je bitno za građane Republike Srbije, za žitelje sela. Politička volja znači da i ovaj parlament i ovi narodni poslanici od kojih su možda neki nestrpljivi moraju da imaju jasan stav o tome da li hoćemo da se opredelimo da Srbiju gradimo na jedinstven, ali ravnomerni način.
Politička volja je neophodna i zbog toga da bi ovaj parlament prihvatio budući budžet Republike Srbije u kome ćemo izdvojiti mnogo veća sredstva za ove namene. Znači, rekao sam, politička volja, dosta novca i, naravno, ne smemo da zaboravimo ono što je veoma nužno, to je znanje. Znanje, profesore Atlagiću, znanje, moramo da ponovimo tri puta.
Kada govorimo o ovom praktično radu Ministarstva na čijem sam čelu, moram sa ponosom da istaknem da imamo izuzetnu saradnju sa SANU, sa Odborom za selo, na čelu sa akademikom Škorićem i da smo, više oni nego mi, odradili kapitalno delo. Ja bih pozvao sve da to pročitaju. Oni koji nemaju, potrudiću se da dobiju. To je putokaz, pravi putokaz kako i na koji način pristupiti preporodu sela Srbije.
Naravno da ne gajimo iluziju. Postoji 4.700 sela. Da li možemo spasiti sva sela? To je iluzija, naravno. Moramo da se orijentišemo na ona koja predstavljaju gravitacione, ključne tačke. Mi ćemo se time baviti.
Kada govorimo o partnerstvu, mislim na to partnerstvo urbanog i ruralnog, zasnovanog na zakonu. Šta to sad zapravo znači? Evo, građani Srbije da obrate pažnju, prati oni ovo, imamo i ministra Vesića ovde, tu je predsednik Vlade, tu sam ja, želimo da lokalna zajednica odlučuje o svim bitnim pitanjima, da dogovara, da planira, odlučuje, ali i da dobija adekvatna sredstva. U praksi to znači da bilo koji stanovnik bilo kog sela ili bilo kog kraja nema potrebe da ima svog ministra, svog direktora javnog preduzeća ili svog poslanika koji je vešt, snažan, retorički osposobljen da izboksuje neku stvar za njega. Hajde, napravi mi 10 kilometara puta, vodu ili nešto slično. Ne. Želimo da te lokalne samouprave, te lokalne zajedno same dogovaraju, planiraju i odlučuju, a da naša državna blagajna, ministar finansija to planski pokriva.
To je jedan koncept koji je evropski koncept i on je definisan tzv. Lajpciškom poveljom koja precizno, ali savršeno precizno pozicionira ruralni deo i dovodi ga u ravan sa onim urbanim delom.
Vaše konkretno pitanje, uvaženi narodni poslaniče, planiramo pokretanje novih privrednih aktivnosti. To je izuzetno bitno i reći ću vam okvirno, vrlo kratko, biće to iznos do 10.000 evra namenjen, ponavljam sada, svim građanima Republike Srbije u svim selima, podrazumeva se, koji imaju određena znanja i veštine da mogu da obavljaju određene delatnosti, a delatnosti će biti one koje su neophodne žiteljima tih sela. Da li je to apoteka, da li je možda stomatološka ordinacija? Tu je i ministarka zdravlja, bio sam u Crnoj Travi i nema stomatologa, možda su ga dobili. Servis za poljoprivredne mašine, vulkanizerska radnja, prodavnica? Znači, izaći ćemo u susret svima onima koji žele istinski da krenu u obavljanje delatnosti.
Još jedna stvar, biće interesantno uvaženim kolegama iz opozicije. Mantra njihova je stalno – Vučiću, daješ pare stranim investitorima. Dao im je pare, ali te pare su vraćene kroz budžet Republike Srbije. Mi sada iz tih, što bi rekli Vojvođani, novaca hoćemo da damo direktno stanovnicima Republike Srbije, žiteljima sela po 10.000 evra. Sad čekam da vidim ko će da ospori jednu takvu ideju. Ima li ih? Ne. Ne verujem. Opozicija je dobronamerna i kada iziđu sa nekim stavovima, izlaze zato što možda ne barataju pravim činjenicama. U pitanju su predrasude, a predrasude dolaze kad nemate činjenice. Zbog toga sam ovde spreman da uvek iznesem činjenice i neposredno, evo, recimo, idem sutra u Knić. Imamo porodicu sa četvoro dece, biće upriličeno venčanje, došli su iz Raške oblasti, dobili su kuću. Videćemo, evo, pozivam i predstavnike opozicionih partija da mi se pridruže i da vidimo kako izgleda taj novi život u tim novim kućama. Ne, potpuno sam otvoren za sve.
Želimo i imamo želju, ponavljam još jednom, da što je moguće više naših sela osposobimo, da ih prilagodimo životu 21. veka. Jedan interesantan podatak u celoj ovoj priči o dodeli kuća, gotovo za ne verovati je, 20% mladih ljudi, prosek godina ispod 30, 20% je prešlo iz gradova da živi u selima Srbije. To je jedan dobar znak, ohrabrujući znak, ali moramo istovremeno svi, ponavljam, u ovom poslu nema pozicije i nema opozicije, postoji interes Republike Srbije, postoje ciljevi ekonomski, populacioni i vojno-bezbednosni.
Možda će ovde biti pitanja oko Kosova i Metohije, ja to očekujem sigurno. Evo čeka, već se čovek oštri. To pitanje ne bi se danas postavljalo da naši neki preci nisu napustili tu teritoriju. Otišli su i mi rešavamo te probleme. Zato sada hoćemo da rubne delove Srbije, recimo Kuršumlija, koja je dugačka 90 km, bude naseljena, da nemamo prazne kuće. Ali ne želimo opstrukciju, hoćemo punu podršku, ovako snažan aplauz za svaku ideju koja se tiče opstanka srpskih sela.
Bez sela, poštovana gospodo, građani Srbije, neće biti, nije patetika, neće biti ni Srbije. Zahvaljujem.

Gospodine Stošiću, izvolite.

Zahvaljujem se gospodine ministre na ovako iscrpnim odgovorima.

Gospodine ministre, svi ovi projekti su više nego značajni za opstanak sela. Značajni su kao i drugi projekti koje ćete realizovati ili planirati kroz Ministarstvo za brigu o selu, u obnovi i oživljavanju sela. Meni je posebno drago što ste se obratili opoziciji i dobili ste ovakvu podršku za ovo što radite, što kažete ovakvim aplauzom.

Kada smo govorili o ravnomernom regionalnom razvoju, ideja je još pre više godina krenula da se ravnomerni regionalni razvoj podrazumeva da se jugu Srbije daju veći prioriteti. Međutim, sada je stav i vaš i Vlade Republike Srbije da cela Srbija konkuriše za ove projekte i da se projekti realizuju na čitavoj teritoriji Republike Srbije.

Moje drugo pitanje je upravo vezano, malopre ste napomenuli, za Kosovo i Metohiju. Već su se spremali da vam postave i pitanja, ali ću ja preduhitriti. Da li realizacija projekata postojećih i novih projekata koje osmišljavate, da li će se uključiti realizacija tih projekata i na našu južnu pokrajinu, odnosno na Kosovo i Metohiju? Ako jeste, u kom procentu smatrate da bi bilo potrebno da se odvoje sredstva za prostor Kosova i Metohije?

Da li planirate da obiđete sela na Kosovu i Metohiji, obzirom da se ništa ne može planirati ako se čovek lično ne uveri kakvo je stanje na određenom prostoru, to bi bilo moje sledeće pitanje? Da li će biti uključeno, u kom procentu će biti uključena sredstva i da li ćete vi lično obići neka sela i naselja na Kosovu i Metohiji?

Hvala vam.
Reč ima ministar Krkobabić.

Gospodine Stošiću pitanje zahteva temeljan odgovor. Ja gledam na sat. Moj odgovor će trajati 45 minuta. Toliko sam u stanju da pričam. Dakle, strpljivo, 45 minuta je mojih, jedan školski čas. Mala šala, uvaženi narodni poslanici.
Gospodine Stošiću niste me do kraja dobro shvatili. Ja ne mislim da vi i ja i ova strana mnogo više voli Srbiju od ove strane ovde. Svi je mi podjednako volimo. Ja ne verujem da ovde postoje ljudi koji su protiv ove zemlje i protiv njenih ključnih interesa. Možemo da se razlikujemo u pristupu, u metodologiji, ali ciljevi su nam isti.
Sada konkretan odgovor na ovo pitanje. Hoćemo da sprovodimo ove programe i na Kosovu i Metohiji. Reći ću vam, postoji jedna zadruga u Zubinom Potoku, pomogli smo je finansijski i interesantan je podatak da ta zadruga prerađuje voće. Dobila je savremenu opremu i omogućila da tamo 39 ljudi radi, da prima platu, pazite na Kosovu, da ima 236 kooperanata. To su impresivne stvari. Hoću da idem i da vidim. Da svakih pet, šest ljudi formira po jednu zadrugu. To su domaćini, to su ljudi koji tu žive. Nisam ja uvek siguran da li sva pomoć njima stiže kako treba. Usput ta pomoć može i da se zagubi, slažete se sa mnom.
Na ovaj način, omogućićemo formiranje zadruga, omogućićemo da ta domaćinstva funkcionišu, a onda druga mera, evo radimo na pitanju rešavanja mobilnosti sa Saobraćajnim fakultetom. Konkurisaće i oni, dobiće besplatne minibuseve za prevoz seoskog stanovništva. Ja sam ubeđen da će koncept koji ova Vlada i predsednik Republike budu definisali, omogućiti pravi transfer sredstava da se pokrije i gorivo, plate za vozače i da ti ljudi tamo dobiju besplatan prevoz, da mogu ići iz sela u selo ili iz sela u opštinsko mesto.
Istovremeno, ono što je veoma bitno, a treba naglasiti, za šta su oni zainteresovani, a i ja sam razmišljao mnogo o toj stvari, mi ćemo imati snažene pritiske, ljudi, tu nema nikakve dileme i mnogi ljudi će se i odlučivati da napuste svoje domaćinstvo. Moramo da idemo u susret tome. Naš program za kupovinu seoskih kuća mora da bude primenjen i na Kosovu i Metohiji. Samo naravno, tamo cifra od 10.000 evra će biti mala. Moramo da razmišljamo. To je jedan potpuno legitiman način da pomognemo našim ljudima. Oni nas sad slušaju i gledaju da dođu do praznih kuća iz kojih su se iselile komšije i da im omogućimo krov nad glavom, ali i nekim ljudima kojima je Kosovo i Metohija na srcu, a otišli su da se vrate. To je ta ideja.
Ako budemo imali jaku zajednicu naših ljudi, koja samostalno odlučuje i bude snažno pomognuta iz Beograda i centralne blagajne, onda pitanje Srba, ne samo Srba nego i drugih naših građana na Kosovu i Metohiji možemo da kažemo da dani koji su pred nama možemo da gledamo sa optimizmom.
Gospodine Stošiću, nadam se da sam vas zadovoljio, ali i da je uvažena opozicija takođe zadovoljna. Hvala.

I vi imate pravo na zaključna dva minuta.

Zahvaljujem se, gospodine ministre na svim ovim odgovorima i posebno mi je drago što ste iskazali želju da lično obiđete određene prostore na Kosovu i Metohiji i uverite se u stanje u tim selima ili opštinama. Evo, postoji jedna opština sa srpskom većinom Novo Brdo, koja ima izuzetno velike potrebe za dobijanjem, primera radi, jednog vozila koje bi, to je opština tipa brdsko-planinskog karaktera, koja bi imala potrebe za jedno vozilo, za jedan minibus koji bi, ako ništa drugo, bar vezivao škole određene koje su rasute po tom delu opština, a jedna je od najvećih teritorijalno na Kosovu i Metohiji, a srpska je većina.

Ja lično želim da kada budete išli, nudim se da budem u sastavu tog tima, da budem neko ko može da vam pomogne, jer znam i poznajem teritoriju Kosova i Metohije. Verujem da će se još i određeni broj narodnih poslanika javiti i koji će biti u toj delegaciji da obiđu, evo i gospodina, našeg Vranjanca, prijatelja, već se prijavio, ali verujem da će i drugi.

To bi bila poruka našim ljudima da je jedan ministar koji se brine o ravnomernom regionalnom razvoju, o ruralnom području da bude u poseti Kosovu i Metohiji, sa određenim brojem poslanika da li su iz opozicije ili pozicije, nije bitno, ali svakako bi bila dobra poruka za naš narod tamo da nisu zaboravljeni i da Srbija misli o njima. Zahvaljujem.

Hvala.
Sada reč ima Boško Obradović. Tri minuta, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvažene dame i gospodo ministri, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja bih želeo da u ovoj zaista retkoj prilici da su ministri ovde u Narodnoj skupštini da odgovaraju na pitanja poslanika želeo bih da postavim nekoliko pitanja o kojima se Vlada uglavnom nije izjasnila, a postavljenih i u ime, nećete to možda poverovati, birača SNS i stranaka vladajuće koalicije.

Prvo pitanje glasi - šta Vlada misli o francusko-nemačkom sporazumu o priznanju lažne države Kosovo, s obzirom da se do dana današnjeg nije izjasnila o tome, a znamo da je predsednik Vučić još u septembru prošle godine rekao da je francusko-nemački sporazum za nas potpuno neprihvatljiv, da je Savet za nacionalnu bezbednost prošle godine odbacio francusko-nemački sporazum kao apsolutno neprihvatljiv? Da bi predsednik Vučić promenio mišljenje za Jovanjdan i nakon sastanka sa zapadnom diplomatskog petorkom prihvatio primenu francusko-nemačkog sporazuma, to zvanično prihvatio u Briselu 27. februara i potvrdio prihvatanjem aneksa 18. marta u Ohridu, a s obzirom da ispod 10% građana Srbije zna po najnovijem današnjem istraživanju šta je sadržaj francusko-nemačkog sporazuma, dozvolite da obavestim građane Srbije a vi mi demantujte ako nešto od ovoga nije tačno.

Član 1. - stranke će međusobno razvijati normalne dobrosusedske odnose na bazi jednakih prava. Obe strane će međusobno priznati relevantna dokumenta i nacionalne simbole uključujući pasoše, diplome, tablice vozila i carinski pečat. Obe strane će rukovoditi svrhom i principima utvrđenim u Povelji UN, a posebno onim o suverenim pravima država o poštovanju njihovih nezavisnosti, autonomije, teritorijalnog integriteta i tako dalje. To je član 2. i član 4. - Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Poštovani građani Srbije, ovo je Aleksandar Vučić prihvatio u Briselu 27. februara.

Drugo pitanje za Vladu Srbije glasi - zašto je prekršen moratorijum na bilo koje zajedničke vojne vežbe sa bilo kojim partnerima sa istoka ili zapada? Zašto će od 16. do 30. juna u Srbiji biti organizovane zajedničke vojne vežbe sa vojskama NATO pakta koji nas je bombardovao? Da li ćemo Vidovdan dočekati tako što će NATO vojske da vežbaju u državi Srbiji na našoj teritoriji koju su bombardovali?

S obzirom da je i za to postojala odluka Saveta za nacionalnu bezbednost, ja onda postavljam opravdano pitanje. Prekršili ste odluku po pitanju KiM, prihvatili ste francusko-nemački sporazum, prekršili ste odluku Saveta za nacionalnu bezbednost po pitanju moratorijuma na zajedničke vojne vežbe, da li ćete na isti takav način prekršiti i odluku da nema sankcija Rusiji i zašto ste uveli sankcije prijateljskim zemljama Belorusiji i Siriji? Hvala.

Reč ima predsednica Vlade.