Vidim svi su po amandmanu, dobiće priliku.
Miroslav Aleksić, izvolite.

Znate, da vam kažem, kad već to pričate gde bih ja voleo da sedim, moram da vam kažem da ja biram društvo. To je jedno, a drugo, da, da biram i ponosan sam što sam ovde među ovim ljudima. Vrlo sam ponosan, a stideo bih se da sam tamo. To da li sam se ja nekom nudio ili ne, bilo je ovde onih koji znaju koliko su me molili i vukli za rukav još daleke 2014. i 2015. godine - dođi kod nas, prelepi na tvoju stranku SNS, sve ljude prevedi; ali nismo svi isti, u tome je razlika, nije sve na prodaju i nisu svi na prodaju. To je vaša mašta bila da hoće neko častan i pošten da sedne tamo kod vas.

Zašto to govorim? Znate li ko sedi tamo? Sede ljudi poput vašeg šefa poslaničkog kluba koji je 2015. godine govorio sledeće stvari: „Naš cilj je obaranje režima Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, koja je smanjila penzije, koja vodi Srbiju u NATO, koja vodeći Srbiju u EU doživljava svaki dan nova poniženja koja priznaje nezavisno Kosovo, koja je upropastila srpsku ekonomiju, koja će upropastiti srpsku porodicu, koja je upropastila sve čega se dotakla“, rekao Milenko Jovanov 2015. godine. E, sa takvim ja ne sedim nikada. Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov.

Pa, to ste već čitali. Da li imate još neke? Dajte neke nove onda. Kad imate neke nove, dajte neke nove.

Dakle, vi sada kao najveći dokaz protiv mene nađete nešto što sam ja rekao pre osam godina i to je sjajno. To je bilo pre osam godina kada ste se vi nudili da budete ministar, da, da, kada ste se nudili preko Devenporta da budete ministar poljoprivrede u Vladi Aleksandra Vučića, a ako to ne može, onda bar predsednik Odbora za poljoprivredu u Narodnoj Skupštini. E, to je tada bilo.

E sad, vidite u čemu je razlika. Vi ste se nudili, ali vas Aleksandar Vučić nije hteo, a pored izjava koje sam ja dao, on je mene pozvao da se priključim SNS. E, to je razlika između mene i vas.

I nemojte da mrzite te ljude, koji se, eto, nisu nudili, a pozvani su i priključili su se, a vi se nudili, pa niste pozvani, niti vas ko hoće. To da se ponosite okruženjem, ja sam siguran da se ponosite, našla krpa zakrpu i to je sve u redu.

I još samo jedna mala digresija, dakle malopre ste rekli ne može da „hvali“, možde da „fali“, jer „hvali“ i „fali“ nije isto. „Hvaliti“ možda da hvali, ali ne mogu brojevi da se hvale. Dakle, ili fali ili nedostaje, a da „hvali“ ne može nikako, to ste bar u nekoj školi, na nekom popravnom, u nekom avgustu mogli da naučite.

Reč ima Miroslav Aleksić.

Ne znam da li se sećate onih radikalskih kletvi upućenih Aleksandru Vučiću kada je napustio radikale, prešao u SNS, kad su mu govorili: „Dabogda nikad sreće ne imao“. Izgleda da su ga stigle te kletve kad morate vi da ga branite. Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov.

To i dalje ne menja činjenicu da vas tako pametnog, eto i mi takvi najgori nismo hteli. Zamislite vi, opisujete nas kao najgore, te „krezubi“, te „sendvičari“, te sve „falsifikuju“ i mi takvi vas nismo hteli. Pa, kakvi ste vi, čoveče? Kakvi ste vi?

A, evo, ja takav došao da branim Aleksandra Vučića i tako ga branim da šest dana se samo mnome bavite. Nema medija vašeg koji se ne bavi mnome, što štampanih, što elektronskih, u svim mogućim medijima. Pa tako ga loše branim? Zašto me onda ne podržite, ćutite, pustite da nastavim da ga loše branim. Uživajte u tome, kupite kokice, grickajte i uživajte da ja propadnem zajedno sa Aleksandrom Vučićem. Što se bunite? Što se toliko zbog toga nervirate? Nije valjda da mislite da ćete da me sprečite.

Kad već spominjete radikale, evo citiraću vam Vojislava Šešelja, evo samo za vaše uši: „Protiv mene leka nema, džaba pokušavate, nema šanse“.

Po amandmanu, Staša Stojanović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, neću podržati ovaj amandman iz razloga što je opozicija ovde isključivo na zadatku, a to je urušavanje ovog visokog doma, ali i urušavanje naše Republike Srbije.

Koliko god se mi ovde trudimo da radimo, koliko god se mi ovde zalažemo da radimo svoj posao, da raspravljamo o predlozima zakona, opoziciji nikad ništa neće valjati jer oni isključivo polaze od sebe. Kada si kvaran, samo ružno i loše možeš da pričaš, a vi samo tako pričate jer drugačije niti umete, niti znate.

Elem, na dnevnom redu imamo i Predlog zakona o elektronskim komunikacijama. Pohvalila bih ovim putem Ministarstvo informisanja i telekomunikacija da su u relativno kratkom periodu napisali zakon koji će značiti apsolutno svim građanima Republike Srbije.

Primena ovog zakona, što je jako bitno u ovim trenucima, neće stvoriti apsolutno nikakve troškove za naše građane, ali niti za našu privredu. Predložene mere podržavaju sve sektore savremene i inovativne ekonomije. Pozitivan uticaj na tržište i tržišnu konkurenciju, kroz stvaranje uslova za nove načine zapošljavanja, elektronsku trgovinu, olakšanu komunikaciju i što je jako važno, a to je informisanje na različitim jezicima.

Primena ovog zakona treba da podstakne i stvaranje boljih veza između nauke, tehnologije i preduzetništva.

Što se tiče ekonomskog i socijalnog razvoja, on bi se kroz ovaj zakon realizovao kroz masovnu edukaciju i osposobljavanje građana Srbije za korišćenje novih servisa, a sve sa ciljem smanjenja digitalnog jaza između urbane i seoske populacije, između muške i ženske populacije, ali i između mlađih i starijih korisnika, kao i stvaranja uslova od strane države da nijedan građanin ne bi bio uskraćen u pogledu korišćenja novih tehnologija, posebno ne onih koji utiču na svakodnevni život svih nas.

Kada sam kod svakodnevnog života ovde sam prethodnih dana, a evo i malo pre čula napade na Ministarstvo informisanja koje je pohvalilo kompaniju „Telekom“ zbog svojih rezultata.

Nadovezala bih se za to kao narodna poslanica da „Telekom“ ulaže u projekte od nacionalnog i državnog značaja koji su važni za istoriju kako naše države, tako i našeg naroda.

Setićemo se da su napravili i finansirali film i seriju „Dara iz Jasenovca“, ali i film „Oluja“. Isti taj „Telekom“ danas koristi preko dva miliona građana, dok u Novom Sadu, iz kog ja dolazim, koji danas ima 367.000 stanovnika po poslednjem popisu, većina nas koristi usluge koje i te kako smatramo i kvalitetnim i profesionalnim.

Podsetiću vas da hajka na „Telekom“ traje od trenutka kada je SBB zastranio. Zastranio je onog trenutka kada ste u svoju dnevnu politiku uveli svakodnevno fabrikovanje laži, izmišljene afere, plasirate konstantno dezinformacije i na „Novoj S“ i na „N1“ i plasirate najgrublje neistine i time se dičite, što je jako žalosno.

„Junajted grupa“ i njen gazda Šolak zapravo su frustrirani, jer im njihov biznis propada. Dužni su 5,4 milijarde evra, od čega je 1,5 milijarde evra sa promenljivom kamatnom stopom koja konstantno iz dana u dan raste. U panici ste, jer propadate. U panici st,e opozicijo, jer dok se vi lažno predstavljate da volite Srbiju, vaši novinari zajedno sa vama preziru našu zemlju.

Samo ću vas podsetiti šta je vaša perjanica Marko Vidojković izjavio – radim svoj posao bolje i uspešnije nego što sam ga radio zatvoren u četiri smrdljiva srpska zida. To je ono što vas predstavlja. To je novinar kome se vi dičite. On je rekao da radi u četiri smrdljiva srpska zida.

Kada vam je današnja Srbija, koja je danas i te kako i lepša i bolja i zdravija i uspešnija nego što je ikada bila, zašto vi tako fini, tako velika elitna gospoda sedite u tim redovima i sedite u našoj državi? Znate zašto? Podsetiću vas. Zato što vam je vaš lični interes najvažniji. Najvažnije vam je da radite samo za vas, da radite protiv države. Jedino što vi znate, jeste da se bogatite.

Meni je jako žao što imamo ovakvu opoziciju. Jako mi je žao što prisustvujem ovakvim raspravama, jer za mene ste klasični izdajnici kao i za veliku većinu srpskog naroda.

U danu za glasanje, naravno, da ću da glasam za sve predloge zakona, jer sam svesna koliko naša Vlada Republike Srbije radi, jer sam svesna koliko mi ovde u zakonodavnom telu, narodni poslanici radimo, koliko se zalažemo za bolju, odgovornu i što je meni bitno uspešniju Srbiju. Zahvaljujem.