Naravno da naše mlade mame, pa i starije mame treba da se porađaju u najboljim mogući uslovima, i tu nije ništa sporno, i pojedinačne ekscese koji se dešavaju, koji nisu pravila, ne možete praviti da su zaista pravila.
U februaru mesecu sam imala sastanak sa predsednikom Vučićem, bio je prisutan i gospodin Siniša Mali, dobio je direktno naređenje da se sva porodilišta u Srbiji moraju srediti. Ono gde postoje već odobrena sredstva to Ginekološko-akušerska klinika u Narodnog fronta. Sledeće godine u drugoj polovini počinje izgradnja nove bolnice „Narodni front“, 900 miliona dinara je procena i toliko je odobreno da se renovira pod hitno Ginekološko-akušerska klinika u Nišu i naravno postoje ginekološko-akušerske klinike, odnosno odeljenja koja su odlična kao što je u Aranđelovcu u novoj bolnici, kao što je u Kragujevcu, kao što je u pojedinim mestima i u opštim bolnicama.
Samo bih volela da vas podsetim da većina naših bolnica građena negde sedamdesetih godina, sve ostalo su bila samo puka održavanja. I evo, šta je urađeno u poslednjih deset godina. Znači, kompletna rekonstrukcija ili izgradnja, 86 objekata domova zdravlja i ambulanti na teritoriji 60 gradova i opština uključujući i ginekološka pojedina odeljenja. Završena je obnova i izgradnja 24 objekta ustanova sekundarne i tercijalne zdravstvene zaštite, znači bolnica i klinika. Nabavljena je medicinska oprema za 14 opštih bolnica i klinika, da vas samo podsetim da smo imali tri puta manje linearnih akceleratora pre samo sedam godina. Ukupno je realizovano do tada 124 ugovora, ukupna vrednost je 28,15 milijardi dinara. U toku je realizacija 13 ugovora čija je ukupna vrednost negde oko 23 milijarde, tri objekta primarne zdravstvene zaštite na tri grada i opštine gde ukupna ugovorena vrednost je oko 700 miliona. U toku je rekonstrukcija izgradnje objekata šest opštih bolnica, dva instituta, jedne klinike kao i objekta za Centar za radni razvoj dece i inkluziju. Nabavke koje su u toku, odnosno planirana i da su već opredeljena sredstva su četiri nabavke ukupne vrednosti od 2,21 milijarde dinara za rekonstrukciju i obnovu jednog doma zdravlja, jedne klinike.
Znači, molim vas, 40 godina radim u zdravstvu i znam koju sam opremu imala 2012. godine, a koju imam danas. Koliko su pacijenti čekali na određenu vrstu intervencije i tada i danas. Mnogo je urađeno, naravno, uvek je dobra kritika i uvek može bolje, ali pojedinačne slučajeve nekorektnog ponašanja prema trudnicama i pojedinačnih slučajeva kako izgledaju određena porodilišta nisu pravila, ne danas u Srbiji, možda su nekada bila, ali danas u Srbiji nisu.
Evo, prosto obećanje, jednostavno izvršenje naređenja da će bukvalno sva porodilišta biti sređena u najskorijem mogućem vremenu. Morate napraviti projekat, morate dobiti određene građevinske dozvole, ali to je nešto na čemu ćemo raditi i sigurno je da naše mame treba da budu u takvim uslovima porođene da požele da ponovo dođu u to isto porodilište.
Što se tiče Klinike „Laza Lazarević“, mislim da je to bio peti ili šesti dan mandata mog kao ministra zdravlja, ja sam otišla u „Lazu Lazarević“ i razgovarala i sa direktorkom i sa štrajkačkim odborom, odnosno sindikatima u toj bolnici. Zamolila sam ih da sačekaju jedno dve nedelje, desetak dana, da jednostavno vidimo, da pokušamo da nađemo neko rešenje bez velikih potresa da se stanje stabilizuje, kao što je za očekivati kada su u pitanju ljudi koji su ipak visoko obrazovani lekari, itd. Direktora Doma zdravlja je javila jedno veliko nestrpljenje i nastavila je da postupa po svome, pozivajući se na nekakva mišljenja ranije koja je dobila, da li od Ministarstva zdravlja, da li od Ministarstva za rad i socijalnu politiku.
U svakom slučaju videći njeno ponašanje i da nastavlja, najmanje rečeno nekorektan odnos prema zaposlenima, uz činjenicu da su 23 lekara od kada je ona postala direktor napustili tu ustanovu, negde oko pedesetak medicinskih sestara, ja sam dala predlog Vladi da se ona smeni i dogovorila se sa jednom profesorkom da privremeno zauzme mesto direktora da bismo smirili celu situaciju. Direktorka predložena se povukla posle toga i ostalo je samo na Vladi razrešenje gospođe Stošić-Karličić. Skoro smo, 11. aprila, ja mislim, dali predlog za imenovanje opet privremeno nove direktorke koja je lekar u toj ustanovi koja je dobila otkaz i kao što ste rekli to je sad na Vladi. Ja sam svoje mišljenje kao ministar rekla, kadrovska komisija Vlade će doneti odluku, ja se nadam uskoro.

Hvala.
Pošto imamo još deset minuta orijentaciono, a ima više prijavljenih zamolio bih samo do tri minuta, ako bude moguće.
Ministar Goran Vesić. Izvolite.

Kad smo kod matematika, pola od 4,6 milijardi je 2,3, a ne 2,8 milijardi, a 2,8 milijardi puta dva to vam iznosi 5,6, ali toliko o matematici.
Hajmo sad na politiku. Uradili ste jednu vrlo opasnu stvar, pokušavate da delite građane Srbije, da delite na Beograđane, da, upravo vi, na Beograđane i Beograđanke i oni koji nisu iz Beograda i to je nešto što nije u redu da radite.
Rekli ste da Vlada plaća metro u Beogradu. Tačno, ali ta ista Vlada iz tog istog budžeta je radila i auto-put Miloš Veliki do Čačka. Pa, šta treba da kažu iz Zaječara da nije trebao da se radi auto-put do Čačka. Evo, u subotu će predsednik otvoriti prvi deo Moravskog koridora do Makeša, a to je skoro do Kruševca, u oktobru do Koševa. Pa, šta treba da kažu iz Subotice, da ne treba da se radi auto-put do Kruševca. Pa, da li je rađen auto-put do Dimitrovgrada i Pirota. Pa, šta treba da kažu građani iz Leskovca, da nije trebalo da plate auto-put do Pirota. Da li se radi Sremska Rača-Kuzmin? Da li se radi Ruma-Šabac? Loznica? Da li se radi Fruškogorski koridor? Pa, šta treba da kažu ljudi iz Užica da ne treba da se radi Fruškogorski koridor, da Šabac ne treba da bude povezan sa Rumom. Da li se radi Iverak-Lajkova? Pa, šta treba da kažu ljudi koji nisu iz Valjeva, da ne treba da se plaća iz republičkog budžeta Iverak-Lajkovac. Da li se radi Niš-Beloljin? Da li se radi Požarevac-Veliko Gradište? Pa, šta treba da kažu ljudi iz Bora, da ne treba da se radi Požarevac-Veliko Gradište? Da li će se raditi Kraljevo-Novi Pazar, preko Raške? Pa, šta treba da kažu oni koji žive u Prijepolju, da ne treba ni Novi Pazar, ni Kraljevo da dobiju brzu saobraćajnicu.
Upravo ste to uradili i to što ste uradili nije u redu zato što se ulažu milijarde, mnogo više nego što se ulaže u metro u Beogradu, u brze pruge, u obnovu pruga i naravno u puteve. Do 2012. godine bilo je izgrađeno 596 kilometara puteva, od 2012. godine do danas izgrađeno je 381 kilometar, trenutno se gradi 412 kilometara, ne računajući smajli saobraćajnicu od Bačkog Brega do Nakova sa 175 kilometara i ne računajući ovo što ćemo raditi obilaznicu oko Kragujevca i vezu do Mrčajevaca, to je nekih 55 ili 56 kilometara. Ne računajući Kraljevo-Novi Pazar, ne računajući Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Šta treba da kažu ljudi iz drugih krajeva Srbije, pa da li treba da kažu ljudi iz Sombora da ne treba da se gradi brza pruga do Subotice, nego baš do Sombora.
To ste upravo uradili i to nije u redu što ste uradili. Nemate pravo da delite građane Srbije. Nemate pravo da huškate druge građane Srbije na Beograd, jer u Beogradu živi formalno milion i 600 hiljada ljudi, i vi, i ja, i mnogi ovde i u Beogradu imate skoro dva miliona ljudi. Beograd je 40% BDP zemlje i ne ulaže se više u Beograda nego u druge gradove Srbije, to je naprosto tako.
A što se tiče Beograda, ja ću vam reći, zahvaljujući Siniši Malom koji je bio tada ministar finansija, pre toga gradonačelnik Beograda, Beograd je dobio da se plati iz budžeta čitav metro, mnoge druge prestonice u svetu to nisu dobile. Kao što se iz budžeta plaća svaka brza saobraćajnica i svaki put. Hvala vam.

Hvala, gospodine ministre.
Reč ima, ministar doktor Aleksandar Martinović.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Da se nadovežem na diskusiju gospodina Vesića, narodni poslanik koji je postavio pitanje je u stvari imputirao Vladi Republike Srbije da diskriminiše građane Republike Srbije tako što odvaja građane iz Beograde, odnosno građane Republike Srbije koji žive u Beogradu od građana koji žive u drugim jedinicama lokalne samouprave.
Pri tome, tom narodnom poslaniku, to vi narodni poslanici dobro znate, posebno predsednik i članovi Administrativnog odbora, iz budžeta Republike Srbije se plaća zakup kuće, i to ne bilo gde u Beogradu, nego na Dedinju. Dakle, čovek sa Dedinja, inače „vojvoda kolubarski“, jer je primao novac iz „Kolubare“, živi na Dedinju i sa Dedinja nam poručuje kako mi u Vladi Republike Srbije i kako vi narodni poslanici koji podržavate Vladu Republike Srbije diskriminišete druge građane u Republici Srbiji u odnosu na Beograđane. A on, čovek, živi na Dedinju.
Evo, pitajte gospodina Jovanova da li je Administrativni odbor doneo rešenje po kome se Bošku Obradoviću plaća zakup kuće, i to na adresi u beogradskom naselju Dedinje? To svako može da proveri. Dakle, govorim stvari koje su, kao što je rekla premijerka, vrlo jasno proverljive. Ali, nije to sad toliko ni bitno. Jedna druga stvar je mnogo važnija.
Dok je govorio gospodin Milan Krkobabić, narodni poslanik Boško Obradović je dobacivao, cupkao, kad će on doći na red, da on postavi pitanje o Kosovu i Metohiji, i to tako teško i delikatno pitanje o Kosovu i Metohiji, gde nam ponovo imputira da smo izdajnici, da smo nešto potpisali, da je Vučić prodao Kosovo, itd, itd. O Kosovu i Metohiji je pričao tri minuta. Dobio je vrlo ubedljiv odgovor od strane predsednice Vlade Republike Srbije i u naredna tri minuta, o čemu je pričao? O jajima, o povlaci, o salami, itd. Pazite na šta nam je skrenuo pažnju, on koji je veliki protivnik EU, zapada, NATO pakta, itd. Kaže – a zašto vi iz Vlade Republike Srbije, konkretno ministarka zdravlja, ne obezbedite, jel tako, Nataša, obroke trudnicama kakvi su u Švedskoj, kakvi su u Nemačkoj, kakvi su u Italiji, itd, itd. Sve same zemlje Evropske unije, NATO pakta itd. Eto, tako gospodin sa Dedinja se bori protiv EU i NATO pakta.
Gospodine predsedniče, završavam.
Što se tiče ovih besmislica vezano za diskriminaciju građana Srbije koji ni žive u Beogradu, nije grad Beograd jedina jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji koja besplatno daje udžbenike deci. To rade i grad Niš, to radi i grad Novi Sad, to radi i opština Stara Pazova, to rade mnoge jedinice lokalne samouprave zato što je Republika Srbija danas, pa i naše opštine i naši gradovi, ekonomski i finansijski mnogo, mnogo snažnija nego što je bila u vreme kada su on i njegovi koalicioni partneri vladali Srbijom, pa niko nije mogao da plaća ništa, pa ni da izdvaja sredstva za besplatne udžbenike.
Poslednja rečenica, i time završavam, novim Predlogom zakona o udžbenicima Vlada Republike Srbije je predvidela pravo svake jedinice lokalne samouprave da obezbeđuje besplatne udžbenike deci sa svoje teritorije, tako da ćemo vrlo brzo izaći pred Narodnu skupštinu Republike Srbije sa tim predlogom zakona, tako da ćemo i formalno omogućiti svim jedinicama lokalne samouprave u Republici Srbiji da obezbeđuju besplatne udžbenike za decu koja žive na teritorijama tih jedinica lokalne samouprave i to je dokaz više da nam je Srbija danas mnogo jača, mnogo snažnija, mnogo više ekonomski razvijena, da su nam više razvijene lokalne samouprave nego u vreme kada su on i njegovi supotpisnici sporazuma sa narodom vedrili i oblačili ovom zemljom.

Hvala puno i vama, gospodine ministre.
Pošto nije bilo tačno 16.00 časova, možda smo dva minuta kasnije krenuli, uzećemo i to u obzir, da ne skratimo ovaj deo sednice.
Reč ima predsednica Vlade. Izvolite.

Hvala vam.
Kakav strah od odgovora, kakva nervoza, potpuno neprimereno za jednu tako jaku opoziciju.
Da vam kažem, prvo, i meni je dosta bilo zanimljivo ovo što je i ministar Martinović primetio, čitavih tri minuta o Kosovu i Metohiji, a onda hajmo nešto drugo.
Toliko o patriotizmu, toliko o Kosovu kada podsetite da je od 2005. godine, po Bošku Obradoviću Kosovo defakto nezavisno, a po Aljbinu Kurtiju od 2008. godine, onda ste sve rekli.
I onda se brzo to zaboravi i pređe se na neku drugu temu, ali i o toj temi ne znamo mnogo. Koristimo je za političku promociju, politički marketing, pa ako prođe, prođe, s tim što, ne znam, posle deset godina trebali ste da se naviknete na nas iz SNS i naše koalicione partnere koji rade svoj posao zaista srcem i emocijama i spremaju se za ove stvari, pa možemo da odgovaramo na sva pitanja.
Kada pričate o natalitetu i pričate kada ćemo uložiti u porodilišta, uložili smo još mnogo. Uložili smo možda i najviše, pored infrastrukture, u zdravstvo i to zaista svaki građanin u Republici Srbiji, svaki čovek, svaka žena, svako dete, svako vidi, bez daljnjeg.
Treba više da uložimo u porodilišta i sada smo izdvojili za Vranje 15 miliona evra samo za porodilište, za Leskovac 32 miliona evra samo za porodilište, Prokuplje 51 milion evra samo za porodilište, u Gorenjem Milanovcu 2 miliona i tu smo rešili samo fasada, pa sada idemo dalje. U Aranđelovcu 10 miliona evra samo za porodilište. Da ne pričam o Beogradu, jer vidim da imate nešto protiv Beograda i Beograđana, pa to ćemo da preskočimo, da vas ne nerviramo, ali daćemo mnogo za Višegradsku. Ipak, to je najveće porodilište u Republici Srbiji, pa je red da damo najviše.
Ono što je zanimljivo je kada gledate to kako paušalno koristite te stvari u političke svrhe, a u stvari se ne udubljujete u temu i nije vam baš naročito ni važno, a onda propustite ovu jednu stvar i pokažete kakvi su obroci negde. U redu, super, verujem, u Austriji je verovatno možda nešto bolji obrok nego u Srbiji, u Nemačkoj, takođe. U Belgiji, Holandiji, Francuskoj možda i nije. Ko zna odakle ste izvukli te fotografije i koliko su one kredibilne. Ja prva sumnjam u to, ali dobro, hajde da kažemo da je sve tako.
Znate kako human pristup imaju te zemlje po pitanju porodilja, žena sa decom i natalitetom? Vidite, u Austriji vam daju lep obrok i onda, nakon osam nedelja, hajde na posao. Osam nedelja. Vidite, u Nemačkoj takođe osam nedelja. Možda daju bolji obrok, ali nakon osam nedelja – ajte vi lepo na posao, nema više porodiljskog, to je to.
U Belgiji je devet nedelja, u Holandiji deset nedelja, u Francuskoj 14 nedelja. Znate koliko je u Srbiji? Pedeset i dve nedelje za prvo i drugo dete, a dve godine za treće i četvrto dete.
Verujemo da bi i vi dali možda nešto bolji obrok. Ne verujem ni u to, ali, dobro, to je vaša politika, ali bi, verujem, po ugledu na te zemlje koje ste nam citirali žene naterali da rade dva meseca nakon porođaja. To je vaša politika, razumela sam sada na ovoj sednici.
Dakle, hvala vam. Rekli ste kakva je vaša pronatalitetna politika – mnogo bolji obroci, nakon dva meseca žene odmah da idu da rade. Ovo sam naučila od ovog iz „Ne davimo Beograd“.
Dobro je da ste nam rekli kakva je vaša pronatalitetna politika. Sada to znamo. Ja ne verujem da će ni naše žene, ni naše porodice za takvu pronatalitetnu politiku biti – bolji obroci, posle dva meseca ili tri meseca, maksimum četiri meseca, žene moraju da se vrate na posao, tako da to je u redu. Lepo je da imamo ovakve sednice Skupštine, gde možemo da razgovaramo otvoreno i da građani svi znaju ko šta zastupa.
Konačno, da kažem da ima jedan indikator kojim svi treba da budemo ponosni i svi treba da budemo zadovoljni, a to je 2019. godine je naša stopa ukupnog fertiliteta, prvi put posle 15 godina prešla 1,5. Prvi put posle 15 godina.
Tako da, to je u stvari pokazatelj ne samo pronatalitetnih mera, nego toga da se ljudi odlučuju da osnivaju porodicu ovde, da se osećaju bezbedno, da imaju posao, da njihove porodice imaju prosperitet, da nešto bolje žive, a još najviše ili ponajviše vera u sve bolju budućnost.
Od te 2019. godine mi držimo tu stopu ukupnog fertiliteta iznad 1,5, trenutno je 1,52, što je užasno loše i ja ne kažem da mi treba da budemo zadovoljni time. Nama treba minimum 2,1. Ali, u ovom trenutku je ta stopa ukupnog fertiliteta najbolja u regionu. Bili smo najlošiji u regionu, svi su bili iznad toga. Danas smo najbolji. I Albanija pada i na teritoriji Kosova i Metohije opada natalitet…
(Boško Obradović: Pa, Kosovo je Srbija.)
Ili bi rekli vi, na teritoriji Kosova i Metohije, tako, tako sam i rekla, nisam rekla onako kao što ste vi rekli 2005. godine da je de fakto nezavisno, ja sam rekla na teritoriji Kosova i Metohije, tako da se ni u tome ne slažemo.
Za mene je Srbija, za vas je od 2005. godine nezavisno, a za Aljbina Kurtija tek od 2008. godine, tako da tri godine zaostaje za vama po tom pitanju.
I sve ostale, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, tako da mi imamo još mnogo da radimo, ali idemo napred i ide sve bolje.
Hvala vam mnogo i izvinite što sam produžila. Važna je tema.

Hvala vama.
Pošto je 19.07 časova, sada završavamo rad u ovom delu sednice koji se odnosi na poslanička pitanja.
Zahvaljujem svima koji su učestvovali, predsednici Vlade i ministrima u Vladi Srbije što su pružili odgovore na pitanja.
Mi ćemo nastaviti raspravu u pojedinostima za 10 minuta.
(Posle pauze.)

Nastavljamo pretres u pojedinostima po 1. tački dnevnog reda.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik…
Miodrag Gavrilović, podnosilac amandmana.
Izvolite.

To je amandman na član 14. Predloga zakona o elektronskim komunikacijama, jer sam predložio da se u stavu 2. briše reč „uglednih“.

Kada pogledamo taj član zakona, predlaže da se biraju kandidati od uglednih stručnjaka. Pošto smo imali problem generalno da i ustanovimo šta su istaknuti pravnici, imaćemo problem da ustanovimo šta su to ugledni stručnjaci. Mislim da je ta reč potpuno nepotrebna. Ovde smo imali među nama raspravu o tome je li neko istaknuti pravnik zbog toga što ga poznaje narod ili što ga poznaju samo isključivo njegove kolege u pravosuđu i pravu, tako ćemo imati problem i sa ovim uglednim stručnjacima. Potpuno je nepotrebno. Zašto ostalo?

Mi prosto kitimo ne što želimo ljudima da damo do značaja da su istaknuti pravnici ili da su ugledni stručnjaci, a na kraju ti ljudi sprovode neki posao koji se tiče svih nas, primenjujući zakon, naravno, u okviru onih svojih ovlašćenja koje njima zakon daje, radeći u okviru komisija gde mi njih biramo. Baš zbog toga taj, da kažem, ugledni stručnjak ili, što smo ranije imali istaknuti, pravnik neće imati nikakvu vajdu od toga, niti će imati neki benefit što će on takav, kao ugledni, raditi u toj komisiji koju biramo.

Prosto, mislim da treba da izbacujemo ovakve kvalifikacije, jer mi nismo u stanju da definišemo šta znači to ugledni i da na osnovu te definicije, neke metodologije i argumenata izaberemo ljude, a bez da to bude neka međustranačka borba koja nema nikakvog smisla.