Na član 24. amandman su zajedno podneli poslanici Nikola Nešić, Nebojša Zelenović, Aleksandar Jovanović, Jelena Kalajdžić, Danijela Nestorović, Milinka Nikolić, Nebojša Caklić i Đorđe Miketić.

Hvala, predsedavajući.

Za građane Srbije želim samo da napomenem da se radi o Zakonu o elektronskoj komunikacijama, s obzirom da smo dosta izašli iz teme.

Stranka Zajedno je ovde napisala, a ja ću objediniti ovu moju diskusiju za član 24. i član 25, tako da na sledeći član neću govoriti, a radi se o odlučivanju regulatora i pravnim sredstvima i rešavanju sporova između privrednih subjekta i drugih lica.

Naime, po nama nisu dovoljno razrađena ova dva člana zakona i zato smo mi mnogo približnije definisali kako bi članovi trebali da izgledaju. Međutim, vi to niste usvojili, odnosno Vlada je dala da ste vi već definisali kako bi se to pravno regulisalo.

Međutim, ja želim da dam dva primera, odnosno da prosto kroz jednu simulaciju prođemo šta bi bilo kada bi ovako ostalo. Evo, daću jedan primer.

Znači, odlučivanje o pravima i obavezama operatora, odnosno po novoj terminologiji sada privrednih subjekata može da bude vezano i za spor između privrednih subjekata na primer ako operator – korisnik zahteva zajedničkog korišćenja određene infrastrukture – pregovori, na primer, ne uspeju zbog spora o raspodeli troškova i operatori se faktički u tom trenutku nalaze u sporu.

U tom smislu zahtev operatora – korisnika ka regulatorima karakter zahteva za rešavanja spora dva operatora, pa bi opstajanje oba člana izazvalo zaista pravnu nesigurnost u pogledu toga koji član bi se primenjivao, što bi ostavilo prostor za arbitražnost i nejednako postupanje.

Gde dolazimo do jedne paradoksalne situacije? Nije najjasnije koji to postupak će se naći pred sudom, odnosno na koji bi operator – korisnik mogao da ostvari prava u odnosu na pristup ili međupovezivanje.

Sud samostalno ne može da naloži operateru da operatoru – korisniku obezbedi pristup ili međupovezivanje. Eventualni sudski postupak bi mogao da se odnosi na naknadu štete zbog nezakonitog uskraćivanja pristupa ili međupovezivanja, a opet u sudskom postupku kako prethodno bi se pojavilo pitanje da li je došlo do nezakonitog uskraćivanja.

Dakle, paradoksalna situacija je sledeća – da bi u slučaju spora zbog naknade štete RATEL obustavio postupak rešavanja spora, a sud bi tražio da RATEL reši prethodno stanje. Tu bismo mi zastali sa postupkom. Drugim rečima, umesto dva pravna sredstva operatoru – korisniku faktički ne bi ostalo ni jedno sredstvo na raspolaganju da se brani. Zahvaljujem.

Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Nešić, Nebojša Zelenović, Aleksandar Jovanović, Jelena Kalajdžić, Danijela Nestorović, Milinka Nikolić, Nebojša Cakić i Đorđe Miketić.
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić i Slavica Radovanović.

Poštovani, na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine, na Predlog zakona o elektronskim komunikacijama podnosimo amandman. U članu 25. stav 1. reči „četiri meseca“ zamenjuju se rečima „dva meseca“.

Obrazloženje je vrlo jednostavno – amandmanom predlažemo izmenu predloženog zakonskog rešenja koje je svrsishodnije, jer smatramo da se istim ne obezbeđuje postojanje postojećeg zakonskog okvira.

Imajući u vidu da se radi o komunikacijama elektronskim i uopšte kada se ulaže bilo kakva žalba, smatramo da svaki vid odugovlačenja može samo da šteti, a nikako ne može da koristi. Tako da smatramo da upravo po prirodi ovog zakona da se taj rok smanji na dva meseca.

Ono što zaista moram da kažem i nešto što me zaista ovih dana izuzetno frustrira i pogađa to je, svi znate dolazim iz jednog ozbiljnog sistema, iz sistema gde su se ljudi poštovali ma koliko se razlikovali, ma koliko imali različiti pristup i pogled na posao, na rad, na funkcionisanje, ovde se od prvog dana ljudi ne poštuju. Ovde se od prvog dana ljudi vređaju, i to na jedan najprizemniji način, sa potpuno neadekvatnim rečima i sa potpuno neadekvatnim poređenjima. Mi smo ovde narodni poslanici. Mi ovde treba da poštujemo jedni druge. Naše političke razlike ne trebaju da budu i razlog da jedni druge nazivamo imenima nekakvih životinja i da pričamo ružne reči.

Mene je jako pogodilo zašto smo mi nazvani ovde tifusarima, iz razloga što spadam u generaciju koja je gledala te filmove i generaciju koja je rasla na temeljima tih filmova. Gledali smo kako se razvija naša država.

Kad neko ovde, gospodine Orliću, iznese da mi podsećamo nekoga na tifusare, treba da snosi zaista posledice.

Pozivam Jugoslovensku kinoteku i Ministarstvo kulture da oštro reaguje na jedna ovakav istorijski film i poređenje. Hvala.

Na član 28. amandman su zajedno podneli poslanici Marinika Tepić, Janko Veselinović, Borko Stefanović, Vladimir Obradović, Anna Oreg, Danijela Grujić, Željko Veselinović, Jelena Milošević, Marija Lukić, Pavle Grbović, Slaviša Ristić, Dalibor Jekić, Natan Albahari, Tatjana Pašić i Đorđo Đorđić.
Na član 28. amandman su zajedno podneli Miroslav Aleksić i Đorđe Stanković.

Ovde su predviđeni u ovom članu nepredviđeni troškovi u budžetu u iznosu od 2% za regulatorno telo koje treba da kontroliše rad privrednih subjekata i mi smo predložili da se to izbriše jer vi treba da budete primer pravilnog funkcionisanja i da kontrolišete one za koje ćete biti zaduženi i da izdajete dozvole itd.

S obzirom na činjenicu da je u vašem resoru i „Telekom“ u kome se sada priprema sponzorisanje Jelene Karleuše sa milion i po evra, ne znam šta će vam ovih 2% dodatnih. Dakle, pored svega za šta se očerupali „Telekom Srbije“ sada je najnoviji projekata da Jelena Karleuša ima autorsku emisiju, da se sponzoriše sa milion evra i još 300 i nešto hiljada za album i još neke druge troškove pa ćemo svi moći da se uhvatimo za uši zajedno i da igramo šta ste napravili od ove Srbije. Hvala.

Na član 31. amandman su zajedno podneli poslanici Marinika Tepić, Janko Veselinović, Borko Stefanović, Vladimir Obradović, Anna Oreg, Danijela Grujić, Željko Veselinović, Jelena Milošević, Marija Lukić, Pavle Grbović, Slaviša Ristić, Dalibor Jekić, Natan Albahari, Tatjana Pašić i Đorđo Đorđić.
Na član 33. amandman su zajedno podneli Miroslav Aleksić i Đorđe Stanković.

U članu 33. su navedene organizacije sa kojima regulator treba da sarađuje. Jako je zanimljivo da ste ovde naveli šest raznih organizacija i niste naveli ključnu sa kojom treba da sarađujete, a to je RATEL. Jel vi mislite da sa RATEL-om ne treba da sarađujete? RATEL je regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge. To nije navedeno ovde i amandmanom smo predvideli da se doda i tačka 7. gde će i RATEL biti još jedna od organizacija sa kojom će sarađivati regulator.

Pozivam vas da usvojite ovaj amandman zbog vas a ne zbog nas. Hvala.

Reč ima ministar Jovanović.

Poštovani narodni poslanici, želim da pojasnim tehnički dve stvari. Jedno je vezano za ovaj amandman. Vi nama kažete da regulator RATEL treba da sarađuje sa samim sobom. Ne razumemo poentu ovog amandmana. Znači, RATEL je regulator. Šta – da sarađuje sa samim sobom? To je jedna stvar.
Druga stvar, koju želim tehnički da pojasnim, vašu primedbu od malopre zašto direktor je potrebno, direktor RATEL-a da ima pet godina iskustva, a član saveta devet godina. Prethodni zakon je donet 2010. godine, a prvi put regulatorno telo je krenulo da radi 2005. godine i od te 2005. godine uslov za direktora je bilo pet godina. Znači, mi ništa nismo promenili. Zadržali smo tih pet godina za direktora. Ono što je bilo nelogično je da upravni odbor koji je postojao do sada nije imao nikakav uslov po pitanju iskustva. Mi sada pošto taj upravni odbor prerasta u savet regulatornog tela dobija mnogo veća ovlašćenja između ostalog i predsednik saveta dolazi ovde da brani izveštaj o radu, uveli smo to da mora da ima član saveta devet godina iskustva. Hvala.