Ne znam kako se vi osećate.

Ekstra.

Kao Miodrag Gavrilović ili kao samo Gavrilović?

Najbolje radim oko ponoći.

Naslov člana 8. pokazuje onaj primer na koji sam ukazivao od mog prvog amandmana, znači, da postoji jedna konzistentnost u primeni terminologije u samom zakonu. Ako primenimo i prihvatimo da se naslov člana 8. promeni i da glasi: „Odnos obaveza, prava i odgovornosti“, znači, odnos obaveza i odgovornosti.

Zašto to navodim? Zbog toga što i u samom članu 8. stoji ovako: „Odnos obaveza i prava“, a pazite kako…

Šta vam je? Ode čovek.

Pa što ste tužni, kolega Gavriloviću?

Pa, ne navikao sam na Orlića, prirastao mi srcu, znači, on i ja imamo tu komunikaciju.

Pa tu sam ja. Ja mogu da razumem vaše emocije, ali hajde da se uozbiljimo, moramo da radimo.

Ali da probam da budem bar malo ubedljiv i da objasnim nešto što mislim da jeste važno, samo poslušajte.

Odnos obaveza i prava, to je naslov člana 8. Mi možemo da stavimo da su odnos obaveza, prava i odgovornosti. Zašto? Zato što u samom članu 8. mi kažemo da obaveze poslodavaca, u smislu ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, istovremeno predstavljaju i prava zaposlenih, a u drugom stavu mi već pominjemo princip odgovornosti poslodavaca. Zato je važno da sve ono što se čita u članovima i stavovima zaista kao suština postoji i u naslovu. Znači, u članovima i stavovima se govori i o pravima i o obavezama i o odgovornostima. Zato bi trebalo to i da napišemo. Prosto, oni ljudi koji pročitaju treba da budu upućeni.

Završite rečenicu, kolega Gavriloviću, vreme.

A da idem na splav ili?