Kao Miodrag Gavrilović ili kao samo Gavrilović?

Najbolje radim oko ponoći.

Naslov člana 8. pokazuje onaj primer na koji sam ukazivao od mog prvog amandmana, znači, da postoji jedna konzistentnost u primeni terminologije u samom zakonu. Ako primenimo i prihvatimo da se naslov člana 8. promeni i da glasi: „Odnos obaveza, prava i odgovornosti“, znači, odnos obaveza i odgovornosti.

Zašto to navodim? Zbog toga što i u samom članu 8. stoji ovako: „Odnos obaveza i prava“, a pazite kako…

Šta vam je? Ode čovek.

Pa što ste tužni, kolega Gavriloviću?

Pa, ne navikao sam na Orlića, prirastao mi srcu, znači, on i ja imamo tu komunikaciju.

Pa tu sam ja. Ja mogu da razumem vaše emocije, ali hajde da se uozbiljimo, moramo da radimo.

Ali da probam da budem bar malo ubedljiv i da objasnim nešto što mislim da jeste važno, samo poslušajte.

Odnos obaveza i prava, to je naslov člana 8. Mi možemo da stavimo da su odnos obaveza, prava i odgovornosti. Zašto? Zato što u samom članu 8. mi kažemo da obaveze poslodavaca, u smislu ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, istovremeno predstavljaju i prava zaposlenih, a u drugom stavu mi već pominjemo princip odgovornosti poslodavaca. Zato je važno da sve ono što se čita u članovima i stavovima zaista kao suština postoji i u naslovu. Znači, u članovima i stavovima se govori i o pravima i o obavezama i o odgovornostima. Zato bi trebalo to i da napišemo. Prosto, oni ljudi koji pročitaju treba da budu upućeni.

Završite rečenicu, kolega Gavriloviću, vreme.

A da idem na splav ili?

Ne znam šta bih vam rekla.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Olenik.
Na naslov člana 9. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.

Moramo da napravimo neku akviziciju večeras.

Naslov člana 9. Predloga zakona o bezbednosti i zdravlju na radu predlažem da se menja i da glasi: „Obaveze i odgovornost poslodavca“. Znači, i u ovom slučaju govorimo samo o konzistentnosti onoga što piše već u samom zakonu.

Sam član, sam naslov tog člana glasi: „Odgovornost poslodavca“. Ja sam predložio da napišemo u članu: „Obaveze i odgovornost poslodavca“, nisu to iste stvari. A i u samom tekstu se kaže da je poslodavac dužan, znači on ima svoju obavezu da nešto obezbedi, pa onda u sledećem stavu opet kažemo da je on dužan, pa onda kažemo u trećem stavu da se on oslobađa odgovornosti, pa bi zbog toga bilo stvarno konzistentno kroz sve ove članove da primenimo nomenklaturu koju bi trebalo da primenimo, da zakon ima svoju jedinstvenu formu koju je lako pratiti, jer ako letimično čitate kasnije u primeni samog zakona, čitate naslove, onda vi nećete pročitati i naći ono što je vama bitno, i zato je naslov bitan, i zato se naslov i piše u zakonima, da bi svi oni koji čitaju znali šta u tim članovima piše.