Nećete da me slušate. Dobro.
Član 104. podrazumeva pravo na repliku i ukazuje se na član 104. onda kada smatrate da je neko trebao da dobije pravo na repliku, a ne onda kada hoćete da kažete - nekome od ovih ovde koji su govorili nije je dobro razumeo. Ne služi uopšte za to. Potpuno ste pogrešili temu.
Da li treba da se glasa? (Ne.)
Na član 24. amandman je podnela Aleksandra Tomić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i postao je sastavni deo Predlog zakona.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovaj amandman definiše kako treba da izgleda zakon za priključenje na mrežu. Na osnovu toga možemo da vidimo da proizvođači i potrošači ili tzv. prozjumeri će morati da budu finansijski odgovorni kada je u pitanju priključak na elektromrežu Srbije, ali i onoga gde mislim da je ministarstvo izašlo u susret, to je da je izuzeto odlaganje priključka kada su u pitanju mali potrošači. Znači, oni manji od 400 kilovata. To je ono kada govorimo prozjumerik, kada govorimo o solarnim panelima na krovovima zgrada.

Ukoliko zahtev u određenom delu nije ispravan, moći će da se popravi, ukoliko postoje tehničke mogućnosti i prođe sve. Ukoliko postoje određeni problemi u samom zahtevu, u smislu tehničke ispravke, neće dovesti do toga da treba sada da dođe do odlaganja za priključak.

Mislim da je time dosta toga rečeno kada su u pitanju građani Srbije koji će biti zainteresovani da završe onaj posao, s obzirom da imamo preko 20.000 zahteva. To je ono što predstavlja jedan nov koncept koji sada postoji u EU, kada su u pitanju prozjumeri.

Rekla bih samo, kada su u pitanju sama domaćinstva, procena potrošnje na godišnjem nivo u Srbiji iznosi oko 700 kilovat časova, što je pokazatelj kolika je potrošnja Srbije koja govori o tome koliko smo mi odgovorni sami prema sebi, kada je u pitanju potrošnja električne energije. To je ono što moramo da učimo u budućnosti i da učimo i našu decu kada je u pitanju adekvatna potrošnja i kada je u pitanju opravdano korišćenje električne energije. Stoga vam se zahvaljujemo na ovako prihvaćenom amandmanu. Hvala.

Inače, ovo je pretposlednji amandman.
Reč ima Života Starčević.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko Đedović sa saradnicima, poslanička grupa Jedinstvena Srbija – Dragan Marković-Palma podržava i ovaj amandman, kao i prethodne amandmane koleginice Tomić, ali i podržava ovaj zakona u celini, kao što je to u raspravi u načelu i rekao naš predsednik Dragan Marković – Palma.

Mislim da je sada dobra prilika, gospodine predsedavajući, da vama, a i kolegama narodnim poslanicima, kao i ministarki Đedović, dam neku vrstu izveštaja ili obaveštenja, kako god hoćete, da smo koleginica Tijana Davidovac i ja ispred Odbora za privredu, regionalni razvoj, turizam i energetiku, u ponedeljak, 24. aprila učestvovali na međunarodnoj konferenciji u Stokholmu sa temom – Sigurnost i izazovi u energetskom snabdevanju EU.

Naime, celu tu konferenciju je organizovao parlament Švedske u okviru švedskog predsedavanja EU. Koleginica Davidovac i ja smo bili, da tako kažem, jedini smo od država kandidata za članstvo EU koji smo uzeli učešće u radu na toj konferenciji.

Jedan od osnovnih utisaka je bio taj da dok su predstavnici članica EU izražavali sve vreme veliku zabrinutost u vezi energetske situacije u svojim državama i u čitavoj EU, dok su Francuzi pričali o tome da će se još više i u još većoj meri osloniti na atomsku energiju i na proizvodnju atomske energije kako bi obezbedili svoju energetsku sigurnost, dok smo slušali Nemce koji više ne kritikuju tako žestoko ugalj kao što su ga kritikovali u prethodnih par decenija, gde smo slušali naše kolege iz evropskih parlamenata da govore da su cene energenata otišle previsoko i da izazivaju i socijalne, ali Bogami i makroekonomske probleme u njihovih državama, naše zadovoljstvo je bilo da smo mogli da kažemo na toj konferenciji da je elektroenergetska situacija u Srbiji u Republici Srbiji stabilna, da je snabdevanje stanovništva i kupaca uopšte električnom energijom redovno, da smo u decembru 2022. godine domaćom proizvodnjom pokrivali potrebe naše, da je naš elektroenergetski sistem stabilan i u prenosnom i u distributivnom sistemu je sve stabilno.

Zadovoljstvo je bilo reći da je naša zemlja popunila i skladište gasa u Banatskom Dvoru, ali i iznajmljeno skladište u Mađarskoj, da je i snabdevanje ovim energetskim izvorom stabilno.

Zadovoljstvo je bilo reći da je i, što se tiče naftnih derivata, obezbeđena dovoljna količina sirove nafte i naftnih derivata za nesmetano funkcionisanje u periodu od 38 dana. Bilo je zadovoljstvo reći i to da smo postigli cilj za 2020. godinu, a to je da u proizvodnji primarne energije obnovljivi izvori energije, o kojima sada pričamo, učestvuju sa 27%, da smo taj cilj postigli i da ćemo novom energetskom strategijom odrediti cilj za 2030. godinu.

Takođe je bilo zadovoljstvo reći da smo još 2021. godine napravili dobar zakonodavni okvir u oblasti energetike i rudarstva koji nam omogućava da stvorimo što veću energetsku nezavisnost, da radimo na toj energetskoj nezavisnosti. Inače, najčešće upotrebljavana reč bila je diverzifikacija i mi smo rekli da, kao država, radimo na tome. Pomenuo sam i gasni interkonektor sa Bugarskom koji će biti operativan 2024. godine i mnoge druge stvari.

Naravno, tema je bila i inovacije u energetskom sektoru i kako one da pomognu energetskoj stabilnosti država EU i koleginica Davidovac je tu pomenula i naše fondove koji pomažu inovacije i Institut „Mihailo Pupin“ i Beogradski univerzitet i drugo.

Generalno, ono što mi treba da nastavimo dalje jeste da radimo na daljoj energetskoj stabilnosti naše zemlje, moramo da radimo na diverzifikaciji snabdevanja energetskim izvorima i da nastavimo da radimo onako kako smo radili i do sada. Jednostavno, naša zemlja je prethodnu tešku godinu, koja je bila šok za većinu u EU, prošla jako dobro. Mi imamo možda najniže cene energenata u Evropi, bar smo među zemljama sa nižim cenama i sve je to dobro, u stvari, i, zašto ovo sve pričam, sve je to od koristi za naše stanovništvo.

Da završim ovde, ne bih dalje mnogo da pričam o ovoj temi, prosto sam hteo da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati i ovaj zakon i svih 28 tačaka o kojima smo pričali u raspravi u načelu i u raspravi u pojedinostima. Hvala.

Hvala vama.
I poslednji amandman na ovaj Predlog zakona.
Na član 25. podnela ga je Aleksandra Tomić.
Vlada i Odboru za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je procenio da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona
Reč ima Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, s obzirom na sve ove promene, znači i onaj deo kada smo govorili o ukidanju metodologije, potreba je bila da se u stvari definiše član 433. postojećeg Zakona, odnosno da se ukine deo koji se odnosi na deo na metodologiju određivanja cene premije kad je u pitanju visina otkupne cene s obzirom da prelazimo na model "aukcija", a završila bi se Izveštajem Energetske zajednice koja je rekla kada je u pitanju električna energija i sigurnost snabdevanja da u delu električne energije postignut je progres u oblastima razdvajanja 75%, regionalnog tržišta 98%, lokalnog tržišta 83%, regionalnog integrisanja 53% i sigurnosti snabdevanja 98%.

Upravo u prilog onome što je kolega govorio, sigurnost snabdevanja građana Srbije, tako da ne treba da brinu ni o EPS-u da će biti privatizovana, niti da nema mogućnosti da snabde svoje potrošače i građane Srbije u svakom trenutku, a ni to da će biti privatizovana, već da će sa određenom vrstom investicija ući u unapređenje uopšte razvoja energetskog sektora i kroz obnovljive izvore energije i da time ćemo i poštovati visoke standarde zaštite životne sredine, korak po korak, zahvaljujući tome što imamo stabilan budžet.

Imaćemo zaista zavidne rezultate kad je u pitanju sektor i zato imamo čime da se ponosimo kad odlazimo na međunarodne konferencije kada su u pitanju saradnja sa članicama EU, zato što jednostavno smo na vreme razmišljali upravo o tome kako da napravimo stabilan energetski sistem.

Hvala vam, zaista, predstavnicima Ministarstva na saradnji, jer mislim da je ovo samo prvi korak u budućnosti i tek ćemo od sada sarađivati po ovim pitanjima.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Poštovani predsedniče Skupštine, gospodine Orliću, poštovani uvaženi gosti iz Ministarstva, odnosno iz Vlade, a ima samo jedna ministarka, ali šta god i to je dovoljno, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Srpska stranka Zavetnici kao konstruktivna opozicija učestvovala je u sednici koju smo održali, a imali smo 28 tačaka koje su predložene od strane Vlade. Sve vreme kako u plenumu tako i vezano za amandmane smo imali određene predloge, sa željom da izmenimo, dopunimo, popravimo određena zakonska rešenja.

Tu bih se posebno zahvalio, a vezano je za amandmane, našem narodnom poslaniku, Marku Ristiću, koji je noćas do negde 15 do 3 obrazlagao amandmane koje je Srpska stranka Zavetnici dala. Nažalost, Vlada nije prihvatila ni jedan od tih amandmana. Mi smo bili ubeđeni da je bilo mesta da do toga dođe.

Jedna od tačaka dnevnog reda je bila i vezana za lične karte i vezana za diplome koje trebamo da priznamo i to zemljama na zapadnom tzv. "Zapadnom Balkanu". Najveći problem za nas jeste to što ćemo priznati lične karte tzv. „Republike Kosovo“ i možete misliti kako će se osećati službena lica u Srbiji, policajci koji su službovali na Kosovu i Metohiji, koji su izgubili svoje najdraže.

Imate puno njih koji su sa prebivalištem na Kosovu i Metohiji, morali su da pobegnu glavom bez obzira, da ostave svoje imanje na milost i nemilost šiptarskim teroristima, kada oni budu videli šta na tim ličnim kartama piše, a budu legitimisali ljude sa Kosova i Metohije.

Nažalost, očigledno da u tom pravcu idemo i ono što se spominje, a to je da nismo prihvatili nekakav tamo sporazum francusko-nemački, pa je to neki švedski sto gde uzimamo ono što nam se sviđa, a ono što nam se ne sviđa ne prihvatamo, pa smo prihvatili, ali nismo prihvatili, ali smo prihvatili da primenimo ono što nismo prihvatili. Vrlo loša logika, prosto da je nema.

Međutim, ono što je vrlo opasno i biće tek opasno, to je teritorija ovog tzv. „Pčinjskog okruga“ ko ga je tako neko nesrećno nazvao, a radi se zapravo o Vranjskom okrugu koji se tako zvao pre Drugog svetskog rata i to je jedino adekvatno ime. Moj je predlog bio, a i biće verovatno i prema Vladi da se konačno ispravi ta greška i nepravda, jer Vranje je centar okruga i okrug mora biti Vranjski. Mora biti stavljen akcenat na najveće mesto koje je karakteristično za taj okrug, kao što je Nišavski, kao što su ostali okruzi koji su se i ranije tako zvali. Ko je to smislio da bude ovako, nije mi jasno?

Na taj način ćemo biti i brana onome što se događa u tom okrugu koji je mekani deo, mekani trbuh naše Srbije, imajući u vidu da tamo imamo pripadnike nacionalne manjine. Ranije smo ih zvali „šiptari“, onda su krenuli odjednom da se ljute i da hoće da budu Albanci. Sada je jasno i nama, a i njima zašto hoće da se zovu Albanci, jer očigledno da ovaj švapsko-francuski ultimatum podrazumeva da moramo da prihvatimo da oni koji su nam predlagali, pravili na našoj teritoriji Albaniju, sada hoće da naprave „Veliku Albaniju“. Zbog toga, ovi koji su do juče bili „šiptari“, sada se zovu i žele da se zovu Albanci.

Meni je potpuno svejedno, jer ja živim sa tim ljudima, za razliku od ovih koji pokušavaju da me dekoncentrišu tako što dobacuju, misleći valjda da su mnogo pametni.

Međutim, najstrašnije je to što 2002. godine su bili izbori, lokalni izbori u Bujanovcu koji su trajali do zore. To su bili izbori koji su bili u režiji tadašnjeg ambasadora Amerike, Montogomerija, koji je do jutarnjih časova uspeo da napravi da albanska nacionalna manjina osvoji apsolutnu vlast. Oni sada u Bujanovcu apsolutno punih 20, evo 21. godina imaju apsolutnu vlast. O Preševu da ne pričam, o tome već svi znaju.

Dakle, vrlo je opasno ovo shvatiti neozbiljno, ovo moramo imati u vidu zato što su pripreme očigledne, jer je 2019. godine Vlada tzv. „Kosova“ odlučila da napravi Kancelariju za pomoć Albancima u Bujanovcu u Preševu i Medveđi. Ta pomoć se ogleda i u finansijama, ali naročito u indoktrinaciji tog stanovništva tamo. Zapravo, ideja je da se taj potez centralne Srbije naziva „istočnim Kosovom“ i to je sada nešto što je vrlo opasno.

Onog momenta, što je mene najviše uplašilo, to je gostovanje Kristofera Hila, ambasadora Amerike u Srbiji, koji je 1998. godine skidao cipele i u čarapama tadašnje teroriste OVK pretvorio u borce za slobodu. Njegovo pojavljivanje u Bujanovcu i Preševu, gde je više nego alarmantno, više nego alarmantno što je narodni poslanik Šaib Kamberi na konstitutivnoj sednici Skupštine Srbije 1. avgusta bio odsutan iz ove prostorije, ali je zato bio u gostima kod tog istog ambasadora.

Ovog puta on nije skidao cipele, nije bio u čarapama, ali zaista ne znam šta je obećao, ali što se njega tiče i politike države koju predstavlja to ništa dobro nama neće doneti.

Vranje kao centar okruga je po popisu 2011. godine imalo 85.000 stanovnik. Sada po poslednjem popisu ima 75.000. Dakle, 10.000 stanovnika manje. Deset hiljada stanovnika manje znači da je svakog dana iz Vranja odlazilo po dvoje, troje ljudi. To je više nego alarmantni podatak.

Zašto je do toga došlo? Verovatno zbog loše ekonomske situacije. Verovatno zbog toga što je Grdelička klisura izgleda granica gde se završava Srbija, jer u Vranjskom okrugu ne postoji ni jedna investicija, ne postoji ni jedna fabrika, ne postoji ništa što je urađeno unazad 30 godina, osim što su propale mnoge firme koje su tamo postojale i koje su bile zaštitni znak toga grada.

Ideja da se pravi nacionalni stadion u Vranju je potpuno besmislena. Ta ideja je plasirana 2018. godine od strane predsednika Republike Srbije. Ne znam zašto, 2020. godine takođe je ponovljena. U kampanji 2022. godine se ponovo neko hvalio time da će graditi nacionalni stadion.

Nema potrebe da se gradi nacionalni stadion u Vranju zato što tamo nema ko da igra fudbal. Dinamo koji je bio u super ligi Srbije i igrao sa Partizanom i Zvezdom od ovih vaših majstora koji vode grad je doveden u beton ligu, a pre neki dan je izbačen iz te lige. Tako da tamo jedino da dođe Goran Vesić pa da igra fudbal. Ako je to neki razlog da se pravi stadion, onda je to opravdano.

Još na kraju, znajući da ste vi čovek od reči, znajući da vi održavate, ispunjavate svoju reč koju ste dali, obećali ste da ćete sa predsednikom Republike razgovarati, uklopiti se sa njegovim vremenom, zakazati jednu sednicu na kojoj ćemo raspravljati o francusko-nemačkom planu, na kojoj će on biti zajedno sa svima nama, izneti koje su to nedoumice. Mi ćemo mu reći ono što piše u tom sporazumu. Reći ćemo, a zapravo pročitaćemo ono što piše u tom sporazumu.

Evo, recimo, u članu 1. piše – obe strane će međusobno priznati svoja dokumenta, nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate.

Član 4. kaže – Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Sada ovo piše i nama se događa da nas ubeđuju da li više verujemo svojim očima ili njihovim rečima. Zbog toga je potrebno da predsednik Republike dođe ovde, da javnosti Srbije predstavi ono šta je prihvatio, da mi to čujemo i da onda zajedno sa njim i zajedno sa vama odbacimo ovaj švapsko-francuski ultimatum jer on Srbiji ništa neće dobro doneti. Doneće nam samo kapitulaciju, doneće nam glavobolju i doneće nam sutra Kosovo u Vranjskom okrugu.

Hvala vam, predsedniče.

Kao što znate, dolazio predsednik, i to više puta, a vi samo nemojte kao onaj prethodni da tražite da dođe, a onda neko nasilje da pravite i da sramotite Narodnu skupštinu, sebe i da veselite Kurtija time.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Šesta tačka – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU GARANCIJA REPUBLIKE SRBIJE U KORIST OTP BANK NYRT, OTP BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD I DSK BANK AD PO ZADUŽENjU JAVNOG PREDUZEĆA „SRBIJAGAS“ NOVI SAD.
Pošto je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu, a s obzirom na to da na Predlog zakona nisu podneti amandmani, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona.
Sedma tačka – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU GARANCIJA REPUBLIKE SRBIJE U KORIST NEMAČKE RAZVOJNE BANKE KFV, FRANKFURT NA MAJNI, PO ZADUŽENjU AKCIONARSKOG DRUŠTVA „ELEKTROMREŽA SRBIJE“, BEOGRAD (PROJEKAT „TRANSBALKANSKI KORIDOR ZA PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE, SEKCIJA 4 – 2X400 KV DB BAJNA BAŠTA – PLjEVLjA – VIŠEGRAD“).
Pošto je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu, a s obzirom na to da na Predlog zakona nisu podneti amandmani, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati samo o Predlogu zakona u celini.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem 28. april 2023. godine, sa početkom u 20.00 časova, kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2023. godini.
Hvala predstavnicima Vlade.
(Posle pauze)