Nije čak ni on, ali znate i čuli ste da je to bila lažna optužba.

Predsedniče, nećemo da vodimo dijalog. Hoću samo da vam kažem - nemojte da se više, srpski rečeno i narodski rečeno, zamajavamo ko čije državljanstvo ime.

Kada sam rekla da kolega Atlagić ima hrvatsko državljanstvo, nije bila namera niti da ga povredim da bi se ovde kroz repliku kolega Atlagić pravdao i navodio sve za šta je zaslužan. Neka je radio gde je radio, neka je zaradi šta je zaradio. Evo, kažem, svaka čast, prof. Atlagiću, ali ga molim, i vas i njega pogotovu, nemojte, molim vas, da nas nazivate tako kako nas nazivate i našeg predsednika Miloš Francuz. Nije vam smetalo sve do onog momenta, ni naša politika, ni ono što smo ovde govorili, kada smo se usprotivili prihvatanju francusko-nemačkog sporazuma.

To je dva minuta.
Malopre ste upravo izgovorili, možda to niste svesno uradili, da ne vidite ništa sporno u tome da neko na taj način optuži, i to lažno, Anu Brnabić, a sada ste me pitali - pa, šta je problem, a onda ste, deset sekundi kasnije, rekli - ali, nemojte, molim vas, neko nama da uopšte pominje to kao temu, jer je to onda veliki problem i svaki put sve isto.
Dakle, sve ono što dozvoljavate sebi i to mnogo, mnogo gore na strašniji način i kada je čista laž u pitanju.
(Gorica Gajić: Mi ne optužujemo, govorimo istinu.)
To vam je, kao što vidite, i dan danas divno, nesporno. Sami pitate šta je tu onda problem, a reagujete kada neko vas suoči na sličnu temu, ali sa čistom istinom. Ako je to problem, to je onda nešto što je ipak do vas.
(Gorica Gajić: To nije problem.)
Biće da je ipak do vas.
(Tamara Milenkvić Kerković: Povreda Poslovnika.)
Samo polako, ja hoću da vam dam reč po Poslovniku, ali iza vas, iz vaše poslaničke grupe Puškić pokazuje da nećete.
Izvolite.

Uvaženi predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prekršen je Poslovnik u više tačaka. Član 27. predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika.

Prekršen je član 107. Govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Član 108. O redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Molim vas, mi ovde već danima gledamo napade ad hominem. Gledamo sve vreme kada uvrede dolaze…

Znači, sada pričamo o nečemu što sam navodno ja uradio, a vezano je za Poslovnik. Koga sam napao ad hominem?

Dopuštate uvrede, pretnje, ono što je juče gospođa Brnabić spominjala…

Kažite mi koga sam napao ad hominem?

Vi dopuštate sa druge strane narodnim poslanicima. Molim vas, komunistička prošlost nečija nije…

Ne može Poslovnik za juče.

Da se razumemo, kada podignete taj Poslovnik mora da ima veze sa nekom povredom koja je neposredno učinjena. Ne može za juče, ne može za prekjuče, ne može za prošlu godinu. Nemojte da vičete iz klupe molim vas, vama to ne priliči, to više ovi drugi, znate.

Znam ja što ste se javili. Nije vam se dopalo što je Gorica Gajić rekla da je Boško Obradović ladno optužio Anu Brnabić, zbog toga ste se javili, a ja sam joj rekao da to nije kazao on. Jeste iz vaše grupe, iz te vaših grupacija, a vi se javili zbog toga da reagujete i sada vi kršite Poslovnik, odnosno kršio bih ja kada bih to dozvolio, ali ne mogu da dozvolim.

Jel treba da se glasa za ove članove koje ste naveli?

Ne treba. Odlično.

Hajde da završimo s tim.

Da pređemo na sledeći.

Na član 19. amandman su zajedno podneli poslanici Radosavljević, Stevanović i Vukajlović.

Da li neko od podnosilaca želi reč?

Izvolite.

Evo, ja ću, ali ne vredi ništa, koliko god čovek da apeluje da se stvari menjaju, ne menjaju se, neka nam Bog pomogne, zaista.

Dakle, nama je namera bila da se vratimo na amandmane, da poboljšamo zakon što je više moguće.

Dakle, u ovom ovde delu činjenica je da smo sirovine koje recikliramo doveli do nekog procvata koji nije zadovoljavajući, to ćete svi složiti i vi gospođo ministre, da je to ispod 10%. Upravo ovim amandmanom želeli smo dve stvari, da u sistemu koji se događa pri sakupljanju otpada se stvari poboljšaju tako što će se domaćinstva dovesti u priliku da mogu na pravi način da određene stvari stavljaju u jednu ili drugu kantu, mokru ili suvu ili u neku treću, a da gradovi lokalne samouprave obezbede za to mogućnost.

Ako želimo da nam Srbija bude čistija, moramo da napravimo i napor i da nas to košta. Kao što sam, ako se sećate govoreći o Zakonu o podsticaju u poljoprivredi rekao da jedini grad koji je imao agrarni budžet bio Kragujevac, pa je tako i ovde, dakle, da probamo i u tom zakonu da obavežemo lokalne samouprave da imaju u budžetu upravo agrarni budžet za subvencije i da imaju obavezu da naprave priliku da se otpad prikuplja na pravi način.

Neko će reći, imamo li sredstava? Ja kažem uvek ima mogućnosti za to. Dakle, s jedne strane, država, s druge strane, lokalne samouprave. Imamo, znate, Zakon o transfernim sredstvima koji nam to omogućava, pa možemo u nekom vremenu koje nam sledi da tu Srbiju učinimo čistijom i da ovaj otpad koji recikliramo bude u mnogo većem procentu, a ne ispod 10%. To se valjda svi slažemo.

U ovom amandmanu takođe tražimo i govorimo o baštenskom otpadu, koji takođe, ima od odborničke grupe, odnosno poslaničke grupe nije sporno, evo sekund. Znači, baštenski otpad takođe treba da se ovde definiše uredbom koja omogućava da se unapredi sistem upravljanja otpadom. To je svrha bila ovog amandmana.