Ostavite to molim vas, gospođa se preziva onako kako piše kada pročitate i ja najavim, a to je ministarka Dubravka Đedović. Molim vas bez malicioznih komentara.

U redu, Dubravka Đedović je specijalac Rio Tinta na zadatku. To je ekonomski ubica u punom značenju te reči, koji je napravio pun krug u Srbiji, najpre u banci kod koje se Srbija zadužuje, a danas u Srbiji koja treba da se pretvori u rudarsku koloniju. Mene u stvari njeno prezime uopšte ne zanima, za mene je ona ministarka Rio Tinta i tako će biti sve dok ja, na žalost, moram tako da govorim o ministru u našoj Vladi. Meni je mnogo žao što moram tako da govorim o jednom ministru u našoj zemlji. Sa velikim žaljenjem ja se njoj tako obraćam, ali to je situacija koja je istinita i ja ću ponavljati sve koliko bude bilo potrebno, dok građanima Srbije ne bude potpuno jasno i sa kakvom se mi pošasti danas sukobljavamo.

Na član 1. amandman su zajedno podneli poslanici Lipovac Tanasković i Stanković.

Zahvaljujem.

Moj amandman je čisto tehničke prirode i želela bih da on bude jasan i da ne bude dvosmislen. Iz tog razloga ovde kad se kaže u Nacrtu zakona da su obnovljivi izbori energije primarni izvori energije, odnosno energije vetra, energije sunca i drugo, želela bih da se izbriše ovo drugo, jer ne želim da neko stavi i da tumači ovaj zakon na način koji nije primeren. Samo iz te neke bojazni i iskreno se nadam da jeste tehničke prirode, jer ukoliko nije onda počinjem da sumnjam da postoji nešto drugo, između toga kada se kaže, nešto drugo.

Zašto mi je to važno? To mi je važno zato što na sajtu EPS može da se nađe jedan spisak firmi koje su podnele zahtev za priključenje. To su uglavnom zahtevi za priključenje proizvođača. Ukupno ima 1182, odnosno 1182 zahteva.

Ovi zahtevi su zauzeli kapacitet nekim ozbiljnim proizvođačima. Ja mogu da tvrdim i tvrdim da ovde 80% ovih firmi koje su se prijavile i podnele zahtev da su neozbiljne firme, da su se tek osnovale. Možete da uđete u njihove APR obrasce i da vidite da su se osnovaleneke čak i pre dve nedelje. Na ovaj način ove neozbiljne firme zauzimaju mesta ozbiljnim proizvođačima.

To isto tako tvrdim i smatram da je ministarka kada je sprovodila ovaj zakon, a to nije vodila računa, baš iz razloga što je možda htela da otvori jedan prostor raznim firmama da mogu da podnesu zahteve i na taj način da zauzmu kapacitete i na taj način drugim proizvođačima se kaže da zapravo sada ne mogu da podnesu zahtev zato što nema dovoljno kapaciteta.

To je jako važno. Smatram da je u zakonu trebalo da se stavi ono što je bilo na javnoj raspravi i što su mnogi proizvođači tražili, a to je da kada se podnese ovaj zahtev, da ta firma da garanciju, odnosno da da bankarsku garanciju za ozbiljnost posla. Smatram da je to poznato ministarki, s obzirom da je radila u istaknutim evropskim firmama koje su upravo tražile razne garancije za razne poslove kada se radi o Srbiji. Isto tako, da firma kada podnese zahtev, ima osim bankarske garancije, da ima zemljište koje je ili kupila ili uzela u zakup.

Smatram da su te dve važne stvari koje su trebale da stave da bi firme bile ozbiljne da se prijave na zahtev i da na taj način u stvari zauzimaju kapacitete. Hvala.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, da podsetim da je Zakon o obnovljivim izvorima energije usvojen još 22. aprila 2021. godine i stupio na snagu 30. aprila, što je otvorilo mogućnost za otvaranje klastera koji se odnosi na zelenu agendu, odnosno na sam vid poglavlja koje su obuhvatili energetiku i zaštitu životne sredine.

Kada neko kaže i podnose amandmane da se sve ovo briše, kada je u pitanju izmena i dopuna ovog zakona, jednostavno se ne slaže sa tom evropskom politikom, gde mi treba da povećamo učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji električne energije.

Kao što vidimo, član 1. definiše određene pojmove i značenja. Moj amandman odnosi se upravo na onaj deo koji treba da obezbedi i uštedu u budžetu, a to je uvesti pojam dan unapred kada je u pitanju prodajna cena, a cena koja se definiše na samom tržištu u toku dana kada je u pitanju sama Srbija.

Mi se na tržištu korišćenja električne energije iz obnovljivih izvora energije graničimo sa osam različitih država. Zbog toga postoji tzv. berza na kojoj Srbija aktivno učestvuje. Ono što je vrlo važno, sa ovim preciznim definisanjem dan unapred, mi omogućavamo da pod povoljnijim uslovima licitiramo, odnosno kupimo električnu energiju i koristimo je ovde na tržištu u danu u kome želimo.

Onim što sam želela da kažem da ovaj zakon, promenama koje ste dali, gospođo ministarka, i zahvaljujem se što ste ceo dan prisutni, u stvari, omogućavate da se energetski miks koji ide u koristi obnovljivih izvora energije povećava.

Mi smo na osnovu izveštaja Agencije za energetiku, koji smo ovde razmatrali, a i na odborima, videli da u 2021. godini, mi smo zacrtali do 2020. godine prema EU da ćemo koristiti 27% ukupne energije iz obnovljivih izvora, a pretprošle godine smo imali čak 37%. To pokazuje dobro sprovođenje mera u ovoj oblasti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Đedović.

Hvala.
Pre svega, pošla bih od prvog člana, odnosno prvog amandmana na član 1. i da pojasnim da se zakonima kojima se regulišu oblasti životne sredine i zaštite prirode, kao i prostornog planiranja, uređuju strogi uslovi i ograničenja za izradu projekata kako bi se sprečio ili smanjio negativan uticaj na životnu sredinu, kao i obaveze poput izrade strateške procene uticaja na životnu sredinu za planska dokumenta, odnosno obaveze izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu, na koju daju saglasnost nadležni organi i bez koje nije moguće započeti izgradnju bilo kog objekta varijabilnih izvora energije, pa ni vetroelektrana.
Pored toga, vetroparkovi moraju da ispune stroge standarde zaštite životne sredine i finansijera preko kojih se u većini 99% finansiraju, da ne kažem 100%, da bi dobili finansiranje. Tako da je nemoguće da se izgradi vetroelektrana koja nema mitigante za rizike identifikovane koji imaju negativan uticaj na životnu sredinu.
Predloženi amandman je suprotan propisima EU, odnosno direktivi o promociji korišćenja obnovljivih izvora energije koja precizno definiše šta su obnovljivi izvori energije.
Moram još da dodam da male hidroelektrane ni sada nisu obnovljiv izvor energije, jer je u pitanju vrsta elektrane, a ne pitanje izvora energije. Obnovljivi izvori energije su definisani odredbom člana 4. stav 1. tačke 39. Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije na sledeći način, a to su obnovljivi izvori energije su nefosilni izvori energije, kao što su vodotokovi, biomasa, vetar, sunce, obnovljivi vodonik, biogas, deponijski gas, gas iz pogona za preradu kanalizacionih voda, izvori geotermalne energije i drugi izvori energije.
Nepovratna šteta po prirodu, moram da vas podsetim, se sprečava propisima kojima se regulišu oblasti životne sredine, vodoprivrede i zaštite prirode, te su male hidroelektrane dužne da se grade u skladu sa propisima istih. A opet, pošto su one toliko puta pominjane, ja opet moram da ponovim da je pre 2012. godine izdato 175 energetskih dozvola i saglasnosti za izgradnju malih hidroelektrana ukupno instalisane snage 324 megavata, što je, priznaćete, jako puno, od čega je na sreću izgrađeno samo 47 megavata ili 52% malih hidroelektrana ukupno izgrađenih u Srbiji koje su privatne.
Toliko kritikujete male hidroelektrane, a zaboravljate da ste izdali dozvole za 324 megavata u prošlosti.
Ono što moram takođe da vas podsetim, to je da je uslov za sticanje statusa povlašćenog proizvođača za male hidroelektrane koji su rezervisali fid-in tarife pre 2020. godine, a nalaze se u zaštićenom području, da su dužni da posebno dokažu ispunjenost uslova zaštite prirode koji su utvrđeni rešenjem o uslovima zaštite prirode, a koji izdaje Zavod za zaštitu prirode Srbije, i to tako da su zapisnikom nadležnog inspektora za zaštitu životne sredine i potvrđeni.
Takođe, mogu da kažem sa ponosom da od 2020. godine se ne izdaju više fid-in tarife za male hidroelektrane, ali i da je zabranjeno zakonom da se grade u zaštićenim područjima, što je strožija odredba nego što je trenutno slučaj u EU.
Zakonom o energetici 2004. godine su uvedene fid-in tarife za male hidroelektrane. Tako da, moram i žao mi je što opet iznosite neosnovane optužbe na nečiji račun, potpuno neosnovane, za šta vas opet podsećam da možete zakonom da budete odgovorni, a ako sam ja specijalac za nešto, onda je to da za rad i odličnu karijeru koju sam postigla u svom životu. A žao mi je što me optužujete bez ikakvih, apsolutno ikakvih uporišta na to što pominjete već više od nedelju dana, a i možda već više od šest meseci. Zaista, to nek bude vama na čast.
Što se tiče bankarskih garancija, apsolutno se slažem. Mi ćemo uvesti poprilično stroge zahteve za bankarske garancije kroz uredbe koje će biti propisane nakon što se ovaj zakon, nadam se, izglasa.
Zakon uređuje sigurnost sistema i to mu je polazna osnova, a bankarske garancije će biti regulisane kroz uredbe za isporuku i snabdevanje električnom energijom i vodićemo računa da one budu dovoljno stroge i dovoljno zahtevne da pokažu ozbiljnost investitora i da daju neophodne garancije državi za preuzete obaveze, ali i rizike, sa jedne strane investitora, sa druge strane države, tako da ćemo apsolutno voditi računa o tome i imaćete blagovremeno informacije na tu temu. Hvala vam.

Hvala vam.
Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Olenik i zajedno Milivojević, Marković, Miladinović, Mitrović i Rakić.
Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Olenik i zajedno Milivojević, Marković, Miladinović, Mitrović i Rakić.
Na član 3. amandman je podnela Aleksandra Tomić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, prvo da vam se zahvalim zato što ste prihvatili zahteve sa javnih rasprava gde su unekoliko navrata i Privredna komora Srbije i NALED i nevladin sektor zaista uvideli poboljšanje, unapređenje ove oblasti u tim segmentima u kojima pričaju ljudi koji osporavaju svu ovu promenu i sav ovaj zakon.

Kad pričate o mini hidroelektranama, da podsetimo građane Srbije, plan od hiljadu megavata za mini hidroelektrane i katastar je uradio ministar Dulić kada je bilo jedinstveno Ministarstvo građevine i zaštite životne sredine. To je 2009, 2010. godine javno prezentovano i pozvano da se svi zainteresovani jave. Mnogo je bilo teško zaustaviti sve te projekte, jer svi koji su dobili dozvolu imaju pravo da tuže državu. Naravno, mi nikada ne bi dozvolili da na kontu kazni koje bi zaustavile takve projekte da građani Srbije plaćaju štetu neodgovornih politika.

Tako da se zahvaljujem i za ovaj amandman koji se po članu 3. koji određuje uređenje, preuzimanje balansirane odgovornosti… Po prvi put sada ga definitivno precizno definišemo kao jedinstveno tržište, jer treba reći da od 2018. do 2022. godine je bilo 180 miliona transakcija kad su u pitanju troškovi balansiranja samih mreža, kada je u pitanju evropsko tržište električne energije iz obnovljivih izvora energije.

Samo hoću da naglasim da je Energetska zajednica u svom izveštaju zaista pohvalila ovaj deo koji se odnosi na obnovljive izvore energije, a vi znate da oni baš i ne hvale tako, pogotovo našu energetsku politiku, s obzirom da dosta toga imamo kad je u pitanju nezavisno finansiranje, s obzirom da zaista imamo pozitivan energetski miks i imamo manji deo kad je u pitanju uvoz, kako bi oni hteli. Oni kažu o delu obnovljivih izvora da je progres ostvaren kad su u pitanju primena mera iz Nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije u vrednosti od 58% i deo kvaliteta podrške od 80%. To su egzaktni rezultati ove politike. Hvala.