Podneli smo amandman na član 5, jer smatramo da je rok od 30 dana previše kratak i zato predlažemo rok od 60 dana. Sprski pokret Dveri nije protiv digitalizacije i e-Agrara, ali smatramo da je ovaj ceo posao odrađen traljavo i brzinski. Tu najveću odgovornost snosi Ministarstvo poljoprivrede.

Pitao bih kolege iz Uprave za agrarna plaćanja da mi odgovore na jedno pitanje. Ako je 70.000 gazdinstava, što nije mali broj, imalo problem sa verifikacijom parcele, kada će oni dobiti novac i da li će dobiti novac i da li će uspeti da dobiju podsticaj za ovu godinu? Posao verifikacije parcela je 20 godina radila Uprava za trezor. Radila je sa originalnim ili overenim kopijama izvoda iz katastra, ugovorima o zakupu i nije mogla da unese parcele koje je već unela.

Za tih 20 godina naučila je i da upravno postupa u raznim slučajevima. Ko vama sada radi verifikaciju, ako to nisu ljudi iz Uprave za trezor, koji su odjednom prestali da rade taj posao? Imaju li ti ljudi osnovno znanje o katastru, vlasničkim listovima, plodouživanju, zakupu i overama? Ko su ljudi i koliko su obučeni koji danas posle ovakve nagle i dramatične promene odlučuju o tome da li će neko za neku parcelu dobiti podsticaj ili će gazdinstvo u najgorem slučaju staviti u pasivan status i onemogućiti da bilo gde preda svoju robu u otkup? Kao što znate, roba se ne može predati u otkup bez izvoda iz Registra poljoprivrednih gazdinstava. Koja je vaša logistika za ovako osetljiv posao? Hvala.

Po amandmanu.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, moram da se osvrnem na to i da pohvalim rad Ministarstva poljoprivrede, jer mislim da je dosta toga prethodnih godina urađeno, što se tiče samih podsticaja i subvencija da bi podstakli one koji se već bave poljoprivredom da to svoje delovanje i prošire, ali isto tako da privučemo nove mlade poljoprivrednike da se vrate na selo i počnu time da se bave.

Smatram da je uvođenje e-Agrara jako dobro i da će tek u narednom periodu ljudi videti benefite od ovog programa. Složila bih se sa kolegom koji je izlagao da smo mi prosto dostupni svim građanima koji do sada nisu uspeli da dođu i da se upoznaju sa samom aplikacijom i sa svim tim što prosto skraćuje i način prijavljivanja i vreme, što bismo mi rekli, na taj deo kada vam uvek fali jedan papir više, tako da u narednom periodu mislim da ćemo zajedno sa svim kolegama se potruditi da dođemo i do svih onih koji se do sada nisu prijavili na e-Agrar, a znamo da je to u velikom procentu čak preko 80% ljudi prijavljenih, tako da nadam se da ćemo do isteka roka prijaviti sva ona poljoprivredna gazdinstva koja se do sada nisu prijavila.

Smatram da je veoma pohvalno i ono što sprovodi Ministarstvo za brigu o selu i mislim da je veliki broj mladih ljudi u prethodnom periodu bio zainteresovan za konkurisanje i dobijanje samih kuća na selu i u mom kraju, u Pirotskom okrugu su mladi ljudi, porodice, dobili kuće na selu. Mislim da to može da podstiče mlade ljude da se sve više vraćaju, ali i to što se daje pomoć i subvencije za pokretanje nekog malog biznisa u seoskim sredinama. Mislim da je to jako pohvalno. Ono na čemu smo mi radili prethodnih godina, to je i ulaganje u infrastrukturu. Uložili smo i rekonstruisali puteve na Staroj planini do kamenoloma Kitka-Slavinja-Izatovci, isto i u drugom delu. Mislim da je jako važno da naši ljudi imaju, što se infrastrukture tiče, s te strane pogodnosti da mogu da se vrate na selo, ali isto tako i da turistički obilaze i Staru planinu, ali i sve naše druge predele naše lepe Srbije.

Što se tiče smeštajnih kapaciteta, u prethodnom periodu su oni značajno povećani isto zahvaljujući raznim subvencijama. Mislim da su ljudi sve više zainteresovani da se prosto time bave. Neki se time bave ozbiljno, neki to više gledaju kao drugu svoju delatnost, ali to vidim da u narednom periodu ima neki potencijal da se sve više širi.

Mislim da država svakako ulaže velike napore za sve veće osnaživanje ljudi i mladih ljudi da se vrate na selo. Ja sam se sama vratila na selo i veoma sam ponosna na to, jer smatram da su nam sela neka i blizu grada, a ona koja nisu toliko blizu grada da su dobro povezana infrastrukturom i mislim da prosto mladi ljudi mogu da vide svoj život i u tim delovima naše Srbije. Tako da, i u narednom periodu radićemo i dalje na jačanju i osnaživanju tih ljudi da svoju odluku donesu i da se vrate poljoprivredi.

Svakako da ćemo u danu za glasanje ovaj zakon podržati zajedno sa poslaničkom grupom „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“. Hvala vam.

Hvala.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jelena Kalajdžić, Nebojša Zelenović, Aleksandar Jovanović, Nikola Nešić, Danijela Nestorović, Nebojša Cakić i Đorđe Miketić.

Suština amandmana koji je predložila Vlada jeste da korisnike subvencije još dodatno optereti, za svaki slučaj nemoj da vam izmakne kamata. U tom članu ne postoji nijedna obaveza ove države i Vlade. Ovde se bacate milionima, milijardama, a i dan-danas nisu isplaćeni podsticaje iz 2020. godine, ne cele, ali za pojedine namene, iz 2021, iz 2022. godine.

O čemu vi pričate onda? Kakav ste vi partner običnom seljaku, kada ste mu obećali da ćete mu ispuniti, i ima pravo na to, po pozitivnim propisima, i vi to ne uradite i ne uradite tri godine? Kakav ste vi solidan partner prema tom seljaku? On vidi da je to država u koju ne može da ima poverenja. To se obično odnosi na običnog seljaka. Da li se to odnosi na ove krupne vaše firme, biznismene koji uzimaju ogromne cifre?

U Leskovcu možete da pogledate da je verovatno proporcionalno ispunjeno 70, 80%, ali gro otišao za vinograde. Nećemo da pričamo čije. Za vinograde, najkrupniji, oni su koji su bogati. Njima date kompletne subvencije. Oni koji su siromašni i dalje ih čekaju, kako kaže moja koleginica, čekaju pomoćnike, mole ih, oni ih lažu, dolaze, sada će, sutra će. Ali, onaj koji je član SNS i koji ima partijsku knjižicu kod koga se ide u selo, taj dobije sve.

Još jedno, zanima poljoprivrednike šta je danas. Gospodin Rističević priča, biće, biće kada odemo u EU. Nama treba danas, dok vi dođete sutra, nećete da imate, da ponovi, kome da date. Uništili ste sela na jugu Srbije.

Sami ste rekli malopre da obezbeđujemo četvorostruko više novca proizvođačima nego vi, ali se zaboravili. Davno bilo. Sat vremena prošlo.
Po amandmanu. Izvolite.

Gospodine predsedniče, evo samo brzo par stvari koje su bitne, a koje su prethodni govornici pomenuli, a važni su.

Najpre, prethodni govornik je rekao, stalno se pominje 2010. godina, 14.000 dinara, subvencije po hektaru. Ali, tada, samo zbog javnosti treba jasno reći da je bila jedna mera, budžet 168 miliona evra. Danas imamo 34 mere i budžet preko 750 miliona evra uz, verovatno, rebalans koji će doneti do kraja ove godine tih približnih i željenih milijardu evra. To je važno da se zna.

Takođe je važno, koleginica je pomenula, da su proizvođači višnje u Merošini, bacali višnju. Moram zbog javnosti da kažem da je danas u Knjaževcu bio sastanak najvećeg proizvođača višnje iz jugoistočnog dela Srbije sa predsednikom Vučićem i sa ministarkom Jelenom Tanasković. Postignut je dogovor koji je veoma važan, da se problemi otkupljivača i proizvođača višnje rešavaju zajedno sa malinarima.

Mi smo već kao Odbor za poljoprivredu i kao Vlada i ministarstvo doneli odluku da se najvećim otkupljivačima maline koji imaju problema zbog poremećaja na tržištu sa izvozom maline, rade odlukom NBS, poslovnih banaka, reprogrami kredita na 12 meseci, gde će se samo plaćati kamata, a zamrzava se glavnica. To će biti doneta odluka za najveće otkupljivače višanja, da se na takav način kratkoročno rešava problem, uz dugoročno učešće države, da se u paketu za 2023/2024. godinu rešavaju problemi i malinara i proizvođača, otkupljivača višnja u paketu, što je iskreno veliki korak napred.

Ono što je rekao kolega, a tiče se problema ljudi koji prilaze agraru, pa im se u aplikacijama dešava da im se pojavljuje određena greška ili problem, takođe, veoma je važno zbog javnosti da kažemo da u svim savetodavni službama po okruzima u Srbiji postoje kol centri i veoma jasna procedura na koji način se ti problemi rešavaju.

Tih nekih 50.000 i više problema koje smo imali sa registrovanim gazdinstvima kada su prilazili e-Agraru je rešeno do danas. Već mogu da pominjem više puta te cifre. Te cifre su lako proverljive, ako hoće neko da me demantuje neka me demantuje pa ćemo da polemišemo oko toga da je više od 80% do danas ušlo u e-Agrar.

Koleginica koja stalno spominje Staru planinu, veoma se osećam, dolazim iz Šumadije i mogu da razumem kako to izgleda, ali hajmo da svi napravimo jedan napor i neka se lokalna samouprava obrati Ministarstvu poljoprivrede i hajmo da te ljude iako ne mogu da im pomognemo, ali nemojmo zbog, da kažem jednog specifičnog problema, da stojimo, jer sa pravom poslanici kažu – zašto nisu isplaćene određene subvencije iz 2021. godine.

Mi kada odemo u Upravu za agrarna plaćanja dobijemo jasne i precizne informaciju da imamo toliko grešaka u samoj proceduri sa svim onim papirima kako smo imali, a onda dođemo sa amandmanima gde kažemo da hoćemo u roku od 45 dana od prispeća zahteva za subvenciju da se odmah isplati. Svi se zato zalažemo. Da budu rokovi što kraći. Nije problem. Onda moramo da imamo to jednostavno, da bude, što bi rekao moj kolega Milimir, jasno, kratko, brzo i transparentno. Samo na taj način mi možemo taj problem da rešimo.

Ako stalno hoćemo da kažemo prolongiraćemo, prolongiraćemo, problemi se neće rešiti. Zbog toga mislim da svim ovim zajedničkim naporom koji ulažemo i mi kao Narodna skupština, Odbor za poljoprivredu u saradnji sa ministarstvom i drago mi je da se i predsednik Republike uključio u rešavanje ovih problema, možemo dostići tu željenu milijardu evra ulaganja u agrar u 2023. godini. To će stvarno biti ogroman korak napred. Zahvaljujem.

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Mitrović, Miladinović, Rakić.

Demokratska stranka i ja smatramo da je ovaj zakon loš i nećemo ga podržati. On osim e-Agrara ne bavi se suštinom problema poljoprivrede u ruralnim područjima. Mi ovim amandmanom hoćemo da postavimo premije za mleko kod krava, da budu minimalno 15 dinara. Međutim, tražimo da se uvedu i premije za nove kategorije, a to je da se uvede premija za mleko koza od 20 dinara i premija za mleko ovaca za litru 25 dinara.

Da vas podsetim, opet krajem prošlog veka ili 60-ih godina prošlog veka, samo iz jednog sela Stare planine, Dojkinci, godišnje 20 vagona kačkavalja, ovčijeg išlo je za sever Afrike. Godine 1968. sam pronašao podatak da se sir i kačkavalj sa Stare planine jeo u Beloj kući. Voleo bih da se to vreme vrati. Isto tako je meni važan i Pešter i Pešterska visoravan, jer staroplaninska ovca i pešterska ovca su mnogo puta bolje od bilo koje grčke ovce koja živi na onakvoj vrućini.

Na Pešteru sam bio na radnoj akciji 1984. godine i u Sjenici i dan danas imam mnogo prijatelja. Ovakvim merama mi bi vrlo brzo povratili ljude i napunili su Pešter i napunili bi Staru planinu sa ljudima koji se bave ovčarstvom. Hvala puno.

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Kalajdžić, Zelenović, Jovanović, Nikolić, Nestorović, Cakić, Miketić.