Hvala i čestitam.
Reč ima Sanda Rašković Ivić.

Zahvaljujem predsedniče.

Dame i gospodo prisutni u sali, poštovani građani Srbije, ne postoje reči kojima bi se mogla opisati dubina tragedije koja je Srbiju zadesila. Jedan dečak od 13 godina ubio je devetoro svojih drugova i čuvara, a onda samo dan i po kasnije jedan mladić, koji neman ni 21 godinu, ubio je još osmoro.

Ostale su za tom decom i mladošću neispisani knjige života, roditelji, bake i dedovi, braća i sestre, prijatelji da nose tešku i veliku tugu i ona nikada neće proći.

U Srbiji je u prva četiri meseca ubijeno 17 žena, 15 žena i dve devojčice, a u našoj zemlji na 100 hiljada ljudi imamo 15 samoubistava, u Grčkoj taj broj iznosi pet, u Italiji iznosi šest.

Najlakše bi bilo reći da je to sudbina koja čeka u zasedi, ali nije sasvim tako i u svemu ovome nema nevinih. Da bi se uradio zločin potrebno je nekoliko faktora. Jedan je svakako genetika, jedan je struktura ličnosti koja se razvija razvojem i uticajem porodice. Treći faktor jeste okruženje, okolina, odnosno atmosfera u društvu.

Hajde da krenemo prvo od porodice. Mi roditelji smatramo da je sve u redu ako nam je dete mirno, ako donosi kući odlične ocene, ako još ide na takmičenja, ako još profesori pri tome hvale njegovu darovitost, ako smo im obezbedili dobre patike i mobilne telefone, ali grešimo.

Vi kažete da sistem nije zakazao. Mislim da grešite i vi, jer gde je bio sistem kada je jedan otac svog trinaestogodišnjeg sina vodio u streljanu da se tamo trenira kao da je komandos. Mene zanima da li ste proverili koliko još takve dece u Srbiji odlazilo u streljane, šta je sa tim u vezi preduzimano i šta se sada preduzima?

U Srbiji ima 1.800 škola. Jedan deo tih škola nema psihologa, a i one koje imaju psihologa dešava se da je dva do tri meseca u ovom letnjem polugodištu, drugom polugodištu psiholog zauzet testiranjem prvaka.

Zato ja predlažem da svaka škola treba da ima psihologa, po dva ili tri ako je škola veća, pedagoga i defektologa. Zašto defektologa? Zato što mnoga naša deca imaju probleme sa mucanjem, sa disleksijom, sa disgrafijom. Na taj način postaju frustrirana i laka meta vršnjačkog nasilja.

Taj tim psihologa, pedagoga i defektologa koštao bi koliko košta jedan pripadnik specijalnih jedinica, a evo najavljeno je da ćemo imati 5.000 novih pripadnika specijalnih jedinica.

Upravo taj tim psihologa, pedagoga i defektologa treba da budu specijalne jedinice u odbrani mentalnog zdravlja naše dece.

Za ubicu iz Mladenovca sistem je zakazao, ali postojala je prava hronika najavljenog zločina. Uostalom, o tome nam je govorio i ministar Gašić. On je rekao, citiram – da od prijave iz juna 2020. godine do danas nema traga ishodu.

Takvu vrstu najavljenog nasilja vrlo često imamo i kod žena koje su žrtve nasilja, kod femicida. Zato je moj sledeći predlog da femicid postane posebno krivično delo, da se formira telo za praćenje femicida, telo koje bi imalo zadatak da napravi analizu svakog pojedinačnog slučaja da vidi gde je zapelo, u MUP-u ili je u centru za socijalni rad, Tužilaštvu ili nekom trećem mestu i da se tako, na taj način preduprede neke nove potencijalne tragedije.

U našem društvu ima mnogo nasilja i o tome ne treba govoriti. Ono nas vreba sa malih ekrana, iz škola. Ima puno mobinga u preduzećima, u ustanovama. Nažalost, verbalnog nasilja imamo ovde i u Skupštini.

Na kraju, ministarke gospođe Grujičić, ministarke zdravlja nema, ali moj sledeći predlog koji bi delovao takođe preventivno, ali i figurativno jeste da je Srbiji veoma neophodna korenita promena zaštite mentalnog zdravlja, slična onoj koju je sproveo italijanski psihijatar Franko Bazalja 1978. godine u Italiji. To je psihijatrija u zajednici gde praktično svaka opština i opštinica, svaki kvart ima svoj mali centar za mentalno zdravlje gde rade stručnjaci koji vode računa i kojima 24 sata mogu da se obrate ne samo psihijatrijski bolesnici, nego i ljudi koji su u nekoj duševnoj patnji? Ja bih vas pitala – a ko je nije imao barem jednom u životu?

Što se tiče samim mera Vlade, jedan deo mera jeste represivan i taj deo represivnosti možda je u ovom trenutku, kažem možda, i potreban. Međutim, samo sa represivnim merama, a bez prevencije nećemo mnogo postići.

Na samom kraju ja bih se osvrnula na vašu burnu reakciju, gospođo predsednice Vlade. Ta reakcija je bila naročito burna na našeg kolegu gospodina Aleksića koji je rekao da je profesorka Pejović kućna prijateljica porodice Kecmanović.

O profesorki Pejović ja mogu da kažem sve najbolje. Ona je vredna i radna žena, ona je i dobar doktor, ali ako je ona stvarno kućna prijateljica, i zarad nje i zarad javnosti, bolje bi bilo da se povuče iz „Ribnikara“. Ako nije, ako se dokaže, ako vi dokažete da nije, ja sam spremna da se izvinim.

Gospođo predsednice Vlade, vama onakva reakcija je neprimerena, i kao ženi i kao predsednici Vlade, ma koliko ja razumela da ste vi od krvi i mesa. Vi bi kao predsednica Vlade morali da pokazujete poštovanje i empatiju prema svima.

Imam lično jako dobro iskustvo sa vama jer ste u trenutku moje vrlo velike životne tragedije stali uz mene i pokazali mi i empatiju i poštovanje.

Dakle, vi to možete, a kao predsednica Vlade mislim da vi to morate.

Ne zamerite i hvala vam.

Reč ima Igor Bečić.

Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, teška tema, bolna tema, najteža u ovih 25 godina u Narodnoj skupštini.

U ovom Izveštaju koji je dostavila Vlada o bezbednosnoj situaciji u Republici Srbiji ću pomenuti samo neke od implementiranih mera u prethodnom periodu.

Po sprovedenim merama vidimo šta je sve policija preduzela pre nego što su se desili tragični događaji, sa posebnim akcentom na školu.

Ministarstvo je izvršilo stratešku procenu bezbednosti u kom su prioriteti sprečavanje i suzbijanje krivičnih dela, prekršaja izazvanih u javnom prostoru, sprečavanje i suzbijanje nasilja na sportskim priredbama i u školama.

Intenzivirale su se mere od novembra 2022. godine. Takođe, uveden je program „Školski policajac“ početkom 2022. godine na inicijativu Vlade Republike Srbije i resornih ministarstava.

U prethodnom periodu precizno su definisani i načini angažovanja policajca u školama, kao i saradnja sa školskim upravama i centrima za socijalni rad.

Na području grada Beograda nalazi se 327 vaspitno-obrazovnih ustanova i do 3. maja 2023. godine na unapređenju stanja bezbednosti dece bilo je angažovano 140 školskih policajaca.

Nakon tragičnog događaja angažovano je 1.200 policajaca koji će moći da brinu o bezbednosti u školama i to puno radno vreme školskih ustanova. Sve do kraja školske godine. Policijski službenici, njih 12368 će u narednom periodu obezbeđivati 1832 škole državne i privatne. Na području Beograda, uspostavljena je akcija „Saus“ i u cilju stabilizovanja stanja bezbednosti i vraćanja osećaja sigurnosti građana. Na teritoriji grada policijski službenici sprovode opservaciju kritičnih mesta oko školskih objekata.

Moram da napomenem da je u ovom izveštaju urađena temeljna analiza bezbednosnog stanja od početka godine, uporedo sa istim vremenskim periodom za prošlu godinu gde se jasno vidi da ukupan kriminal beleži smanjenje za 20% u odnosu na 2022. godinu. Po svim preduzetim merama, policija u danu kada se desio tragičan događaj vidimo da su najkraćem vremenskom periodu preduzete sve mere za rasvetljavanje tragičnog događaja i da su privedeni počinioci monstruoznog ubistva. Jasno je da su tragični događaji izazvali opšte uznemirenje javnosti i da smo svi u datom trenutku osetili se uznemireno i uplašeno za našu decu i sigurno da posle 3.5. ništa ne može biti isto, ali da svim merama koje donosimo u narednom periodu moramo da vratimo sigurnost našim građanima.

Mi ne smemo da zaziremo suštinski u slobodu ljudi, ali samo kada smo ujedinjeni oko nacionalnih interesa možemo da sagledamo uzroke i odgovornost svakog od nas i da ovako nešto, ma koliko bilo nepredvidivo i neočekivano, više se nikad ne ponovi.

Osuđujem svaki vid zloupotrebe tragedije i emocije ljudi pogođene ovom tragedijom koja je zadesila našu zemlju, a koristi se isključivo u političke svrhe i prikupljanje jeftinih političkih poena. Isto tako ukazujem na to da smo na meti specijalnog hibridnog rata. Po preduzetim merama vidimo da je bezbednost dece jedan od prioriteta u radu policije. Maloletnici su uglavnom vršili krivična dela koja se odnose na pretnje drugim učesnicima putem instagrama, učeničkih grupa i slično. Značajno je istaći da nijedna pretnja nije realizovana, a policija je u ovim slučajevima postupala urgentno i efikasno u saradnji sa tužilaštvima.

Policija kontinuirano prati stanje u bezbednosti u ovoj oblasti i u skladu sa procenama bezbednosti i ugroženosti usmerava svoje aktivnosti na zaštiti učenika u vaspitno obrazovnim ustanovama i često se obilazi škola, neposredno okolina škole. Još jedna od predloženih mera u setu mera za borbu protiv nasilja koje primenjuju sve normalne demokratske zemlje je predaja nelegalnog oružja. Ova akcija je izazvala odlične reakcije i pažnju čak i u EU, koja je takođe saglasna da je ovo dobro. kompletno razoružavanje, odnosno dobrovoljna predaja nelegalnog oružja koja za sada broji veliki odziv građana i do današnjeg dana je prikupljeno preko 36.000 komada oružja i minskoeksplozivnih sredstava i to je veoma ozbiljna broja. Akcija se takođe nastavlja i ovim putem apelujem na sve one koji sada nisu predali oružje da potpuno, bez ikakvih posledica to dostave u policijske stanice do 8. ove godine.

Najveći deo predatog oružja koji su građani vratili u akciji vraćanja biće uništen, a jedan deo biće vraćen Vojski Srbije.

Poštovane kolege, kao neko ko ima privilegiju koju ste mi dali da sve ove godine kontrolišem i budem upoznat sa radom velikog broja požrtvovanih pripadnika Sektora bezbednosti koji nemaju radno vreme i svakodnevno izvršavaju zadatke u osiguranju bezbednosti Republike Srbije i naših građana, ja ne mogu da dopustim da ovom raspravom bacim senku na njihove rezultate i njihov rad.

Takođe bih napomenuo da na skupu „protiv nasilja“, kako su ga samo licemerno nazvali, nismo mogli da čujemo nikakav konstruktivan predlog protiv nasilja, nema ni reči o žrtvama i patnjama porodica, jedino pretnje predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici. Istovremeno se povela užasna kampanja mržnje protiv većine bliskih saradnika predsednika i tako vidimo napade na predsednicu Vlade, na saradnike predsednika, na ministra odbrane Miloša Vučevića i gospodina Gašića, direktora BIA-e, Aleksandra Vulina i ostale.

Ali, to očigledno nije dovoljno. Na najniži mogući način počeli su nizom uvreda i na jedan od stubova naše države, na srpsku pravoslavnu crkvu i patrijarha, zapravo, preteći svakom ko je njihov neistomišljenik i ponavljajući zahteve za smenu vlasti putem ulice, bez izbora, jer znaju da bez izbora ne mogu da dobiju podršku naroda. To je najstrašnija uvreda za sve one koji su žrtva nasilja, da se tragedija i nesreća koja je zadesila našu državu i građane politizuje do te mere da se dodatno još maltretiraju ljudi blokiranjem međunarodnih saobraćajnica, ugrožavajući bezbednost drugih i njihovu slobodu kretanja.

Ne može se pozivanjem na nasilje boriti protiv nasilja. Ideolog opozicije Jovo Bakić na Šolakovim medijima otvoreno poziva na nasilje i iskazuje jasne pretnje upućene predsedniku Vučiću, a i svim članovima SNS. Da citiram njegove reči – moraćemo da ih jurimo po ulicama, plivaće po Savi i Dunavu. Moraćemo i bez jedne osude od strane opozicije da gledamo to svakodnevno. I očigledno odobravanje tog istog medija sa kog niko ni jednog trenutka nije reagovao na tu izjavu i koja je više nego očigledna i samim tim nasilje, kako prema predsedniku, tako i prema neistomišljenicima.

Nažalost, to nije izolovan slučaj, te se izjave prenose na pojedinim regionalnim medijima koji su pod Šolakovom kontrolom, koji trasiraju pravac mržnje i pritiske na predsednika Vučića. Tu vidimo takođe i histeriju hrvatskih tabloida i naručene kampanje kroz američke medije.

Imali smo za posledicu tog govora mržnje i napad na političkog analitičara Dejana Vuka Stankovića i pritisak na sve ostale ljude koji imaju hrabrosti da ukažu na prljavu kampanju koja se vodi protiv predsednika države.

Srbiji je u ovom trenutku potrebna poruka mira, nacionalnog jedinstva i političke stabilnosti. Na svaki njihov zahtev mi smo spremni da razgovaramo. Svaki dan otvoreno pozivamo na konstruktivan razgovor, ali kao što se može videti, ova opozicija nije tu da razgovara. U prilog tome svedoči i ova sednica Narodne skupštine, koja je sazvana po njihovom zahtevu.

Opozicija je svesna da ne može svojim programom da privuče građane, pa pokušava da iskoristi tragediju, kako bi mobilisali što veći broj ljudi i time predstavili podršku naroda većom nego što oni zapravo imaju. Još je skandaloznije to što su u danima žalosti iskoristili iskrenu tugu građana, iznoseći zahteve koji se pretvaraju u neku formu ultimatuma, nažalost, svi oni zajedno udruženi unutar zemlje i spoljni faktori koji žele da politizuju tragediju, a sve sa ciljem da se oslabi državni poredak i da se stvori dodatan teret predsedniku Vučiću koji je već na udaru stranaca zbog odbrane Kosova i Metohije i odbijanjem da se Rusiji uvedu sankcije.

Nasilna smena vlasti neće biti. Mi smo uvek spremni za izbore, kao što uvek poštujemo volju naroda. Samo jaka i stabilna Srbija koja radi, koja gradi, koja se bori i rešava probleme, može da ide napred. Sve će se to videti i čuti na jedinstvenom skupu budućnosti cele Srbije u petak, 26. maja, na velikom svenarodnom skupu. Srbija ne sme i neće da stane.

Reč ima Uglješa Grgur.

Poštovane narodne poslanice, poštovani narodni poslanici, uvažena predsednice srpske Vlade, poštovano ministarko Kisić Tepavčević, poštovani ministre Selakoviću, poštovani državni sekretari MUP-a i zdravstva, uvaženi i poštovani predsedniče Skupštine, teška tema. Što reče Bečić na početku svog izlaganja, teška i tužna.

Razmišljam šta da govorim u ovom momentu i da kažem? Prve reči su mi pale na pamet kako smo bili srećni do tog 3. maja, kako nas je 3. maj bacio u ogromnu žalost i tugu. Avala se tresla od žalosti, trese se još, nije stala. Srca svih nas se tresu. Ovo je ogromna tuga što je zadesila Srbiju.

Zadesila je, videli smo, nepažnjom i nebrigom roditelja, porodice. Moramo da znamo da je ovde porodica zatajila. Konkretno, u oba slučaja, naročito u prvom, u školi „Ribnikar“, gde je otac svoje dete od 12 godina, možda i ranije, vodio po streljanama. Tada nismo imali u zakonu o streljanama koje godine su dozvoljene, ko može da posećuje streljane. On ga je bukvalno profesionalno obučio da puca iz pištolja i, nažalost, dao mu na neki način i to bodovno sredstvo, pištolj u ruke. Izvršio je to šta je uradio svojim drugovima i drugaricama u svojoj školi, „Ribnikar“, u srcu Beograda, na Vračaru. Ovo je ogromna tragedija.

Bio sam gost u jednoj emisiji baš tog dana, 3. maja, kada smo analizirali taj slučaj. Rekao sam – strah me da se ovo ne ponovi. I tačno, za nepuna 24 sata ili 48 sati, ponovilo se zlo. Opet je ubica malo stariji, mlađi punoletnik je izvršio krvavi pir. Opet je i tu roditelj, otac, zatajio. Vaspitavao ga je i obučavao onako kako ne treba. I to se na kraju pokazalo, na žalost svih nas, kako se pokazalo.

Policija, čuli smo ovde ministra policije, on je izneo svoju verziju događaja, onu verziju istinitu, kakva i jeste, iz e-sistema smo videli šta je ubica iz Mladenovca i Smedereva, kroz JIS evidenciju, kroz koja krivična dela polazi. Tada je, koliko sam razumeo, bio maloletnik i onda kad su maloletnici u pitanju, to se daje Višem sudu, onda Viši sud i kontaktira Centar za socijalni rad. Ukratko, policija je odradila svoj deo posla skroz profesionalno. Što se tog dela tiče, nikakvu zamerku nemam na rad policije. Znači, postupila je prema ubici u periodu dok je bio na slobodi, dok je vršio krivična dela.

Policija je uvek postupala, napisala krivične prijave. Dalje policija ne zna šta se dešava sa tim krivičnim prijavama. Nije njen zadatak da prati ni tužilaštvo ni sud dalje. Tako da, ne treba optuživati MUP u ovom slučaju, uopšte ne treba optuživati, jer je policija odradila svoj deo posla kako je uradila. Treba videti ako nekih primedbi ima, to će se tokom istrage sve tačno utvrditi. Ako je neki tužilac stavio u fioku, šta je bilo sa tim predmetom, zašto nije postupao ranije, zašto je neki predmet zastareo itd. U svakom slučaju, ovo je ogromna tragedija što je zadesila nas.

Što se tiče mera koje je država preduzela, momentalno, što se kaže, u pravom momentu, odmah je reagovala. Dodao bih samo da treba školu kao vaspitno-obrazovnu ustanovu, jer kako smo povećavali poštovanje privatnosti, tako smo se odricali vaspitnog rada.

Moramo u škole vratiti taj vaspitni rad, dati učitelju, nastavniku. Ono što je ključno zbog čega se ovo i desilo, gde su roditelji zatajili, a porodica je kolevka života, da učitelj, nastavnik može da ode u kuću svoga đaka da vidi kako isti njegov đak živi, gde stanuje, sa kim živi, šta jede, kako spava, da ispratimo taj odnos đaka od kuće do škole, da vratimo to. Mislim, da je u ovom momentu to najbitnije da uradimo na tome. Jeste da se zalazi u privatnost, ali da se taj zakon o vaspitanju i obrazovanju vrati. Vi predsednice Vlade i vi uvaženi ministri, trebate na tome da poradite.

Što se tiče Srbije kao Srbije, Srbija je bezbedna zemlja, niko ne treba da se boji ničega. Srbija je bezbedna zemlja, odgovorna zemlja i MUP, vojska i sve bezbednosne službe u ovoj državi svoj posao rade onako kako treba.

Što se tiče oružja, naravno da je krivično delo svako nelegalno držanje oružja i da se to vraća i naravno, da treba da se vraća, naročito oni koji imaju automatske puške, razne bombe i eksplozivne naprave, to obavezno odmah da vraćaju, kao i pištolje. Strašno je da neko može u privatnom vlasništvu da drži takvo naoružanje.

Što se tiče legalnih dozvola za oružje, spomenuo je to ovde i predstavnik MUP-a, državni sekretar, da kažem legalnih dozvola za oružje koje su dobijene na osnovu legalnog Zakona o oružju i municiji, ljudi koji su časno i pošteno dobili te dozvole, morate voditi računa da nigde ne ogrešite dušu o te ljude, da se čuva pravo tih ljudi. Zna se u kojim uslovima može da se uzme tim ljudima oružje i municija u ovom slučaju. Znači, ako koriste neke narkotike, ako im se zdravstveno stanje promenilo, pogoršalo u tim momentima. Ne možemo neko ako legalno oružje ima, sa legalnom dozvolom, naš postojeći Zakon o oružju i municiji je odličan zakon, on je sve moguće predvideo. Znači, tu nema nikakve greške. Znači, kad vidite nekog ko ima dozvolu za nošenje oružja i držanje, znajte da se radi o poštenom čoveku, ako je dozvola izdata striktno po tom zakonu, ali ja mislim da 99,9% je časno i pošteno izdato. Ovde spominju neke dozvole, to ne znam, to će policija da ustanovi, da ispita, kao što će da preispita i sve dozvole svakog ko ima od građana. Eto, tu ne bi smela država da se ogreši o dušu, mnogi lovci koji imaju oružje, koji to godinama imaju, prenose s kolena na koleno i tako da, ljudi su poplašeni u tom delu, misle imamo legalno oružje, zašto bi nam sad neko uzeo. Neće niko dirati, nadam se, ko nije narkoman, čije se zdravstveno stanje nije pogoršalo. Ako neko ima krivično delo, a ima oružje to je već policija, primenjuje tu meru i odmah uzima oružje.

Što se tiče, odmah kada se to desilo, osudio sam protest opozicionih lidera u trenucima tuge i žalosti zakazali protest za taj ponedeljak, ako se ne varam. Mislim da to nije bilo ni malo ljudski ni korektno, ali dobro, svako svoj teret nosi, što se kaže, svako će da odgovara za svoja dela ili nedela. Videćemo sve ko je sve bio u pravu.

Što se tiče nasilja u porodici, gde su mnoge žene i prošle godine i sada izgubile živote, moram eto da kažem, jer sinoć sam na RTS-u gledao jedan predstavnik pokreta odavde, ne znam kako se zove, iz opozicije, rekao je u Novom Sadu, desilo se, imao je čovek legalno oružje pa se ubila žena. Mislim, hoću da kažem sledeće, mnogi ne poznaju ove teme, pa onda pričaju tako, pa dovode i čak zbune građane. Znači, što se tiče nasilja u porodici, tu policija reaguje odmah. Kada se desi nasilje u porodici, žrtva nasilja, kao i nasilnik odmah im se momentalno oduzima oružje, koji isti to imaju. Policija zadržava, odnosno izdaje meru prilaska žrtvi nasilja u roku od 48 sati, kasnije se ta mera produžava od strane preporuke tužilaštva, sudija za prethodni postupak produžava na 30 dana. Slučaj u Novom Sadu, mogu da kažem nije, odnosno ako je imao legalno oružje ubica, njegovo oružje je uzeto odmah po prijavi nasilja od strane žrtve, sada pokojne u ovom slučaju, žene. Kako je on došao do oružja, to ne znam kako je došao i ubio je tu ženu.

Znači, od kada je ministar Gašić došao za ministra to moram da kažem i to moram da pohvalim, on je doneo neku naredbu, neko uputstvo, ne znam kako da nazovem, tu je državni sekretar može to bolje da pojasni, da žrtvama nasilja uniformisana policija ih obilazi u toku dok traje to, ta zabrana prilaska od strane nasilnika, da policija obilazi žrtve nasilja, što je jako pametno. Ovu žrtvu nasilja u Novom Sadu policija je obilazila kući, ali je nije našla na adresi, nije je mnogo puta našla na adresi. To je nešto dobro što je MUP preduzeo i te mere da zaštiti žrtvu nasilja. Inače, MUP čim vidi da je nasilnik već bio, imao to delo, odmah mu određuje zadržavanje, stavlja ga u pritvor 45 sati. Tako znači, meru 48 sati kome određuje, to su lica koje MUP proceni, po proceni rizika da neće napraviti, da nisu skloni nasilju, neke veće razmere ili bilo čega. Vidite, nikada ne može čovek da proceni ko je ko. Znači, što se tiče nasilja u porodici, da pohvalim policiju, ona to besprekorno radi. Da li je to bila Vulinova policija, Gašićeva, nije bitno čija, ali oni to besprekorno rade. Vidite, ipak ne možemo, kao u slučaju ovog malog, ko je mogao da nasluti da će sve ovo da se desi.

Šta želim? Želim samo da eto poručim da mi iz naše Drine, na listi Ivica Dačić, zastupamo interese predsednika države, osuđujemo sve ove napade. Mislim, ne mogu sve da stignem da govorim o tome, svi ovi napadi na Aleksandra Vučića, mislim da su smišljeno organizovani, da se rade iz više centara. Mislim, odlično se razumem u obaveštajni rad, u operativni rad i kontraobaveštajni rad, tako da nije Srbija, ova većnica iz Zagreba, nego je Srbija, narod Srbije i moramo da znamo da ne može nasilnim putem u ovoj Srbiji ništa da se iznudi i postigne. Znači, samo može regularnim, zakonskim putem da svako od nas ostvari svoj cilj.

Naša Drina će na čelu sa svojim predsednikom Igorom Braunovićem, 26. maja uveče sa 1500 ljudi doći da podrži predsednika Aleksandra Vučića, kao što ga uvek i podržavamo. Pozivam narod Srbije, sve ljude dobre volje koji su za mir, stabilnost, da 26. maja uveče dođu. Živeo Aleksandar Vučić. Živeo Ivica Dačić. Živela Srbija.

Reč ima, Janko Veselinović.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, znamo da je tema teška tragedija koja je pogodila Srbiju jedna od najvećih tragedija u posleratnoj istoriji.

Moram na početku, pošto je premijerka više puta postavljala pitanja Jove Bakića, profesora Jove Bakića da jasno kažem da se lično kao narodni poslanik i Pokret za preokret, a pretpostavlja, pošto su to u svojim izjavama govorili i ostali lideri Ujedinjenih, ograđujemo i osuđujemo izjave Jove Bakića, ali vas ja molim, premijerko za još jednu stvar da isto učinite i vi.

Dakle, ja nisam rekao ali, nego sam rekao da osuđujem, da vi osudite Mićana, odnosno Mićanović Slavišu Mićana, člana glavnog odbora Srpske napredne stranke i člana izvršnog odbora Srpske napredne stranke, koji je u svojoj objavi 22. maja, dakle, pre tri dana ili dva dana, rekao – cenzus opozicija ne bi trebalo ni u šali da pokušava blokade ka Beogradu ljudima koji žele da prisustvuju skupu „Srbija nade“ u petak. Pa, kaže – bojim se da će onda stvarno biti jurenje po ulicama, ali Dunav i Sava će imati puno posla.

Dakle, očekujem od vas, gospođo Brnabić, da osudite ovu izjavu visokog funkcionera Srpske napredne stranke.

Sedam dana sam pre tragedije u ovom visokom domu govorio o mentalnom stanju nacije, dakle, o mentalnom zdravlju u Srbiji i vi ste se smejali, uključujući i šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke. Mentalno stanje nacije dovodi, dovelo je, dovele su činjenice kao što je stanje u medijima sa nacionalnom frekvencijom, slanje poruka od visokih državnih funkcionera, pre svega, onih na vlasti Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije i činjenica da se država, pre svega, Ministarstvo zdravlja, ali i cela Vlada, ne bavi uzrocima mentalnog stanja nacije Srbije, koje je katastrofalno i koje je dovelo do ovih tragedija.

Ja kada sam govorio o tome, nisam bio vidovit da će se nesreća desiti. Međutim, stanje u društvu je tako da ono prouzrokuje nesreće i tragedije.

Gospođo premijerko, ja od vas i ovog puta tražim da podnesete ostavku, jer ste vi najzaduženiji za stanje i bezbednosti i zdravlja i u drugim oblastima obrazovanja u državi. Vi ste predsednik Vlade već dugo vremena. S druge strane, vaše ponašanje u Skupštini ne daje vam pravo da budete na tom mestu. Ne možete vi šutirati mikrofon, ne možete ništa da šutirate u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to možete da radite na nekom drugom mestu. Ali, pre svega sam za to i smatram da treba da podnesete ostavku, zato što u Srbiji ne funkcioniše sistem. Nije imalo šta da zakaže, jer u Srbiji nema sistema. Ne može zariban motor da zakaže, a vaša Vlada jeste zariban motor koji ne može da se pokrene i ne može da zakaže.

Šta znači sistem, reći ću vam na jednom primeru. Kada kriminalac, kada nasilnik, kada silovatelj počini krivično delo, onda policija ga uhapsi. Nakon toga, tužilaštvo sprovede svoj postupak. Posle toga sud ga efikasno osudi, ne u roku dužem od šest meseci i onda on ide na izdržavanje kazne. Prilikom izdržavanja kazne se vode određene mere, sprovode određene mere resocijalizacije, pokušaj da se stvori koristan član društva. I kada izađe iz zatvora, isto se sprovodi nad tim licem.

Nažalost, to se u Srbiji ne dešava. Ljudi izlaze na ulice iz zatvora nespremni za slobodu.

Šta ste radili do sada i zašto je to tako? Vaša veza Srpske napredne stranke sa kriminalcima je dugogodišnja. Godine 2012. ste amnestirali 3.600 kriminalaca. Tomislav Nikolić je pomilovao 104 osuđenika, Gojka Ilića, doktora koji je primio mito, pa nije ni išao u zatvor, S.S. iz Vranja zbog ubistva V.M, tužioca koji je posle, pre toga bio osuđen na smrtnu kaznu, pa smanjeno mu na 40 godina, pa ga je Tomislav Nikolić pomilovao. Posle toga je taj pomilovani osuđenik pričinio krivično delo silovanja. Pomilovan je i Dragan Đilas, pardon, Dragan Đajić itd. Aboliciju nije realizovala vaša vlast, jako vam je smešno, vlast Aleksandra Vučića i vaša Vlada, nije bilo potrebe, zato što ste vi stvorili državu u kojoj se kriminalci slobodno kreću. Stvorili ste državu za njih.

Pošto ne bih hteo da uzimam vreme ostalim kolegama, samo još jedno pitanje – šta radi Dijana Hrkalović na mitingu SNS? Da li samo zato što ima nanogicu ili je čipovana, pa da ne bi pobegla sa mitinga? Šta radi Novak Nedić, vaš šef kabineta ili sekretar Vlade, među crnokošuljašima?

Gospođo Ana Brnabić, dok vi ne odete sa tog mesta, odnosno Vlada Srbije i ne stvori se sistem, u ovoj državi neće biti sreće, odnosno neće biti sistema koji bi mogao da funkcioniše.

Idemo redom.
Pravo na repliku.

Tačno je da nismo amnestirali Dragana Đilas, ali što kaže – neće jezik nego pravo. Međutim, vi ste ga amnestirali. Vi ste ga amnestirali i to bez ikakvih problema prihvatili kao eto tako neku činjenicu da je on doveo rijaliti u Srbiju i danas se borite protiv rijalitija zajedno sa rodonačelnikom rijalitija u našoj zemlji.

Pošto ovih dana kada im se spomene taj „Veliki brat“, kažu da je to bio maltene kulturno-umetnički program ili obrazovni program, da to uopšte nije bilo tako kao ovi danas rijalitiji. Samo da vas podsetim da je to rijaliti u kome je jedan od učesnika udarao po stolu svojim polnim organom. Dakle, to je tako kulturno bilo.

Ali, nije to jedini rijaliti Dragana Đilasa. Pazite vi sad ovo: „Sve za ljubav“ 479 epizoda, „Menjam ženu“ 353 epizode, „Leteći start“ 291 epizoda, „Bračni sudija“ 146 epizoda, „Moja velika svadba“ 94 epizode, „Zvezde ulice“ 15 epizoda. Znate šta je najzanimljivije? Sve išle na TV „Pinku“ u vreme kada je Dragan Đilas imao vlasništvo u TV „Pinku“, udeo u vlasništvu.

Sad vi kažete da ste protiv rijalitija. Ne, niste vi protiv rijalitija danas. Vi ste i danas protiv nekih rijalitija, a one na vašim medijima, te želite da ostavite, jer to je opet kulturno-obrazovni i ne znam, vaspitni program.

Dakle, nema tu principa, kao što vam smetaju neki članovi REM-a, pa podnesu neke ostavke, upadnu na posao ljudima, ponesu neke ostavke za neke članove REM-a, a oni drugi koji vam valjda odgovaraju, oni mogu da ostanu, oni nisu sporni, oni nisu učestvovali u kolektivnom organu. Pa, ako je kolektivni organ, onda ne može jedan da ostane, jedan da ne ostane. Ako je kolektivni organ, svi moraju da idu, svi su zajedno učestvovali u nečemu ili nisu učestvovali. Ali, ne, vi ste izabrali u kolektivnom organu ko hoće da ostane.

Dakle, principa nema. Đilasa nismo rehabilitovali, odnosno amnestirali mi, nego vi i to za sve rijalitije koje je u ovu zemlju doveo. Hvala.