Hvala koleginice Tepić.
Pravo na repliku, kolega Jovanov.
Izvolite.

Dobro, sada već ima dva osnova, ali hajde, uklopiću svoje. Dakle, što se tiče „Plesom do snova“ to je emisija, nije rijaliti. Ali, što je još gore, to je emisija koja je bila humanitarnog karaktera. Znači, novac od te emisije, koji ta emisija zaradi davao se po nahođenju učesnika raznim ustanovama gde su bila deca.

Izvolite, Stefanoviću, nešto dobacujete. Niste čuli? Pa stavite slušalice pa ćete čuti. Nije bilo filharmonije, da, Bečke.

Ali, ono što jeste interesantno sada, a to ste imali prilike sada svi u sali da vidite, to je da onog momenta kada je dijalog posle dva obraćanja, jedno je bilo potpuno korektno, drugo je bilo delimično korektno, ušao u jedan drugačiji tok, tog momenta ustaje dežurni pajac da urla, da viče, da napravi nekakvu reakciju, jer ne može normalno da se razgovara. Ne sme normalno da se razgovara, jer on mora da dobije tenziju.

Ja se izvinjavam, poštovana predsednice, ovde se ponovo pojavljuje „Šauma“ osobe koja je i dalje na Gazeli, koja čeka na Gazeli ispunjenje zahteva, jer je tamo zvao ljude i ljudi došli da sede tamo dok se zahtevi ne ispune. I oni ljudi još čekaju, a ta „Šauma“ se pojavljuje. Ja ne verujem da je to toliko odvratan lik da je ljude pozvao i da se on vratio. Tako da molim vas da obezbeđenje dođe da vidi šta je to što se ovde pojavljuje.

Dakle, sa jedne strane se traži razgovor, a sa druge strane kada taj razgovor uđe u jedan normalan tok, taj razgovor se ruši. Zašto? Pa zato što je potrebno sada u subotu, kako kažu blokirati institucije. Radikalizacija protesta za mir i za bezbednost i protiv nasilja tako što ćemo da blokiramo institucije. Opet već viđeno. Imali smo to, blokadu predsedništva itd. i rezultat će biti isti. Ali, kako god.

Zato molim samo da se vratimo u ono što je okvir koji je dat i da se vratimo u onaj pristojan deo razgovora koji je već bio. Hvala.

Vreme, kolega Jovanov.
Reč ima predsednica Vlade.

Hvala vam.
Dakle, razumela sam, ja sam kriva za sve. Okej. Rekla sam vam još jednom, reći ću vam još 100 puta, ne bežim od političke odgovornosti. Nikakav problem. Dakle, znam šta sam radila, kako sam radila, koliko sam se trudila, koliko sam se borila. Da li sam mogla nešto drugačije, da li sam mogla drugačije da postavim prioritete? Svakako. U svakom trenutku spremna da narodu položim račune, da kažem kako sam vodila Vladu, šta su nam bili prioriteti, šta smo uradili i iz mog ugla šta smo možda mogli bolje i šta smo mogli brže i da sam znala da idu neke drugačije okolnosti možda bi i neke druge stvari brže radila. Ne znam. Da sam znala da ide pandemija Korona virusa možda bi pre išli na digitalizaciju zdravstvenog sistema, a ne prosvetnog sistema, ali nisam znala pa smo završili pre toga prosvetni sistema. Sada idemo na digitalizaciju zdravstva.
Znate kako, kada se bavite odgovorno ovakvim poslom znate šta radite, kako radite i koji su vam ciljevi bili postavljeni i koji je to, šta se uradili, ali ne znate šta dolazi pred vama. Tako da u skladu sa tim da znate verovatno bi bolje postavljali prioritete, ali sam svakako uradili ja zajedno sa i uz ogromnu podršku stranke čiji sam ponosni član, SNS, i naših koalicionih partnera mnogo, mnogo.
Tako da, u redu je, moja odgovornost, to je na kraju krajeva najlakše i to je na kraju krajeva najbolje i da je samo do toga zaista bila bih najsrećnija osoba na svetu.
Kažete – imate ambivalentan odnos prema meni. To je u redu. Znate, imate tu čoveka. Vi kažete, Okej, vi ste se od njega ogradili, vi ste se izvinili i sve je Okej. Kako ste se ogradili? On je čovek bio na vašoj listi i to je bio na vašoj listi kao jedan od najprominentnijih članova, pri samom vrhu te liste.
Vi kažete – mi nismo imali bolje od njega i onda ste se ogradili. Šta se ogradili? Ja svaki dan kada dođem u ovu Skupštinu moram da gledam u čoveka koji je pozivao ne samo na silovanje mene nego na javno silovanje danima pred kamerama. Svaki dan moram da ga viđam i vi kažete – vi ste izvinili i vi ste se ogradili. Kako ja to uopšte, kako to meni pomaže svaki dan? On je bio jedan od najboljih vaših kandidata pa se tako našao na vašoj listi i tako dobio i zahvaljujući tome koliko ste glasova dobili bio dovoljno visoko na toj listi da uđe u postane ni manje ni više nego narodni poslanik. Narodni poslanik. Čovek koji nije samo u afektu rekao – e, ajde silovanje eh premijerke, žene, nego pred kamerama danima zatvoreno i on je vaš narodni poslanik.
Vi ste ogradili? Vi ste se izvinili? Vi se borite protiv nasilja? Izvinite, ja u to ne mogu da verujem. Vi mene terate da ga gledam svaki dan. Vi mene terate da razgovaram sa njim zato što sam ja ovde u svakom smislu ispod vas. Ja sam izvršna vlast. Vi ste zakonodavna vlast. On mene ovde može da ispituje o bilo čemu. Ja moram da odgovaram na njegova pitanja i na njegove zahteve. To ste vi uradili. To je vaša borba protiv nasilja.
Onda mi kažete – agresivni varvarski rijaliti. A, što – Veliki brat nije bio dovoljno agresivan i nije bio dovoljno varvarski? Što? Sama činjenica da je bio ni manje ni više nego u Pionirskom gradu, da ste vi iselili decu da bi tamo napravili kuću Velikog brata je nešto najagresivnije, najogavnije, najnemoralnije što je bilo ko ko je na vlasti ikada mogao da uradi i ostavili to kada se završio taj rijaliti, iselili ga i ostavili to da tako propada da bude polurušeno, srušeno sa pacovima, sa tom scenografijom ogavnom i odvratnom da – šta onda, grad uloži u taj Pionirski grad ili Republika i da bi tamo deca ponovo mogla to da koriste? To je skandal. Da ne pričamo dalje o rijalitima.
Od priče o rijalitima ne bežimo. Samo nemojte da se ta priča svodi na to ko je agresivan i ko je varvarski, a koji je fin i koji je lep. Nećemo rijalitije. Važi. I predsednik Aleksandar Vučić je jasno rekao – može, otvoreni smo za te razgovore, dođite, hajde da sednemo da razgovaramo o tome, ali onda o svim rijalitima. Ne, ovaj je agresivan, a ovaj je lep. Nema. Rijaliti nisu dobri. Sve je u redu. Mogu i da se složim sa vama, ukoliko vi to odlučite, jer kao predsednica Vlade nemam nikakav uticaj na to ni ko dobija nacionalnu frekvenciju, ni šta oni radi, ni šta se pušta na tim programima. Baš nikakav. To nikako nije u mojoj ingerenciji.
Za Narodne patrole i kako kažete taj čovek Ilija Vuksanović koji je napao devojku na protestu protiv nasilja to je bio vaš protest. Vi ste mogli tamo da sprečite da neko dođe ili da neko pravi, da zamolite najlepše te ljude iz Narodnih patrola da dođu. Oni dolaze treći put na vaš protest. Treći put dolaze na protest protiv nasilja.
Dakle, ja molim nadležne organe i tražila sam već informaciju. Molim vas, da ako nije, da se privede. Ako postoji, dakle nadam se da je neko podneo prijavu, naravno da ćemo reagovati. Da vas podsetim još jednom na onda kada su bili protesti ispred Narodne skupštine, mi smo narodne patrole, priveli, uhapsili, vi ste pravili proteste da se ti ljudi puste na slobodu. Vi ne možete da privodite, mi smo ih priveli. Vi ste protestvovali da se puste na slobodu, zato što su borci. O tome se radi. Valjda se zato narodne patrole osećaju slobodno i pozvano da dođu na vaše proteste.
Ali, ćemo svakako mi postupati i svako ko je činio bilo kakvo nasilje, mi ćemo ga privesti, ti ljudi će odgovarati. Odgovaraće pred institucijama u zemlji gde vlada pravo i institucije. Zahvaljujući tome što smo uradili u smislu reforme Ustava, mi sada možemo da kažemo da gradimo, konačno jedan sistem u kome je nezavisno pravosuđe i samostalno tužilaštvo. Vladavina prava, niko nikoga ne sme da juri po ulicama. I, borba protiv nasilja, ali borba protiv svakog nasilja. Hvala vam mnogo.

Reč ima ministarka Maja Popović.

Htela sam samo da dodam. Apsolutno se slažem sa svim onim što je iznela premijerka.
Htela sam samo da naglasim u kontekstu vaše primedbe da naše sudstvo nije efikasno. Mi smo upravo izveli najveće reforme u oblasti pravosuđa. Izmenili smo Ustav, doneli set pravosudnih zakona, a vaša politička opcija je bila protiv toga, koliko se ja sećam. U tom kontekstu želim da kažem da je potpuno neprimerena vaša reakcija.
Toliko smo agitovali vezano za nezavisno sudstvo i samostalno javno tužilaštvo. Vi ste bili protiv toga, iako ste se promovisali deklarativno da jeste upravo za nezavisno sudstvo i samostalno javno tužilaštvo, a onda vi nama kažete i dajete pridike kako nije dobro nešto u pravosudnom sistemu. To nije korektno.
Pored toga, meni ste se obratili i rekli da ja šaljem kriminalce na televiziju. Kog kriminalca sam ja i na koju televiziju poslala? Molim vas morate da imate odgovornost za svoju izgovorenu reč pred ovim domom. Recite mi. Evo, da vam ja dam odgovor nakon toga. Kog kriminalca i na koju televiziju sam ja lično poslala. Hvala.

Reč ima Andrijana Avramov.

Hvala predsedavajući.

S obzirom da je razgovor krenuo da kažem u smeru, odnosno malo drugačijem, ali opet svi pričamo o nasilju. Ono što bih ja htela da pokrenem kao inicijativu, jeste da pokrenemo peticiju potpisivanja za smenu profesora Bakića, pošto je on profesor na Univerzitetu. Vi ste sami kolege rekli da se ograđujete od njega i od njegovog nasilnog govora, koga će on da juri po ulicama Beograda, Srbije, itd. i da etiketira.

Taj čovek predaje omladini, predaje mladima, tako da u svakom slučaju nije dobar uzor za buduće naraštaje. Ja verujem da se vi iskreno slažete sa mnom po tom pitanju.

Ovo je za mene jedna od najvažnijih sednica Narodne skupštine. Svi smo svedoci strašnih i monstruoznih događaja koji su se desili u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i na području Mladenovca i Smedereva. Glavna tema jeste koje su mere preduzete po pitanju bezbednosti, prevencije i kakvi su efekti delovanja i primene hitnih mera koje smo preduzeli.

Pre nego što počnem da govorim o preduzetim merama, volela bih da napravimo osvrt na prethodna dešavanja, u smislu zloupotrebe i emotivne manipulacije sa našim građanima. Pre svega, kao čovek, govorim sada kao roditelj, a kasnije i kao narodni poslanik.

Činjenica je da smo decu iz najbolji namera prepustili digitalnoj tehnologiji. Mozak naše dece postaje drugačiji. Svaka generacija postaje motorički slabija i izolovana. Na našu decu značajno utiče prvo i osnovno porodično okruženje, zatim vrtić, zatim škola. Mislim da svi to znamo. Dalji razvoj potencijala našeg deteta zavisi isključivo od okruženja u kojem se dete nalazi i u kome odrasta.

Najnovija istraživanja pokazuju da 50% naših učenika provodi pet sati dnevno kraj mobilnog telefona ili računara. Moramo imati kompletnu sliku i objektivno gledati na uzročnike odrastanja naše dece. Ukoliko ukinemo različite rijaliti programe, istovremeno je normalno da ukinemo i sve društvene mreže, da prestanemo da gledamo nasilne filmove, da slušamo aktuelnu muziku koja danas prezentuje nasilje, neki prezentuju, mladi slušaju tu muziku. Postavlja se pitanje da li je moguće tako nešto primeniti? Složićemo se da nije moguće tako nešto primeniti.

Danas se nude različite opcije za zaštitu naše dece i smanjenja nasilja koje postaje globalni problem celog sveta, jer sve što sam navela kao štetne uticaje za našu omladinu postoje i u svetu. Postoje različiti programi koji se mogu instalirati na računaru ili mobilnom telefonu ili na android televizorima i to sam ja kao roditelj primenjivala. To su softveri ili programi koji ograničavaju pristup deci koja kada ukucaju neki eksplicitni sadržaj ili teže da gledaju neko nasilje, program automatski blokira uređaj i dete nema pristup tome. Tako da verujem, da ukoliko ste hteli adekvatno rešenje da bi to sigurno našli. Imate to i na internetu i mogu da vam preporučim, da bi pomogli našim mladima i da bi ih zaštitili od svih mogućih izazova koje imamo i na društvenim mrežama i putem drugih stvari.

Smatram da smo kao društvo svi podjednako krivi. Ovo su dva ekstremna slučaja, dva izolovana slučaja, posebno sa ovim dečakom. Naravno da smo svi šokirani i opšte je poznato da u Srbiji nemamo često ovakve slučajeve. Moramo i mi da se menjamo da bi se i naše društvo menjalo. Vaspitanje našeg društva mora da znači znanje, empatiju, timski rad, kreativnost i nove ideje, a ne zloupotreba dve teške tragedije da bi se sve ovo prebacilo na politički teren.

Nažalost, svedoci smo da se u ovim tragičnim slučajevima odgovornost prepisuje naravno našem predsedniku gospodinu Vučiću i svim funkcionerima i članovima SNS. Moj predsednik je predsednik svih građana. Verujem da ste zaboravili kada su naši građani imali problem sa dugovanjima i kreditima koje su uzimali u švajcarskim francima. Godine 2019. je napravljen protest ispred Vlade Republike Srbije i molili su našeg predsednika Vučića, odnosno i vašeg da im pomogne svakako da reše taj problem. Država je preuzela na sebe jedan deo da otplati razliku između švajcarske valute i evra da bi olakšali građanima plaćanje kredita i platila je 120 miliona evra našim građanima iz budžeta da bi spasili ljude da ne ostanu bez stanova i posla.

To se desilo 2019. godine, a krediti su uzimani 2008. i 2004. godine kada je tada na vlasti bio gospodin Jelašić guverner, gospodin Đelić. Dakle, to je cela ekipa iz DS koji su ubeđivali građane da slobodno uzmu kredite i da će biti stabilna valuta, da neće biti promenljiva i to na jedan vrlo perfidan način. To se zaista desilo u vaše vreme.

U to vreme naš gospodin Vučić, predsednik 2019. godine je tada bio predsednik svih građana. Zato što je naravno trebala pomoć našim građanima i to se i podrazumeva, a ukoliko imamo neku kriznu situaciju, ukoliko je nešto loše, onda naravno predsednik naš je samo predsednik naše stranke, očigledno. Smatram da nije politički korektno zato što on jeste predsednik svih građana Republike Srbije i to legitimno izglasan.

Taj problem zaduživanja građana nije nastao u vreme našeg predsednika, gospodina Vučića, već u vreme DS, apsolutno naš predsednik nije bio odgovoran za problem koji se desio, ali je svakako pomogao. Naravno da je pomogao. Osim toga, paradoks je da organizujete protest protiv nasilja i to su poštovani građani isti oni koji su imali proteste ispred Narodne skupštine tokom Kovida, sećam se i toga, meni je ovo treći saziv pa jako dobro pamtim sve što se dešavalo.

Dakle, opozicija i pristalice opozicije su tada, ne znam, volela bih da vas pitam da li znate ko je gospodin Nebojša Apostolović. To je ranjeni policajac kome ste vi slomili obe noge, znači kome su polomljene obe noge tokom protesta ispred Narodne skupštine, kada je bio protest protiv kovida. Citiraću gospodina Nebojšu Apostolovića koji je tad izjavio: "Da sam ostao da ležim, sigurno ne bih preživeo. Imao sam sreće što su me kolege spasile". Dakle, na to se svakako zaboravili i niko od vas nije pitao kako je gospodin Nebojša Apostolović, koji je imao najmanje dve operacije nakon vašeg protesta protiv kovida, i to u vreme kada smo se borili da sačuvamo svačiji život, naročito, na čelu sa našim lekarima.

Znači, svaku moguću krizu, gde nam umiru ljudi i gde nam gine narod, vi koristite kao politički obračun. I zaista, ja sam mislila da mene više ništa ne može da iznenadi, ali svaki put me iznova iznenadite, moram priznati.

Sećamo se i gospodina Ranka Panića, pokojnog, kada je SRS pravila miting 2008. godine. On je preminuo na protestu od posledica udarca, njemu je puklo debelo crevo, stvorila se sepsa i preminuo je nedugo nakon toga.

I, ko je bio odgovoran tada? Da li smo mi tada, odnosno SRS kao opozicija tražili smenu nečiju, da li smo tražili? Čiju odgovornost smo tražili? Zapravo, mi smo tražili, ali vi ste se pravili da nas ne čujete, uopšte.

Osim toga, imamo i slučaj Jabukovac, o kome su i moje kolege govorile, dakle, nažalost veliki masakr, devet žrtava, vi tada niste pokrenuli uopšte razoružanje Srbije. Nije vam bilo ni na kraj pameti da se razoruža Srbija. Dakle, nažalost, individualaca će uvek biti, ekstremnih slučajeva će uvek biti i mi kao pojedinci ne možemo, odnosno kao društvo ne možemo da utičemo na to. Da li je neko mogao da predvidi da će u jednoj da kažem elitnoj školi, sa najboljim đacima, na frekventnom mestu, da se pojavi dete, gde su đaci fenomenalni, da se pojavi dete i da nažalost izvrši takav masakr. Pa nije mogao niko da veruje u to. Zaista nije mogao niko da predvidi to.

Mislim da je kolektivna krivica svih nas i da zaista je vreme da angažujemo stručnjake. Mi smo to apsolutno uradili odmah istog trenutka kada se to, da kažem, praktično i desilo. Hoću samo da kažem da imam utisak da su ovi protesti naravno zbog toga što naš predsednik Vučić vama zadaje domaće zadatke, a to kada govorim, govorim u smislu, mislim na povećanje plata, povećanje penzija, svega onoga što smo do sada uradili, reforma obrazovanja, zastupanje i podrška mladima. Pa ko je prvi dao mladima vetar u leđa? Pa mi. Pogledajte samo koliko imamo mladih kolega poslanika iza mene i koliko mladih mi zapošljavamo. Mi smo prvi počeli da primenjujemo taj model, pa su sve ostale stranke počele politički da primenjuju taj model i da primaju mlade u svoje stranke. Znači, mi mladima dajemo vetar u leđa. Jako je ružno da govorite da mi na mlade ne mislimo, jer nama je jedna od zvezda vodilja svakako zaštita mladih.

Osim toga, htela sam da kažem da je jako korisno da vam preporučim da držite tribine. Recimo, ja sam držala tribine za borbu protiv vršnjačkog nasilja, mi smo to kao država organizovali, imamo platformu "Čuvam te". Pokrenuli smo to, jel tako, ministarka? Dakle, imamo različite i nevladine organizacije i različite državne institucije koje pružaju pomoć mladima u svakom smislu, kada je u pitanju vršnjačko nasilje.

Neću mnogo da dužim, da ostavim vreme mojim kolegama, ali sam držala i tribine protiv i zaštite od narkomanije, recimo. I to je jako bitno za našu decu, za našu omladinu. Evo, to je moj savet i to može da bude početak nekog dijaloga, da tako nazovemo, da vas pozivam da svakako možete učestvovati sa nama na tim tribinama. Tribine su bile na opštini Stari grad, odakle potičem.

Tako da, u svakom slučaju, ko ima volje, nađe način, znate. To je prosto moje mišljenje. Mislim da postoje mnogo konstruktivniji predlozi nego da držite tribine na ulicama. Vi držite tribine na ulicama za smenu Vučića, za napad na članove SNS i njene funkcionere. To su tribine koje vi držite na ulici. Evo, ja vas sad, kolege, zaista pozivam da zajednički održimo tribinu za zaštitu naših mladih i naše dece.

Što se tiče prevencije i bezbednosne situacije u Srbiji, situacija je zadovoljavajuća, s obzirom na to šta se sve izdešavalo u poslednje vreme. Jako mi je drago što smo povukli mudre poteze kada je u pitanju razoružavanje Srbije, i to zaista niko pre nas u toj meri nije nikad tako uradi, zaista to hoću da pohvalim. Znam da su to osim mene pohvalili i značajni strani mediji i političari takođe.

Postavljanje policajaca u svakoj osnovnoj školi i te kako je važno i može da spreči ili da umiri nečiji cilj ili misli ili da psihički smiri dete, da se dete oseća bezbedno. Smatram takođe da je to jako dobar korak. Zatim, Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja, na to sam najviše ponosna, jer moj sin je bio žrtva vršnjačkog nasilja, i otud motiv da se ja borim za mlade, jer smo mi kao porodica zaista prošli kroz jedan veliki pakao. Ja ne krivim decu koja su nasilna, nego krivim roditelje. Čak kad se to dešavalo, pre deset godina je to bilo, ja nisam krivila sistem, znate, krivila sam pojedinca, a to je bila direktorka škole, razredna i psiholog, koji tada nije imao sluha za nas kao porodicu i za mene kao roditelja, a kamoli za moje dete. Sva sreća, vodila sam dete, moje dete je imalo stručnu pomoć, uspeli smo to da prevaziđemo i sada je zaista psiholog, ja sam majka diplomiranog psihologa i na to sam i više nego ponosna. Zato sam rekla, ako imate želju, zaista našli biste adekvatan način da pomognemo svi zajedno u ovoj teškoj i kriznoj situaciji.

Dakle, pozdravljam sve mere. Naveli smo koje sve mere, ima ih dosta. Grupa za podršku mentalnom zdravlju, sjajna stvar, Grupa za bezbednost dece na internetu, takođe odlična stvar, uvođenje i angažovanje više psihologa po školama. Jasno je da imamo posledice i od kovida generalno i od nasilja koje gledamo putem svih mogućih, i štampanih i elektronskih, medija.

Ono što želim samo na kraju da kažem, da nažalost izgubljenu niko ne može da nam vrati. Mi smo svi svesni toga. Verujem da ste i vi, drage kolege, ali sam sigurna da kroz rezultate koje već vidimo uspevamo u nameri preventive i da se ovakvi tragični događaji nikada više neće ponoviti. Hvala vam.

Reč ima Marija Jevđić. Izvolite.

Poštovana premijerko, poštovani ministri, ispred poslaničke grupe Jedinstvena Srbija i u svoje lično ime, izjavljujem duboko saučešće porodicama koje su izgubile svoje najmilije u nesrećnim događajima koji su se desili u Beogradu i u selima kod Mladenovca i Smedereva. Saosećamo sa njihovim bolom.

Dva nesrećna događaja koja su se desila po tragičnosti posledica koje su izazvale, a to je smrt 18 osoba, a zatim i po načinu kako je do toga došlo, svakako da predstavljaju traumu, i to kolektivnu traumu, za čitavo naše društvo. Ni mi kao pojedinci, ni društvo kao celina, nemamo iskustva za tako nešto, jer se to do sada nikada nije desilo u Srbiji i potrebna je pomoć na nivou i pojedinačnog i kolektivnog da obradimo.

Bila bi velika šteta da namerno ili nenamerno u traganju za uzrocima ili krivicom nivo traumatičnosti podižemo i da upiremo prstom jedni u druge i da se naknadno povređujemo. Čula su se različita tumačenja i stavovi stručnjaka o mogućim uzrocima, pa i predlozima kako delovati. Ovako nešto je teško razumeti i objasniti. Koliki je udeo ličnih karakteristika počinioca, vaspitnih modela, uticaja porodice, okruženja, sistemskih rešenja u okviru obrazovnog procesa, sistema bezbednosti i vrednosnog sistema koji je, nažalost, prilično doveden u pitanje, posledica i ostataka preživljenih ratnih trauma, biće jasnije kada se sve okolnosti i sami počinioci i okruženje detaljno ispitaju.

Ono što je svakako jasno je da se svi osećamo odgovornim da pre svega zaštitimo najosetljivije, a to su deca, ali i sve ostale, i pokušavamo da razmišljamo šta je važno da uradimo da se ovo nikada ne ponovi. Zato moramo i razmišljati i delovati u više pravaca kako trenutno da osiguramo bezbednost, tako i dugoročno. Vratiti porodici njenu osnovnu ulogu, da obezbedi razvoj stabilnih i kvalitetnih pojedinaca i podržati je, podučiti ako treba.

Ono što smo svi zaboravili, deca se vaspitavaju od prvog dana rođenja. Deca su ogledalo svojih roditelja. Ne znam kako ćete me vi shvatiti i građani koji ovo slušaju, ali za moje dete sam ja sistem. Zato podržavam izjavu predsednika JS, Dragana Markovića Palme pre neki dan kada je govorio o ovoj temi u Skupštini da su za ova dva nezapamćena masakra prvenstveno krivi roditelji.

Malo pre sam čula od koleginice da predlaže vama, premijerko, da u budućnosti u osnovnim i srednjim školama bude po dva ili tri psihologa. Slažem se da u školama treba da budu psiholog i pedagog, ali ajde da probamo drugačije da rešimo ovaj problem. Ajde da zaposlimo u tim školama više saradnika za fizičko vaspitanje. Ajmo da zaposlimo više profesora za fizičko vaspitanje. Ajmo da sredimo sve školske sale u svim srednjim i osnovnim školama, bilo da je to grad ili selo. Ajde da probamo tako da našu decu, ne mogu da kažem lečimo, ali da našu decu usmeravamo i da im od malih nogu ugrađujemo prave sisteme vrednosti.

Mislim da je sport pravi način za to. Ja sam rasla u sistemu sporta i mogu da pričam o tome. Mislim da sam u svojoj sportskoj karijeri i zahvaljujući svojoj sportskoj karijeri postigla mnoge stvari u svom privatnom životu, a evo vidite i u poslovnom.

Iskoristiću priliku… Čuli smo ovih dana i mnogo predloga, mnogo kritika, ni jedno rešenje osim onoga da treba da se smeni Vlada, ali mislim da ova institucija od nas narodnih poslanika traži i jednu dozu ozbiljnosti i da trebamo da damo neke ozbiljne predloge. Zato ću vas ja upoznati, a sigurna sam da vi, premijerka, to ne znate, drago mi je što je tu i ministar za socijalna pitanja, drago mi je i što je tu ministarka za brigu o porodici, izašla je ministarka za pravdu, o jednom projektu koji se sprovodi u Kraljevu od avgusta meseca 2022. godine.

Kada je izveštaj Centra za socijalni rad za 2022. godinu… Inače, ministre za socijalna pitanja, hoću da kažem da direktorka Centra za socijalni rad u Kraljevu 15 godina je na tom mestu. To samo govori o njenom kvalitetu, posvećenosti i o tome da Centar za socijalni rad u Kralj evu je jedan od najboljih. Znam da su dobili skoro i pohvalu za njihov rad.

Oni su u svom prošlogodišnjem Izveštaju izneli podatak da je na nivou lokalne samouprave registrovan značajan broj dece i mladih sa elementima problema u ponašanju. To je bio jedan alarm da se 1. avgusta 2022. godine, koristeći resurse i organizaciju, u jednom od objekata u Dečjem selu na Beranovcu krene sa radom dnevni boravak za decu i mlade sa problemima u ponašanju, a u oktobru, posle ispunjenih svih uslova za licenciranje, dobijena i licenca za rad u trajanju od pet godina.

Ideja je da deca i mladi steknu uvid u probleme, povećaju odgovornost za sopstveno ponašanje. Na taj način dolazi do prevencije recidiva, odnosno individualni i grupni rad sa decom i mladim usmerenim na sticanje i unapređenje životnih veština, jačanje lične i društvene odgovornosti, usvajanje pozitivnog sistema vrednosti, očuvanje i razvoj potencijala kod korisnika, a sve sa ciljem smanjenja društveno neprilagođenog ponašanja.

Takođe, cilj je intervencija na polju obrazovanja, poboljšavanje veze između đaka, roditelja i nastavnika, popravljanje ocena, popravljanje ponašanja deteta u školi, smanjenje bežanja sa časova, itd. Organizuju se različiti kulturno-zabavni sadržaji u okviru tog dnevnog boravka.

Važan deo usluge je i savetodavna podrška roditeljima, usmerenost na unapređenje roditeljskih veština i razvijanje kapaciteta za suočavanje sa izazovima odgajanja i vaspitanje dece i mladih, savetovanje sa porodicama u smislu poboljšavanja komunikacije između članova porodice i uspostavljanje drugačije dinamike i odnosa unutar porodice.

Što ovo govorim? Mislim, koliko je bitan ovaj projekat, zato što je ovde prvi put uključena i porodica, odnosno roditeljske veštine.

Ako se vratim na početak svog govora, ako kažemo da je svako dete ogledalo svog roditelja, ako sam ja sistem za moje dete, onda mislim da roditelji u svakom problemu i u svakoj ustanovi trebaju da budu prvi koji trebaju da se uključe u rešavanje tog problema.

Inače, korisnici ovog projekta su sva maloletna lica, sva deca koja su u sukobu sa zakonom, prema kojima je izrečena vaspitna mera ili vaspitni nalog, deca i mladi koji su probatori ili konzumenti psihoaktivnih supstanci i deca i mladi koji su u sukobu sa roditeljima, starateljima ili sa samom zajednicom, odnosno sa društvom.

Inače se intenzivno, kroz ovaj projekat, radi, što je jako bitno, na umrežavanju svih institucija na lokalu, počev od tužilaštva, centra za socijalni rad, škole, dnevni boravak, policijska uprava i druge relevantne institucije kako bi zajedničkim radom preventivno upeli da pomognu svim mladim ljudima na teritoriji grada Kraljeva.

Stručni tim koji je angažovan u radu sa mladima su licencirani stručni radnici sa završenim adekvatnim obukama i višegodišnjim radnim iskustvom. Čine ga socijalni radnik, specijalni pedagog i psiholog.

Ko može da upućuje mlade u takav boravak? Tužilaštvo, zato mi je žao što nije ministarka pravde tu, Tužilaštvo za realizaciju vaspitnih mera, centar za socijalni rad, škola, odnosno predstavnici psiho-pedagoških službi, kao i lična inicijativa roditelja ili staratelja. Ovaj projekat je prezentovan u svim osnovnim i srednjim školama na teritoriji grada Kraljeva.

Takođe, u prostorijama u SOS sela je organizovana promocija usluga za predstavnike psiho-pedagoških službi svih osnovnih i srednjih škola na teritoriji grada Kraljeva i za predstavnike pedagoških podružnica koje su se složile da je ovo veoma značajna usluga za preventivni rad sa decom i mladima, naročito kao podrška u ovom razvojnom periodu koji sa sobom nosi puno izazova i rizika. Inače, grad Kraljevo ovo je prepoznao i u budžetu za 2023. godinu odvojeno je 7,5 miliona dinara.

Ja, kao narodna poslanica i kao majka koristim priliku i vaš uticaj i premijerke i vas ministara da ovakav projekat zaživi u svim gradovima Srbije, da u onim lokalnim samoupravama koje možda nemaju finansijsku pomoć, pomognete, nađemo načina da se iz budžeta odvoje dodatna sredstva, da ovo možda bude neki nacionalni program. Ovo je preventiva, rad sa decom, rad sa roditeljima, jer ta simbioza, odnosno bez te simbioze mislim da nijedan problem ne može naći rešenje.

Mi kao institucija smo tu da pridržimo, a roditelji i dete treba da ostvare taj kontakt. Tako da mislim da smo tu negde izgubili pojam porodice, pojam odnosa roditelja i deteta.

Imam još par sekundi, dok sam se spremala za svoj govor bila sam iznenađena činjenicom da decu u Švedskoj prvo uče 112, to je broj telefona na koji mogu da prijave svoje roditelje u slučaju da ih roditelji maltretiraju, biju ili ne znam šta rade. Još uvek mislim da kod nas institucija porodice je važna i da mi kao roditelji imamo prava da svoju decu vaspitavamo od dana rođenja. Slažem se da postoje roditelji koji svoja roditeljska prava zloupotrebljavaju ili ne znaju adekvatno da ih koriste.

Što se nas odraslih tiče, mislim da kada budemo svesni da smo mi i sami rasadnici i predrasuda i nekog lošeg ponašanja moći ćemo da postanemo i deo tog rešenja. Zahvaljujem.