Reč ima ministarka Maja Popović.

Prvo sam želela da vam odgovorim vezano za ova pomilovanja, amnestije, šta god.
Vi opet sebi dajete za pravo da preuzimate ulogu onoga ko treba da pomiluje ili amnestira, ne navodeći sve činjenice vezano za bilo koji od tih postupaka, što vam je manir, svima vama.
Želim da kažem da ste rekli da se u našim zatvorima ne radi postupak resocijalizacije. To nije tačno. Upravo je cela međunarodna zajednica pohvalila ceo sistem izvršenja krivičnih sankcija u Srbiji, imajući u vidu da smo prvo uložili milione i od strane donacija EU i iz budžeta Republike Srbije za renoviranje našeg sistema izvršenja krivičnih sankcija. Mi trenutno u Srbiji posedujemo jedan od najmodernijih zatvora, kazneno-popravnih institucija, to je u Kragujevcu. Upravo je otvoren ove godine. Cela Evropa dolazi i kolege iz EU da vide na koji način smo uspeli sa toliko malo novca da napravimo toliko dobar objekat i toliko siguran objekat.
Pored toga, svako od zatvorenika u sistemu završava neki zanat upravo iz razloga da bi, nakon izdržane kazne, bio koristan član ovog društva. Znači, ne postoji nijedan zatvorenik koji izdržava kaznu, koji nakon tog izdržavanje kazne nema obezbeđen posao u smislu da je edukovan tokom izdržavanje kazne.
Takođe, moram da kažem i što se tiče maloletnika i što se tiče punoletnih lica, oni su svi, čija bezbednosna situacija dozvoljava, angažovani i ostvaruju čak i prihod prilikom izdržavanje kazne. Tako da je to jedan od sistema na koji smo veoma, veoma ponosni i, ponavljam, dolaze ljudi iz EU i šire, iz celog sveta da vide na koji način uspevamo da održimo takav sistem.
Mi ne možemo da utičemo na psihičko stanje nekog lica, kada kažete dolazi do ponavljanja krivičnog dela. Višestruki povrat ili povrat krivičnih dela je nešto na šta mi zaista ne možemo da utičemo, ali činimo sve i ceo sistem izvršenja krivičnih sankcija zaista daje svoj maksimum da na to utiče, ali vi imputirate nama da mi nismo ništa učinili, pa je došlo do izvršenja krivičnih dela. Činimo apsolutno sve što je u moći jednog sistema za izvršenje krivičnih sankcija – edukujemo zatvorenike, vršimo obuke da svako od njih izađe sa nekim završenim zanatom. Toliko. Hvala.

Hvala.
Reč ima predsednica Vlade.
Izvolite, gospođo Brnabić.

Hvala vam.
Osvrnuću se takođe na početku samo na izlaganje narodne poslanice Sande Rašković Ivić. Ja vama zaista od srca zahvaljujem. Takođe, još jednom, kao što sam rekla i prethodnoj narodnoj poslanici, žao mi je što nismo ovako razgovarali od prvog trenutka, od prvog dana. Vi ste govorili o merama, izneli ste predlog dodatnih mera, govorili ste na način i o stručnjacima koji je primeren i ne ugrožava njihov profesionalni kredibilitet i integritet. Ne mislim da o tome treba da se govori javno zato što bilo kakvo njihovo pominjanje ipak kod te dece i njihovih roditelja izaziva određenu sumnju, a da ste imali bilo kakav problem, bilo kakvu temu, dođite, pozovite nas i recite, nemojte javno, da rešimo to zajedno. Zar ne mislite da imamo isti interes ovde? Hvala vama, šta god da ste rekli. Dakle, nemam jednu reč da vam zamerim.
Zamolila sam, takođe, i tim iz Narodne skupštine za stenogram da pogledam te predloge da sednemo i da vidimo od tih mera koje ste vi predložili šta takođe možemo dodatno da implementiramo, tako da ću se osećati slobodno, ako vam ne smeta, i da vas pozovemo zajedno sa timom i da vidimo kako te stvari možemo da uradimo zajedno.
Kamo sreće da smo ovako razgovarali četiri dana, zaista kamo sreće, i zamislite kakva bi bila atmosfera među građanima, među narodom da smo razgovarali o merama, a ne bilo kojim drugim stvarima kojima zaista nije bilo ni vreme ni mesto, zato vam beskrajno hvala na odgovornosti.
Što se tiče drugog narodnog poslanika, gospodina Veselinovića, zaista ako opet mogu da kažem, krenuli ste na pravi način, čak i sa ovim pominjanjem člana naše stranke SNS, nikakav problem nemam.
Hvala vam beskrajno što ste se ogradili i jasno osudili izjave Jove Bakića. Hvala vam beskrajno. Ja mislim da je to važno i blagotvorno za čitavo naše društvo. Mislim da je to važno onoliko za sve nas i mislim da oko takvih stvari ne smemo da se delimo i hvala vam što ste to osudili.
Pozivam vas da to isto uradimo i sa napadačima na Dejana Vuka Stankovića. To je rezultat, direktan rezultat poziva Jove Bakića da nas jure po ulicama i ne samo nas kao političare, ni po jada, nemojte da dirate naše porodice i nemojte da dirate ljude koji su politički analitičari. Njima je posao i obaveza da govore o tome šta misle. Nekada misle dobro o tome šta radimo. Nekada ne misle dobro o tome što radimo, ali njihov integritet, kao i zaista, mislim, pravo na slobodu i slobodno kretanje i bezbednost svih građana ove zemlje mora biti neupitna, tako da uradimo i to. Ako nas sad kao političare želite da jurite, pa kako da vam kažem, ako dotle dođemo, onda ni po jada za nas političare.
Takođe, sada na tom talasu, želim da pozovem, pošto mi se čini da smo uspostavili, evo, četvrti dan neko, nakon toliko poziva, toliko apela, jedinstvo oko toga šta su crvene linije. Želim da pozovem sada i Etičku komisiju Filozofskog fakulteta, Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu i Etički odbor Univerziteta u Beogradu da, takođe, uzmu u obzir pozive redovnog profesora Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i da osude. Podsećam vas, taj dan, taj čovek svaki dan provodi sa mladim ljudima. Da li možete da zamislite ako on to u medijima iznosi bez stida i srama, potpuno slobodno, i to iz dana u dan, sa još većom strašću, šta taj čovek priča svojim studentima na predavanjima i na šta sve poziva te studente, šta oni da urade? Tako da i fakultet i univerzitet reaguju, molim vas, ovako. Mislim da je to iznimno važno za naše društvo.
Šta je napisao ovaj ili onaj član SNS, vaše stranke, oni koji vas podržavaju na internetu? Svakog ko poziva na nasilje apsolutno osuđujem. Šta je Mićan rekao i na šta je pozvao svakako nema ni upola težinu kao univerzitetski profesor koji je svaki dan, podsećam vas, sa studentima, ali da li osuđujem? Da, apsolutno da, da se razumemo, da smo potpuno svesni.
Posebno pozivam članove, koliko mogu, SNS da ne slušaju Jovu Bakića. Dakle, to što je Mićan rekao da ćemo se juriti po ulicama znači da je slušao Jovu Bakića. Molim vas, nemojte. Molim vas, nemojte. To nije u redu. To nije u skladu sa demokratskim vrednostima. To nije nikako u skladu sa onim što se trudimo da napravimo u ovoj Srbiji i što uspešno pravimo već 10 godina. Nemojte.
Takođe da vam kažem još dve stvari, opet kad smo tu, i mislim da je ovo dobro za naše društvo. Predsednik vaše stranke danas kaže: „Oni koji vladaju silom samo se sile plaše“ u jednom tabloidu, tajkunskom. Znate, nije okej, šta to znači „samo se sile plaše“.
Iskreno da vam kažem ja se uzdam u vladavinu prava i zakona zato što toliko vas iz opozicije, ne mislim na vas lično, vaše koalicione partnere, toliko njih i njihovi predsednici, oni koji su danas u Americi, jer se tamo brane zato što ih je CIA optužila za belosvetske prevare, pozivaju svaki dan na revanšizam. Revanšizam ne znači vladavinu prava. Ja verujem u institucije, u sudstvo i vladavinu prava. Naše sudstvo i institucije, a svakako ćemo jednom biti opozicija, normalno, to je jednostavno stanje stvari, demokratski poredak, neminovnost, nas će vladavina prava braniti od onih koji žele revanšizam. Revanšizam nije vladavina prava. To je trpanje u zatvore i doživotna robija onako kako nam prete neki na tim protestima protiv nasilja. Doživotna robija za šta? Zato što smo se borili? Zato što smo radili danonoćno? Ne znam. Vladavina prava, a ne revanšizam.
Svakako ne bojimo se sile. Ne bojimo se ničega. Nemojte da pozivate ponovo na silu i nasilno svrgavanje vlasti. Izbori, demokratija, vladavina prava, vladavina institucija, vladavina naroda, to je ono što mi svi treba da pričamo svaki dan. To je ono za šta se, na kraju krajeva, ja mogu da kažem iz svog ugla, bori SNS.
E sad, ovako, šutiram mikrofon. Dakle, ja, nažalost, mislim da ni fizički nisam spremna da šutiram ovaj mikrofon zato što se fizički nisam bavila bilo kakvom fizičkom aktivnošću otkad sam postala ministar, a to je 2016. godina, nisam jednostavno imala vremena. Pre toga sam, bogami, bila u formi. Uvek sam se trudila da makar tri puta nedeljno vežbam. Radila sam u privatnom sektoru, imala dobar posao, dobru platu, stabilan život.
Nakon 2016. godine u avgustu kada sam postala ministar u Vladi Aleksandra Vučića, posle toga zaista ni jedan jedini trenutak nisam imala da vežbam i da se bavim fizičkom aktivnošću i nerado ću priznati da ja ovaj mikrofon ne bih mogla da šutnem taman sad da me stavite ovde da se trudim sedam dana da ga pogodim, toliko nogu ne mogu da dignem, tako da ga šutnula nisam.
Dakle, niti sam želela da šutiram mikrofon, niti sam mogla da ga šutnem nažalost moju najveću. Jesam ga pomerila, jesam ga odgurnula, šutnula ga nisam. Odgurnula sam ga i objasnila zašto. Zato što mislim da političko blato i kaljuga, posebno u ovim trenucima ne može biti takvo i ne možemo dozvoliti da bude na način da mi ovde pokušavamo da kroz političku borbu ukaljamo i debatu, ukaljamo najvažnije stručnjake za nas i pre svega našu decu u ovom trenutku. Mislim da je to nedopustivo. Takođe, mislim da je to crvena linija koju valjda zajedno treba da se složimo da jeste crvena linija. Odgurnula sam mikrofon.
Sad, samo da vam kažem, opet koliko je to nekako politički manipulativno što pokušavate da uradite. Vi ste bili u koaliciji, to je bio Savez za Srbiju, u koaliciji sa ljudima koji su čupali mikrofon. Nisu ga odgurivali, ni udarali, ni šutirali, nego su ga fizički čupali.
(Stefan Jovanović: Šešelj.)
Koliko se sećam, Šešelj nije pristao da bude sa vama u tom Savezu za Srbiju, tako da nije Šešelj, neko drugi…
(Aleksandar Jovanović: Koga zanima šta je radio Šešelj?)

Kolega, Jovanoviću, ja neću biti toliko tolerantna, ja ću početi da kažnjavam poslanike koji ne dozvoljavaju premijerki da govori.
(Aleksandar Jovanović: Šta nas briga šta je radio Šešelj, jeste zato došli ovde?)

Tema je, poštovani narodni poslaniče, borba protiv nasilja i o tome pričam. Šutiranje mikrofona je pomenuo neko drugi i to objašnjavam, a takođe objašnjavam i političko licemerje i neiskrenost i manipulaciju kada se o tome priča.
Dakle, nije smetalo kada je neko ko je čupao mikrofon sa vama u koaliciji, ali smeta kada je neko odgurnuo mikrofon. Meni je to neverovatno. Taj koji je čupao mikrofon taj je nosio vešala na Terazijama na jednom od tih protesta i to takođe nije smetalo.
I da vam kažem, poštovani narodni poslaniče, kad smo već u ovom trenutku iskrenosti i slaganja, što je lepo, na tri mesta od vas sedi narodni poslanik koji je javno pozvao na moje silovanje. On je deo vaše poslaničke grupe, vaše političke grupacije, vaše političke stranke, pozvao je na silovanje. Lepo, sročio taj tvit, nije to bilo u afektu treba, izbrojati karaktere, treba smanjiti da to stane, treba staviti zarez i tačku, treba četiri, pet puta proći kroz taj tvit, to nije bio afekat, to je bila želja, iskrena želja, to je bila mržnja i to je takođe bila užasna mizoginija. Pozivanje na silovanje, vi ste dozvolili da takav čovek sedi sa vama u poslaničkoj klupi u vaše ime i u ime vaše stranke.
Dakle, hajmo sad i o tome. Kada se borimo protiv nasilja, pričamo o femicidu itd, silovanjima i svim ostalim krivičnim delima, kakva je poruka koju vi šaljete ženama u Srbiji? Kakva? I dobro, za pomilovanja, ne bih, odgovorili su vam i naš narodni poslanik i šef naše poslaničke grupe i ministarka pravde, ali bih ja podsetila kada govorim o pomilovanjima da ste vi i vaša politička grupacija, jer tada je bila druga stranka, ali praktično je tada to sve bila jedna pa te ista stranka, ste pomilovali, hajde što je neki predsednik pomilovao ovog ili onog u Srbiji, ne znam, ne bavim se time, ne ulazim u to, verujem da je bilo u skladu sa pravilima Republike Srbije, vi ste pomilovali 1.800 albanskih terorista koji su se dve godine kasnije vratili i napravili pogrom nad Srbima na Kosovu i Metohiji 2004. godine.
Takve ljude ste vi pomilovali, ali ne bih nikada želela ponovo da pričamo o tome, nije fer da ste iznosili tako nešto jer na svaku takvu možemo da vam odgovorimo, ne samo istom merom, nego i preko toga zato što ste radili strašne stvari, ali da se ne vraćamo u prošlost. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Janko Veselinović, pravo na repliku. Izvolite.

Drago mi je da ste gospođo premijerka sada u nekoj drugoj ulozi i da ne pokušavate da omalovažite narodne poslanike i Narodnu skupštinu. Vi ste to ipak činili i možda je ovo neka nova Ana Brnabić.

Ja iskreno imam prema vama jedan bivalentan odnos u smislu da vas kao predsednicu Vlade optužujem za sve što smatram da niste ili ste učinili i zbog toga sam bio vrlo jasan i da tražim vašu ostavku.

Ja bih rekao da pomišljam da je neko iz opozicije ili kako vi kažete sa Zapada vas ubacio u SNS i za mesto premijera kako bi ste pomogli opoziciji, zato što ste vi ovih prethodnih dana zvali ljude na protest u subotu, zato što ste se bahato ponašali. Bahatost može biti u šutiranju ili pomeranju, kako vi kažete, ali bahatost, reči stvaraju fizičko nasilje. Vi to dobro znate. Pretpostavljam da razumete to. I to što je neko juče rekao da deca ne gledaju rijalitije. Gledaju njihovi roditelji. Stvara se atmosfera.

Gospođo Popović, možda smo vas ovih dana zaboravili. Ja smatram da ste i jednako odgovorni, ako ne odgovorniji od gospodina Gašića. Pravosuđe je neefikasno. Kriminalci su na ulicama…(Isključen mikrofon.)

To je bilo vaših dva minuta.
(Janko Veselinović: Kriminalci su deo sistema, kriminalci su deo navijačkih grupa…)
Vodim ja računa o vremenu.
(Janko Veselinović: Kriminalci sede u vašim redovima. Kriminalce šaljete na…)
Kolega Veselinoviću, možete li da mi dozvolite da vašim kolegama dam reč ili ćete vi da nastavite da govorite bez mikrofona. Dva minuta je odavno prošlo.
Videla sam vas, koleginice Tepić, samo čekam da kolega Veselinović prestane da govori da bi ste se vi čuli.
Vidim da vas je zanelo kolega, sve je u redu.
Reč ima Marinika Tepić, replika. Izvolite.

Zahvaljujem potpredsednice, pravo na repliku i gospodinu Jovanovu i premijerki Brnabić.

Pored ovih nasilnih, agresivnih, varvarskih rijalitija protiv kojih se cela Srbija buni i probudila se konačno i nažalost zbog tragedija koje su se dogodile, ne znam zašto uporno zaboravljate kada pominjete rijalitije i onaj čuveni koji se zove „Plesom do snova“ na TV „Pink“, da li zato što je Aleksandar Vučić igrao tamo, đuskao, pa je to onda u redu?

Gospođo Brnabić, što se tiče osuda, lično sam se ovde izvinila i ogradila od ranijeg Tvita u kome ste vređani od strane Željka Veselinovića i to dobro znate. Lično sam se ogradila u ime naše poslaničke grupe i od izjave Jova Bakića i to ne samo u Narodnoj skupštini i na Drugom programu RTS-a, nego i na Prvom programu RTS-a pre nekoliko dana, o čemu može i gospođa Paunović da posvedoči, gospodin Orlić, jer smo bili zajedno u toj emisiji i smatram da je to pogrešno i nije mi problem da ponovim.

Ali evo pitam, pošto danima insistirate na osudi napada na Dejana Vuka Stankovića, a pomenuli ste femicid, da li ste vi osudili napad na devojku koja je nosila transparent o femicidu na proteklom protestu, Srbija protiv nasilja, a imate ime, Ilija Vuksanović se zove čovek iz Narodnih patrola, snimljen je i ime mu se zna. Da li je priveden i zašto do sada niste smenili vašeg Generalnog sekretara Vlade Novka Nedića, koji je snimljen kako predvodi batinaše i pretorijance? (Isključen mikrofon.)