Zahvaljujem.
Od trenutka kada smo kao poslanici opozicionih poslaničkih klubova 5. maja nakon dana masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i masakra u Duboni i Malom Orašju pozvali građane na protest, izneli zahteve protesta Srbija protiv nasilja, vladajuća koalicija nas napada da smo hijene i lešinari, da politizujemo, odnosno kako oni razumeju politizaciju zloupotrebljavamo tragediju. Nije njima zapravo važno šta se stvarno dešavalo u svetu i kakve su se rasprave i protesti odigravali nakon tragedija, šta je suština, onoga što tražimo, jer da je ste i sami bih shvatili da bi trebali jednako da vrednujem ljudski život i da jednako vrednujemo javni interes, ali za njih je najvažnije da oni nisu odgovorni, a to se najbolje postiže tako što se razgovor odgovornosti premešta na napadanje političkih protivnika uz često ponavljanje neistina o njima. Što se više puta one ponove, čak i onih koji ih izgovaraju poveruju u njih, a kad i oni sami poveruju, pošto trenutno zapravo ni sami ne veruju, onda možda i uspeju da ubede nekoga ko je neiformisan.
Problem je što oni koji te napada iznose toliko slabog i nepostojećeg integriteta, da oni i sami sebi ne veruju, a ne veruje više niko ni od građana.
Jedna od stvari koja se prethodnih dana takođe govorila je da zahtevi protesta Srbija protiv nasilja nemaju nikakve veze za zahtevima roditelja. Ja bih očekivala u tom slučaju da nam je Vlada odavno rekla kako je ispunila apsolutno sve zahteve roditelja. Dakle, da su oni davno ispunjeni, jer mislim da bi ovo društvo apsolutno trebalo da postoji saglasnost da u ovakvim kriznim situacijama oni imaju prioritet i njihovi zahtevi, ali da li je baš tako?
Dakle, pitanje za Vladu Republike Srbije šta ste uradili da se ispuni sedam zahteva roditelja dece iz odeljenja VII2 OŠ „Vladislav Ribnikar“ i posebno pitanje o tome šta ste uradili povodom zahteva roditelja da se utvrdi odgovornost ljudi koji su izneli u javnost spisak sa imenima dece iz VII2 odeljenja koji je obišao ceo svet, kao i slike roditelja i dece i da li je za to neko odgovarao u skladu sa zakonom?
Dok se nama zamera što protestvujemo protiv nasilja, što ćemo opet učiniti u subotu 3. juna u 18.00 časova ispred Narodne skupštine, što tražimo odgovornost, vlast istovremeno gazi javni interes na drugim poljima onda kada je sva pažnje usmerena na suočavanje u prevazilaženje ove najveće tragedije.
Tako na sednici Vlade, samo dan nakon masovnog ubistva u školi Ribnikar, Vlada je usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji kojima se ukida naknada za konverziju prava korišćenja o pravu svojine za određene privilegovane kategorije lica koje će tako steći privatnu svojinu na državnom građevinskom zemljištu besplatno, a sve u cilju izgradnje 15 miliona novih kvadrata.
Dakle, moram da postavim pitanje Vladi Republike Srbije da li je zaista taj interes privatnih investitora bio toliko hitan da se taj zakon razmatrao dan nakon masakra u OŠ?
Da li ste upoznati sa mišljenjem vašeg Saveta za borbu protiv korupcije, koja ukazuje na štetnost ovakvog predloga zakona? Kako se kao izvršna grana vlasti odnosite prema činjenici da je Ustavni sud Srbije još 2013. godine u jednoj odluci utvrdio da privatizacija ne podrazumeva prodaju zemljišta, subjekata privatizacije, bez obzira na obim, vrstu i titulara prava na zemljištu, samo promenu vlasništva na društvenim, odnosno državnim kapitalom u ovim subjektima, te da …neustavna odredba kojom je omogućena konverzija prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade.
Isto tako Vlada je neposredno pre svog kontramitinga usvojila Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima koje su vlasništvo Republike Srbije kojim planira ono što je u EPS-u već započela, promenu forme organizacije koja omogućava privatizaciju.
Dakle, u tom Predlogu zakona se ne navodi koje su to preduzeće, govori se o nekih 23 javnih preduzeća, neću čitati sva samo neka, „Jugoimport“, Nacionalni parkovi Đerdap, Tara, „Službeni glasnik“, „Pošta Srbije“, „Srbijašume“, Javno preduzeće za skloništa Beograd, Javno preduzeće za gazdovanje zaštitnim šumama, parkovima, lovištima, Nacionalni park Fruška Gora, „Srbijagas“, „Putevi Srbije“, skijališta Srbije, Zavod za udžbenike.
Pitanje za premijerku Anu Brnabić i čitavu Republike Srbije – šta je stvarna svrha ove promene koja nam se sprema, ako to nije lakša prodaja, privatizacija državne imovine ili netransparentno upravljanje onih koji nisu privatizovani ili delom privatizovani.
Pitanje za čitavu Vladu Republike Srbije – da li ste više osećate kao hijene ili kao lešinari? Zahvaljujem.
