Zahvaljujem, poštovani predsedniče.
U ime poslaničke grupe Jedinstvena Srbija koristim svoje poslaničko pravo da postavim pitanje na osnovu člana 287. i upućujem ih Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu za brigu o porodici i demografiji.
Delatnost centara za socijalni rad je da se brinu i da najbolje štite interese socijalno ugroženih grupa. Međutim, medijsko izveštavanje često prikazuje stručne radnike zaposlene u sistemu socijalne zaštite u negativnom smislu, što u velikoj meri utiče na mišljenje građana o njima i o tome kako oni obavljaju svoj posao. Uloga medija je da objektivno i tačno izveštava, ali je često uloga medija zloupotrebljena sa ciljem postizanja senzacije gledanosti. Posebno zabrinjava činjenica da se na temu zlostavljanja i zanemarivanja maloletne dece iznose neargumentovani zaključci, bez uključivanja kompetentnih osoba.
Na taj način su ozbiljno narušeni principi zaštite prava i interesa deteta, kao i obaveze zaštite podataka o ličnosti. Senzacionalističko izveštavanje medija nije u skladu sa zaštitom interesa dece i sa druge strane predstavlja model po kome se vrši pritisak na rad organa državne uprave, zbunjuje javnost i izaziva efekat urušavanja sistema vrednosti.
Čitajući istraživanje stavova građana o socijalnim radnicima u Republici Srbiji koje su sproveli studenti Fakulteta političkih nauka, smera – socijalni rad i socijalna politika, došla sam do podatka da čak 37,5 ispitanika smatra da je posao socijalnih radnika među ugroženim zanimanjima.
Socijalni radnici su tihi nosioci društva, koji u nastojanju da poprave njegove pukotine svaki dan izlažu svoju sigurnost i psihofizičko zdravlje. Vrlo često intervencija socijalnih radnika na terenu je medijski propraćena i izaziva negativne komentare građana, sa druge strane, socijalni radnici se ne mogu braniti jer su vezani profesionalnom tajnom koja im ne dopušta iznošenje informacija o slučaju kojim se bave.
Ironično je koliko se govori o humanosti, empatiji, osećaju za ljude, a koliko nedostaje razumevanja za socijalne radnike i stručne radnike zaposlene u sistemu socijalne zaštite, koji uz sve pritiske, nedostatke resursa i zakonske barijere završavaju posao. Nažalost, mnogi koji smatraju da su uskraćeni, kojima je država kriva, koje je izneverio sistem, ne znaju kome da usmere svoj bes i razočaranje i stoga ga usmeravaju upravo prema prvoj vidljivoj temi, a to su socijalni radnici, odnosno stručni radnici.
Mislim da je jako bitno da se rad stručnih radnika poštuje jednako kao i rad tužioca i sudija. Potrebno je da i sami tužioci i sudije poštuju mišljenje stručnih radnika i da veruju njihovoj proceni i da zaista imaju status specijalizovanih veštaka, da pravosuđe bude agilnije i da brže reaguje, da može da izvede i druge dokaze i odlučuje da se postupci koji se tiču dece i osetljivih grupa ne bi odugovlačili. Tužioci uglavnom svoj krajnji sud donose na osnovu izjave svedoka, ali često su žene koje su pretrpele nasilje preplašene i pod strahom povlače svoje izjave.
U situacijama kada se proceni da dete mora biti izmešteno iz jedne porodice, iz jednog nebezbednog okruženja, radnici centra su opet na meti javnosti da otimaju decu, da prodaju decu itd. Slika koju stvaraju zajedno paušalni komentari nestručnih osoba pomešani sa medijskim senzacionalizmom dovodi do toga da danas ja postavim upravo pitanje i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijala pitanja, kao i Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju. Koliko je zaista teško radnicima u centrima za socijalni rad? Kolika je autonomija centara za socijalni rad i da li postoji i da li je u pripremi nacionalna strategija kojom će se povećati broj socijalnih radnika, odnosno stručnih radnika i time se rasteretiti broj predmeta koji obavlja jedan radnik, kao i da li se preduzima nešto konkretno da bi se zaposleni u ustanovama socijalne zaštite zaštitili od uticaja medija i pritisaka medija i društvenih mreža?
Želim da pitam i dokle se stiglo sa izjednačavanjem osnovice zarade stručnih radnika socijalne zaštite sa medicinskim radnicima u socijalnoj zaštiti, s obzirom da je za vreme korone povećana plata našim lekarima i medicinskim radnicima, a samim tim i medicinskim radnicima koji su zaposleni u ustanovama socijalne zaštite, ali sa druge strane, stručnim radnicima i socijalnim radnicima, oni su bili uskraćeni za to povećanje.
Nadam se da će nadležno ministarstvo imati sluha i da će u dogledno vreme odgovoriti na moje pitanje i da će uraditi sve da se status i položaj socijalnih radnika i stručnih radnika u Srbiji poboljša. Zahvaljujem.
