Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta.
Posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše tri minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora, shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne Skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
U skladu sa tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Istovremeno podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne Skupštine, što znači, reč će najpre dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Sada prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Prvi prijavljeni je narodni poslanik Dejan Bulatović.
Imate reč.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana predsednice Vlade, poštovane ministarke, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, poštovani građani Republike Srbije, želeo bih da se najpre obratim ministarki za zaštitu životne sredine gospođi Ireni Vujović. Najpre bih želeo da izrazim zahvalnost prema onome svemu što radite, kada je u pitanju životna sredina. Znam koliko se napredovalo u poslednje vreme, ali želeo bih da vas podstaknem i da zatražim jednu vrstu podrške za sve one ljude koji se bave životnom sredinom, na način da čuvaju svoje reke, a ići će u smeru tome da postoje organizovane grupacije ljudi koji rade ilegalni izlov ribe. Radi se sa strujom, radi se sa plinom i moram da vam kažem da su ogromne bitke na određenim rekama, posebno na reci Dunav i Savi.

Dakle, i pored privremenog izlovljavanja ribe, imamo i reke gde je zabranjen, da kažem, privremeni izlov ribe, ali se nalazimo u sukobu sa ljudima koji se bave ilegalnim izlovljavanjem, najčešće to je autohtona vrsta ribe i zaista ulazimo u jednu ozbiljnu situaciju da ostajemo u nekim određenim rekama, zaista ostajemo sa siromašnim ribljim fondom, posebno kada je u pitanju, vi znate sigurno o čemu govorim, kada kažem i smuđ, kada kažem i šaran divlji, i naravno linjak i sve one ribe koje su danas na nekim rekama čak i retkost.

Želeo bih da vas pitam – da li postoji mogućnost da u narednom periodu, sa vašom podrškom i vašeg ministarstva, zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, država zauzme još ozbiljniji stav, a ima ga već, naravno, ali još ozbiljniji stav prema tim ljudima i tim licima koji na taj način, ponavljam, strujom ulaze u te reke i plinom, čak se i neke druge stvari dešavaju u tim rekama. Dakle, siguran sam da pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova znaju o čemu govorim. Evo, jedna molba prema vama – da li mogu da dobijem od vas uverenje da ćemo u narednom periodu imati jednu sveobuhvatnu akciju sprečavanja ilegalnog izvlačenja ribe na rekama širom Republike Srbije, to znači jezerima, potocima i raznim drugim mestima gde imamo zaista taj ugrožen riblji fond.

Evo, ministarka, to je za ovaj prvi put, a u drugom delu ću postaviti jedno potpitanje. Hvala.

Reč ima ministarka Irena Vujović. Izvolite.

Hvala, narodni poslaniče, na postavljenom pitanju.
Naravno da se trudimo da štitimo reke, zemljište i vazduh svakako, kao Ministarstvo. Što se tiče ribljeg fonda i lovokradica, radimo i sa ekološkom policijom i sa „Srbijavodama“ i „Vojvodina vodama“, jer neke stvari su u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i trudimo se da sve prestupnike najstrože kaznimo. Uvek su to zajedničke akcije Ministarstva životne sredine, vodnih inspektora, naravno, pokrajinskih, u zavisnosti od toga gde se dogodila šteta.
Kada govorimo takođe o zaštiti reka i svakako poboljšanju kvaliteta životne sredine, sa tog aspekta voda, uvek se trudim da koristim priliku da pomenem sve ono što radimo vezano za nedostajuću infrastrukturu, dakle, kanalizacije i postrojenja za preradu otpadnih voda. Samo u ovom trenutku preko 100 kilometara kanalizacione mreže se gradi širom Srbije i naravno da tim tempom idemo i dalje, pregledaju se projekti, vrše se dodatna merenja, paralelno sa tim kreće i izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda i uskoro mogu da najavim da će i prvo postrojenje u mandatu dok sam ja na čelu Ministarstva i krenuti sa izgradnjom već od septembra, nadam se, ove godine. To radimo zajedno sa Ministarstvom za javna ulaganja. Tako da, svakako se trudimo da zaštitimo pre svega kvalitet životne sredine, kada govorimo o rekama.
Konkretno vezano za riblji fond i za sve to što je učinjeno ću vam svakako i poslati tu informaciju naknadno i videćemo šta možemo zajednički još da uradimo, da pojačamo kontrolu i da upravo i kaznimo sve prestupnike, tako da ćemo intenzivirati rad što se tiče toga. Hvala vam.

Imate pravo na naredna tri minuta.

Poštovana ministarka Irena Vujović, zahvaljujem se na ovakvom odgovoru. Zahvaljujem se i Vladi na jasnom stavu kada je životna sredina u pitanju.

Sada imam jedno dopunsko pitanje, postavio bih ga ministarki pravde i naravno premijerki Vlade Srbije. Na obe osobe se u Vladi odnosi ovo što ću vas pitati. Mene zanima – kakav je vaš stav i da li u budućnosti možemo da očekujemo oštru reakciju i primene onog zakonskog okvira prema političarima koji izlaze na konferencije za medije i onako nonšalantno iznose kojekakve afere, naravno lažne afere, kao što je, recimo, bila afera „Morović“.

Imali smo jednu političarku koja je iznela takvu jednu aferu i time je nanet ozbiljan udarac Ministarstvu odbrane. Kada iznosite takve stvari, kada sa tim izlazite onda šteti državi na najvišem mogućem nivou.

Pitam vas – da li u budućnosti možemo da očekujemo da postoje sankcije za takve političare, bilo oni da su poslanici sa imunitetom ili bez imuniteta, jer je državni interes na prvom mestu, verujem i zaštita državnih institucija? Pitam ministarku pravosuđa i naravno vas premijerko, da li u budućnosti možemo očekivati, pošto neki političari ne mogu sami sebi da stave granicu, okvir onoga što bi morali da nosimo iz kuće, a to je taj neki moralni i vaspitni deo, ne možete da lažete i ne možete da državu opanjkavate na taj način, a kad baš ne umete onda da vidimo da li država i koji su način da zaštitimo državne institucije, državne funkcionere?

Danas je najlakše izaći na konferenciju za medije i vi onda tamo pričate šta vam je mila volja, šta god želite i nemate nikakav problem više sa tim. Ja bih voleo da ti ljudi nakon takvih konferencija za medije imaju suočavanje sa državnim institucijama, znači, sa pravosuđem, sa državnim tužiocem. Tome se mora stati na kraj. Želeo bih da čujem od vas da li u budućnosti možemo očekivati sankcije za takve vrste političara?

Šta je bilo, nešto se ne čujemo. Zemlja zove Mars izgleda. Šta je bilo? Da li imate neki problem? Javljate se sami miševi jedni. Rekao sam vam sto puta da ste miševi i vi se ponovo javljate. Dokle više da se toleriše vaše uništavanje institucija. Sram vas bilo. Još se javljate sami. Sram vas bilo.

Hvala.
Ministarka Maja Popović. Izvolite.

Ja bih želela da vam odgovorim na ovo pitanje u smislu da su tužilaštva samostalni državni organi koji gone učinioce krivičnih dela. Ukoliko se u radnjama bilo kog građanina Srbije, pa i političara, stiču elementi krivičnih dela, u tim slučajevima će se pokrenuti krivični postupak. Potrebno je ili po službenoj dužnosti ili po nekoj krivičnoj prijavi da se pokrene taj postupak.
Kažete da li će biti žešće sankcije? Takođe, sudovi su nezavisni u svom radu i ne mogu direktno da vam odgovorim na to pitanje. Vi ukoliko imate neki predlog za izmenu Krivičnog zakonika, izvolite mi smo tu kao ministarstvo otvoreni, imajući u vidu da radna grupa i dalje piše tekst nacrta i kada budemo na javnoj raspravi, svakako svaki predlog ćemo preispitati. Hvala.

Reč ima predsednika Vlade.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče hvala vam na tom pitanju. Ja generalno mislim da je ovo ogroman problem za čitavo naše društvo i za čitavu našu zemlju, a to je potpuna neodgovornost kada se plasiraju informacije, poluinformacije ili potpuno lažne informacije ili laži, netačne stvari, koje na jedan drugi ili treći način, bilo kako inkriminišu da li institucije Republike Srbije, državne institucije Republike Srbije ili ljude koji obavljaju bilo koju funkciju u Republici Srbije, ako je laž jednako štetno po kredibilitet Republike Srbije.
Ministarka Popović je dala jedan, rekla bih, politički odgovor u skladu sa resorom koji vodi. Ja nisam u tom slučaju takav optimista. Mislim da se to neće desiti. Svakako mislim da se neće desiti u vreme naše vladavine. Tu pre svega mislim na okosnicu SNS. Do sada to nismo uradili, ne verujem da ćemo promeniti tu praksu.
Dozvolili smo, realno u poslednjih 10 godina da bukvalno priča ko šta hoće, da širi dezinformacije, notorne neistine i da mi kako možemo da stignemo na njih reagujemo. Sve to je potpomognuto tajkunskim medijima koji u stvari rade u sprezi, tako da kada neko od političara da neku lažnu informaciju, bilo namerno ili ne namerno, oni odmah to pokupe i od toga prave vest i onda se u stvari ta laž praktično plasira i gradi, gradi tokom vremena kao da je istina.
I to jeste hibridni rat protiv Republike Srbije. Ne dešava se u drugim zemljama i uređenim društvima. Ukoliko bi mi uradili bilo šta drugo i za to optužili te ljude, to bi bilo protumačeno kao politički rat. Zbog toga se to ne dešava. Dakle, kao političari to nismo radili. Kada to radi privreda, u slučaju kada se laže o privrednicima, uglavnom kao što smo videli u sazivu sada po ovoj tački dnevnog reda po kojoj sam bila deset dana u Skupštini, pre toga još dodatne dve nedelje, kada dođe do suda onda se oni pozivaju, ukoliko su poslanici, na poslanički imunitet.
Nema pravog načina da dođete do istine, osim ako ne upregnete sve svoje snage da se borite za istinu, protiv laži, što ustvari znači da ne radite svoj posao već da kontinuirano, konstantno iz dana u dan samo demantujete laži. To se desilo na kraju, krajeva, ne moramo da idemo tako daleko, kao što je Morović, što je sigurno jedna od najočiglednijih neistina koje smo imali u našem političkom životu. To se desilo na najbrutalniji način.
Evo, danas, tokom današnjeg dana i prethodne rasprave i postavljanja poslaničkih pitanja i vi ako pogledate sajt, recimo tajkunskog Šolakovog portala „Nova“, vi ćete videti bombastične vesti, kao npr, da li je pratilac Ane Brnabić odavao tajne crnogorskoj mafiji, što smo već pokazali da nije istina. To ne možete da nađete na tom sajtu i ko zna da li ćete ga ikada naći ili će samo da skinu tu vest, čime se direktno nanosi šteta Republici Srbiji, ne Ani Brnabić, Ana Brnabić je predsednica Vlade koju štiti po Zakonu o bezbednosti BIA, BIA je postavila nekog ko je nepouzdan i nesiguran, pa onda on odaje neke tajne, nekim klanovima, što je sve neistina. Ako ste vi čitalac „Nove“, vi to nećete znati, vi ćete samo znati da je verovatno pratilac Ane Brnabić odavao tajne državnog vrha nekom od klanova ili nekoj mafijaškoj organizovanoj kriminalnoj grupi.
Tako da eto, vidimo danas, mi smo to dva puta demantovali, čak je i opozicija priznala da nije istina, pa su rekli, pa dobro, nije istina, pa u redu, ali to ne možete da nađete.
Takođe, bombastična vest, jedna od glavnih vesti, a to je šok pitanje, da li je moćna kompanije preuzela naš javni dug, to je „Blek rok“, a Srbija predala svoja prirodna bogatstva. Onda vi vidite da je to u stvari plasirano da bi to onda krenulo u stvari po medijima. Odgovor je vrlo jednostavan i vrlo jasan, vrlo ga je lako i dobiti, dakle, od Ministarstva finansija pošto se radi o potpuno ne samo proverljivim i transparentnim informacijama, već i o informacijama koje imaju stručni mediji, na primer tipa „Glumberg“ pretpostavljam zato što se našim državnim hartijama od vrednosti, obveznicama trguje na otvorenom međunarodnom tržištu i svi znaju ko je šta kupio i šta su bile garancije za to. Pa, tako da odgovorim i na to zato što već vidim da je to sledeći talas uzbunjivanja javnosti, a sličan onom, prodaćemo naša javna preduzeća i privatizovati nacionalne parkove, dakle potpuno stvaranje haosa i panike za rad destabilizacije, pa da odgovorim kratko i jasno, a sve tajkunske medije da zamolim da ukoliko neće da prenesu pravu istinu, odnosno demante, kao što nisu u slučaju te lažne priče o nekom iz moje pratnje, a ko je pripadnik BIA, onda samo jednostavno da skinu to šok pitanje.
Dakle, "Blekrok" jeste jedan od fondova koji ulaže u domaće hartije od vrednosti. Na aukciji je pored "Blekroka", kao investicionog fonda, učestvovalo više od pet stotina zainteresovanih investitora, više od pet stotina. Ukupna tražnja investitora za našim hartijama od vrednosti, a to najbolje govori o stanju naše ekonomije i jačini naše privrede i stabilnosti Srbije, je premašila iznos od 11 milijardi dolara. Ponavljam, da bi razumeli u stvari kolika je razmera ove neistine.
"Blekrok" je na poslednjoj aukciji investirao oko 80 miliona dolara samo, odnosno oko 4,5% ukupno emitovanih obveznica. Ukupno "Blekrok" poseduje srpskih evroobveznica u vrednosti od 138 miliona evra, samo, što predstavlja 1,54% od ukupno emitovanih obveznica, dakle, manje od 2% ukupno emitovanih obveznica ili 0,4% od ukupnog javnog duga Republike Srbije. I tu dođemo kako je 0,4% od ukupnog javnog duga Republike Srbije u rekla kazala komšijskim pričama postane ukupan javni dug Srbije, 0,4%, u kuloarima.
Pri tom, ono što je takođe izuzetno važno, a što opet govori o stabilnosti naše ekonomije, sve obveznice, molim vas, samo saslušajte ovo, sve obveznice Republike Srbije koje su izdate na međunarodnom tržištu su neobezbeđene, odnosno unsecured, neobezbeđene, znači, za njih se ne garantuje imovinom Republike Srbije, jer da se garantuje imovinom Republike Srbije, one bi morale da imaju mnogo veću vrednost. Ovako je to poverenje investitora u privredu i ekonomiju i naš ekonomski rast u budućnosti, zato što ukoliko kupite evroobveznice koje su neobezbeđene, a sve naše su neobezbeđene, vi u stvari ulažete u Srbiju i verujete da će Srbija dobro napredovati u budućnosti, da će se vama te pare, na kraju krajeva, isplatiti.
Dakle, imaju 0,4% od ukupnog javnog duga Republike Srbije, "Blekrok", i to neobezbeđenih unsecured hartija od vrednosti, evroobveznica i ostalih hartija od vrednosti koje su emitovane transparentno na međunarodnom finansijskom tržištu. I tako dođete do istine. Ali, sad, videćemo koliko daleko će se ta istina čuti. Ja nisam preveliki optimista da će oni želeti da te stvari emituju i kažu. Hvala vam.