Imate pravo na zaključna dva minuta. Izvolite.

Zahvaljujem na odgovorima premijerki Brnabić i ministarki Kisić i izražavam zadovoljstvo i veru da će socijalna pomoć i transferi stanovništvu koji predstavljaju najveću rashodnu kategoriju budžeta, zahvaljujući stabilnim javnim finansija naše zemlje biti zasigurno obezbeđeni i u narednom periodu, uz blagi rast.
Verujem da će se sa jedne strane obezbediti kontinuitet razvojnih i socijalnih programa, a sa druge održivost javnih finansija. Raduje nas da će Ministarstvo za brigu o deci i demografiju novim merama i aktivnostima pokušati da daju podršku porodicama sa decom i da je proširi što je moguće više sa ciljem bolje demografske slike o našoj zemlji.
Svi smo sveni toga da je najveći izazov za našu zemlju, za sve nas upravo demografski. Dobro je što će ministarka prisustvovati ovogodišnjem demografskom samitu u Budimpešti i nadamo se da će sa novim idejama vratiti i podeli sa nama. hvala najlepše.

Reč ima Milija Miletić.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Uvažena predsednice Vlade, gospođo Brnabić, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, druže i gospodine Ivice Dačiću, uvaženi ministri, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga, a to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam ovde u Skupštini izabran sa liste Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, a predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Ja ću kao i do sada postaviti nekoliko pitanja koja se tiču svakog čoveka, bez obzira da li on živi u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu ili u drugom delom Srbije.

Prvo pitanje – da li postoji mogućnost, odnosno da promenimo zakon kojim se sankcionišu svi oni ljudi koji odu u penziju pre 65 godina, a imaju 40 godina radnog staža. Oni sada po ovom zakonu svaku godinu preko 60 godina imaju sankcije za to po 0,4% što znači, ukoliko je sa 60 otišao u penziju, on kasnije 20% ima manju penziju. Bilo je inicijative da se ovo promeni i kada napune 65 godina da im se tada daje kompletna penzija.

Drugo pitanje tiče se svih naših ljudi koji su redovne platiše električne energije, jer oni kroz program plaćanja električne energije plaćaju i taksu za RTS. Veliki broj nas, veliki broj ljudi koji žive u ruralnim područjima, veliki broj njihove dece otišli su, ti ljudi sada više ne žive u tim područjima, a i dalje plaćaju električnu energiju, pa bi bilo dobro da se iznađe mogućnost da se tamo tim ljudima ne naplaćuje taksa za RTS. Razlog svega toga jeste, oni to ne gledaju, nisu tamo, ali žele da nekada odu, da vide kakvo je to njihovo gazdinstvo i mislim da bi to bilo veoma bitno za svakog čoveka.

Jedno od pitanja koje sam hteo da postavim jeste da veliki broj naših radnika koji su izgubili posao, unazad od 2000. godine, posle onog DOS-ovog režima, gde su bile društvene firme, gde je veliki broj iz tih firmi izgubio posao, kroz sudske postupke, oni su dobili sudske postupke, odnosno izvršenje, ali do sada to nije ništa naplaćeno.

Da li postoji mogućnost, pošto znam da je kompletna i Vlada, tada je predsednik Srbije bio i predsednik Vlade, imali su u Nišu određene sastanke gde su radnici u mašinskoj industriji, u elektronskoj industriji imali neke dogovore, a to važi i za Svrljig i za ostale opštine, da se tim ljudima iznađe način, pa makar to da bude kao što je ranije bilo za neka dugovanja kroz devizne rezerve, odnosno kroz neko odloženo plaćanje, ali bitno je da se tim ljudima to isplati. Velika potreba svih ljudi je da to bude plaćeno.

Sačuvajte nešto i za drugo pitanje.
Reč ima predsednica Vlade.
Izvolite.

Hvala.
Pokušaću kratko da odgovorim, mada su kompleksna pitanja.
Dakle, što se tiče, ako sam razumela, ovih umanjenih penzija kada se ode ranije u penziju, ono što ljudi zovu – penali, dakle, nisu to nikakvi penali, nisu to nikakve kazne, jednostavno je reč o obračunu.
Dakle, kada odete u penziju sa punim radnim stažom očekuje se da ćete dobijati penziju koju ste zaradili tokom tog radnog staža. Ako imate manje radnog staža i odete ranije u penziju, ukoliko bi u istom trenutku imali jednaku penziju kao i oni sa punim radnim stažom ili primali manju penziju, pa kada dostignete godine starosti i onda krenuli da primate punu penziju, to bi bilo nefer prema svima ostalima, zato što bi vi praktično tokom svog životnog veka dok ste u penziji primili veću penziju nego oni koji imaju praktično pun radni staž.
Dakle, gledali smo kako da usaglasimo da to bude fer prema svima, zato što ti ljudi duže primaju penziju. Tako da je to logika iza tog sistema. Više puta smo razgovarali o tome i sa MMF-om. Da budem iskrena, ta tema je, sećam se, tema na dnevnom redu još od 2016. godine, kada sam ja bila ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a Dušan Vujović ministar finansija. Dakle, od tada razgovaramo o tome i čini mi se da nema punog razumevanja u stvari da to nisu kazne i nisu penali, već je samo, u stvari, praktično proporcionalno smanjena penzija zato što je duže primate. Više godina je primate, zato što ste ranije otišli u penziju. O tome se radi.
Ali, svakako uvek spremna, zajedno sa ministrom finansija, da sednemo i da pogledamo sa ljudima šta dodatno možemo da uradimo i kako dodatno možemo to da objasnimo i obrazložimo ljudima, pa ukoliko postoji mogućnost nekako da vidimo kako možemo da izađemo u susret da to uradimo. Samo da to ne bude onda nefer prema svima ostalima, jer neko je radio čitav svoj radni vek, ima pune godine staža i ti ljudi onda imaju punu penziju. Ali je, nažalost, ako mogu tako grubo da kažem, zato što je takav životni vek i prosečne godine života, ti ljudi će kraće primati penziju. Ovi ljudi duže primaju penziju, jer su ranije otišli u penziju. Tako da, nije kazna, već je samo, čini mi se, fer sistem, ali sam uvek tu, zajedno sa ministrom finansija, da razgovaramo o tome.
Što se tiče takse za RTS, nisam razumela da li treba da im se umanji račun za električnu energiju ili da ne plaćaju taksu za RTS. Možemo da pričamo o tome, ali nisam sigurna da tu možemo nešto da uradimo. To bi zahtevalo svakako promenu nekoliko zakona, zato što ukoliko koriste, na kraju krajeva, medije i televiziju, onda moraju i da plate taksu. Ali, možemo da sednemo, pa da obrazložite više o tome, pa da pogledam, na kraju krajeva, i sa ministarkom Đedović.
Konačno, što se tiče svih ljudi, a zaista se radi o desetinama hiljada ljudi koji su u periodu nakon 2000-ih ostali bez posla i kada su privatizovana ili propala velika državna ili društvena preduzeća, tako i mnogi od njih imaju potvrdu da su kompanije ostale, da su ta preduzeća ostala da im duguju deo plata i da imaju potraživanja. Nažalost, i ja sam imala sa mnogima od njih sastanak, od Niša, preko Kraljeva, do Beograda i mi smo pokušavali da rešimo neke od tih problema socijalnom pomoći i preko centara za socijalni rad, da nadoknadimo makar nešto koliko možemo kao država.
Zašto je nemoguće to uraditi na drugi način? Zato što to ne može da se naplati iz stečajne mase. Zato što su oni bili poverioci drugog, trećeg, četvrtog reda itd, nije tu bilo toliko stečajne mase da se oni naplate. Naplatio je ko je mogao da se naplati i nakon toga niko drugi nije mogao da se naplata, nažalost, uključujući i te radnike. Ako bi mi tu bilo kako promenili zakon, teško da bi, pod jedan, mogao da se primenjuje retroaktivno. Pod dva, to bi značilo nesagledive finansijske posledice za državu, zato što, mi bi to mogli možda da uradimo za te ljude, ali to bi značilo da svi ostali poverioci moraju da se naplate, svi ostali, od mikro, malih, srednjih preduzeća, inodobavljača, inopartnera, pa onda radnika. Dakle, mi bi kao država onda morali da pokrijemo sve poverioce, a to bi bile desetine, stotine miliona evra.
Svuda gde smo videli da postoji dokumentacije da ti ljudi, da je ostao neki fiksan iznos koji treba da im se isplati, mi smo se trudili preko centara za socijalni rad da im to isplatimo. I to je i dalje nešto gde smo otvoreni mi da razgovaramo sa ljudima i trudimo se da uradimo to, ali ne putem stečaja i ne iz stečajne mase, jer je to nemoguće. Ako bi to uradili, onda bi to bile nesagledive posledice za državni budžet, zato što bi se onda javili svi ostali poverioci i to bi zaista bilo potpuno nemoguće namiriti.
Poseban problem u svemu tome, zato što je tako kompleksna materija, pa da zaista ne uzimam dodatno vreme, poseban problem je i u tome što ste nakon 2000-ih, u periodu od 2000. do 2011. godine, kada je preko 450.000 ljudi izgubilo posao, što ste vi u nekim slučajevima imali Ministarstvo privrede koje je ucenjivalo te jadne radnike koji su ostajali bez posla i terali ih da potpišu, da bi dobili, na primer, 80% svojih plata i svojih potraživanja, odreknu 20%, dakle da ne dobiju sve. Onda su oni nakon promena, 2012. godine, 2013. godine, dolazili u Vladu sa tim papirima i govorili: „Mi smo bili naterani da potpišemo. Nismo želeli da potpišemo“. A direktori su, na primer, dobijali 100% naknade. I u tim slučajevima, kad god smo imali neke dokaze za to, smo preko centara za socijalni rad se trudili nekako da to nadoknadimo ljudima.
Tako da još dugo godina je to nešto što će nas mučiti, još dugo godina ćemo se mi truditi da nekako obeštetimo te ljude kao odgovorna vlast, ali to je izuzetno, izuzetno težak i kompleksan proces.
Kada smo to radili, ako se ne varam u Kraljevu sa jednom od firmi, uradili smo to sa svim radnicima koji su mogli da dokažu, ustvari da su imali svu dokumentaciju, da imaju potraživanja, koliko imaju potraživanja, zašto imaju potraživanja, pa smo onda makar jednu grupu ljudi tako rešili, a onda smo dalje nastavili. Još uvek radimo sa drugom grupom ljudi da prikupimo sve te informacije. Ali, uvek smo tu da razgovaramo sa ljudima i da kao odgovorna vlast nekako uradimo nešto da im olakšamo tu situaciju, jer zaista to što se njima desilo je i nefer i nehumano, pa pokušavamo nekako da nadoknadimo te stvari. Hvala vam.
Izvinite, samo da dodam. Radnici „Magnohroma“ iz Kraljeva. Izvinite.

Naredne tri minute, izvolite.

Zahvaljujem se.

Pitanje vezano za prosvetu. Konkretno svedoci smo, o tome smo govorili više puta, ali ja ću sada da prenesem neka zapažanja, neke potrebe naših učitelja iz tih naših malih sredina.

Konkretno ja sam više puta razgovarao sa učiteljima koji imaju veći broj dece, odnosno 30 dece, što od prvog do osmog razreda. Imaju pojedina deca koja idu i po obrazovanju. To je IOP program, to su deca koja imaju posebne potrebe gde njima treba veća pažnja. Bila je neka inicijativa da ako postoji mogućnost da taj maksimalni broj dece koji je sada 30, da se smanji makar na 25, da bi moglo sa decom da se radi i sa ovom decom koja imaju posebne potrebe, njima treba maksimalna pažnja, a i za ostalu decu. Mi želimo svakom detetu da se obezbede isti uslovi da može da zna.

Još jedna stvar koju sam hteo da pitam. Vezano je za besplatne udžbenike. Inače, ministar Tončev, koji je zadužen za nerazvijena područja, je već inicirao određene stvari, da makar u tim opštinama koje su četvrta ili peta grupa nerazvijenosti, da se tamo obezbede udžbenici besplatni za svakog učenika.

Jedno od pitanja jeste i to, pošto imamo sada velike količine kiše, velike poplave. Šta se dešava u područjima koja su isto četvrta grupa, a imali su velikih problema. Da li će imati mogućnost i u ostalim područjima da se tim ljudima nadomesti? U tim područjima su uvedene vanredne situacije.

To je ono što je za mene bitno i ukoliko postoji mogućnost Ministarstvo poljoprivrede, još jednom, oko isplata zaostalih dugovanja subvencija. Konkretno, to je period 2021, 2022. ili 2023. godine, a tiče se stočara i pčelara. Pošto je ova godina bila veoma loša za pčelare, veliki trošak jeste da se pčele prehrane. Tu se mora kupiti veća količina šećera, a to je za njih veliki trošak. Da ljudi ne bi izgubili to, trebalo bi da se njima isplate subvencije koje su zaostale. Hvala.

Reč ima ministar Tončev.

Poštovani predsedniče Skupštine, predsednice Vlade, kolege ministri, narodni poslanici.
Evo da odgovorim kolegi, bivšem kolegi i predsedniku opštine, koji je vodio isto opštinu kao i ja. Počeću prvo, rekli ste od štete koja je nanesena ovim elementarnim nepogodama, odnosno poplavama u manje razvijenim opštinama.
Kao što znamo od 55 opština, šteta i poplave su bile u 20 nerazvijenih opština. To su Lebane, Doljevac, Rekovac, Aleksinac, Sjenica, Babušnica, Ražanj, Medveđa, Kuršumlija, Brus, Vladičin Han, Žitorađa, Blace, Kučevo, Petrovac na Mlavi, Trgovište, Bojnik, Priboj, Žagubica i Varvarin.
Što se tiče Vlade Srbije videli smo da su svi ministri bili zaduženi da odemo, da obiđemo, da razgovaramo sa ljudima. Ja sam uzeo za sebe pravo da kao inženjer sastavim jedan pregled i jednu analizu trenutnog stanja što se tiče poplava. To sam predao Vladi Srbije i predsednici Vlade, ali i vama hoću da kažem o čemu se radi. Najbolje je ljudi uraditi preventivu jer je preventiva uvek jeftinija o posledica. Kao što znamo bujične poplave su dominantan faktor u Republici Srbiji i one nisu posledica klimatskih promena, već višegodišnjeg nečinjenja, odnosno izostanka investicionog ciklusa u protiv-erozivnoj zaštiti.
Jedna od stvari je takođe zbog čega nam se dešavalo, odsustvo zakonske regulative koja ne sagledava probleme bujičnih poplava, onda odsustvo sistematskog, preventivnog finansiranja i bavljenja posledicama što je višestruko skuplje kasnije.
Kao što znamo, vi ste kolega poslaniče bili predsednik opštine, Zakon o vodama definiše vodotokove drugog reda koje su u nadležnosti jedinica lokalnih samouprava, a one nemaju kapacitete niti kadrovske niti finansijske da se time bave. Davne 1953. godine bio je Zakon o zaštiti zemljišta i bila je mreža područja specijalizovanih preduzeća, tzv. reonske sekcije za zaštitu zemljišta i uređenje bujica. To su bila sledeća vodoprivredan preduzeća „Erozija“ Vladičin Han, „Erozija“ Niš, „Erozija“ Valjevo, „Erozija“ Loznica, Kragujevac, „Erozija“ Užice, Zapadna Morava, „Erozija“ Kraljevo, ali posle privatizacije ova preduzeća su nažalost nisu se više bavila niti poplavama niti bujicama i zato mi kao Vlada Srbije treba da učinimo da povratimo, odnosno da donesemo takve zakone koji će se baviti bujicama, odnosno da uradimo preventivu, ne posledice.
Takođe posledice su nekontrolisana seča šuma i odsustvo inspekcijskog nadzora. To treba mi kao Vlada da odradimo, lokalne samouprave takođe, ali ovde ima i lična odgovornost građana koji se moraju ovim da se pozabave.
Mi kao kabinet i ja kao inženjer sam uradio ovu analizu i mi ćemo svakom od predsednika ovih opština da pošaljemo i da pomognemo i spremni smo u svaku opštinu da napravimo predmet i predračun svih šteta koje su tu, a onda Vlada Srbije i Ministarstvo finansija će da odluče oko plaćanja tih šteta, ja za to nisam zadužen.
Što se tiče besplatnih udžbenika za učenike koji pohađaju školu u ovim nerazvijenim opštinama, posle izjave predsednika, odnosno gradonačelnika Beograda ja sam takođe tražio da pokušamo da Vlada Srbije obezbedi novac za besplatne udžbenike i u ovim bar siromašnim opštinama. Mi smo kao kabinet sakupili koliko bi para trebalo i mogu da vam kažem da za sve 44 lokalne samouprave gde je obuhvaćeno 46.000 učenika, iznos cifre je, odnosno novac koji je potreban 667 miliona dinara. O ovome ću da razgovaram sa predsednicom Vlade, sa ministrom finansija, jer ja o ovome ne mogu da odlučim kao ministar. Ako ima mogućnost Vlada Srbije bilo bi dobro i korisno da i učenici koji uče škole u manje razvijenim opštinama takođe budu sagledani. Hvala lepo.