Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Vlade.

Hvala.
Ja ću vam odgovoriti na ovaj deo koji se tiče prosvete.
Nažalost, po onim statistikama koje mi imamo, mi u Republici Srbiji imamo samo 1,5% odeljenja u školama u kojima je više od 30 učenika, dakle, manje od 2% odeljenja ima više od 30 učenika. Tako da, mislim da to nije neka, mislim, to imamo zato što smo mnogo puta o tome razgovarali sa sindikatima u prosveti.
Opet, nemam nikakav problem da ako postoji, ako vi znate za ta odeljenja i postoji neki određeni problem, a da posebno u nerazvijenim sredinama mi uložimo dodatno da to budu manja odeljenja, da se kvalitetnije radi sa tom decom, da im se posveti više pažnje. Čini mi se sa zadovoljstvom, zaista, da bi svako od nas to uradio, samo mi recite gde postoje takva odeljenja i to je jedan od najlepših poslova koje ćemo uraditi.
Ja bih volela da postoji mnogo više odeljenja gde imamo taj problem po čitavoj Srbiji, ali nažalost, kažem, to je samo 1,5% odeljenja.
Što se tiče udžbenika, da vam kažem, to je stvar jedinica lokalne samouprave. Ministar Tončev zaista jeste to izneo na sednici Vlade, ali je to direktno mešanje u nadležnost i ingerencije jedinica lokalnih samouprava.
Ja ne mogu da kažem da razumem naročito ili podržavam politiku besplatnih udžbenika, besplatnog prevoza, besplatnog onog, besplatno ovog, jer to mora neko da plati. To neko mora da plati i odnekle taj novac mora da dođe. I od nečega taj novac mora da se oduzme, da li od infrastrukture, koja je izuzetno važna na lokalnom nivou i koja obezbeđuje lokalni ekonomski razvoj i koja obezbeđuje bolji kvalitet života građana, koja obezbeđuje i bolji kvalitet života dece, da li od socijalnih davanja, da li iz budžeta za kulturu. Odnekle taj novac mora da dođe.
Tako da, ja jednostavno nisam za to. Ja mislim da treba da vodimo odgovornu politiku punjenja kase, onda da to investiciono ulažemo kako bi povećavali sveukupno bogatstvo u Republici Srbiji, počevši od lokalnih samouprava, pa onda, naravno, i države i kako bi svaki naš građanin mogao da bude bogatiji da bi mogao da priušti i te udžbenike i bilo šta drugo šta opet građani po svom sopstvenom nahođenju žele da obezbede sebi i svojim porodicama i tako dalje i tako dalje.
Ali, mislim da je to put bez povratka, ako krenemo, a i zaista mislim da je izuzetno teško nekako da napravite taj klir-kat, da napravite taj rez između najugroženijih lokalnih samouprava i onih koji su malo manje ugrožene, a na kraju da dođemo do toga da republički budžet snosi trošak udžbenika u svim lokalnim samoupravama, onda mislim da ako idemo tom politikom, da to treba uraditi na jedan potpuno drugačiji način, mnogo održiviji, a to je onda da pređemo na digitalne udžbenike, obezbedimo licence, platimo te licence i platimo ih jednom zauvek. Ne kupujemo svake godine. Kupimo računare i mnogo odgovornije se ponašamo prema, na kraju krajeva, i republičkom budžetu. To je budžet svih nas i punimo ga svi mi.
Tako da, to će biti jedan dosta težak razgovor i dosta teška tema. Ako lokalne samouprave hoće, kao što rade u ovom trenutku, neke hoće da daju besplatan prevoz, neke neće, neke hoće da daju besplatno ovo, neke hoće da daju besplatno ono. Generalno, to nije politika sa kojom se ja slažem i za koju mislim da je održiva.
Još jedna stvar koja je malo van teme, ali izuzetno važna. Moram samo u dve rečenice da pomenem, poštovani narodni poslanici, izuzetno je važna.
Ja sam danas učinila jednu grešku i dala sam pogrešnu informaciju zato što sam mislila da se možda podrazumeva. Zamislite, poverovala sam jednoj stvari koju je opozicija rekla. Činila mi se zdravorazumska. Ispada da sam se ogrešila prema mom prijatelju bivšem ministru Zlatiboru Lončaru, zato što čuli ste svi vi da je optužen
da je poznavao i da je bio blizak sa ocem maloletnog monstruma K.K. Ja sam rekla – moguće da jeste. Čovek je bio ministar zdravlja, doktor u KCS, moguće da se znaju. Stigla mi je poruka od Zlatibora Lončara da nikada u životu nije video oca ovog maloletnog monstruma, nikada ga u životu nije čuo, nikada ga nije upoznao i nikada nisu radili zajedno. Jednostavno, eto, desilo se da se nikada nisu sreli, ne da se ne znaju, nego se nikada nisu, ne da se ne znaju i nisu prijatelji, nego se nikada nisu upoznali.
Jel sada vidite koliko su monstruozne laži koje govori opozicija? Zamislite da ja pretpostavim da se možda i znaju, ali eto, ministar, bivši ministar Zlatibor Lončar čak nikada nije ni video tog čoveka. Toliko. I izvinjenje moje, zato što sam pretpostavila možda da se kao lekari znaju. Eto, izvinjenje i Zlatiboru Lončaru, koji je moj dobar prijatelj, koga izuzetno cenim. Žao mi je što sam napravila takvu grešku. Jedino mogu da izvučem poruku, pouku, da izvučem pouku da, nažalost, nekim predstavnicima opozicije, a posebno kao što je onaj ovlašćeni predstavnik u sednici koja je i u toku, da im nikada ne verujete. Hvala.

Hoćete da iskoristite pravo na dva minuta?

Zahvaljujem.
Dozvolite mi samo za kraj da kažem da sam ja zadovoljan odgovorima.
Poštovana predsednice Vlade, vi ste stvarno osoba koja, što se kaže, sve ste u toku i dobro bi bilo ono što smo govorili, da neke stvari pokušamo da promenimo, a to ćemo kada bude više vremena da razgovaramo.
Ja bih sada za kraj, pošto je danas tačno 634 godine i jedan dan od Kosovskog boja, gde smo juče mi slavili ovde, gde su naši ljudi slavili u Gračanici, gde je jedan mladi momak, igrom slučaja to je sin od našeg predsednika Aleksandra Vučića, išao da ispoštuje te naše ljude i na majici mu pisalo „predaja nije opcija“. Svaka čast tom momku. Niko ne zabranjuje i ljudima iz tzv. države Kosovo da dođu kod nas i da nose takvu majicu. Mi to nikada ne bi uradili. Naša policija nikad ništa loše ne bi njima uradila.
Tako da, ja to osuđujem. To je nešto najgore što se može desiti, bez obzira da li je to sin našeg predsednika Srbija Aleksandra Vučića, da li je moj sin ili nečiji drugi sin. Naša deca, sva deca imaju pravo da nose nešto što nikome ne smeta i ništa nije loše, jer predaja nije opcija.
Evo, ja ću sada još samo jednu stvar reći, večeras kod mene u Svrljigu počinje 66. Vidovdanski turnir u malom fudbalu, pa pozivam sve da budete naši gosti. To je jedan veoma kvalitetan turnir, gde su dobre nagrade i gde naši Svrljižani imaju veliko srce. Dobro nam došli. Hvala još jednom.

Reč ima Stefan Krkobabić.
Imamo vremena i za kratak odgovor, naravno.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministri, moj set pitanja odnosiće se, po meni, na najbitnije trenutno i najbitniju temu za srpski narod, to je pitanje Kosova i Metohije.

Neću postavljati pitanje o dijalogu, o blokadi, o sporazumima i o implementaciji. Moje pitanje je atipično i zato ću ga postaviti upravo čoveku koji je i danas dosta govorio, ali bih voleo da čujem njegovo mišljenje i razmišljanje o ovoj temi.

Ministre Martinoviću, vi ste na čelu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji ima veliko političko iskustvo i dobro pamćenje, pitanje zato ne postavljam slučajno vama. Konkretno, koliko smo kao država, kao predstavnici države, koliko smo suštinski prisutni među građanima, među Srbima na Kosovu i Metohiji, na severu Kosova i Metohije ali i u ostalim delovima Kosova i Metohije?

Kada kažem – prisutni, ne mislim na izjave, nego na konkretan kontinuiran rad i delovanje, pre svega, u oblasti blagovremenog i istinitog informisanja, ali i koordinaranja aktivnosti bitnih za život i donošenje važnih odluka. Zašto to govorim? Kako bi sprečili neočekivane i neželjene aktivnosti koje smo, nažalost, a vi to dobro znate, imali prilike da doživimo 90-ih godina na teritorijama gde su živeli naši sugrađani i da pratimo i da doživimo tokom raspada bivše zajedničke države. Da pojednostavim, za PUPS egzodus se neće desiti i na to nikada nećemo pristati.

Moje drugo pitanje upućujem predsednici Vlade gospođi Ani Brnabić. Smatramo da je koncept finansijske pomoći namenjen najstarijima i najmlađima izuzetno dobro prihvaćen od strane građana Republike Srbije, pre svega, zato što ta pomoć treba da stigne kada je najpotrebnija, a ona je ovog puta stigla i stiže.

Moje pitanje, takođe, je vezano za naše građane na Kosovu i Metohiji – da li planirate da nešto slično, ali potpuno primereno našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji uskoro ugleda svetlost dana, naravno, uz sve ono što Republika Srbija realizuje na teritoriji AP Kosovo i Metohija, a od posebnog značaja i za građane, za naše sunarodnike bilo da se pomognu domaćinstva, zadruge, seoska poljoprivredna gazdinstva i da se omogući pokretanje različitih poslova koji bi postali siguran izvor egzistencije za naše ljude? Na taj način oni bi imali dodatnu podršku. Zahvaljujem za sada.

Reč ima ministar Aleksandar Martinović.

Zahvaljujem se, gospodine Krkobabiću.
Naravno, zbog nedostatka vremena i kompleksnosti vašeg pitanja biću kratak. Moj odgovor na vaše pitanje je sledeći Kosovo je srce Srbije, predaja nije opcija.
Što se tiče naše, kako vi kažete, suštinske prisutnosti na Kosovu i Metohiji, ona postoji sve dok Srbi, a svi Srbi na Kosovu i Metohiji to čine, u Aleksandru Vučiću vide svog predsednika, sve dok u Vladi Srbije vide svoju Vladu Srbija je suštinski prisutna na Kosovu i Metohiji, isto kao što i Srbi u Crnoj Gori u Aleksandru Vučiću, između ostalog, vide i svog predsednika i Srbi u Republici Srpskoj, takođe, u Aleksandru Vučiću vide svog predsednika i Srbi u Hrvatskoj, takođe, u Aleksandru Vučiću vide svog predsednika. To znači da smo uspostavili toliko željeno, ne potpuno, ali smo ipak uspostavili srpsko jedinstvo, i to je jedino što može da nas spase u ovim teškim vremenima – da mislimo svojom glavom, srpskom glavom, da na svet gledamo svojim srpskim očima i da vodimo samo srpsku politiku, ničiju tuđu. Kad god smo vodili tuđu politiku pucala je kičma srpskom narodu.

Reč ima predsednica Vlade.
Izvolite.

Ja ću takođe samo kratko.
Što se tiče naših najstarijih sugrađanina, odnosno penzionera, važno mi je da ponovim da smo opredelili budžet da imamo dodatno povećanje penzija od 1. oktobra ove godine od 5,5% i onda 1. januara 2024. godine od 14,6%, i to sve u cilju da povećanje penzija prati povećanje plata i da nadoknađuje tu razliku, taj gep između plata i penzija koje smo imali, a da bi ostvarili cilj koji smo postavili, a to je tih 450 evra prosečne penzije do 2025. godine i na jako dobrom putu smo da to postignemo.
Hoću, takođe, da kažem, pre svega, našim penzionerima da to jeste bila inicijativa predsednika Republike Aleksandra Vučića i da zahvalim, takođe, ministru finansija Siniši Malom zato što je on uspeo zaista velikim znanjem i napornim radom da to dogovori sa MMF, kako bi nastavili aranžman, jer to nije bilo u skladu sa onim preporuka i uslovima aranžmana koje u ovom trenutku imamo sa MMF zato što je praktično bilo vanredno usklađivanje sa švajcarskom formulom i promena te formule. On je uspeo, Siniša Mali je uspeo da objasni MMF-u da je to nama izuzetno važno kao deo socijalne politike i zato da bi obezbedili što bolji kvalitet života našim penzionerima, imajući u vidu da su njihove penzije toliko niske i da su jednostavno bile niske 2012. godine, da su bile besprizorno male i da je sa tim penzija bilo nemoguće živeti, pa da smo od tada nekako morali paralelno sa uspostavljanjem fiskalne konsolidacije i fiskalne stabilnosti da radimo na mnogo bržem povećanju penzija i da to bude na održim osnovama, kako bi mogli da garantujemo da te penzije budu u dan i u sat isplaćene onako kako je to u skladu sa zkonom i kako je u skladu sa očekivanjima naših penzionera.
Nastavićemo da radimo naporno zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, da obezbedimo što dostojanstveniju starost za naše penzionere, za sve naše starije sugrađane i značajne napore i finansijska sredstva ćemo ulagati u to.
Što se tiče dodatne podrške našem narodu na Kosovu i Metohiji, na tome radimo stalno i naporno i sa predsednikom Vučićem i sa direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petrom Petkovićem. Želim da njima na današnji dan i odavde, iz Skupštine Republike Srbije, uputim najdublju moguću zahvalnost za njihovu dostojanstvenu borbu, za njihovo strpljenje, za njihovu trpeljivost, za to što čuvaju našu Srbiju na KiM, a mi ćemo se truditi zaista i sa Srpskom listom da im pružimo sve što im je potrebno, svu moguću pomoć i podršku.
Na kraju krajeva, nadam se da ćemo videti, kao što naslućujemo ovih dana, u nekoj meri i promenu politike EU i SAD, što je zaista u istoriji bilo nemoguće čak ni zamisliti da Priština trpi neke sankcije zbog svog ponašanja. Na kraju krajeva, čini mi se da je politika Aleksandra Vučića i strpljenje, strpljenje, strpljenje, upornost, trpeljivost, neverovatna samodisciplina našeg naroda na KiM, dovela do toga da ćemo možda i videti neke sankcije za Prištinu u danima pred nama, koliko već sutra.
Velika zahvalnost i predsedniku i Srbima sa KiM, zato što su omogućili pametnom politikom da takve stvari vidimo. Ja se nadam da će onda to nekako dovesti i do dugoročnije promene politike, a mi ćemo biti tu za naš narod. Hvala im mnogo i hvala predsedniku Aleksandru Vučiću.