To je bilo tri minuta.
Izvikali ste se u svih tri minuta koje ste imali na raspolaganju da nešto kažete. Samo obratite pažnju, kad nađete vremena, pa pogledate snimak sopstvenog ponašanja. Ovo vikanje, ovo urlanje, ova histerija, zapitajte se kako to utiče na ljude koji to gledaju, na primer, na decu. To je bilo bezočno nasilje. To je jedini zaključak koji ćete da izvučete kada to pogledate, ako to uradite hladne glave.
Reč ima ministar doktor Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovi, kao što vidite, veliki lideri opozicije, oni su kao Ilija Čvorović, oni su opterećeni tajnim službama i oni misle da svaki podatak koji neko od nas iz SNS iznese, da su nam dale neke tajne službe.
(Srđan Milivojević: Tako je.)
Evo, kaže jedan 2000. godine, u to vreme je bio saradnik jedne strane obaveštajne službe, sad sumnjam da je ikome interesantan. Mislim da Amerikanci nisu baš tako naivni i nisu baš tolike budale da bacaju pare na ovakve ljude.
Dakle, oni misle da svaki podatak koji iznesete, mora da vam da tajna služba. Pa, ja sam, gospodine Lazoviću, vama lepo rekao, kao i Srđanu Milivojeviću, dakle, lepo sam vam rekao.
(Radomir Lazović: Nemoj da mi se obraćaš lično.)
Ne znam što se nervirate? Što ste nervozni? Polako. Pa pazite, pred svaki poslednji četvrtak u mesecu, evo ja sad moram da se malo i nasmejem, pred svaki poslednji četvrtak u mesecu ove velike gromade iz opozicije trljaju ruke, samo da dođe Vlada Srbije, samo da dođe Ana Brnabić, da dođe Miloš Vučević, Bata Gašić, Martinović, Janko, Marko, sad ćemo mi njima da pokažemo. I lepo im iznesete činjenice, oni se ljute, oni dobacuju, bacaju Ustav, vređaju i misle, da li u svom neznanju, da li zato što su toliko zadojeni mržnjom prema svemu što radi SNS, oni misle da je svaki podatak dobijen od nekih tajnih službi.
Ja sam vam, gospodine Lazoviću, čitao podatke koje možete da pročitate na sajtu Agencije za privredne registre. Taj vaš Cicvarić ima jednu nevladinu organizaciju i dva privredna subjekta. I pročitao sam adrese gde su registrovani i pročitao sam za tu nevladinu organizaciju, koja ima dva zaposlena, od kojih je on jedan, da u jednoj godini imaju prihod od preko 18 miliona dinara, u drugoj godini imaju prihod od preko 20 miliona dinara, u trećoj godini imaju prihod od preko 35 miliona dinara.
E, sad, moje pitanje za ove velike gromade iz opozicije - kako je moguće, ali zaista kako je moguće, mislim, dajte nam taj recept, evo ja ću prvi da osnujem tu nevladinu organizaciju, pa da i ja uzmem, da se i ja malo obogatim, da i ja kupim stan na Beogradu na vodi, kako što ste ga vi kupili, dakle, objasnite mi koja je to tehnologija da sa dva zaposlena, sa nevladinom organizacijom, koja se bavi navodno zaštitom prava deteta, ostvarite tolike prihode? Odakle vam toliki prihodi?
Ja vas molim da objasnite građanima Srbije, pošto govorite o tom jadnom, siromašnom, ubogom studentu, kako to da jedne godine 20 miliona, druge godine 30 miliona, 35 miliona, pa 18 miliona itd? Odakle? Čime se bavi ta nevladina organizacija? Plus toga, imate jednu PR i konsultantsku agenciju i imate destileriju. I sve to vam se nalazi na sajtu Agencije za privredne registre. Meni ne treba nikakva BIA da dostavlja te podatke. Svako ko je pismen, ko ume da čita i da piše, može lepo da dođe do tih podataka.
Ali, ja vam kažem šta je vaš, da kažem, osnovni jedan arhiproblem, što vi smatrate da samo vi imate pravo da nekoga optužujete i da nekoga napadate, a da niko nema pravo da vam na to odgovori, pri čemu vi iznosite neistine, a ja sam vam pročitao zvanične podatke Agencije za privredne registre.
To što vas istina boli, kao što vas boli u mnogim drugim slučajevima, to je vaš problem, ali je žalosno za demokratski život u jednoj zemlji kad opozicija koja se predstavlja kao alternativa aktuelnoj Vladi, nema hrabrosti da njihovi lideri govore na političkim skupovima koje sami organizuju, nego onda pronalaze studente, glumce itd.
Sad taj mladi čovek, taj Pavle Cicvarić, koji ima 21 godinu života, ne radi se o tome, on ima pravo da govori, on ima pravo da govori na vašim političkim skupovima, to nije sporno, ali ja vam kažem i to je ono što želim da poručim građanima Srbije, ne samo vama, jer vama ne vredi govoriti, ali građani Srbije moraju da znaju, ne radi se ni o kakvom siromašnom i ubogom studentu koga je napao državni sekretar Đorđe Dabić, nego se radi o politički angažovanom čoveku koji govori na političkim skupovima koje organizuju opozicione političke partije.
Kada uđete u svet politike, onda morate da budete spremni i da vam ona druga strana, koju tako besomučno napadate, ako ništa drugo, pristojno, civilizovano i na bazi činjenica odgovori.
Kad se završi ova sednica, vi, gospodine Lazoviću, i vi, gospodine Milivojeviću, i vi, gospodine Novakoviću, koji ne znate da postoji Agencija za privredne registre, a vodili ste jednu veliku firmu u Novom Sadu, lepo posle 19.00 časova posetite sajt Agencije za privredne registre, pa proverite da li su ovi podaci koje sam ja izneo tačni ili nisu tačni.
Ali, nešto drugo hoću da kažem i time završavam. Bilo bi dobro za naš politički život da imamo ozbiljnu i odgovornu opoziciju. Ja, recimo, nikada nisam bio pristalica politike Čedomira, Srpske radikalne stranke jesam, ali recimo nikad nisam podržavao politiku i nikad nisam podržavao stavove Čedomira Jovanovića, ali Čedomiru Jovanoviću u odnosu na vas sve skupa može da se skine kapa, ako ništa drugo zbog jedne stvari, vodio je studentske proteste 1996-1997. godine. Jel istina, jel vodio? Da li je ikada taj čovek rekao – hej, što me napada RTS, što me napada SPS, što me napada Slobodan Milošević, pa ja sam student?
Dakle, ti si vođa jednog studentskog protesta, jednog političkog protesta koji je bio deo protesta koalicije zajedno zbog toga što su navodno bili pokradeni lokalni izbori u novembru 1996. godine. Ali, Čedomir Jovanović nikada nije rekao – e, ja sam student. Ne, rekao je – vodim političke proteste i hoću da snosim političke posledice za svoj politički rad.
Ja se sa njegovom politikom nikada nisam slagao, ali je taj čovek imao političku hrabrost da se ne sakriva iza svog statusa studenta, nego je rekao – jeste, ja rušim režim Slobodana Miloševića, protivim se njegovoj politici, politički sam aktivan, član sam Demokratske stranke itd. Šta nije bio? Vi nemate pojma. Vi ste juče ušli u politiku. Vi ste juče ušli u politiku. Ja sam u politici od 1997. godine, baš kad su bili ti protesti.
Miloš Vučević i ja, da vam kažem i to, Miloš Vučević i ja se znamo sa fakulteta. Tako je. Znamo se iz te 1996. godine, iz te 1997. godine. Tad smo bili članovi SRS i znam vrlo dobro šta se dešavalo i na ulicama Beograda i na ulicama Novog Sada i na ulicama širom Srbije, ali nikada se, dame i gospodo narodni poslanici, nije desilo da ljudi koji učestvuju u političkim skupovima, na političkim manifestacijama, koji ruše vlast, što je sve legitimno u jednom demokratskom društvu, se sakrivaju iza svog statusa – ej, ja sam student, ej, ja sam penzioner, ej, ja sam sveštenik. Ne. Ti si politički aktivista i taj vaš Pavle Cicvarić, koga toliko oplakujete, je politički aktivni građanin Republike Srbije i mora da bude spreman da čuje odgovor na napade koje je uputio na račun SNS.
O Siniši Malom, neću da govorim, mislim da se premijerka javila za reč.

Samo da podsetim Ćutu Jovanovića. Pre pauze sam vam rekao da vam je to bilo poslednje upozorenje.
(Aleksandar Jovanović: Daj mi treću.)
Zbog toga ste došli? Zbog toga. Dobro. Dakle, sledeća mera je mera oduzimanja reči, izričem vam je sada.
Reč ima predsednica Vlade.

Hvala vam.
Svaki dan vidim i čujem nešto novo što me iznenadi dok sam ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u ovom uvaženom Domu. Sad se, takođe, desilo nešto što je istorijsko, do sada neviđeno, da se makar ja sećam, a to je da su određeni narodni poslanici postali kolporteri, prodaju novine u Skupštini. Da li je to kao dodatni prihod uz poslaničku platu ili nije ili se dobija procenat od prodatih primeraka NIN-a, kako god bilo, ne mogu da razumem da uvažena, poštovana, važna iznad svega funkcija narodnog poslanika može da se unizi do te mere da postanete kolporter i to nigde drugde već u Domu Narodne skupštine ili mislite da taj primerak NIN-a nešto važno pokazuje ili nešto važno dokazuje, pa je to sada sledeći dokazni materijal nakon što smo videli Koraksove karikature, kao dokaz broj jedan, dokaz broj dva, dokaz broj tri. Mene je svakako iznenadilo. Ne sećam se da sam ikada videla u bilo kom parlamentu na svetu da je neko prodavao dnevne novine ili nedeljnike kao narodni poslanik u samom Domu parlamenta.
Ne kažem da nije dobro prodavati novine, uopšte ne kažem to. Mislim da je dobro prodavati novine, nego mi je čudno mi je da su kolporteri narodni poslanici, ali ovde više ništa nije čudno. Sada to je druga stvar.
Druga stvar, moj kolega ministar Martinović je pokušao da odgovori na pitanje i na određene optužbe i onda ste odjednom mogli da čujete da nije u redu tako govoriti o nekome.
Sad ću vam reći, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, samo šta smo čuli o određenim ljudima u poslednjih par dana od strane opozicije koja je sve vreme vikala da nije u redu da se tako nešto priča o nekome, a pri tom je čovek čitao, ministar Martinović čitao, podatke iz Agencije za privredne registre ili sa ličnog naloga na „Tviteru“ te osobe, ali smo mogli da čujemo od opozicije koja je tako burno reagovala na ovo da je Aleksandar Vučić odgovoran za bombardovanje Srbije, da je Aleksandar Vučić trgovac nacionalnom nesrećom, tad vam je to bilo u redu, kakav cinizam, to je prihvatljiv način političke komunikacije i političke borbe, da je Bata Gašić keramičar, baštovan, švercer, da ne poseduje dignitet, da je malerozan, da gde god se pojavi donosi nesreću. Za mog brata da je lopov, da je kriminalac, da sam ja splet nesrećnih okolnosti, da sve nas baš briga za ubijenu decu, da smo nečasni, beščasni, bez morala, bez osećaja odgovornosti, ne ljudi kojima su fotelje i funkcije važnije od života ljudi i dece.
Sve to smo mogli da čujemo samo u poslednjih sedam dana, nešto i kraće od toga, pet dana. Kakav cinizam? I to je sve bilo u redu i to je sve prihvatljivo. Mnogo je lepo da kažete za predsednika Republike Srbije da je trgovac nacionalnom nesrećom, ali da pročitate podatak, javno dostupan podatak iz APR-a je skandal. Kako dopuštamo? Kažu – zašto ćutite dok napada čoveka? Napada čoveka podacima iz APR-a?
Vi ne napadate tog istog ministra Martinovića kada vičete, upravo u tom istom trenutku, slinavi i slinavko. Taj čovek koji ministru Martinoviću viče – slinavi i slinavko, minut nakon toga viče predsedniku Narodne skupštine i kaže – da li on sme da nas naziva šarlatanima. Znači, ministar Martinović ne sme da vas naziva političkim šarlatanima, ali vi njemu možete da kažete – slinavi. To je vaš politički standard. To su vaše političke norme. To je prihvatljivo političko ponašanje. To su jednaka pravila kako ih vi vidite.
Istovremeno viču – nečasno je da čeprkate po biografijama porodice i kaže – to da trpe kritike moraju funkcioneri, a ne studenti ili porodice. To su ljudi koji nema šta nisu rekli o članovima porodice Aleksandra Vučića, apsolutno ne postoji ni jedna stvar koju u poslednjih 10 godina niste rekli o članovima porodice Aleksandra Vučića bez ikakvih dokaza zato što ih ne može biti, pošto govorite laži. Napadate ljude, njegovog starijeg sina, njegovu ćerku, njegovog brata koji nisu funkcioneri. Što? Aleksandar Vučić i njegova porodica mogu da trpe, moraju da trpe, to je u redu, to je bogougodno, to je baš lepo, jel, to da starijeg sina predsednika Vučića nazivate kriminalcem, čovekom koji je blizak kriminalnim klanovima, da mu direktno crtate metu na čelu. To je okej.
Ko se od vas oglasio koji ste tako srčano pričali da kritike smeju da trpe samo funkcioneri i da ne sme da se čeprka po biografijama porodica? Ko se od vas oglasio da zaštiti porodicu Aleksandra Vučića? Ko se od vas oglasio kada je narodni poslanik, ovde ovlašćeni predlagač, na tekućoj sednici pričao najstrašnije laži o mojoj porodici, o mom bratu? Zato što je to dozvoljeno, jer? Ali, ovde ne možemo da saslušamo šta piše u APR-u, šta su javno dostupni podaci, šta je neko pričao na Tviteru. Neverovatan cinizam.
Ne znam kako vi možete sa tim da živite, ali sam morala da se javim da pitam samo kako je uopšte moguće da tako nešto mislite da je dozvoljeno?
Konačno, što se tiče optužbi za nasilje i optužbi protiv ministra Siniše Malog, samo jednu stvar da vam kažem. Kada bi samo postojanje krivičnih prijava, prijava za nasilje u porodici, za nasilničko ponašanje, za druženje sa kriminalnim strukturama, za pretnje iseljavanjem novinarima, itd, itd, kada bi samo postojanje krivičnih prijava za takva dela bilo dovoljno za sankcije, čitave stranke i pokreti opozicije ne bi postojali. Ne političari u opoziciji, nego čitave stranke opozicije ne bi postojale.
Ali, na svu sreću, kod nas je važno šta kažu institucije i vladavina prava, jer vladavina prava i jake institucije štite i vas i nas pojedinačno i štite svakog građanina ove zemlje od samovolje kakvu vi pokazujete svaki dan građanima Republike Srbije. Hvala.

Dva minuta, Lazović, izvolite.

Znate, dva minuta istine je jače i vrednije od sto sati ovoga što vi radite. Ne treba mi više od dva minuta.
Dovoljno je da kažem da nije taj Đorđe Dabić oko koga se ovde pokrenula rasprava, to je samo jedna osoba. Ljudi, šta ćemo sa slučajem Mladena Boškovića, pomoćnik predsednika opštine, koji premlaćuje tasta naočigled svoje bivše partnerke i njihove maloletne ćerke? Šta ćemo sa gospodinom Vladimirom Mandićem koji preti funkcionerom SNS koji pištoljem preti čoveku ispred ulaznih vrata? Šta ćemo sa Igorom O, članom SNS-a iz Odžaka koji je osumnjičen da je izvršio nedozvoljene polne radnje nad decom od tri-četiri godine u vrtiću u Odžacima, 30 dece. Da ne zaboravim još jednom da pomenem čoveka koji je Draško Marković, direktor za ljudske resurse, čuj, za ljudske resurse napada ljude stolicama po utakmicama.
Znate odakle sve to dolazi? Evo, pre neki dan nam se ovde ovaj advokat, izgleda da nema drugi advokat u ovoj zemlji nego taj jedan da brani sve i da govori u konekciji sa SNS, hvalio kako se s predsednikom tukao po tribinama.
Gde nam je Milutin Jeličić Jutka? Jel smo njega zaboravili? Gde nam je Safet Pavlović? Gde vam je predsednik opštine Grocka, Dragoljub Simonović, koji je zapalio kuću novinaru?
Ljudi, ne treba jedan slučaj da ilustruje ovo. Vi ste, bre, kriminalna organizacija, vi ste puni ovakvih ljudi. Vi ste puni nasilja, zadojeni ste mržnjom. To treba građani da znaju. Evo vam, deset primera sam dao. Jel treba još?
Kad smo kod USAID, kad smo kod stranih plaćenika, gde vam je radila premijerka do skoro nego na projektima USAID? Ko vam je dao… (Isključen mikrofon.)

Dva minuta.
Niste čuli.
Hoćete još da vičete?
Ovo što ste sad uradili mislim da se u literaturi prepoznaje kao onih čuvenih „dva minuta mržnje“. Poznat vam je taj izraz? Jeste.
Kad smo kod gde je ko, gde je vama više od tri četvrtine poslanika? Jel vi znate koliko vas ima sad u sali, svih grupa zajedno? Možda 20, daj bože da je 20. Gde su vam ti ostali?
Kako smo sada postali tihi, za razliku od one cike, dreke, vriske i urlanja malo pre, kako je sad lepo i tiho.
Idemo dalje.
Jeste se probudili? Dobro veče.
Reč ima Rozalija Ekres. Izvolite.
Možete na umivanje, sad samo slušajte, reč ima Rozalija Ekres.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, uvažena premijerko, članovi Vlade, ispred poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara pitanje najpre upućujem premijerki, Ani Brnabić.

S obzirom na izuzetan značaj socijalne zaštite i brige o deci, Savez vojvođanskih Mađara smatra da je neophodno da država nastavi sa merama podrške sa ciljem ublažavanja ekonomskih posledica, imajući u vidu trenutne svetske i domaće okolnosti.

Smatramo da je potrebna još izdašnija socijalna politika, jer rast cena hrane i energenata posebno ugrožava životni standard građana.

Deo tereta krize država je u prethodne dve godine preuzela na sebe i sprovela određene mere. Pružena je podrška penzionerima i u dva navrata isplaćena novčana pomoć u iznosu od 100 evra, kao i dodatnih 5.000 dinara građanima od 16 do navršenih 29 godina života.

Predlogom zakona o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć u iznosu od 10.000 dinara, a koji je sada u parlamentarnoj proceduri, predviđa se ciljana podrška namenjena pre svega deci predškolskog i školskog uzrasta. To je upravo ona grupa mladih ljudi koja prethodnim merama nije bila obuhvaćena. Pravo na novčanu pomoć imaju majke na koje se odredbe zakona odnose, a izuzetno pravo mogu imati otac, staratelj ili hranitelj.

Planirani početak prijavljivanja procesa za po 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti je 20. avgust, a isplata će biti realizovana jednokratno u septembru, kada se javljaju uvećani izdaci za ovu grupu lica.

Premijerku Brnabić pitam – kako ocenjujete efekte dosadašnjih novčanih pomoći građanima? Da li smatrate da su dale rezultat i doprinele određenom poboljšanju položaja kategorija lica koja su imala mogućnost da ih ostvare? Da li planirate dodatni vid socijalne podrške i u budžetu za 2024. godinu?

Reč ima predsednica Vlade. Izvolite.

Hvala vam.
Dakle, svakako je intencija da našim građanima dodatno pomognemo i da ih podržimo u vremenima opet ekonomske krize prouzrokovane i ratom na istoku Evrope, ali i posledicama inflacije, na sličan način i jednako odgovorno kao što smo to radili u doba pandemije korona virusa.
Zahvaljujući tim paketima pomoći građanima i privredi, tokom pandemije korona virusa, da vas podsetim, Srbija je bila samo jedna od deset zemalja na svetu u kojima je zaposlenost rasla, dok su u svim ostalim zemljama na svetu u stvari ljudi ostajali bez posla i rasla je nezaposlenost. Tako da je Srbija bila među deset najboljih zemalja na svetu po tom parametru, pre svega zahvaljujući merama podrške privredi, a dodatno smo bili u stvari proglašeni za najbolje na svetu po tome koliko nam je rasla zaposlenost tokom dve godine pandemije korona virusa.
Ja uvek smatram i to je nešto što smo mi razmatrali u to vreme i sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, naravno ministrom finansija Sinišom Malim, da u kriznim vremenima takva vrsta pomoći i podrške nije važna samo finansijski, odnosno ekonomski, privredno, a svakako je važna i za građane, ali i za sveukupni BDP rast, odnosno ekonomski rast Republike Srbije zato što na kraju krajeva to sve ide i u potrošnju, pa smo zahvaljujući tome, recimo, 2020. godine imali pad od samo 0,9%, 2021. godine rast od 7,6%, kumulativno drugu najveću stopu rasta u Evropi nakon Irske, već je takođe to izuzetno važna psihološka mera, da ljudi prebrode ta teška vremena u ovom trenutku inflacije i naravno svakako krize koja ide sa tim faktorima o kojima sam nešto rekla na početku.
Dakle, planiramo zahvaljujući na kraju krajeva i inicijativi predsednika Aleksandra Vučića i ići ćemo ove godine u još jedno povećanje penzija, pa onda još jednu od 1. januara 2024. godine kumulativno ukupno preko 20%, povećanja plata ljudi zaposlenih u prosveti, takođe dva puta, jednom od oktobra, a drugi put opet 1. januara 2024. godine, kumulativno nešto oko 16%, medicinskih sestara i tehničara, dodatnu jednokratnu pomoć porodicama, odnosno za decu mlađu od 16 godina.
Vremenski mi želimo da to završimo u septembru, da isplatimo tu pomoć krajem septembra, što je i važno zbog početka školske godine. Nadam se da će taj predlog zakona koji smo već uputili Skupštini razmatranje biti na dnevnom redu. To naravno zavisi i od toga kada nam se ova sednica koja je u toku završi, ali nadam se da će biti odgovornosti da to usvojimo što pre, ali ti novci su već pripremljeni i spremni u budžetu Republike Srbije i onda da svi zajedno radimo na budžetu za 2024. godinu.
Vlada će na tome raditi avgust i septembar. U oktobru usklađivanje, već u novembru slanje Skupštini kako bi imali vremena, je li duplo vreme za razmatranje budžeta, kao što je to trenutno praksa koju već evo dve godine radimo, koju implementiramo i da onda zajedno vidimo kako možemo da dodatno napravimo budžet socijalno odgovoran, da imamo još veće izdvajanje u 2024. godini, ali svakako imamo to u vidu.
Na kraju krajeva, već smo pokrenuli pregovore sa sindikatima u okviru socijalnoekonomskog saveta o tome koliko treba da bude dodatno povećanje minimalne zarade i usklađivanje sa minimalnom potrošačkom korpom i kako da dođemo do onog potpunog pokrivanja minimalne zarade sa minimalnom potrošačkom korpom, a sve to uz uslov da javni dug nikada ni u jednom trenutku ne pređe 60% BDP-a.
U ovom trenutku naš javni dug je 51,4% našeg BDP-a. To je bilo podatak od jutros. Tako da smo zaista jako dobri u tom smislu i ja se nadam i da deficit ove godine da će biti značajno ispod 3%, kao što je i planirano. Na kraju krajeva i da je inflacija godišnja se spusti na 8%, pa onda da sve u svemu to bude jedan paket u kome zaista naši građani mogu da znaju i da su bezbedni i da uprkos svim ovim krizama mi i dalje idemo u tom smislu povećanja životnog standarda i kvaliteta života svih naših građana. Naravno, tu mislim i na prvom mestu i na penzionere i da idemo na onaj cilj da do 2025. godine prosečna plata u Republici Srbiji bude 1.000 evra, a prosečna penzija 450 evra, ali hvala vam na ovom zaista konstruktivnom i ja mislim izuzetno važnom pitanju za sve građane Republike Srbije. Hvala.