Naredne tri minute, izvolite.

Zahvaljujem se.

Pitanje vezano za prosvetu. Konkretno svedoci smo, o tome smo govorili više puta, ali ja ću sada da prenesem neka zapažanja, neke potrebe naših učitelja iz tih naših malih sredina.

Konkretno ja sam više puta razgovarao sa učiteljima koji imaju veći broj dece, odnosno 30 dece, što od prvog do osmog razreda. Imaju pojedina deca koja idu i po obrazovanju. To je IOP program, to su deca koja imaju posebne potrebe gde njima treba veća pažnja. Bila je neka inicijativa da ako postoji mogućnost da taj maksimalni broj dece koji je sada 30, da se smanji makar na 25, da bi moglo sa decom da se radi i sa ovom decom koja imaju posebne potrebe, njima treba maksimalna pažnja, a i za ostalu decu. Mi želimo svakom detetu da se obezbede isti uslovi da može da zna.

Još jedna stvar koju sam hteo da pitam. Vezano je za besplatne udžbenike. Inače, ministar Tončev, koji je zadužen za nerazvijena područja, je već inicirao određene stvari, da makar u tim opštinama koje su četvrta ili peta grupa nerazvijenosti, da se tamo obezbede udžbenici besplatni za svakog učenika.

Jedno od pitanja jeste i to, pošto imamo sada velike količine kiše, velike poplave. Šta se dešava u područjima koja su isto četvrta grupa, a imali su velikih problema. Da li će imati mogućnost i u ostalim područjima da se tim ljudima nadomesti? U tim područjima su uvedene vanredne situacije.

To je ono što je za mene bitno i ukoliko postoji mogućnost Ministarstvo poljoprivrede, još jednom, oko isplata zaostalih dugovanja subvencija. Konkretno, to je period 2021, 2022. ili 2023. godine, a tiče se stočara i pčelara. Pošto je ova godina bila veoma loša za pčelare, veliki trošak jeste da se pčele prehrane. Tu se mora kupiti veća količina šećera, a to je za njih veliki trošak. Da ljudi ne bi izgubili to, trebalo bi da se njima isplate subvencije koje su zaostale. Hvala.

Reč ima ministar Tončev.

Poštovani predsedniče Skupštine, predsednice Vlade, kolege ministri, narodni poslanici.
Evo da odgovorim kolegi, bivšem kolegi i predsedniku opštine, koji je vodio isto opštinu kao i ja. Počeću prvo, rekli ste od štete koja je nanesena ovim elementarnim nepogodama, odnosno poplavama u manje razvijenim opštinama.
Kao što znamo od 55 opština, šteta i poplave su bile u 20 nerazvijenih opština. To su Lebane, Doljevac, Rekovac, Aleksinac, Sjenica, Babušnica, Ražanj, Medveđa, Kuršumlija, Brus, Vladičin Han, Žitorađa, Blace, Kučevo, Petrovac na Mlavi, Trgovište, Bojnik, Priboj, Žagubica i Varvarin.
Što se tiče Vlade Srbije videli smo da su svi ministri bili zaduženi da odemo, da obiđemo, da razgovaramo sa ljudima. Ja sam uzeo za sebe pravo da kao inženjer sastavim jedan pregled i jednu analizu trenutnog stanja što se tiče poplava. To sam predao Vladi Srbije i predsednici Vlade, ali i vama hoću da kažem o čemu se radi. Najbolje je ljudi uraditi preventivu jer je preventiva uvek jeftinija o posledica. Kao što znamo bujične poplave su dominantan faktor u Republici Srbiji i one nisu posledica klimatskih promena, već višegodišnjeg nečinjenja, odnosno izostanka investicionog ciklusa u protiv-erozivnoj zaštiti.
Jedna od stvari je takođe zbog čega nam se dešavalo, odsustvo zakonske regulative koja ne sagledava probleme bujičnih poplava, onda odsustvo sistematskog, preventivnog finansiranja i bavljenja posledicama što je višestruko skuplje kasnije.
Kao što znamo, vi ste kolega poslaniče bili predsednik opštine, Zakon o vodama definiše vodotokove drugog reda koje su u nadležnosti jedinica lokalnih samouprava, a one nemaju kapacitete niti kadrovske niti finansijske da se time bave. Davne 1953. godine bio je Zakon o zaštiti zemljišta i bila je mreža područja specijalizovanih preduzeća, tzv. reonske sekcije za zaštitu zemljišta i uređenje bujica. To su bila sledeća vodoprivredan preduzeća „Erozija“ Vladičin Han, „Erozija“ Niš, „Erozija“ Valjevo, „Erozija“ Loznica, Kragujevac, „Erozija“ Užice, Zapadna Morava, „Erozija“ Kraljevo, ali posle privatizacije ova preduzeća su nažalost nisu se više bavila niti poplavama niti bujicama i zato mi kao Vlada Srbije treba da učinimo da povratimo, odnosno da donesemo takve zakone koji će se baviti bujicama, odnosno da uradimo preventivu, ne posledice.
Takođe posledice su nekontrolisana seča šuma i odsustvo inspekcijskog nadzora. To treba mi kao Vlada da odradimo, lokalne samouprave takođe, ali ovde ima i lična odgovornost građana koji se moraju ovim da se pozabave.
Mi kao kabinet i ja kao inženjer sam uradio ovu analizu i mi ćemo svakom od predsednika ovih opština da pošaljemo i da pomognemo i spremni smo u svaku opštinu da napravimo predmet i predračun svih šteta koje su tu, a onda Vlada Srbije i Ministarstvo finansija će da odluče oko plaćanja tih šteta, ja za to nisam zadužen.
Što se tiče besplatnih udžbenika za učenike koji pohađaju školu u ovim nerazvijenim opštinama, posle izjave predsednika, odnosno gradonačelnika Beograda ja sam takođe tražio da pokušamo da Vlada Srbije obezbedi novac za besplatne udžbenike i u ovim bar siromašnim opštinama. Mi smo kao kabinet sakupili koliko bi para trebalo i mogu da vam kažem da za sve 44 lokalne samouprave gde je obuhvaćeno 46.000 učenika, iznos cifre je, odnosno novac koji je potreban 667 miliona dinara. O ovome ću da razgovaram sa predsednicom Vlade, sa ministrom finansija, jer ja o ovome ne mogu da odlučim kao ministar. Ako ima mogućnost Vlada Srbije bilo bi dobro i korisno da i učenici koji uče škole u manje razvijenim opštinama takođe budu sagledani. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Vlade.

Hvala.
Ja ću vam odgovoriti na ovaj deo koji se tiče prosvete.
Nažalost, po onim statistikama koje mi imamo, mi u Republici Srbiji imamo samo 1,5% odeljenja u školama u kojima je više od 30 učenika, dakle, manje od 2% odeljenja ima više od 30 učenika. Tako da, mislim da to nije neka, mislim, to imamo zato što smo mnogo puta o tome razgovarali sa sindikatima u prosveti.
Opet, nemam nikakav problem da ako postoji, ako vi znate za ta odeljenja i postoji neki određeni problem, a da posebno u nerazvijenim sredinama mi uložimo dodatno da to budu manja odeljenja, da se kvalitetnije radi sa tom decom, da im se posveti više pažnje. Čini mi se sa zadovoljstvom, zaista, da bi svako od nas to uradio, samo mi recite gde postoje takva odeljenja i to je jedan od najlepših poslova koje ćemo uraditi.
Ja bih volela da postoji mnogo više odeljenja gde imamo taj problem po čitavoj Srbiji, ali nažalost, kažem, to je samo 1,5% odeljenja.
Što se tiče udžbenika, da vam kažem, to je stvar jedinica lokalne samouprave. Ministar Tončev zaista jeste to izneo na sednici Vlade, ali je to direktno mešanje u nadležnost i ingerencije jedinica lokalnih samouprava.
Ja ne mogu da kažem da razumem naročito ili podržavam politiku besplatnih udžbenika, besplatnog prevoza, besplatnog onog, besplatno ovog, jer to mora neko da plati. To neko mora da plati i odnekle taj novac mora da dođe. I od nečega taj novac mora da se oduzme, da li od infrastrukture, koja je izuzetno važna na lokalnom nivou i koja obezbeđuje lokalni ekonomski razvoj i koja obezbeđuje bolji kvalitet života građana, koja obezbeđuje i bolji kvalitet života dece, da li od socijalnih davanja, da li iz budžeta za kulturu. Odnekle taj novac mora da dođe.
Tako da, ja jednostavno nisam za to. Ja mislim da treba da vodimo odgovornu politiku punjenja kase, onda da to investiciono ulažemo kako bi povećavali sveukupno bogatstvo u Republici Srbiji, počevši od lokalnih samouprava, pa onda, naravno, i države i kako bi svaki naš građanin mogao da bude bogatiji da bi mogao da priušti i te udžbenike i bilo šta drugo šta opet građani po svom sopstvenom nahođenju žele da obezbede sebi i svojim porodicama i tako dalje i tako dalje.
Ali, mislim da je to put bez povratka, ako krenemo, a i zaista mislim da je izuzetno teško nekako da napravite taj klir-kat, da napravite taj rez između najugroženijih lokalnih samouprava i onih koji su malo manje ugrožene, a na kraju da dođemo do toga da republički budžet snosi trošak udžbenika u svim lokalnim samoupravama, onda mislim da ako idemo tom politikom, da to treba uraditi na jedan potpuno drugačiji način, mnogo održiviji, a to je onda da pređemo na digitalne udžbenike, obezbedimo licence, platimo te licence i platimo ih jednom zauvek. Ne kupujemo svake godine. Kupimo računare i mnogo odgovornije se ponašamo prema, na kraju krajeva, i republičkom budžetu. To je budžet svih nas i punimo ga svi mi.
Tako da, to će biti jedan dosta težak razgovor i dosta teška tema. Ako lokalne samouprave hoće, kao što rade u ovom trenutku, neke hoće da daju besplatan prevoz, neke neće, neke hoće da daju besplatno ovo, neke hoće da daju besplatno ono. Generalno, to nije politika sa kojom se ja slažem i za koju mislim da je održiva.
Još jedna stvar koja je malo van teme, ali izuzetno važna. Moram samo u dve rečenice da pomenem, poštovani narodni poslanici, izuzetno je važna.
Ja sam danas učinila jednu grešku i dala sam pogrešnu informaciju zato što sam mislila da se možda podrazumeva. Zamislite, poverovala sam jednoj stvari koju je opozicija rekla. Činila mi se zdravorazumska. Ispada da sam se ogrešila prema mom prijatelju bivšem ministru Zlatiboru Lončaru, zato što čuli ste svi vi da je optužen
da je poznavao i da je bio blizak sa ocem maloletnog monstruma K.K. Ja sam rekla – moguće da jeste. Čovek je bio ministar zdravlja, doktor u KCS, moguće da se znaju. Stigla mi je poruka od Zlatibora Lončara da nikada u životu nije video oca ovog maloletnog monstruma, nikada ga u životu nije čuo, nikada ga nije upoznao i nikada nisu radili zajedno. Jednostavno, eto, desilo se da se nikada nisu sreli, ne da se ne znaju, nego se nikada nisu, ne da se ne znaju i nisu prijatelji, nego se nikada nisu upoznali.
Jel sada vidite koliko su monstruozne laži koje govori opozicija? Zamislite da ja pretpostavim da se možda i znaju, ali eto, ministar, bivši ministar Zlatibor Lončar čak nikada nije ni video tog čoveka. Toliko. I izvinjenje moje, zato što sam pretpostavila možda da se kao lekari znaju. Eto, izvinjenje i Zlatiboru Lončaru, koji je moj dobar prijatelj, koga izuzetno cenim. Žao mi je što sam napravila takvu grešku. Jedino mogu da izvučem poruku, pouku, da izvučem pouku da, nažalost, nekim predstavnicima opozicije, a posebno kao što je onaj ovlašćeni predstavnik u sednici koja je i u toku, da im nikada ne verujete. Hvala.

Hoćete da iskoristite pravo na dva minuta?

Zahvaljujem.
Dozvolite mi samo za kraj da kažem da sam ja zadovoljan odgovorima.
Poštovana predsednice Vlade, vi ste stvarno osoba koja, što se kaže, sve ste u toku i dobro bi bilo ono što smo govorili, da neke stvari pokušamo da promenimo, a to ćemo kada bude više vremena da razgovaramo.
Ja bih sada za kraj, pošto je danas tačno 634 godine i jedan dan od Kosovskog boja, gde smo juče mi slavili ovde, gde su naši ljudi slavili u Gračanici, gde je jedan mladi momak, igrom slučaja to je sin od našeg predsednika Aleksandra Vučića, išao da ispoštuje te naše ljude i na majici mu pisalo „predaja nije opcija“. Svaka čast tom momku. Niko ne zabranjuje i ljudima iz tzv. države Kosovo da dođu kod nas i da nose takvu majicu. Mi to nikada ne bi uradili. Naša policija nikad ništa loše ne bi njima uradila.
Tako da, ja to osuđujem. To je nešto najgore što se može desiti, bez obzira da li je to sin našeg predsednika Srbija Aleksandra Vučića, da li je moj sin ili nečiji drugi sin. Naša deca, sva deca imaju pravo da nose nešto što nikome ne smeta i ništa nije loše, jer predaja nije opcija.
Evo, ja ću sada još samo jednu stvar reći, večeras kod mene u Svrljigu počinje 66. Vidovdanski turnir u malom fudbalu, pa pozivam sve da budete naši gosti. To je jedan veoma kvalitetan turnir, gde su dobre nagrade i gde naši Svrljižani imaju veliko srce. Dobro nam došli. Hvala još jednom.

Reč ima Stefan Krkobabić.
Imamo vremena i za kratak odgovor, naravno.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministri, moj set pitanja odnosiće se, po meni, na najbitnije trenutno i najbitniju temu za srpski narod, to je pitanje Kosova i Metohije.

Neću postavljati pitanje o dijalogu, o blokadi, o sporazumima i o implementaciji. Moje pitanje je atipično i zato ću ga postaviti upravo čoveku koji je i danas dosta govorio, ali bih voleo da čujem njegovo mišljenje i razmišljanje o ovoj temi.

Ministre Martinoviću, vi ste na čelu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji ima veliko političko iskustvo i dobro pamćenje, pitanje zato ne postavljam slučajno vama. Konkretno, koliko smo kao država, kao predstavnici države, koliko smo suštinski prisutni među građanima, među Srbima na Kosovu i Metohiji, na severu Kosova i Metohije ali i u ostalim delovima Kosova i Metohije?

Kada kažem – prisutni, ne mislim na izjave, nego na konkretan kontinuiran rad i delovanje, pre svega, u oblasti blagovremenog i istinitog informisanja, ali i koordinaranja aktivnosti bitnih za život i donošenje važnih odluka. Zašto to govorim? Kako bi sprečili neočekivane i neželjene aktivnosti koje smo, nažalost, a vi to dobro znate, imali prilike da doživimo 90-ih godina na teritorijama gde su živeli naši sugrađani i da pratimo i da doživimo tokom raspada bivše zajedničke države. Da pojednostavim, za PUPS egzodus se neće desiti i na to nikada nećemo pristati.

Moje drugo pitanje upućujem predsednici Vlade gospođi Ani Brnabić. Smatramo da je koncept finansijske pomoći namenjen najstarijima i najmlađima izuzetno dobro prihvaćen od strane građana Republike Srbije, pre svega, zato što ta pomoć treba da stigne kada je najpotrebnija, a ona je ovog puta stigla i stiže.

Moje pitanje, takođe, je vezano za naše građane na Kosovu i Metohiji – da li planirate da nešto slično, ali potpuno primereno našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji uskoro ugleda svetlost dana, naravno, uz sve ono što Republika Srbija realizuje na teritoriji AP Kosovo i Metohija, a od posebnog značaja i za građane, za naše sunarodnike bilo da se pomognu domaćinstva, zadruge, seoska poljoprivredna gazdinstva i da se omogući pokretanje različitih poslova koji bi postali siguran izvor egzistencije za naše ljude? Na taj način oni bi imali dodatnu podršku. Zahvaljujem za sada.